dovoljna i sama njegova pojava na ulici. Na
odela jedan lep šal. Ponosno ga pokaza.
žalost, stanje mu se brzo popravilo. Ali,
Beslim niti se osmehnu niti dodirnu šal.
Beslim je to pokušavao da prikrije šmin‐
»Gde si to nabavio.?«
105
»Pozajmio sam.«
Veličanstva smatra da dečak koji nije naučio
»Očigledno. Od koga?«
prvi put neće naućiti ni drugi put. Zbog toga
»Od jedne gospođe. Divna je. Lepa je.«
seku glavu«.
»Pokaži mi znak kuće. Mmmm... aha...
»Poupe, ja ne želirn da me uhvate. Biću
verovatno gospođa Fašja. Da, da, ona jeste
jezivo pažljiv... kao danas. Obećavam!«
lepa, pretpostavljam. No, zašto nisi u
Dečak je, činilo se Beslimu, još uvek ver‐
zatvoru?«
ovao da se to njemu ne može dogoditi.
»Ma zašto, Poupe, bilo je lako! Zigi me je
»Torbi, daj mi račun od licitacije«.
naučio. On zna sve trikove. Vaspitan je
»Zašto, Poupe?«
Trebalo bi da ga vidiš dok radi.«
»Daj«.
Beslim se upita: kako predavati moral
Dečak donese račun; Beslim ga pregleda ‐
divljoj zveri?
muško dete, registarski broj 8XK40367 ‐
Nije voleo da raspravlja o etičkim pojmo‐
devet minima »I gubi se odavde!« Pogleda
vima; u dečakovom obrazovanju nije bilo
dečka i sa iznenadenjem primeti da je mali
ničega što se prenelo u njegovu sadašnju
za glavu viši nego što je bio na dan prodaje.
okolinu. Na nivou komunikacije te vrste nije
»Daj mi iglu za pisanje. Nameravam da te
se moglo ništa učiniti.
oslobodim. To sam oduvek hteo ali nije bilo
Torbi, zašto želiš da menjaš tradiciju? U
razloga za žurbu. Sad ćemo to učiniti, Torbi.
našem poslu, znaš, policiji se plaća pro‐
Sutra ćeš otići u Kraljevski arhiv i
vizija, a to je obaveza; prinosiš žrtve na Dan
registrovati se«.
svetih i više nikakvih briga nemaš. Jesmo li
Torbi se zabezeknu.
ikad bili gladni?«
»Zašto, Poupe«.
»Nismo Poupe, ali pogledaj to! Mora da
»Zar ne želiš da budeš Slobodan?!
staje čitav stelar!«
»Uf... pa da, ali... Poupe, zapravo mi se
»Najmanje dva stelara, rekao bih. Među‐
sviđa da ti pripadam«.
tim, prekupac će ti dati najviše dva minima
»Hvala ti dečko. No, prinuden sam da to
‐ ukoliko bude velikodušan. Trebalo je da
uradim«.
imaš više novca u zdeli«.
»Želiš da me izbaciš odavde?«
»Pa, sad... ovako je bilo dalje! I zabavnije
»Nipošto. Možeš da ostaneš. Samo kao
nego prosjačenje. Trebalo je da vidiš kako
slobodnjak, mislim. Vidiš, sine, svaki go‐
to Zigi radi!«
spodar je odgovoran za svog roba. Da sam
»Već sam video Zigija na delu. Vešt je«.
ja plemić a ti da si nešto učinio, bio bih
»On je najbolji«.
zadovoljan. Ovako... pošto nisam... u redu,
»Još uvek mislim da bi bio bolji sa dve
da nemam ruku, kao što nemam nogu i
šake«.
oko, ne bih promašio. Uspeo bih s tobom.
»Moguće. Ali, i ti se koristiš samo jed‐
Bolje da te oslobodim ako nastaviš da učiš
nom. Doduše, on me uči da koristim i
Zigijev posao. Ja nisam u stanju da pre‐
šake«.
uzmem rizik. Valjda ćeš i sam steći šansu; ja
»To je dobro. Može ti zatrebati. Jednog
sam dovoljno izgubio. Ako nastavim,
dana može ti se dogoditi da ostaneš bez
skinuće mi glavu«.
jedne šake — kao Zigiju. Znaš kako je on
Rekao je to grubo, ne pomenuvši da se
izgubio ruku?«
takav postupak retko primenjivao ‐ u praksi,
»Ne«.
rob se oduzimao, bivao prodan, a njegova
»Znaš kakva je kazna? Kad te uhvate?«
Torbi nije odgovarao; Beslim nastavi:
ukoliko nije imao nikakvih prihoda. Ukoliko
»Jedna ruka za prvi prekršaj, što je cena
bi gazda pripadao trećem staležu, mogao je
koju je i Zigi platio zarad učenja zanata. O,
da zaradi bičevanje — ako bi se sudija
pa da, dobar je on, pošto još uvek radi taj
uverio da je i sam gazda odgovoran za
posao i živ je. Znaš šta nosi drugi prekršaj?
robovsko zlodelo.
