zapostavljenu Earthsea trilogiju, tu je i
humora, parodiranjem ali i koristeći ga i
Killshandra, dela C. F. Cherryh, Kraljevska
za uvide u savremeni svet. Mora se
princeza herojske fantastike Tanith Lee,
pomenuti jedan od najinteresantnijih u
Jo Clayton itd... (šta sad? pa ovo su sve
okviru žanra, Englez Michael Moorcock
žene! hm, ima tu nečeg ali to je već druga
koji je mogao da bude i najbolji da se nije
tema. Da se izvadimo, recimo da je pos‐
ugušio u hiper‐produkciji, koristeći se tim
lednji i jedan od zaista najboljih pokušaja
novcem za finansiranje svojih i tuđih
spajanja epske fantazije i tvrdog SF‐žanra
»novotalasnih SF‐tvorevina« kroz časopis
trilogija Helikonija Brajana Oldisa, uskoro
New Worlds. Neke njegove cikluse
i na našem jeziku.)
možete naći u ediciji Plava ptica — za
Obično se smatra da je prvi autor
decu!
»pravih« herojskih romansi izvesni multi‐
talentovani William Morris, koji je prvi
DRUGO: DUHOVNI IZVORI
takav roman napisao 1895, a najpoznatije
Dakle, Tolkin se nije oslanjao na okvire
delo mu je Izvor na kraju sveta (1896)
tada postojećeg žanra. Stoga, kao
vrlo dugačak roman, što je za žanr karak‐
profesor anglo‐saksonskog na Oksfordu,
teristično. Ali najkarakterističnije je da na
okružen krajnje main‐stream pogledom
putu do tog Izvora, ili na putu do Planine
na literaturu, još u tridesetim, morao je
Usuda, kroz Tolkinovu Srednju‐zemlju, ili
sebi i drugima da objasni zašto oseća
bezbrojnim zemljama Konanovog sveta
potrebu da se izrazi putem fantastično‐
možete biti ubijeni. Hoću reći, autor
mitološke imaginacije, tada uglavnom
stvara kompletan — što kompletnije zna i
smatrane primitivnom i nemoćnom. To je
ume — svet u koji zaranja i vodi nas kroz
učinio u dva predavanja, 1936. i 38.
taj svet, zahtevajući od nas baš kao i ceo
godine. Danas se ono prvo » Beovulf:
SF‐žanr — ono što Englezi zovu
mon‐strumi i kritičari« smatra klasičnim
»suspesion of disbelief« tj. »privremenim
kritičkim pristupom torn delu. »Jedno‐
obustavljanjem neverice.«
stavno je preokrenuo dotadašnji stav
Posle Morisa, mnogi su stvarali svetove
kritičara da je glavni nedostatak stare
»koji su na ovaj ili onaj način uspeli da
poeme to što njen junak nema druga
izbegnu izlizanost do kojih bi došlo da su
posla već da ubija zmajeve i tako
ikada stvarno postojali«. Prvo Englezi kao
»irelevantne stvari stavlja u centar a
Lord Dunsany, C. S. Lewis i posebno E. R.
ozbiljne na ivice«. Tolkin je utvrdio da je
Eddison čiji » Crv Ourobros« ( The Worm
baš zmaj najbogatiji mračni dragulj
Ouroboros) najbolji i samostalni deo
poeme koji joj daje uzvišeni ton i stvarnu
njegove Zimiamvia trilogije iz tridesetih,
ozbiljnost. Braneći zmajeve i s njima ceo
predstavlja autentićno, ekscentrično i do
jedan magični »faerie« svet (vilenjački je
sada neprovaljeno remek‐delo.
najbliži ali neadekvatan prevod), Tolkin je
A onda je došao nalet Amerikanaca koji
branio nagone sopstvene kreativne ima‐
su to definitivno spakovali u žanr,
ginacije. Jer, u tom trenutku svet Srednje‐
prvenstveno preko magazina Weird Tales.
zemlje i njegovi stanovnici su uveliko
Tu su H. P. Lovecraft — mada se taj
kucali na vrata njegovog plodnog uma.
možda i više oslanjao na gotski horor —
Mitološka imaginacija‐izmaštavanje ‐
T. H. White, A Merritt, Clark Ashton
stvaranje je ovde ključna stvar. Ona je
Smith, i najveći od svih s kraja dvadesetih
bila i jeste jedan od glavnih magneta
i početka tridesetih: Robert E. Howard,
Gospodara prstenova. Jer, Tolkin je
autor besmrtne sage o Konanu varvarinu.
