želeo je da to učini zajedno sa Alisom.
srce, bio je umoran od nje. Nije je mrzeo,
»Sreći treba ići u susret«, promrmlja.
nito joj želeo zlo. Samo je bio umoran od
Morao bi nešto preduzeti u vezi sa
nje, a činjenica da je nju mogao imati, a
Alisom; dovoljno je dugo bio džentlmen.
Alisu Hergrejvz ne, činila ga je još
Udvarao bi joj se; osvojio je na juriš. Kao
umornijim.
mlad bio je agresivan ljubavnik, no posle
Lev Ruač se držao podalje od njega i
ženidbe je navikao da bude predmet
govorio koliko je bilo neophodno, a čak
ljubavi, a ne onaj koji ljubi. A njegove
se prepirao sa Ester oko svoje ishrane,
stare navike, stari nervni sistem, još su
sanjarenja, i zašto on nikad s njom ne
postojali u njemu. Bio je starac u novom
razgovara.
telu.
Frigit je iz nekog razloga bio besan na
Hadžija je uplovio u mračni, uzburkani
njega. Ali Frigit nikada ne bi istupio i išta
kanal. Plavo‐crne stene dizale su se sa
rekao, kukavica, dok nije sateran u
obeju strana, i čamac prođe jedan zavoj,
ćorsokak i izbezumljen od besa. Lodi je
te široko jezero osta za njima. Svi su tada
bila ljuta i prezirna prema Frigitu jer je
bili u poslu, skačući oko jedara, dok je
prema njoj ispoljavao jednaku zlovolju
Barton terao Hadžiju natrag i napred po
kao prema ostalima. Lodi je bila ljuta i na
četvrt milje širokoj reci i protiv struje koja
njega, Bartona, jer ju je odbio kad su sami
je podizala visoke talase. Čamac se naglo
skupljali bambuse u brdima, nekoliko
podiže i spusti, i opasno se naže, kada
nedelja ranije. Rekao joj je ne, dodajući
najednom promeniše kurs. Često se pri‐
da ga ne sprečavaju moralne skrupule da
micao na pet stopa od zidova kanjona,
s njom vodi ljubav, ali da ne bi izdao
tamo gde su veliki talasi zapljuskivali
Frigita, niti ijednog člana posade. Lodi je
stene. Ali, tako je dugo upravljao čam‐
107
cem, da je postao deo njega, a njegova
ih, smanjujući odstojanje.
posada je tako dugo radila sa njim da je
Barton se kolebao. Treba li da okrene
mogla predviđati njegova naređenja,
Hadžiju i vrati se u kanal i noć? Bio bi to
premda ih nije unapred izvršavala.
opasan manevar, jer će 20.000 stopa
Prolazak je trajao oko pola sata. Neke je
visoke stene zakloniti svetlost bleštavih
uznemirio — bez sumnje su se Frigit i
zvezda i plinskih sevalica. Bili bi gotovo
Ruač bili zabrinuli — ali ih je i sve
slepi.
razveselio. Dosada i zlovolja behu
A brod je, izgleda, bio brži od ijednog
privremeno nestale.
neprijateljskog. Dosad jeste. Izdaleka su
Hadžija je uplovio u suncem obasjano
im visoka jedra hitro dolazila u susret.
drugo jezero. Bilo je široko oko četiri
Još, imali su povoljan vetar i struju, i ako
milje i pružalo se na sever dokle im je
ih izbegne, bi li ga mogli prestići i kad
dopirao pogled. Planine su se naglo raz‐
budu morali jedriti protiv vetra?
makle; poljane s obeju strana prostirale
Svi brodovi koje je dotad video, bili su
su se kao i ranije na milju u širinu. Na
krcati ljudima, što ih je, naravno,
vidiku je bilo oko pedeset brodova, od
usporavalo. Čak ni čamac sa jednakim
borovih čunova do bambusovih čamaca
mogućnostima kao Hadžija, ne bi se
sa dva jarbola. Većinom kao da su ribarili.
mogao s njim meriti, sve i da je ovaj krcat
Na levoj strani, na milju udaljenosti, behu
ratnicima.
neizbežna kamena zdela i tamne figure
Odlučio je da nastavi uzvodno.
duž obale. Iza njih, po poljani i brdima,
Nakon desetominutnog neznatnog na‐
nazirale su se kolibe u uobičajenom stilu,
predovanja, drugi veliki ratni čamac pre‐
koji je Frigit zvao neo‐polinežanski, ili,
seče mu put. Imao je po šesnaest veslača
katkad, posmrtna obalska arhitektura.