Ne drugu ruku. Znaš?«
Torbi je počeo da jeca; po prvi put od
Torbi se zagrcnu. »Nisam siguran.«
početka zajedničkog življenja sa starcem.
»Mislim da si morao da saznaš. Ne želiš
»Poupe, nemoj da me oslobodiš! Nemoj,
da zapamtiš, da«. Beslim pređe prstom pre‐
molim te! Ja moram da pripadam tebi!«
ko vrata. »To je ono što sledeći put čeka
»Žao mi je, sinko. Rekao sam ti da ne
Zigija. Odseći će mu glavu. Pravda Njegovog
moraš da odeš«.
106
»Molim te, Poupe. Nikada vise neću kra‐
TREĆA GLAVA
sti!«
Beslim je odavno počeo da poučava Tor‐
Beslim ga uhvati za ramena. »Pogledaj
bija u čitanju i pisanju sargoneskog, kao i
me, Torbi. Učiniću za tebe nešto važno«.
interlingve, podstičući ga povremenim ćuš‐
»Molim« Što god želiš, Poupe. Čim...«
kama i sličnim sredstvima, s obzirom da je
»Sačekaj da čuješ. Neću da ti sada ispunim
dečakovo zanimanje za intelektualne stvari
dokumenta, ali želim da mi obećaš dve
bilo ravno nuli. Međutim, incident sa Zigi‐
stvari«.
jem i spoznaja da dečak brzo raste podsetili
»Da? Svakako! Šta?«
su Beslima da vreme ne stoji, naročito kod
»Polako. Najpre obećaj da nikada više
dece.
nećeš krasti, ni od koga. Ni od finih dama u
Torbi nikada nije bio u stanju da se seti
nosiljkama niti od sirotinje kakvi smo mi...
časa kada je shvatio da Poup zapravo nije
prvi su preopasni a drugi... sramno je to,
prosjak. Krajnje rigorozne instrukcije koje je
iako ne očekujem da znaš šta to znači.
sada primao preko neverovatnih pomagala
Druga stvar koju tražim od tebe je da obe‐
kakvi su magnetofon, projektor i instruktor
ćaš da mi nikada više nećeš lagati... ni u
sna, ukazivali su mu na to ‐ sve što je Poup
kom pogledu«.
činio nije ga nimalo iznenađivalo, Poup je
»Obećavam«, reče Torbi lagano.
sve znao i sve umeo. Torbi je stekao do‐
»Ne mislim samo na laganje o novcu koji
voljno znanja o drugim prosjacima i protiv‐
skrivaš od mene. Mislim na sve. Uzgred,
rečnosti je uočio odmah. Poup se od svih
dušek baš i nije mesto za skrivanje novca.
nji
h razlikovao kao sunce od kiše.
Pogledaj me, Torbi. Znaš da imam veze po
Izvan svog doma nisu govorili o zbivanji‐
čitavom gradu?«
ma unutra; nikada čak nisu imali gosta u
Torbi potvrdno klimnu glavom. Zaista, u
kući. Torbi je stekao razne prijatelje a Bes‐
starčevo ime delio je poruke po čudnim
lim ih je imao na desetine, možda čak i sto‐
mestima i najneverovatnijim vrstama ljudi.
tine; činilo se da starac poznaje čitav grad
Beslim nastavi. »Ako budeš krao, sazna‐
kao na dlanu. Sem Torbija niko nije imao
ću... možda. Ako me budeš lagao, uhvatiću
pristupa u starčevo skrovište i dečak je
te... Tvoj posao i jeste da obmanjuješ Ijude
jedini znao da se u njemu događa nešto što
ali slušaj me: kad čovek stekne reputaciju
nema nikakve veze sa prosjačenjem. Jedne
lažova, to se više ne može izbrisati. No, nije
noći otišli su, kao i obično, na spavanje; no,
važno. Na dan kada budem saznao da si
negde pred zoru, Torbija je probudio
nešto zdipio ili kada te uhvatim u laži,
neobičan zvuk. »Poupe«?
ispuniću tvoje dokumente i osloboditi te«.
»Da, nastavi da spavaš«.
»Da, Poupe«.
