itd. nekoliko naroda i čine temelj i
trijalizovani svet koji guši onu njegovu
vrhunac divovske planine koju je Tolkin
stranu koja je emfatična, imaginativna,
izgradio. U kombinaciji sa Silmarilionom
sloboda. Kreativna fantastika je Tolkinov
nude kompletnu povest sveta od samog
lek za to.
početka svih početaka.
Čovek je sam u svetu jer u to veruje.
Nije potrebno da se ovde bavimo
Očigledno da Tolkin govori da izgled sveta
detaljima pomoću kojih on postiže vezu
zavisi od svesti njegovih stanovnika,
dva sveta ali na jednu njegovu »tehniku«
njihovih duhovnih i moralnih vrednosti.
moramo obratiti pažnju jer mnogo govori
Mnogo je primera za to u samoj priči ali
o samom autoru i čvrsto postavlja
najvažniji nalazimo u Apendiksima (A).
njegovo delo u spekulativnu fantastiku.
I tako dolazimo do krajnje teme u vezi
Već smo rekli da mngi ovaj svet doživ‐
sa Tolkinovim sekundarnim svetom: reč
ljavaju kao izbledelu i osiromašenu kopiju
je o samom obliku Arde — Arda na
Srednje zemlje. Istovremeno, Tolkin nam
quenya jeziku visokih vilenjaka (eldara)
stalno stavlja do znanja da je treće doba,
znači 'kraljevstvo' i ime je cele zemlje kao
u kome se radnja dogada, tek bled i
kraljevstva Manvea »kralja« čuvara sveta.
osiromašen odsjaj ranijih doba, u kome
Zemlja je nekada bila ravna i na njenom
se radnja događa, tek bled i osiromašen
krajnjem zapadu nalazio se kontinent
odsjaj ranijih doba Srednje zemlje. U ta
Aman. Iza njega, dalje ka zapadu bilo je
doba, posebno prvo, pušta nas da tek
još samo okružujuće more sveta, i na
malo zavirimo, čineći ih tako sjajnijim i
samom kraju Zidine noći. Posle prvog
privlačnijim, budeći žudnju. Glavni mate‐
velikog sukoba sa Melkorom—Morgotom
rijal istorije Srednje zemlje — uglavnom
Valarijem (Sile) na Amanu su izgradili
napisan još pre samog G.p. — sređivao je
Valinor — Besmrtnu zemlju.
do kraja života ne osećajući se spremnim
Očigledno da je Aman bio deo sveta i do
da nam ga pokaže. To je učinio tek njegov
njega se moglo doći dugim ali običnim
sin putem Silmariliona.
putovanjem, kao što su to činili vilenjaci
Drugi deo ove »tehnike« jeste u pore‐
na početku.
đenju »svog« doba Srednje zemlje sa na‐
Na početku drugog doba ljudi koji su
šim. (Sam izraz Srednje zemlje nije
učestvovali u ratu i padu Morgota, a na
njegov: to je »ovaj« svet, između neba i
strani vilenjaka dobili su kao nagradu
pakla.)
ostrvo, Numenor, nadomak Besmrte
117
zemlje, ali im je zabranjeno da plove na
Nikad ne služi sama sebi, za razliku od
zapad.
najvećeg broja dela ovog žanra. Ovde ne
Naravno — a zašto »naravno«,
samo da nas premešta iz jedne epohe
videćemo malo kasnije kad budemo
sveta u drugu, već istovremeno i iz
pogledali kako Tolkin vidi prirodu ljudi —
jednog tipa mita u drugi. Svet je bio ravan
Numenorci,
potaknuti
mahinacijama
u skladu sa tipom svesti stanovnika. U
Saurona pokušavaju da osvoje Besmrtnu
skladu s tim su i rani mitovi — kod Tol‐
zemlju, zamišljajući da će tako osvojiti i
kina odraženi u prvom dobu, i još pre, u
besmrtnost. Tada Valari privremeno na‐
tzv. starijim danima: rani, kosmogonijski,
puštaju svoje »starateljstvo« pozivajući
»spektakularni« o nastanku biča i stvari
ruku Eru Iluvatara — Jednog Stvaraoca.
