poruku. Evo, pogledaj... da li se sećaš
šavanja i zaboravljanja, a?«
vremena kada sam te uspavao i razgovarao
»Pa, naravno, Poupe! Ali, ne volim da te
s tobom?«
slušam kad govoriš na takav način. Živećeš
»A? Pa spavam svake noći... I sada sam
još dugo ‐ možda ćeš nadživeti čak i mene.«
pospan.«
»Moguće. A sada ćeš začepiti gubicu i
»Još bolje,« Beslim ga je doveo u laki
shišati. Potom ćeš učiniti onako kako ti
trans ‐ sa nešto malo više teškoća, s obzi‐
budem rekao.«
rom da Torbi nije bio onako prijemčiv kao u
»Da, gospodine.«
dobu kada je bio dete. No, uspeo je; potom
»Naći ćeš jednog čoveka — što može
je preneo poruku u instruktor sna, uključio
malo i da potraje ‐ i predati mu poruku.
ga i omogućio Torbiju da sluša, sa posthip‐
112
notičkom napomenom da će biti u stanju
zbog toga je prošle godine upravo i izbila
da je savršeno izgovori kada se probudi.
pobuna a Sargon je stao u odbranu trećeg
Stvar je uspela. Sledeće noći u Torbijevu
staleža.
memoriju behu usađene druga i treća
Da li je istina da Sargon nikada ne spava i
verzija. Beslim ga je nekoliko puta testirao,
da je njegovo oko u stanju da kontroliše sve
koristeći za svaku verziju po jedno ime
unutar Devet Svetova? Poup je rekao da je
kapetana.
sve to najobičnija glupost, da je Sargon
Starac se nije usudivao da šalje Torbija
čovek kao i svi drugi... Ali, svejedno, kako je
izvan grada; robovima je bila neophodna
uspeo da bude to što jeste, Sargon, pitao se
dozvola za kretanje, čak se i od slobod‐
Torbi.
njaka tražila prijava maršrute... Međutim,
Ostavio je za sobom fabrike i krenuo duž
slao ga je po čitavoj metropoli. Tri devet‐
ograde letilišta. Nikada ranije nije dospeo
dana kasnije, Torbi je savršeno vladao
toliko daleko od Place. Nekoliko brodova
porukama i Beslim ga je uputio u oblast
nalazilo se unutar radi popravke a dva su se
letilišta, koje bi se pre moglo nazvati
upravo gradila na čeličnim kobilicama. Neki
zabranjenom vangradskom zonom nego
brodovi su uzletali i Torbi je sa čežnjom
delom grada. »Ponesi etiketu slobodnjaka a
poželeo da i sam ode nekuda. Znao je da je
zdelu ostavi kod kuće. Ako te policija
zvezdanim brodom putovao dva puta ‐ ili tri
zaustavi, reci im da na letilištu tražiš
‐ ali, bilo je to davno a putovanje u kavezu
posao«.
za robove nije ni smatrao putovanjem... Ne,
»Misliće da sam lud«.
ne, to ne beše putovanje!
»Ali će te zato pustiti da prođeš. Oni
Toliko je bio zanet posmatranjem bro‐
koriste slobodnjake za čišćenje i slične
dova da je gotovo prošao kraj tezge sa je‐
poslove. Poruku drži u ustima. Onda, koga
lom. Na nju ga je opomenula glavna kapija:
tražiš?«
bila je dvaput veća od ostalih, imala po
»Niskog, riđokosog čoveka«, ponovi Tor‐
strani čuvare i ogromni znak koji se nadvi‐
bi, »sa velikom bradavicom na levoj strani
jao nad njom, poznati znak sa žigom
nosa. Vodi kiosk sa jelom, preko puta
Sargona u sredini. Tezga se nalazila tačno
glavne kapije. Nema bradu. Kupiću pitu s
prekoputa kapije; Torbi se vešto provukao
mesom i tutnuti mu poruku zajedno s
kroz nju, šunjajući se između velikih vozila.
novcem«.
Međutim, čovek za kasom nije bio onaj
»Tako je«.
pravi; kosa mu je bila crna a nos bez bra‐
Torbi je uživa u izletima. Nije ga čudilo što
davice.
je Poup izbegao da poruku prenese tele‐
Otišao je na drugu stranu puta, odsedeo
fonski, šaljući njega na put od pola dana ‐
pola sata i vratio se. Od njegovog čoveka
ljudi njegove klase ne koriste luksuzna
sredstva komuniciranja. Što se tiče kraljev‐
njegovu radoznalost te je Torbi bez okle‐
ske pošte, nikada nije slao niti primao
vanja koraknuo prema tezgi i rekao: »Imate
pisma, pošto je držao da je to upravo
li sok od kupine?«
najriskantniji način slanja poruka.