Ali dečak je ustao i upalio svetlo. Znao je
»To nije sve. Izbaciću te odavde sa onim
da je Beslimu bilo vrlo teško po mraku bez
što si imao kada sam te kupio... S koma‐
noge; ukoliko je želeo da pije vode, on će
dom sukna oko bedara i gomilom modrica.
mu je bez pogovora odneti... »Sve je u
Tada ćemo zauvek završiti jedan s drugim. I
redu, Poupe?« "upitao je, okrećući se.
ako te nakon toga ikada ugledam, pljunuću
I zamalo kriknu od šoka. Pred njim se
ti na senku«.
nalazio stranac, džentlmen!
»Da, Poupe. Oh, Poupe, zaista neću
»Sve je u redu, Torbi.«, reče stranac Pou‐
nikada više!«
povim glasom. »Samo polako, sinko.«
»Nadam se. Idi sad u krevet.
»Poupe«?
Beslim je ležao budan, zabrinut, pitajući
»Da, sine ja sam. Žao mi je što sam te iz‐
se nije li bio prestrog. Ma do đavola, ovo je
nenadio ‐ trebalo je da se promenim pre
surov svet i mora poučiti dečka da se u
povratka. No, događaji me požuriše.« I
njemu najbolje snađe.
poče da skida gospodsku odeću.
Začuo je zvuk nalik grickanju glodara.
Kada je skinuo cilindar, malo više je nali‐
Ležao je mirno i slušao. Odjednom je raza‐
kovao Poupu... osim u jednoj stvari.
brao da se dečko diže i odlazi do stola; onda
»Poupe, tvoje oko?«
je usledio zvuk istresanja novčića na drvenu
»A, da, jeste, Izlazi lako kao što lako i
ploču stola.
ulazi. Sa dva oka se bolje vidi, zar ne?«
Kada se mali vratio u krevet i počeo da
»Ne znam.« Torbi ga zabrinuto pogleda.
hrče, bio je u stanju da se i sam preda snu.
107
»Mislim da mi se to ne sviđa.«
lako je u Ulicu uživanja stigao za kratko
»Pa šta onda! Nemoj da me gledaš kad ga
vreme, nije imao sreće sa čovekom koga je
nosim. A pošto si već budan, pomozi mi.«
trebalo da pronađe; nije se nalazio ni u
Dečak ipak nije bio od velike pomoći; sve
jednoj od jazbina koje mu je Beslim pome‐
što je Poup činio bilo mu je novo i strano.
nuo. Isticao je poslednji sat i postajao je sve
Beslim je najpre povadio čitav niz sudova iz
zabrinutiji. Naposletku je ugledao svog čo‐
plakara sa hranom; u pozadini se ukazaše
veka. Izlazio je iz bara gde je već pokušao
specijalna vrata za koja Torbi ranije nije
da ga nađe.
znao. Tada je otklonio lažno oko i, rukujući
Potrčao je preko ulice. Čovek se nalazio u
brižljivo, rastavio ga na dva dela te pince‐
društvu neke osobe, što nije bilo dobro.
tom izvadio cilindar koji se nalazio u oku.
»Milostinju, milostiva gospodo! Milosti‐
Torbi nije razumevao postupak kojem je
nju, molim, iz milosti koja u vašim dušama
prisustvovao, sem što je mogao da vidi da
boravi!«
Poup sve radi sa izuzetnom brižljivošću i u
Pogrešni čovek dobaci mu novčić; Torbi
preciznim vremenskim intervalima. Napo‐
ga zagrize i utvrdi da je pravi. »Blagosloveni
sletku, starac reče: »Sve je gotovo. Sada
da ste, gospodaru!« I okrete se drugom.
ćemo videti jesu li fotografije dobre.«
»Milostinju, milostivi gospodine. Mali dar
Ubacio je cilindar u mikroprojektorski
za nesrećnika. Ja sam sin Beslima Bogalja
aparat, skanirao ga, kiselo se osmehnuo i
i...«
rekao: »Spremi se da izađemo. Preskoči
Prvi čovek ga udari nogom. »Gubi se!«
doručak. Uzmi parče hleba za usput.«
Torbi se udalji. »... sin Beslima Bogalja...
»A?«
Jadnom starom Beslimu potrebno je malo
»Hajde. Nemamo vremena za gubljenje.«
hrane i lekova... Ja sam...«
Torbi na brzinu nabaci svoju uobičajenu
Čovek sa slike maši se za novčanik.