uvideo da su njegovi savremenici
Pored nekoliko magazina i fanzina posve‐
zaboravili da mitološka imaginacija može
ćenih isključivo Tolkinu i Srednjoj zemlji,
samo je Konan imao svoj magazin — zvao
spiritualnim problemima na duboko
se Amra. Sledili su i mnogi drugi u sve
razotkrivajući način i s velikim uvidom.
okoštalijem maniru. Fletcher Pratt, Poul
(Na žalost malo ko je od ranijih pisaca
114
žanra mača i magije svoju maštu ovako
vas obuzme žudnja možete da uzmete sa
koristio.) Tolkin je otkrio i naučio putem
police, otvorite bilo gde i pođete u drugi
stvaranja sopstvenog mitološkog sveta,
svet... ili ovaj naš ali viđen onako kako to
nešto novo a ipak jako staro — živuća
obično ne uspevamo.
mitologija može pre da PROBUDI nego
Kao i sva fantastika, i ova zahteva
zamagli našu VIZIJU i uvid u stvarnost.
»voljno uzdržavanje neverovanja«. Ali na
I ovaj uvid — i to kako se kroz priču do
to Tolkin kaže: »to nije baš ono što se
njega dolazi — jeste ono što privlači
dešava... pre... dešava se da pripovedač
čitaoce od šezdesetih do danas. I tada i
postaje — ako je u stanju — sub‐kreator.
danas traže se novi uvidi u stvarnost i
On stvara sekundarni svet u koji vaš duh
govori se o povratku prirodi. A to je,
može da uđe. Dok ste unutra, ono što on
pored mnogo čega drugog, ono što on
priča je 'istinito': ako je u skladu sa
nudi: povratak prirodi. Ne u smislu
zakonima tog sveta. Zbog toga verujete u
vraćanja u šume — mada nam ni to ne bi
to dok ste unutra. Umetnička veština koja
škodilo — već UVIDA u šume i celu
vas stavlja u drugi svet izaziva pozitivno a
prirodu koju smo prosto zaboravili da
ne negativno stanje sekundarne vere —
vidimo... Najzad, kako možete videti
'začarano stanje' «.
Hobita i patuljka koji se kriju iza drveta
Neka nam sam profesor Tolkin objasni
kad ni samo drvo, njegovu suštinu, ne
staro značenje engleske reči spell: »pored
vidite? Sad, zamislite koliko je ovaj stav
smisla: baciti čini, imala je i značenje:
fascinirao sve mlade duhom šezdesetih i
pričati, pripovedati«. Očigledno da je za
koliko može da ih fascinira sada, posle
njega čin stvaranja sekundarnog sveta
stvari koje je, pored ostalih, pokušao da
podjednako magijski kao i bacanje čini.
nam pokaže jedan Kastaneda?
I, pre nego što pogledamo ŠTA i KAKO je
SREDNJA‐ZEMLJA: IZMIŠLJENI SVET?
Tolkin stvorio, još ponešto o samom činu
Veliki broj čitalaca se složio u jednom:
stvaranja.
dok prvi put (a još i više deseti) putujete
Tolkin: » Baš kao što je mit onaj čovekov
Srednjom — zemljom izgleda vam jako
imaginativni čin koji je sposoban... da
poznata, mada sigurno niste nikada bili
postane sadržajno veoma značajan —
na tom čudnom mestu. Tipičan 'déja vué'
kao celina, prihvaćen, neanaliziran« tako
doživljaj. I, čudno — mada, da li je to
i faerie ostaje neprobojan za analizu.
čudno, u stvari? — mnogi su svoje prvo
(Faerie je mitski svet velški, gelski,
LSD, trip‐putovanje opisali sličnim rečima.
škotski, nordijski od koga su postale
Zaista, kako je uopšte moglo da se desi da
engleske 'fairy tales' tj. bajke — svet pun
Gospodar prstenova NE postane mega‐hit
moćnih bića koja su se u engleskim
baš u drugoj polovini šezdesetih? Na‐
bajkama prevodila u beznačajna, blesava,
ravno, mnoge druge osobine mu omo‐
pakosna stvorenjca koja je Tolkin tako
gućuju trajnu popularnost. I biće to i kad
mrzeo — o tom svetu može se prilično
drugi svetovi u okviru ovog primarnog
saznati iz knjige » Vile i vilenjaci«, u
budu osvojeni. Kako ne bi bio? (Kako se
izdanju Otokara Keršovanija i to više iz
mahinalno čovek koristi izrazom »osvo‐
vrhunskih ilustracija nego iz samog
jeni«! Mi, ljudi izgleda tako gledamo na
teksta.
stvari čak i kad to ne želimo!)