Čovek ga je sumnjičavo pogledao. »A ti
Do svemirske luke trebalo je da prođe
novaca?«
kroz gotovo celu fabričku oblast. Uživao je u
Tražio je dakle, da dokaže da je u stanju
tom delu grada, tamo je uvek vrvelo od
da plati. Izvadio je novčić koji je u trenu
događaja, kipelo od života i atrakcija.
nestao u blagajnikovoj ruci. »Evo ti boca.
Saobraćaj je izbegavao vešto, a kamiondžije
Nemoj da piješ tu pored blagajne. Te sto‐
su ga psovale zbog mogućnosti da ga
lice su mi potrebne«. Bila je to laž; oko
zakače širokim branicima; zavirivao je kroz
tezge je bilo na desetine stolica ali Torbi
svaka odškrinuta vrata, pitajući se čemu sve
nije bio uvređen, znao je svoj socijalni
one silne mašine i zašto osobe iz trećeg
status. Vratio se na drugu stranu puta ali
staleža po čitav bogovetni dan provode
ipak ne toliko daleko da bi blagajnik
stojeći na jednom mestu, meharački obav‐
pomislio da želi da pobegne s bocom. Pio je
ljajući jednu te istu stvar ‐ ili su to bili
lagano. Mušterije su dolazile i odlazile;
robovi? Ne, oni to nisu mogli biti; robovima
proveravao je svakoga, pomišljajući da bi
ne beše dopušteno da dolaze u dodir sa
riđokosi čovek i sam koristio vreme za
električnim mašinama, sem na plantažama ‐
ručak. Naćulio je uši.
113
Blagajnik mu je iznenada doviknuo:
Pogledao je naokolo. Nalazio se u trgo‐
»Pokušavaš li to da izneseš bocu?«
vačkom kraju gde još nisu doprle fabrike i
»Ne hvala«. I smesta otišao do tezge, sta‐
radionice; bio je to haotični niz malih radnji,
vivši bocu pred blagajnika. »Poslednji put
sitnih zanatskih čatrlja, straćara, beznadež‐
kada sam ovuda prolazio tu je radio jedan
no malih preduzetnika... Izbio je iza neug‐
riđokosi momak«.
ledne perionice gde su se, beše očigledno,
»Ti si prijatelj Crvenog?«
svi poslovi još uvek obavljali ručno; zadnje
»Pa, ne bi se baš moglo reći. Samo sam ga
dvorište beše prepuno drvenih kada i
vidao ovde. ponekad, kada bih svratio na
konopaca za veš dok se iz dimnjaka dizala
hladno piće...«
para. Konačno je odredio lokaciju na kojoj
»Daj da vidim tvoju dozvolu«.
se nalazi; tezga gde
se zbio incident nalaziia
»Šta? Meni nije potrebna... »Čovek je
se sa prednje strane iste zgrade, otprilike
zgrabio Torbija za zglob. Međutim, deča‐
dva ulaza dalje a on se motao po dvorištu
kova profesija načinila ga je stručnjakom za
perionice 'Kućno pranje Mažestik ‐ najniže
zbunjujuće udarce nogom, rukom, štapom i
cene’.
slično; sada je uzvratio i blagajnik je
Mogao je jednostavno da prođe kroz
očajnički pokušavao da dođe do vazduha.
zgradu, ali, bolje prethodno da izvidi sve
Kada se pribrao, optrčao je oko blagajne ali
pravce... Pažljivo je obišao usamljenu
je Torbi već uronio u saobraćaj. Nalazio se
zgradu u dvorištu a onda provirio na aleju.
na polovini ulice kada je shvatio da trči
Patrola sastavljena od dva policajca kre‐
prema glavnoj kapiji ‐ i da se blagajnik
tala se alejom prema njemu! O, kako je
upravo obraća za pomoć čuvarima kraj nje.
pogrešio! Kakvu je užasnu grešku načinio
Okrenuo se i počeo, u pognutom polo‐
misleći da će ga ostaviti na miru!