itd. i što je najvažnije, »bogovi« i
On menja zakrivljuje celu »matricu«
»polubogovi« su direktno prisutni. U
onoga što Tolkin naziva »Ea«. Ta reč
sledećoj epohi, u skladu sa promenom
označava ceo svet, materijalni univerzum,
svesti menja se i tip mitova. (Reč koju bi
i istovremeno je reč koju je Iluvatar
mnogi ovde upotrebili: RAZVOJ SVESTI
izgovorio na početku materijalnog pos‐
tojanja pa znači i, otprilike »neka bude«.
dok ne postanu samo »mit u mitu« i
Sam izraz »materijalno postojanje« im‐
najčešće se pominju u vezi sa provi‐
plicira nekakvo drugačije postojanje pre
đenjem i »slučajnošću« a radnja je
toga. Sama Ea i Arda u njoj jesu
unekoliko manje spektakularna, a sadržaj
otelotvorenje vizije muzike, koju su pre
i značenje mitova bliži svakodnevici — što
»materijalnog univerzuma« pevali pra‐
ne znači i osnovnim pitanjima »ljudskog
tioci Iluvatarovi — Amur (andeli?) Prva i
stanja«. Ukratko: svet je onakav kakv
druga deca IIuvatarova — vilenjaci i ljudi
svesna bića zaslužuju i stvaraju, mada su i
— kao i sve ostale stvari i bića, samo su
sama delimično stvorena kao tema u
teme u okviru Prvog pevanja.
velikoj muzici sveta.
Dakle, postupci ljudi čine da Sile — ili
Dodajmo da je i sam Tolkin bio svestan
Sila — promene matricu sveta — ili kako
da je 'posednut' snagom sveta koji je
bi to Tolkin rekao »uvedu novu temu« —
izmislio — odnosno otkrio, kako je i sam
i prebace Ardu tamo gde može biti
mislio. Od 1917. — kada je počeo sa
okrugla. Pošto su Tolkinove reči: »Oblik
beleženjem vizija sveta koji se polako
sveta bi izmenjen i on bi savijen«
otkrivao pred njegovim unutrašnjim
očigledno da je i cela materijalna
okom, on je i za sebe samog sve više
vaseljena, Ea, zakrivljena. Međutim,
postajao ‐ izvor »tajnog značenja«. Taj
Valinor ostaje u staroj matrici. Štaviše,
materijal — čiji jedan deo je i Silmarilion
tamo ostaje i »pravi put« otvoren Vilin‐
— odavno je postao fiksna tradicija.
brodovima ili SF terminologijom rečeno
Štaviše, te stare legende — stare u smislu
»interdimenzionalna vrata«. Međutim,
ne samo da potiču iz dalekog prvog doba,
tačnije od izraza da je Valinor u drugoj
već i u relacijama njegovog života —
dimenziji jeste da je ostao u starijoj
postale su sredstvo za njegova najdublja
mitsko‐duhovnoj dimenziji. Tu leži ključ
razmišljanja i u njima su se taložili njegovi
ove suštinske promene sveta potaknute
najdublji uvidi i teološke i filozofske
izmenom svesti njegovih stanovnika.
preokupacije. Naravno, taj materijal je
Međutim, zašto tako spektakularna
postao i osnova za njegov drugi literarni
izmena osnovnih osobina sv
eta? Aman
pokušaj
—
izvesni
ep,
Gospodar
kontinent besmrtnika — koji toliko liči na
prstenova. (Prvi je bio priča za decu,
ostrva blaženih iz mnogih mitologija —
Hobit. )
već je jedanput bio odvojen, bolje reći
Dokaz opsednutosti su i bezbrojne
zabranjen. Protiv povratka izgnanih
karte, mape, crteži simbola, grbovi i to
Noldora, Valeri su digli začaranu branu.
najviše iz prvog doba. (Mapa i prikazani
Čemu promena? Naravno ne samo
grbovi sa potpisima su bazirani na
invencije radi, jer videli smo da je
njegovim originalima.) Šta to znači kad
Tolkinova ogromna invencija uvek pod
čovek počne »pod stare dane« da
kontrolom i u funkciji sveta koji stvara.
vodenim i drvenim bojicama crta naivne
118
ali slatke pejsaže? (Nikada nije prikazivao
muzici sveta. Ostali su na ovaj ili onaj
svoje likove s lica znajući ono što neki tek
način ušli u program i prepleli svoje teme
sad otkrivaju kroz stripove i filmove: ti
sa ostalim kasnije. Ali, prvi, vilenjaci i
likovi se svakom prikazuju u drugačijem
sledbenici, ljudi, sledili su jedni za drugim,
obličju!) Materijala ima toliko da njegov
očigledno srodni. I čak ni čuvari nisu u
izdavač Allen & Unwin već dve decenije
potpunosti
razumeli
njihove
teme,
izdaje svake godine drugi kalendar
posebno ljudsku. Zato se Valari uglavnom
najčešće ispunjen Tolkinovim originalima.
bave vilenjacima.