s obeju strana, malu palubu na pramcu i
Nadesno, oko pola milje od izlaza iz
krmu. Dva čoveka stajahu na palubi, sa
kanjona, beše velika tvrđava od brvana.
strana jednog katapulta, postavljenog na
Pred njom, uz deset masivnih dokova od
drvenom postolju. Dvojica na pramcu
brvana, stajahu čamci raznih veličina.
stavljali su okrugli, pucketajući, zadimljeni
Nekoliko minuta pošto se Hadžija poja‐
predmet u otvor katapulta. Jedan povuče
vio, zalupaše bubnjevi. Mogle su to biti
polugu i okidač naprave udari u poprečnu
šuplje cepanice, ili doboši načinjeni od
gredu. Kanu se protrese i dođe do
stavljene riblje ili ljudske kože. Ispred
kratkotrajnog zastoja u dubokom, ritmič‐
tvrđave već beše gužva, ali je mnoštvo
nom stenjanju veslača. Dimljivi predmet
vrvelo iz nje i obližnjih koliba. Trpali su se
leteo je u visokom luku dok se nije našao
u čamce, koji se otiskivahu.
na oko dvadeset stopa od Hadžije i deset
Na levoj obali tamne figure gurahu u
iznad vode. Tada je gromko ekplodirao,
vodu čunove, kanue, i čamce s jednim
uz mnogo crnog dima, koji brzo raznese
jarbolom. Izgledalo je kao da se s obe
povetarac.
obale šalju čamci i počinje nadmetanje u
Neke od žena vrisnuše, a jedan
hvatanju Hadžije.
muškarac uzviknu. Primeti da u ovoj
Barton je manevrisao čamcem, provla‐
oblasti mora biti sumpora. Inače, ne bi
čeći se nekoliko puta između drugih. Ljudi
mogli napraviti barut.
zdesna bili su bliži; behu beli i dobro
Pozva Lodi i Ester Rodrigez da preuzmu
naoružani, ali nije izgledalo da žele da
kormilo. Obe žene behu blede, ali
upotrebe lukove. Jedan čovek, koji je
delovahu dovoljno mirne, s obzirom da
stajao na pramcu ratnog kanua sa
nisu znale za bombu.
trideset veslača, dovikivao im je, na
Gvanafru su sklonili u zaklon na pramcu.
nemačkom, da se predaju.
Alisa je imala tisov luk u ruci, a na leđima
»Ništa vam se neće dogoditi!«
tobolac sa strelama, privezan kaišem.
»Mi ne želimo sukob!« prodera se
Njena bleda koža šokantno je odudarala
Frigit.
od crvenog ruža i zelene senke za oči. Ali
»On to zna« reče Barton. Očito je da
oborila je u vodu najmanje deset boraca,
šačica nas ne namerava da ih napadne.«
a živci su joj bili čvrsti kao kredaste litice
Sada su bubnjevi lupali s obeju strana
Dovera. Štaviše, bila je najbolji strelac od
Reke. Z
vučalo je kao da su obale jezera
svih. Barton je bio izvanredan strelac iz
vrvele bubnjevima. A obale su, izvesno,
vatrenog oružja, ali za luk mu je nedo‐
vrvele od ljudi, naoružanih ljudi. Ostali
stajala rutina. Kaz je mogao istegnuti luk
čamci su isplovljavali da ih presretnu. Iza
od roga rečne aždaje više nego Barton, ali
njih, čamci koji su prvi isplovili, gonili su
su mu nišanske sposobnosti bile loše.
108
Frigit je tvrdio da kod njega nikada neće
između dva broda. Behu tako blizu da je
biti naročite; kao većina priučenih, imao
jasno mogao razaznati crte lica svih ljudi
je nerazvijen smisao za perspektivu.
na njima. Mahom su bili belci, premda ih
Čovek zadužen za katapult, nije stavljao
je bilo od vrlo tamnoputih do nordijsko
drugu bombu u napravu. Očito je prva
bledih. Kapetan broda sa strane na kojoj
bomba bila upozorenje da stanu. Barton
se nalazila luka, doviknuo je Bartonu na
bi stao i bez nje. Gonioci su ih mogli
nemačkom, zahtevajući da se preda.
napuniti strelama više puta. To što su se
»Ako prekinete, nećemo vam ništa, ali
uzdržavali, značilo je da posadu Hadžije
ako nastavite borbu, stavićemo vas na
žele živu.