žaju, da vrluda izmedu vozila. Na sreću, bilo
Da, nisu hteli da se okanu prekršioca, digli
ih je dovoljno da ga prikriju. Put ga je sada
su uzbunu! Šta sad? Brzo se povukao i
vodio preko čitavog niza radilišta i stova‐
pogledao okolo. Kuda? U praonicu? Ne, ne,
rišta. Izbegao je nekoliko puta direktno
Usamljena zgrada u dvorištu? Patrola će je
naletanje na vozila i napokon ugledao spo‐
sigurno proveriti. Da li da skupi snagu i
rednu ulicu koja se pretvarala u uzani
potrći... pravo u zagrljaj druge patrole! Iz
prolaz, probio se između dva kamiona,
iskustva je znao da policija za vrlo kratko
stuštio uličicom što je brže mogao i sakrio
vreme uspeva da uspostavi kordon oko
iza jedne zgrade.
nekog distrikta. Da se nalazio u okolini
Čekao je. Osluškivao.
Place, s lakoćom bi prošao kroz njihovu
Nije čuo gonioce.
mrežu ali ovde ne ‐ teren mu je bio
U životu je bio već nekoliko puta gonjen i
potpuno nepoznat.
ta ga situacija nije dovodila do panike.
Pogled mu je pao ha drvenu kadu za
Gonjenje se uvek sastojalo iz dva dela:
pranje veša... I za tili čas se uvukao ispod...
najpre prekršajni kontakt a zatim zamara‐
Skupio je kolena, zanemarujući bol od iverja
juća akcija udaljavanja od mesta incidenta.
koje mu se zabadalo u pogrbljena leđa.
Danas je okončao sa prvim delom; preosta‐
Plašio se da mu parče sukna nije štrčalo
lo mu je da što brže napusti deo grada a da
izvan kade ali, bilo je ionako prekasno da
pri tom ne bude opažen, što je značilo da
ispravi: čuo je da se neko približava kadi.
treba da krene usiljenim maršom ali bez
Zaustavio je dah. Neko je stavio nogu na
ikakvih sumnjivih pokreta i gestova. Da bi
stranicu.
se uspešno izgubio, trebalo je da trčeći
»Ej, majčice, zdravo da si mi!« Zagrmeo je
skrene levo u jednu sporednu ulicu, potom
muški glas. »Jesi li dugo bila odsutna?«
ponovo levo na aleju — taktiku je osećao
»Dosta dugo. Pazi na taj stub, srušićeš mi
podsvesno. Potera se uvek udaljavala od
sav veš!«
centra; tezga sa hranom beše poslednje
»Nisi slučajno videla jednog dečka ovde?«
mesto gde bi ga očekivali. Procenio je da bi
»Kakvog dečka?«
se blagajnik za pet ili deset minuta morao
»Pa, dečka, prilično visokog, sa retkim
vratiti redovnom poslu a čuvari na čuvarska
dlačicama na bradi. Bez sandala, samo
mesta kraj kapije. Bilo je zabranjeno na‐
sukno oko bedara«.
puštati radno mesto... Dakle, mogao je
»Neko je«, odgovori ravnodušno ženski
slobodno da se uputi alejom put kuće.
glas iznad Torbija, »protrčao ovuda kao da
114
ga juri njegov sopstveni duh. Ali, nisam ga
prljav veš. Torbi je sve to podnosio sa
videla, baš sam u tom trenutku pokušavala
uvežbanim strpljenjem prosjaka.
da podignem ovo dosadno uže«.
Posle dužeg vremena kolica siđoše s tro‐
»To je bio on! Kuda je otišao?«
toara. Zaustaviše se a žena utišanim gla‐
»Preko one ograde pa između kuća«.
som reče: »Kada budem rekla, izađi s tvoje
»Hvala ti, majčice. Hajdemo, Džubi«.
desne strane i brzo se udalji. Budi hitar!«
Torbi je čekao. Žena je nastavila sa pos‐
»U redu. I hvala ponovo.«
lom a posle izvesnog vremena došla do
»Zaveži!« Kolica ponovo krenuše onda
kade i sela na nju. Blago je lupnula neko‐
usporiše, ne zaustavljajući se. Žena šapnu:
liko puta rukom.,
»Sad!«
»Ostani tu gde si«, rekla je tiho. Onda se
Torbi odbaci zavežljaj veša, oslobodi se i u
ponovo udaljila.
jednom se potezu nađe pred prolazom
Torbi je strpljivo ležao iako su ga sve kosti
između dve zgrade, što je zapravo pred‐
bolele. No, pomirio se sa činjenicom da će
stavljalo službeni put od aleje do ulice. Hi‐
morati da ostane u tom položaju sve do
tro se stušti prolazom ali se ipak osvrnu.
mraka. Napuštanje ovog kraja po danu bilo
Kolica su upravo zamicala za zgradom.
je gotovo nemoguće, s obzirom da će
Nije uspeo da joj vidi lice.
policija zaustavljati svakoga osim plemića.