A sad pređimo na teme u okviru velike
Pre nego što ih uporedimo, recimo da
muzike. Pošto je svako živo biće zasebna
su vilenjaci — elfovi — očigledno bili prva
tema poslužićemo se »slobodnim naro‐
ljubav Tolkinova. Uzeo ih je iz mitologija
dima« da se pozabavimo osnovnim
naroda na severozapadu Evrope. Ceo taj
temama kojima se Tolkin bavio u svom
svet mi zovemo »vilinski« mada naše,
delu.
slovenske vile nemaju skoro nikakve veze
sa njihovim i obrnuto. Zato ćemo odsad
OO: SLOBODNI NARODI
»vilenjake« zvati rečju koju je Tolkin
Kada dva hobita sretnu Drvobradog —
odabrao među mnogim nazivima »vilins‐
enta, pastira drveća, gospodara Fangorn
kih« stvorenja, tj. sveta Faerie: elfovima.
šume — on im peva jednu pesmu,
Tolkinovi gospodski, moćni lepi i,
mnemoničko sredstvo, koja nabraja živa
uglavnom, dobri elfovi najverovatnije
stvorenja. Pesma izričito kaže da na prvo
»potiču« od polumitskog naroda Tuatate‐
mesto dolaze četiri — kasnije pet, kada
Danan, mitskog sećanja na prastanovnike
ubroji i hobite — slobodna naroda, koji
Britanskih ostrva. Oni su se pred
se, očigledno razlikuju od svih ostalih
nadiranjem drugih naroda povukli — ili u
stvorenja.
Oni
su
inteligentni,
ili
podzemlje ili na skrivena ostrva. Opet se
preciznije, Tolkinovim rečima »oni koji
srećemo sa varijacijom »ostrva blaženih«.
govore rečima«. To su, po starosti:
Po legendi dvorovi su im u brdima. To
vilenjaci (elfovi), patuljci, enti, ljudi i
Tolkin reflektuje činjenicom da mnogi
hobiti kao vrsta ljudi. (Enti su postojali
vilin‐kraljevi žive u podzemnim dvoro‐
pre vilenjaka ali pošto su ih vilenjaci
vima, bez obzira što su se pojavili na
probudili i naučili da govore, po definiciji
Zemlji pod zvezdama »pre Sunca i
vilenjaci su prvi.) Međutim, najvažnije je
Meseca« i one su im prva ljubav. Druga
ono SLOBODNI narodi. Ako se to uzme u
ljubav elfova u Srednjoj zemlji je more,
obzir, tu bi bili i orki, trolovi, zmajevi i
što odražva njihovu usađenu želju i
slični jer svi oni govore, ali su se odrekli
potrebu
za
Besmrtnom
zemljom:
slobode.
Valinorom.
Sad ćemo pokušati da obradimo narode
Sa elfovima je počelo stvaranje čitavog
u parovima u skladu sa temama koje ih
Tolkinovog sveta. Još kao učenik, uživao
spajaju, ponekad na krajnje čudan način.
je u igri stvaranja jezika i pisama. Već kao
Prvo prvi i poslednji iz pesmice
profesor i lingvistički stručnjak stvorio je
Drvobradog, ali, u stvari, prva i druga
jezik i pismo Quenya, kome je nedostajao
deca Iluvatara, i tema koja večno stoji
narod koji će se njima služiti, a tom
između njih: besmrtnost jednih i poklon
narodu istorija i mesto gde će se ona
drugih.
odvijati... Još kasnije narodi su se množili
i granali i menjali, sa njima i jezici i
TEMA A01 BESMRTNOST KAO STAPANJE:
pisma... i ostalo je već istorija. U epu nam
VILENJACI ‐DECA ZVEZDA
prezentira pet jezika i dva pisma u više
TEMA B02 SMRTNOST KAO POKLON:
varijacija. Međutim, vrhunsko ostvarenje
LJUDI ‐ POSETIOCI SVETA
mu je melodični jezik Quenya — »staro‐
vilenjački« i njegovo pismo tenguar.
