Alef Science Fiction Magazine 001

  »Kako možeš, Poupe, očekivati da za‐

  svojim očima, sluša svojim ušima, kuša sop‐

  pamtim to! Pa nisi mi ni dao priliku da

  stvenim jezikom, misli sopstvenim umom,

  dobro pogledam.«

  kao i da savršeno pamti sve ono što je

  »Projektovao sam stranicu bar tri se‐

  video, čuo, okusio, mislio...«

  kunde. Zašto je nisi čitao?«

  Starac pokaza na svoj patrljak. »Ne čini

  »Uh! Pa nije bilo vremena!«

  mene ovo bogaljem. Više vidim svojim je‐

  »Ja uspevam. Možeš i ti. Torbi, video si

  dinim okom nego ti sa dva. Postajem gluv...

  žonglere na Placi. Video si starog Mikija

  ali ne gluv kao što si ti. Jer, ja pamtim ono

  kako dubi na glavi i žonglira sa devet bo‐

  što čujem. Ko je bogalj od nas dvojice? Ne

  deža dok mu se oko noge vrte četiri

  boj se, sine, ti nećeš ostati bogalj, uspeću

  obruča?«

  da te renšoiram samo ako te budem lupao

  »Da, naravno.«

  po toj tvojoj ludoj tikvi!«

  »Da li bi to i ti mogao da uradiš?«

  Kada je Torbi naučio da koristi sopstvenu

  »Ne.«

  pamet, utvrdio je da mu se to sviđa; razvio

  »Bi li mogao da naučiš?«

  je nezajažljivi apetit za štampanu stranicu;

  »Pa... ne znam.«

  Beslim mu je svake noći naređivao da ugasi

  »Svako može da nauči da žonglira... sa

  projektor i ode na spavanje. Torbi nije video

  dovoljnim brojem vežbi i uz dovoljno

  nikakvu korist od onoga na šta ga je starac

  batina.« Starac uze kašiku, nož i iglu za zapi‐

  primoravao ‐ od jezika, na primer, i to onih

  sivanje, baci ih u vazduh a stvari ostadoše

  koje nikada ranije nije ni čuo. Međutim,

  da lebde. »Radio sam malo na ovome, iz

  jezici nisu bili teški ‐ on je sada posedovao

  čiste zabave. Ovo je žongliranje umom... a

  novu veštinu korišćenja uma. Kada je otkrio

  svako može i to da nauči.«

  da starac ima kalemove koji se mogu čitati

  »Pokaži mi kako se to radi, Poupe.«

  ili slušati samo na onim »beskorisnim«

  »Drugi put, ako zaslužiš. Upravo sada učiš

  jezicima, ustanovio je da su ipak vredni

  da koristiš oči. Ovo žongliranje umom,

  znanja. Voleo je istoriju i galaktografiju; do

  Torbi, razvio je pre mnogo vremena mudrac

  tada, njegov je svet bio sićušan kao zrno

  po imenu Doktor Renšo, na planeti Zemlji.

  graška. Težio je širenju horizonata sa odu‐

  Jesi li čuo za Zemlju?«

  ševljenjem novorođenčeta koje otkriva

  »Pa... naravno da sam čuo.«

  sopstvenu pesnicu. U matematici nije video

  »Znači li to da ne veruješ da ona post‐

  ama baš nikakvu korist, osim pri varvar‐

  oji?«

  skom umeću brojanja novca. No, kasnije je

  »Uf... pa ne znam... sve one stvari sa

  spoznao da od matematike i ne treba

  smrznutom vodom koja pada s neba, sa

  očekivati korist; bila je to igra, nalik šahu,

  kanibalima visokim deset stopa, kulama

  složena i zabavna.

  višim od Prezidijuma, patuljcima ne većim

  Starac bi se ponekad upitao ima li uopšte

  od lutaka... pa, nisam ja budala Poupe...«

  koristi od svega toga. Bilo mu je jasno da je

  Beslim je uzdahnuo i upitao se koliko je

  dečak pametniji nego što je ranije smatrao.

  109

  Ali, je li to bilo pošteno prema malom? Nije

  tako govoriš!«

  li ga on zapravo podučavao da postane

  »Robovi obično govore tako. Ili drže za‐

  nezadovoljan svojom licitacionom proda‐

  čepljena usta.«

  jom? Kakvu je šansu na Džubulu imao

  »Onda ih začepi, do davola! Slušaj, sinko,

  prosjak‐rob?

  dopusti da ti objasnim. Nije ovo mesto za

  Nula pomnožena sa bilo čime ostaje nula.

  tebe. Ako umrem a ne oslobodim te, vratiće

  »Torbi?«

  te na Sargon...«

  »Da, Poupe. Samo trenutak, baš sam na

  »Najpre će morati da me uhvate!«

  sredini poglavlja.«

  »Uhvatiće te, ne brini. Ali, manumisija ne

  »Dovrši kasnije. Želim da razgovaramo.«

  rešava ništa. Kakve su šanse slobodnjaka?