šminku. Beslim je čekao sa fotografskim
»Ne čini to«, posavetova ga kompanjon.
aparatom i malim cilindrom. Pokazao mu je
»Svi su oni lažovi. A već sam mu i platio da
fotografiju.
nas pusti na miru.«
»Pogledaj. I zapamti.«
»Sreća što si odskočio«, dobaci čovek sa
»Zašto?«
fotografije i približi se Torbiju. »Daj da
»Bi li prepoznao ovog čoveka?«
vidim.« Maši se za novčanik, zaviri u zdelu i
»Uh... daj da vidim još jednom.«
tutnu par novčića u nju.
» Moraš da ga prepoznaš. Ovoga puta
»Hvala vam, gospodo. Neka vaša deca
dobro pogledaj.«
budu sinovi.« Torbi se brzo udalji. Majušni
»Sve je u redu: prepoznaću ga.«
kotur beše nestao iz zdele.
»Nalaziće se u jednom od barova u blizini
Radio je na Ulici uživanja, zaista uspešno
luke. Najpre pokušaj sa Majčicom Šom,
tog dana i pre nego što se uputio kući,
tamo u Supernovi i Devici pod velom. Ako
odlučio da proveri Placu. Na njegovo izne‐
ga ne pronađeš, kreni na drugu stranu Ulice
nađenje, Poup se nalazio na svom omilje‐
uživanja i tragaj sve dok ga ne pronađeš.
nom mestu, kod podijuma za aukciju. Pos‐
Moraš da ga nađeš pre trećeg sata.«
matrao je luku. Torbi kliznu kraj njega.
»Naći ću ga, Pouoe.«
»Obavljeno.«
»Kada ga nađeš, stavi ovu stvarčicu u
Starac nešto promrmlja.
svoju zdelu, pomešaj sa nekoliko novčića i
»Zašto ne podeš kući, Poupe. Mora da si
ispričaj mu sve ali ne zaboravi da napo‐
umoran. Danas sam dobro pazario.«
meneš da si sin Beslima Bogalja.«
»Zaveži. Milostinju, moja damo! Milosti‐
»Shvatio sam, Poupe«.
nju za jednog bogalja!«
»Idemo.«
Na kraju trećeg sata iz luke se izvi jedan
Idući ka luci, Torbi nije gubio vreme. Bilo
svemirski brod a starac odahnu s
je to jutro nakon Proslave desetog meseca i
olakšanjem.
nekolicina prolaznika se teturala; nije hteo
»Kakav je to brod?« upita Torbi. »Nije
da se pretvara da prosi mada bi baš pijanci
Sindonov putnički.«
bili darežljivi; uputio se ka luci najdirekt‐
»Slobodni Trgovački Romani Las, za Rim...
nijim putem, preko zadnjih dvorišta, preko
a u njemu se nalazio naš prijatelj. Sad pođi
ograda, sporednim ulicarna, vešto izbega‐
kući i doručkuj. Ne, ne, bolje kupi doručak,
vajući pospane patrole sa noćne dužnosti.
danas se častimo.«
108
Beslim se ubuduće nije trudio da od Tor‐
puta učinio to isto od dana kada se opte‐
bija sakrije svoje profesionalne aktivnosti,
retio detetom. »Postoje razne priče. Jed‐
premda mu nikada nije objasnio kako to
noga dana ‐ kada budeš naučio da čitaš ‐
radi i zašto. Bilo je dana kada je samo jedan
dopustiću ti da pogledaš knjige u koje
od njih prosio; uvek je to bilo na Trgu
možeš potpuno da veruješ.«
slobode, jer se ispostavilo da je Beslim bio
»Ali, ja već umem da čitam.«
naročito zainteresovan za dolaske i odlaske
»Samo ti se čini da umeš. Torbi, postoji
brodova, naročito za kretanje brodova sa
mesto kao što je Zemlja i doista je ču‐
robovima i aukcije koje su sledile po
desno, prelepo — najneverovatnija pla‐
njihovom prispeću.
neta. Tamo su živeli i umirali mnogi mudri
Zahvaljujući obrazovanju koje je napre‐
ljudi ‐ uz uobičajenu srazmeru sa budalama
dovalo, Torbi je sve više koristio starcu.
i nitkovima — a nešto od njihove mudrosti
Činilo se da starac smatra da svako ima
doprlo je i do nas. Jedan takav mudrac bio
savršenu memoriju i bio je dovoljno tvrdo‐
je i Semjuel Renšo. On je dokazao da naj‐
glav da svojim ubeđenjima ostavlja takav
veći broj ljudi provede život u polusvesnom
utisak, bez obzira na dečakova gunđanja i
stanju, štaviše, dokazao je da bi čovek
proteste.
mogao da se probudi i živi ‐ posmatra