Ali jasno je u njegovim rečima o žudnji
Sama kreacija Srednje zemlje, i njena Tri
da je još pre pedeset godina stekao uvid
doba u svoj njenoj celovitosti, bila bi
u ceo pokretački motiv SF‐žanra, pre
dovoljna da Tolkina uvrsti među velike. A
nego što je sam žanr imao ikakav kritički
on je učinio mnogo vise.
aparat. A koliko njegovo delo izaziva i
Ali prvo,... gde se ona nalazi?
zadovoljava primordijalne žudnje i pribli‐
Evo šta o tome i o onom našem po‐
žava se srcu tajne zavirivanja u druge
četnom pitanju — KAKO/ZAŠTO? — kaže
svetove? Na to najbolje odgovor znaju
Piter Bigl (Beagle) 1973. povodom PEDE‐
oni koji stalno iznova čitaju Gospodara
SETOG doštampavanja epa u mekom
prstenova — jer to je jedna od onih
povezu. (Do danas je, samo u Americi bilo
knjiga koju, jedanput pročitanu, kad god
još toliko doštampavanja i izdanja, što u
115
mekom što tvrdom povezu, što neauto‐
Iz obe tvrdnje jasno je da Srednja zemlja
rizovanih.) Bigl je jedan od onih za koga je
(i svaki dobar sekundarni svet) nije neko
Tolkin bio magus »tajnog znanja« još od
posebno mesto već stanje izmenjene
1958. kada je uspeo da nade tu, tada
svesti u osnovnom okviru našeg sveta.
retku knjigu.
Sekundarni svet izvire iz primarnog i tako
»(U šezdesetim) milioni ljudi su postali
mora da bude — jedino tako je apsolutno
svesni da je industrijsko društvo postalo
stvaran.
paroksizam
negostoljubivosti
živim
I zaista, Tolkin u toku putovanja naiz‐
bićima, neuračunljivo nemoralno i,
menično signalizira: ovo jeste naša Zem‐
najzad, i smrtonosno... Šezdesete su doba
lja, ovo nije ona. Uglavnom nam dopušta
u kome je reč progres izgubila svoju staru
da je doživimo kao ovaj svet u dalekoj
svetlost, a beg (eskapizam) prestao da
prošlosti, možda u nekom interglacijal‐
bude komično opscen. Danas je taj
nom zatišju pleistocena, i na severo‐
impuls opet reakcionaran. (Od sedamde‐
zapadu Evrope, pre mnogih kontinen‐
setih, ova klackalica — a sa njom i
talnih promena... Ovo je prilično vero‐
Tolkinova popularnost — više puta je
vatno — i čitavi eseji su napisani o tome
pretezala i na jednu i na drugu stranu, a
— pod uslovom da ne tražimo preciznu
danas je, otprilike, u ravnoteži. Ne
hronologiju koja bi spojila sekundarni
smemo zaboraviti, ipak, da je u Americi
svet direktno sa ovim. Tolkinu ne pada na
od celog SF‐žanra najprodavaniji Žanr
pamet da nam je pruži. Jer on dobro zna
mača i magije. Kod nas je u stripu taj žanr
da umetnost fantazije cveta đubrena
odavno veoma popularan a sve je bliži i
uzdržljivošću i prikrivanjem.
»serioznijoj« publici. — P.V.). Ali
Tolkin ne nudi samo novi — u stvari
zaljubljenici Srednje zemlje hoće da odu
veoma stari — način gledanja. On nudi
tamo. Ja bih, i to prvi.
nova — opet, u stvari, veoma stara i
»Jer, na kraju krajeva, mi volimo
zaboravljena čula.
Srednju zemlju i njene stanovnike, a ne
Dakle, po njegovoj formuli subkreacije,
Tolkinovu ogromnu veštinu kojom nam in
tj. stvaranja fantastičnih, sekundarnih
je pokazao. Ranije sam tvrdio da je svet
svetova, oni moraju da poseduju: prvo
koji on slika bio tu mnogo pre njega, i
»čudesnost i različitost« koja proizilazi iz
dalje u to verujem! On je dovoljno veliki
njihove oslobođenosti dominacije činje‐
mag da može da se 'priključi' na svima
nica koje se mogu opservirati i, drugo
zajedničke
košmare,
sanjarenja
i
»unutrašnju
konzistenciju«.