  »Da, gospodaru. Da, učitelju. Smesta,

  Prosjačenje, da... ali... morao bi dobro da se

  šefe.«

  pomučiš da bi to, kao odrastao, radio kako

  »I zadrži taj građanski jezik za sebe.«

  valja... Najveći broj slobodnjaka radi za

  »Izvini, Poupe. Šta si želeo?«

  svoje bivše gospodare, kao što i sam znaš,

  »Sinko, šta ćeš učiniti kad ja budem

  zato što oni iz trećeg staleža, rođeni slobod‐

  umro?«

  ni, ostavljaju samo mrvice. Vređaju bivšeg

  Torbija pogodiše starčeve reći. »Osećaš li

  roba i ne žele da sarađuju s njim.«

  se loše, Poupe?«

  »Bez brige, Poupe. Snaći ću se već.«

  »Nimalo. Koliko znam, živeću još dosta. S

  »Brinem se. A sad me slušaj. Udesiću da

  druge strane, mogu već i sutra da se ne

  te prodam čoveku koga poznajem i koji će

  probudim. U mojim godinama to se nikad

  te odvesti odavde. Ne brodom za robove

  ne zna. Dakle, ako ne uspem da trajem još

  već običnim brodom. Ali, umesto da odletiš

  dugo, šta ćeš učiniti? Zadržaćeš moje mesto

  tamo gde se kontroliše pasoš, ti ćeš...«

  na Placi?«

  »Ne!«

  Torbi nije odgovarao; Beslim nastavi.

  »Zaveži. Bićeš ostavljen na planeti gde je

  »Nećeš moći i to znamo obojica. Toliko si

  ropstvo protivzakonito. Ne mogu ti reći koja

  porastao da tvoja priča više nije uverljiva.

  je to planeta jer nisam siguran u red letenja

  Drugačije je bilo dok si bio mali.«

  brodova, čak ni u neki određeni brod.

  Torbi lagano prozbori; »Nisam mislio da ti

  Detalji će se utvrditi kasnije. Ali, verujem da

  budem na teretu, Poupe.«

  ćeš se ti snaći u svakom slobodnom

  »Jesam li se žalio?«

  društvu.«

  »Nisi.« Oklevao je. »Mislio sam o tome,

  Beslim je zastao jer su ga obuzele sasvim

  Poupe... nešto. Poupe, da li bi mogao da me

  nove misli. Da pošalje dečaka na svoju rod‐

  iznajmiš radničkoj kompaniji?«

  nu planetu? To ne samo da bi bilo teško

  Starac načini ljutit gest. »To nije rešenje!

  udesiti već za slanje zelenog imigranta

  Ne, sine, nameravao sam da te oslobodim.«

  uopšte nije bilo mesta... ni u bilo koji drugi

  »Poupe! Obećao si da nećeš!«

  granični svet, gde su britka pamet i volja za

  »Nisam ništa obećao.«

  rad predstavljali sve što je čoveku potreb‐

  »Ali, Poupe, ja ne želim da budem Slobo‐

  no; postojalo je nekoliko takvih mesta

  dan. Ako me oslobodiš, mislim, ako budeš

&nb
sp; unutar Trgovačkog okruga Devet Svetova.

  hteo tamo da me pošalješ, neću otići, da

  Bilo je teško saznati koji je bio dečakov

  znaš!«

  zavičajni svet. Možda tamo ima rođake koji

  »Nisam mislio baš tako.«

  bi mu se našli od pomoći... Do đavola,

  Torbi je dugo ćutao.

  trebalo bi istraživati po celoj Galaksiji!

  »Nameravaš li da me prodaš, Poupe?«

  Beslim je nastavio. »To je najviše što

  »Ne baš... pa, i da i ne.«

  mogu da učinim. Moraćeš da se ponašaš

  Torbijevo lice osta bezizražajno. Napos‐

  kao rob sve dok ne otploviš. Ali, šta je

  letku promuca: »Znam šta misliš... bez

  nekoliko nedelja spram mogućnosti...«

  obzira... i pretpostavljam da ne bi trebalo

  »Neću.«

  da se opirem. To je tvoja privilegija... bio si

  »Ne luduj, sinko.«

  najbolji... gospodar... koga sam ikad imao.«

  »Možda i ludujem ali neću to da učinim.

  » Ja nisam tvoj gospodar! "

  Ostajem.«

  »Dokumenta kažu da jesi. Odgovara i broj

  »Sine... Mrzi me da te podsećam... ali, ti

  na mojoj nozi.«

  nisi u stanju da me zaustaviš.«

  »Ne govori tako! Neću više da čujem da

  »A?«

  110

  »Mogao si i drugačije da prođeš. Bolje to

  nego rob koga hvataju u krađi.«

  »Hvala, Poupe. Izgleda da sam se nera‐

  zumno ponašao...