Tolkin — pardon, božanski Valari —
Skoro hiljadu reči nam je pokazao a
nazivaju vilenjake i ljude »starijom i
pismo je vrhunac lingvističkog umeća. To
mladom decom »Iluvatara« jer je takav
je koso, potpuno fonetsko pismo koje
bio osnovni program, tj, sled tema u
svojim izgledom dočarava mutnu davninu
119
i zlatno doba moćnih eldara — visokih
Zato junacima daje baš suprotne osobine.
elfa. Međutim, tenguar nije obično pismo
Što se tiče izgleda, elfi i ljudi su vrlo
— to je fonetski sistem u kome oblik
slični. Jedan od naziva elfova za ljude
znaka tj. slovo, tačno definiše mesto
jeste »zakržljali«. Mi smo bleđa, grublja
artikulacije zvuka u ustima, njegovu
vizija elfova.
zvučnost i tako dalje. Na primer: produ‐
Medutim, Tolkin elfove ne prikazuje
žavanje osnovnog stubića znaka znači da
nadrealnim. Naprotiv, čini ih prilično
serija bezvučnih glasova postaje serija
običnim. Imaju nekoliko ekstra osobina
odgovarajućih zvučnih. Detalji se nalaze u
kao što su neumornost i lakoća. Ali ono
Apendiksu E. Ovim Tolkin nadmašuje i
što ih zaista izdvaja jeste njihava
Vuka, ali sasvim je normalno da takvo
percepcija sveta. Legolas, elf iz družine
pismo postoji samo u sekundarnom
prstena »čuje« kako kamenje ruševina
svetu.
Eregiona nariče za svojim davno nestalim
Međutim čujmo re
či samog Iluvatara (iz
vilin‐gospodarima. Čak i gospa Galdriela
Silmariliona): »Jer, priča se da, zavlada
— nauzvišeniji i najstariji elf u epu, koja je
tišina, pošto su valari otišli (da otelo‐
učestvovala u svim događajima još od pre
tvoruju viziju — prim P.V.) i čitavo jedno
prvog doba izgleda skoro obično. Jedino
doba Iluvatar seđaše sam sa svojim
joj se u očima i glasu oseća dubina uvida
mislima. Tad progovori, i reče: Gle, ja
u dušu, prostor i vreme. Ova bliskost elfa
volim Zemlju koja će biti dvor Quendima
sa svetom je sasvim prirodna jer su oni
(oni što govore — opšte ime za elfe) i
deo njega onako kako mi zasada ne
Atanima (drugi narod)! Ali, Quendice biti
možemo da zamislimo. S druge strane,
najlepši od svih zemaljskih stvorenja, i
oni pa čak ni Valari, ne mogu da zamisle
imaće i zamisliće i stvoriće više lepote no
kuda ljudi idu posle smrti — van granica
ijedno od sve moje dece. A Atanima ću
ograničene vaseljene zvane Ea. Kuda? Jer,
dati novi poklon! Stoga njegova volja bi
ubijeni elfi idu u dvorane čekanja i kad‐
da se u srcu ljudi usadi žudnja za nečim
tad će se vratiti u svet, makar na
izvan sveta i da u njemu počinka ne mogu
njegovom kraju. Mi nećemo. Šta je
naći; al' da imaju osobinu (vrlinu?) da
poklon? Samo Iluvatar zna. Ali rečeno je:
sopstveni život oblikuju, međ' silama i
»Smrt
je
poklon
onima
zvanim
prilikama sveta, i to izvan muzike Ainura
»strancima« i na njemu će im na kraju
što je kao sudbina svemu ostalom; i
pozavideti čak i Sile sveta, kako se vreme
njihovim
delovanjem
sve
će
biti
bude
trošilo...«
Zasad,
poklon
je
dovršeno, u obličju il' delu; a svet
uglavnom prokletstvo i uzrok pada. Stoga
ispunjen (tj. kompletiran) sve do zadnjeg i
elfi, ne da nisu neprirodni ili natprirodni,
najmanjeg delića.«
već su »prirodni, mnogo prirodniji« od
»Al' Iluvatar je znao da će ljudi, bačeni
nas, insistira Tolkin.
među moćne sile uzburkanog sveta,
U očima elfova, koja nam Tolkin
skretati često, i da svoje poklone neće
pokazuje, na Srednjoj zemlji svetluca sjaj
harmonično koristiti, i reče: I oni će (kao i
večne mladosti jer im to omogućuje da
ostali — P.V.) otkriti u svoje vreme da sve