muke!«
Kanu, sa vodom što je ključala iz pram‐
Govorio je nemački sa akcentom koji je
ca, veslima što su sevala na suncu, i
zvučao mađarski.
veslačima koji su stenjali uglas, prođe tik
Umesto odgovora, Barton i Alisa oda‐
uz Hadžijinu krmu. Dva čoveka na
peše strele. Alisina promaši kapetana, ali
prednjem delu palube iskočiše i kanu se
pogodi kormilara i on se zatetura i pade
zaljulja. Jedan pljusnu u vodu, pokušava‐
preko ograde. Brod istog časa skrenu.
jući da se uhvati za ivicu palube. Drugi se
Kapetan skoči na kormilo i Bartonova
nađe kolenima na njoj. U zubima je držao
sledeća strela zari mu se, otpozadi, u
bambusov nož; o pojasu mu behu dvoje
pregib kolena.
korica, jedne sa kamenom sekiricom i
Brodovi se sudariše iskosa, uz gromki
druge sa malim bodežom sabljarke.Za
tresak i odbiše se, uz veliku lomljavu
časak, pokušavajući da se dočepa vlažne
greda, dok su ljudi vrištali i padali po
daske i uspravi se, zagleda se u Bartonove
palubama i u vodu. Sve i da nisu tonuli,
oči. Kosa mu je bila jarkožuta, oči
brodovi behu izbačeni iz stroja.
bledoplave, a lice klasično lepo. Vero‐
Ali, malo pre sudara, njihovi strelci po‐
vatno je nameravao da rani jednog ili dva
godili su bambusova jedra Hadžije tuce‐
člana posade, a potom da iskoči, možda
tom plamenih strela. Suva trava na
sa ženom u naručju. Dok on zaokuplja
njihovim vrhovima bila je natopljena
pažnju posade, njegovi momci bi dojedrili
terpentinom načinjenim od borove
i zauzeli Hadžiju, navalili na brod, i to bi
smole, pa su strele, raspaljene vetrom,
bilo to.
brzo proširile vatru.
Nije imao mnogo šanse da ostvari svoj
Barton je ponovo preuzeo kormilo od
plan i, verovatno, svestan toga, nije
žena i izdao naređenja. Posada je
mario. Većinom, ljudi su se još plašili
spuštala u Reku posude od pečene gline i
smrti, jer im je strah bio u telesnim
svoje otvorene zdele, i polivala vodom
ćelijama i reagovali su instinktivno. Neki
plamen. Lođi, koja se verala kao majmun,
su nadvladali svoj strah, a drugi ga nikad
popela se na jarbol sa uzetom preko
stvarno nisu ni osetili.
ramena. Spustila je konopac i povukla
Barton koraknu i udari čoveka sekirom
gore posude s vodom.
po glavi. Njegova se usta otvoriše; ispade
Ovo je ostalim brodovima i nekolicini
mu bambusov nož; on pade ničice na
kanua omogućilo da se približe. Jedan
palubu. Barton podiže nož, otkopča mu
beše na kursu koji će ga odvesti direktno
pojas i gurnu ga nogom u vodu. Sa ratnog
na Hadžiju. Barton ponovo okrenu čamac,
kanua, koji se okretao okolo, u tom času
ali sporo, zbog opterećenja jarbola
se začu urlik. Barton vide da se brzo
Lođinom težinom. On se obrnu, poluga se
primiču obali i naredi da promene pravac.
iskrenu nasumice, kako ljudi nisu uspeli
Brod se zaljulja u okretu i velika motka sa
da održe kontrolu nad konopcima, i još
jedrima, njišući se, uzmače. Zatim nava‐
nekoliko strela pogodi jedro i podstače
liše preko Reke dok je desetina čamaca
vatru. Nekoliko ih pade na palubu. Za
jurila ka njima. Tri su bili čunovi‐četverci,
trenutak, Barton pomisli da se neprijatelj
četiri veliki ratni kanui, a pet brodovi sa
predomislio i sada pokušava da ih potopi.
dva jarbola. Na poslednjim je bilo
Ali strele behu samo pogrešno upućene.
nekoliko katapultova i mnoštvo ljudi na
Hadžija ponovo kliznu između dva bro‐
palubama.
da. Njihovi kapeteni i posada su se cerili.