  »Možda, ali nije kazna ono na šta sam

  mislio... Šibanje prođe brzo, kao i žigosa‐

  nje. Mislio sam na mogućnost drugog pre‐

  kršaja. Bolje je biti skraćen za glavu nego

  uhvaćen ponovo nakon žigosanja.«

  Torbi je smesta ispustio kašiku.

  »Poupe? Šta je tebi učinila lobotomija?«

  »Kao što znaš, postoji dokument koji kaže

  »Može se reći da to i čini rudnike tori‐

  da mogu da učinim šta god hoću.«

  jurna podnošljivim. Ali, ne upuštajmo se u

  »Oh.«

  to, bar ne za vreme jela. Ako se slažeš,

  »Pođi sad u krevet, sinko.«

  završi s doručkom i uzmi svoju zdelu. Danas

  Beslim nije spavao. Dva časa nakon ga‐

  je aukcija.«

  šenja svetla začuo je kako se Torbi iskrada

  »Smatraš da mogu da ostanem?‐

  iz kreveta. Na osnovu prigušenih šumova

  »Ovo je tvoj dom«.

  razabrao je da se dečak oblači, prelazi u

  Beslim nikada više nije govorio o ideji da

  susednu prostoriju, pretura po kutiji za

  Torbi ode; manumisija nije ništa izmenila u

  hleb, pije i, napokon, izlazi. Zdelu nije uzeo.

  njegovom odnosu. Torbi je otišao do Kra‐

  Nakon dečakovog odlaska, Beslim se ok‐

  ljevskog Arhiva, platio taksu i poklon služ‐

  renuo zidu i pokušao da zaspi ali mu bol u

  benicima a zauzvrat mu je preko serijskog

  grudima to nije dopuštao. Nije izgovorio reč

  broja istetovirana tamna crta, kao i sar‐

  koja bi zadržala dečka; imao je dovoljno

  gonski pečat sa brojem stanice i knjige u

  samopoštovanja da bi poštovao i tuđu

  kojoj se nalazi odluka o proglašavanju za

  odluku.

  slobodnog gradanina Sargona. Stekao je

  Prošla su četiri dana otkako je Torbi oti‐

  pravo na plaćanje poreza, obavljanje vojne

  šao. Vratio se četvrtog dana noću. Beslim

  službe i život bez ometanja od strane vlasti.

  ga je čuo ali ni ovoga puta nije rekao ništa.

  Arhivar koji ga je tetovirao rekao mu je,

  Umesto toga, nastavio je duboki, spokojni

  pogledavši robovski serijski broj: »Ne

  san, po prvi put otkako je Torbi otišao.

  izgleda baš kao rođendanski poklon, dečko.

  Probudio se u uobičajeno vreme i rekao:

  Tvoj starac će bankrotirati. Ili prosto želi da

  »Dobro jutro, sine.«

  te se oslobodi.«

  »Dobro jutro, Poupe.«

  »Nije te briga!«

  »Doručkuj brzo. Moram nešto da oba‐

  »Ne pravi se pametan, dečko. Ova bi igla

  vim.«

  mogla još više da boli, znaš... Sada mi lepo

  Ne časeći, obojica sedoše za sto na kome

  odgovori, kao pravi građanin: vidim da je u

  se pušila topla kaša.

  pitanju znak agenta, ne privatnog vlasnika, i

  Beslim je jeo sa svojom uobičajenom

  čini mi se da si imao pet ili šest godina...

  nezainteresovanošću; Torbi je namerno

  Kada i gde je to bilo?«

  odvraćao pogled na drugu stranu.

  »Ne znam. Zaista ne znam.«

  »Poupe, kada ćeš me prodati?« upita

  »Zar tako? Baš lepo. Probaću to da od‐

  neočekivano.

  govorim svojoj ženi kada mi bude postavIja‐

  »Neću te prodati.«

  la intimna pitanja. I prestani da se mrdaš,

  »Šta?«

  brzo će biti gotovo. Tako... Čestitam!

  »Prijavio sam tvoju manumisiju u Arhivi.