Stoga je noć predstavljala njegovu jedinu
•
šansu. Nije mogao da pretpostavi zašto ga
Dva časa kasnije nalazio se u svom kraju.
je nepoznata žena uzela u zaštitu ali to u
Kliznuo je pored Beslima. »Nije u redu.«
ovim trenucima nije ni bilo važno — važno
Zašto nije?
je da ga nisu našli.
»Njuškala. Cela grupa.«
Još nekoliko puta do kraja dana čuo je ko‐
»Milostinju, ljubazna gospođo! Jesi li ih
rake po dvorištu a onda, kada se sasvim
izbegao? Milostinju, molim, u ime vaših
smrklo, i škripu nepodmazanih točkova
cenjenih roditelja!«
»Kad podignem kadu, brzo predi u kolica.
»Naravno.«
Nalaze se tačno ispred tebe«.
»Uzmi zdelu.« Beslim je kleknuo na ko‐
Torbi nije odgovarao. Bio je zaslepljen
lena i laktove i pošao.
nekim svetlom, razaznao je kolica za gu‐
»Poupe! Zar ne želiš da ti pomognem'?«
ranje i za tren se našao u njima, pokuša‐
»Ostani tu.«
vajući što više da se sklupča u malom
Ostao je, razdražen što Poup nije sačekao
drvenom ramu. Preko njega je pala gomila
kraj izveštaja. Pre policijskog časa požurio je
veša
. No, u magnovenju je, pre nego što mu
kući i zatekao Beslima u kuhinji, sa raštrka‐
vidik beše sasvim zatvoren, uspeo da shvati
nim priborom... Koristio se magnetofonom i
da kada nije bila izložena pogledu sa strane;
projektorom knjiga. Torbi je pogledao na
plahte okačene na žici potpuno su je
upravo projektovanu stranicu, shvatio da
zaklanjale. Njegov nepoznati pomagač bio
ne razume ni reč i upitao se kakvim se to
je doista obazriv.
čudnim jezikom koristi starac; svaka
Par ruku izravna slojeve veša nad njim a
pojedinačna reč beše sačinjena od sedam
glas reče: »Budi miran sve dok ti ja ne
slova, ni manje ni više.
kažem da izađeš«.
»Zdravo, Poupe. Hoćemo li da veče‐
»U redu... i hvala milion puta. Platiću vam
ramo?«
jednog dana, kada se vratim...«
»Nema mesta... i vremena. Pojedi malo
»Zaboravi to«. Žena je teško disala. »Ne‐
hleba. Šta se dogodilo danas?«
kada sam imala muškarca. Sada je u rud‐
Žvaćući hleb, Torbi ispriča celu priču.
niku. Uopšte me nije briga šta si uradio ‐
Beslim klimnu glavom.
nikoga neću da predam patroli«.
»Lezi sad. Ponovo ću koristiti hipnozu.
»Oh, žao mi je...«
Pred nama je duga noć.«
»Zaveži«.
Beslim je želeo da u dečakovu memoriju
Kolica su se pokrenula i Torbi je ubrzo
usadi nove likove, datume i krajnje besmis‐
zaključio da su iz neravnog dvorišta
lene reči od tri sloga.
prešli na trotoar. Povremeno bi se zausta‐
Zujanje Beslimovog glasa iz magnetofona
vili; žena bi skinula deo zavežljaja, nesta‐
bilo je prijatno:, Torbi se za kratko vreme
jala na nekoliko minuta, vraćala se i ubacila
115
našao u lakom transu. U toku jednog pre‐
Slobodni trgovački brodovi dolazili su i
kida, kada mu je naredio da se probudi,
odlazili, niko nije znao kuda, a događalo se
reče: »Poupe, za koga je ova poruka?«
da se u luci zadrže samo po nekoliko
»Saznaćeš, ako ikada dobiješ priliku da je
časova.
uručiš. Ako ne budeš mogao da se setiš, reći
Rekao je sebi da mora stići do kuće za pet
ćeš mu da te dovede u laki trans i sve će biti
minuta. — Poup će mu sigurno biti
u redu.«
zahvalan. Najgore što bi moglo da mu se
»Kome da kažem?«
desi jeste da ga starac izgrdi zbog napu‐