Nasred Reke Barton naredi da se Ha‐
Možda su se dugo dosađivali, pa im je
džija ponovo okrene. Manevar je učinio
sada godila hajka. Čak su se posade sagle
da jedrenjaci priđu mnogo bliže, ali je on
iza ograde, pustivši oficire, kormilare i
s tim računao. Sada, ponovo jedreći na
strelce da dočekuju vatru s Hadžije.
Nadirali su crni štapovi s crvenim glavama
109
i plavim repovima i ustremljivali se na
»Živa je, ali u dubokoj nesvesti«.
jedra, u dve grupe: tuce njih se zari u
Barton kaza: »Vi, žene, znate šta će vam
jarbol ili motku, s jedrima a drugo šišteći
se desiti. Na vama je, naravno, da
završi u vodi, a među njima beše i jedan
odlučite, ali, ja vam predlažem da
što ga je odbio Barton nekoliko inča iznad
zaronite što dublje možete i udahnete
svoje glave.
vodu punim plućima. Probudićete se
Alisa, Ruač, Kaz, de Grejstok, Vilfreda i
sutra, kao nove«.
on, odapinjali su strele, dok je Ester
Gvenafra bese izišla iz zaklona na
upravljala kormilom. Lođi beše prikovana
pramcu. Obavi mu ruke oko pojasa i
za sredinu jarbola, gde je čekala da
podiže pogled, bez suza, premda uplašen.
prestane paljba. Pet strela pogodiše tri
On je obgrli rukom i reče: »Alisa! Povedi
žive mete, kapetana, kormilara i mornara
je sa sobom«
koji beše podigao glavu u, za njega,
»Kuda?« upita Alisa. Pogleda kanu, a
pogrešno vreme.
&n
bsp; potom opet njega. Ponovo se zakašlja, jer
Ester vrisnu i Barton se okrenu. Ratni
je obavi još dima, a onda se pomeri
kanu, koji se beše pojavio iza broda,
napred, nasuprot vetru.
našao se na nekoliko stopa od Hadžijinog
»Kad budeš silazila dole«.
pramca. Nije bilo načina da se izbegne
Pokaza na Reku.
sudar. Dva čoveka na platformi baciše se
»Ne mogu to da učinim«, kaza ona.
u stranu, dok su veslači ustajali ili
»Ne bi želela da i nju ovi ljudi uhvate.
pokušavali da ustanu, kako bi mogli
Tek je devojčica, ali oni neće mariti«.
iskočiti s broda. Onda Hadžija udari u
Alisa pogleda kao da će briznuti u plač.
njegovu levu stranu blizu pramca, razlupa
Ali nije bilo suza.
ga, prevrnu, i rasu mu posadu po Reci.
Reče: »Vrlo dobro. Sada samoubistvo
Ovi na Hadžiji behu odbačeni napred, a
nije greh. Ja se samo nadam...«
de Grejstok upade u vodu. Barton beše
»Da«, kaza on.
pao okliznuvši se i ogulio lice, grudi i
Nije otegao tu reč, nije bilo vremena da
kolena.
se išta oteže. Kanu se nalazio na četrde‐
Ester beše odbačena od drške kormila,
set stopa od njih.
kotrljala se po palubi dok nije lupila o
»Sledeće mesto može biti taman ovako
ivicu pramca. Sada je ležala tamo,
loše, ili čak gore«, reče Alisa. »A Gvenafra
nepokretna.
će se probuditi sama samcita. Znaš da su
Barton podiže pogled. Jedro je plamtelo
male šanse da uskrsnemo na istom
bez nade da može biti spašeno. Lođi beše
mestu«.
nestala, mora da je bila odbačena u tre‐
»Tu ne možemo ništa«, odvrati on.
nutku sudara. Potom, podigavši se, spazi
Ona stisnu usne, a potom ih otvori i
nju i Grejstoka kako plivaju prema
reče: »Boriću se do poslednjeg časa.
Hadžiji. Voda oko njih ključala je od
Onda. ..«
pljuskanja izgubljene posade kanua, od
»Može biti prekasno«, kaza on. Podiže
kojih mnogi, sudeći po kricima, nisu znali
svoj luk i izvuče strelu iz tobolca. De
da plivaju.
Grejstok beše izgubio svoj luk, pa je uzeo
Barton naredi ljudima da pomognu
Kazov. Neandertalac namesti kamen u
ovim dvoma da se ukrcaju, dok on utvrdi
remenik i poče da ga obrće. Lev uze svoj
štetu. Oba pramca vrlo tankog, dvostru‐
remenik i odabra kamen. Monat upotrebi
kog trupa broda, bila su slupana. Voda je