Treće
sumračne fantazije; ali nije ih on izmislio:
proizilazi iz njegovog nabrajanja šta sve
samo im je našao mesto gde će živeti,
sadrži svet faerie — pored raznovrsnih
zelenu alternativu ovom svakodnevnom
čuda, i uobičajene stvari, ali začarane. On
ludilu, ovde, u zatrovanom svetu. Svi smo
dobro zna da čitaoci ne mogu stvarno da
u zvezde kovali pogrešne istraživače i
budu zainteresovani za svet i njegova bića
pronalazače — lopove što pobijaju
ako u njima ne mogu da prepoznaju
zastave, ubice što nose krstove. Daj da
dobar deo sebe i sveta svakodnevnog
najzad slavimo one što kolonizuju
iskustva. Zato dodaje da taj svet mora biti
snove.«
u domenu mogućeg (u okviru faerie) i
Na ovaj nadahnuti, emotivni uvid doda‐
»uverljivog da bi potakao sekundarnu
jemo Tolkinov: » Fantazija nije toliko o
veru«.
vilenjacima i ostalima koliko o opasnoj
Dakle, odgovor na pitanje u naslovu
zemlji, oblasti ili stanju gde faeries
ovog poglavlja je »Da, ali...« Da, Srednja
(vilinska
bića
uopšte
mogu
biti
— zemlja jeste mesto mnogih čudesa.
Ali
supstancijalna i dodirljiva. Faerie sadrži
sva ona su pažljivo smeštena u klimatski
mnoge stvari pored vilenjaka, patuljaka,
geografski i opštepojavni okvir, sa
zmajeva, trolova, džinova, itd.: ona sadrži
poznatim nebom noću, poznatim biljem,
mora, sunce, mesec, nebo i zemlju i sve
životinjama i pticama danju, sa ljudima i
na njoj, drvo i pticu, kamen i vodu, vino i
čovekolikim stvorenjima, sa društvenim
hleb, i nas, smrtne ljude kada smo
uređajima, ne mnogo različitim od naših.
začarani. «
U toku putovanja mogu se, iz dana u dan,
116
precizno pratiti vremenske prilike i često
Najvažniji su neki njegovi mračni uvidi i
sasvim blizak okoliš. Zato čitalac pohodi
predosećaji o budućnosti, koji će od
Srednju — zemlju sa »sugurnošću
Srednje zemlje napraviti ovo što je ona
prepoznavanja« koja ga sa lakoćom
danas. Pored divovskih geološko‐klimat‐
zavodi da prihvati sve što se dešava.
skih promena koje dolaze, pokazuje nam
Poznato ali ne previše, čudesno ali ne
početne korake u dugom procesu povla‐
previše — to je pravilo koga se drži.
čenja, skrivanja ili nestanka svih ostalih
On je otišao i korak dalje. U prologu se
inteligentnih, svesnih vrsta, koji će
koristi standardnom tehnikom zauzima‐
ostaviti čoveka samog na Zemlji. Tolkina
nja poze »samo« prevodioca i urednika
lično najviše boli istrebljenje šuma.
starih tekstova i tek u Dodacima
Glad koju čovek oseća za komuni‐
(Apendiksima) ponekad je napušta da bi
kacijom sa prirodom — toliko izražena u
nešto komentarisao. Usput, Apendiksi
popularnom misticizmu i ekološkim
nisu nikakav balast; »školjke i travuljina
pokretima... sve su to residualni tragovi
na koritu broda Epa« — po nekim
slobodne komunikacije između vrsta koja
kritičarima. Oni su pre dobar deo oplate
je do trećeg doba postojala i već u njemu
tog broda. Pravi su »kovčeg čuda« za
se gubi.
svakog ko se malo potrudi, a za Tolkina
Tolkin je siguran da verovanje moder‐
sredstvo da svoj svet čvrsto postavi u
nog čoveka da je on jedina inteligentna
vremenu i prostoru i, istovremeno,
vrsta na Zemlji nije bila dobra za njega.
komentariše naš. Oni nude nekoliko
Odsečen od prirode i njenog mnoštva
hiljada godina istorije, jezika, tradicije,
živih bića, stvorio je veštački, indus‐