  Dobrodošao u red slobodnih ljudi. Ja sam

  Onog dana kada si otišao. Slobodan si

  oslobođen pre mnogo godina i preds‐

  čovek, Torbi.«

  kazujem ti da ćeš se osećati slobodnim... ali

  Torbi ga je najpre iznenadeno pogledao a

  ne baš uvek prijatno...«

  zatim ponovo oborio oči. Pokušavao je da

  ČETVRTA GLAVA

  od kaše u tanjiru pravi kupe koje su se

  rušile čim bi ih dotaknuo. Naposletku reče:

  Noga ga je bolela još nekoliko dana; beše

  »Voleo bih da nisi.«

  to sve od promene koju je donela munu‐

  misija. Međutim, kao prosjak, doista je

  111

  postajao sve manje efikasan; snažna i zdra‐

  Mislim da će on tada zatražiti da nešto

  va miadost nije privlačila milostinju kao što

  učiniš... Ako bude tako, želim da učiniš

  je to ranije činilo mršavo i izgladnelo dete.

  tačno ono što zahteva. Dakle, šta kažeš?«

  Beslim bi ga često postavio na svoje uobi‐

  »Naravno da će biti tako, Poupe.«

  čajeno mesto iii pak savetovao da ode kući i

  »Smatraj to poslednjom uslugom starcu

  uči. Ponekad je starac nestajao bez traga;

  koji je pokušao da se prema tebi ponaša

  kada bi se to dogodilo, Torbijeva dužnost je

  pošteno i bio bi još bolji samo da je imao

  bila da ostatak dana provede na starom

  uslova... Doista, to je poslednja stvar koju

  mestu na Placi i registruje dolaske i odlaske

  tražim od tebe, sinko. Nemoj da se brineš

  brodova, da pamti podatke o aukcijama ro‐

  za prinošenje žrtve u moju čast, zaboravi na

  bova i skuplja informacije o saobraćaju,

  žrtvu i hram, učini samo te dve stvari:

  kroz lične kontakte sa ljudima u barovima ili

  predaj poruku i izvrši čovekovu želju.«

  ženama bez velova.

  »Hoću, Poupe«, izjavi Torbi svečano.

  Jednom je Beslim otišao na dugo; trajalo

  »U redu. Idemo sad na posao.«

  je to dva devetdana, mnogo
duže nego

  Ispostavilo se da »čovek« može biti jedan

  ikada ranije. Torbi je brinuo ali nije preki‐

  od petorice; svaki sa liste bio je kapetan

  dao redovne poslove na Placi. Beslim se

  zvezdanog broda, lutajući trgovac, ne samo

  vratio, a jedini komentar bio mu je »Zašto

  pod okriljem Devet Svetova, već međuzvez‐

  ne pamtiš sve te podatke? Mnogo je bolje

  dani putnik koji je razvozio robu od luke do

  nego da ih beležiš«

  luke. Torbi se zamislio nad spiskom.

  »Plašim se da bih nešto mogao da zabo‐

  »Poupe, sećam se da samo jedan od ovih

  ravim. Toliko je toga da…«

  brodova sleće u našu luku.«

  »Koješta!«

  »Doći će i ostali, pre ili kasnije.«

  Nakon ovog dugog odsustvovanja, Bes‐lim

  »Može proteći dosta vremena do njiho‐

  se još više povukao u sebe. Torbi se pitao

  vog dolaska.«

  da li je možda on naljutio starca. No, u

  »Čitave godine, Torbi. Ali, kada se to do‐

  svakom slučaju, to nije smeo da ga pita, s

  godi, želim da poruka bude blagovremeno i

  obzirom da ovaj nikada nije odgovarao na

  tačno izručena.«

  takva pitanja.

  »Samo jednom od njih ili svima?«

  Jedne noći Beslim mu se obrati: »Sinko,

  »Prvom koji se pojavi.«

  još se nismo dogovorili šta ćeš da radiš

  Poruka beše kratka ali ne i laka, s obzi‐

  nakon moje smrti.«

  rom da se sastojala od tri jezika, u zavis‐

  »Šta? Mislio sam da smo to rešili, Poupe.

  nosti od primaoca poruke. Nijedan jezik,

  Ipak je to moj problem«

  međutim, nije spadao u one koje je Torbi

  »Samo sam odložio dogovor... zbog tvoje

  poznavao. Beslim mu pri tom nije ni ob‐

  glupe tvrdoglavosti. Ali, ne mogu više da

  jasnio značenje reči; želeo je da se sve tri

  čekam. Dobio sam naređenje za tebe i ti ćeš

  verzije nauče napamet.

  ga izvršiti.«

  Kada se Torbi po sedmi put spotakao o

  »Čekaj malo. Poupe! Ako misliš da imaš

  prvu verziju poruke, Beslim rukama pokri

  pravo da me kinjiš, samo zato što si mi

  uši. »Ne, ne! Nije to to, sinko! Kakav je to

  dopustio da ostanem...«

  akcenat?«

  »Zaveži! Rekao sam: nakon moje smrti.

  »Činim najbolje što mogu«, odgovori

  Mislim, kad budem mrtav... treba da po‐

  Torbi mrzovoljno.

  tražiš jednu osobu i predaš joj poruku.

  »Znam. Ali želim da primalac shvati

  Mogu li da se oslonim na tebe? Bez zabu‐