Esterin luk, pošto je i on svoj izgubio.
prodirala unutra. A dim od zapaljenog
Kapetan kanua vikao je na nemačkom;
jedra i jarbola kovitlao se oko njih terajući
»Položite oružje! Nećemo vam ništa«.
Alisu i Gvenafru na kašalj.
Pade sa platforme na jednog veslača,
Sa severa im se brzo približavao drugi
sekund pošto mu je Alisina strela probola
ratni kanu; dva združena broda jedrila su
grudi. Još jedna strela, verovatno de
ka njima.
Grejstokova, skide i drugog čoveka s
Mogli su se boriti i pustiti malo krvi
platforme u vodu. Kamen pogodi jednog
svojim protivnicima, koji bi se uzdržavali
veslača u rame i on, vrisnuvši, pade. Još
od ubijanja. Ili su mogli plivati. Kakogod,
jedan kamen lako udari u glavu drugog
bili bi zarobljeni.
veslača, kojem ispade veslo.
Lođi i de Grejstok se ukrcaše. Frigit
Kanu je dolazio. Dva čoveka na platfor‐
objavi da je Ester nemoguće osvestiti.
mi krme terali su posadu da nastavi
Ruač joj je opipao puls i otvorio oči, a
vožnju prema Hadžiji. Potom su pali,
potom se vratio Bartonu.
probodeni strelama.
110
Barton pogleda za sobom. Dva broda su
okrenu i dograbi crnca za vrat. Nastavi da
sada imala spuštena jedra. Očito će
se vrti, osetivši oštar bol u rebrima i
nastaviti da klize prema Hadžiji do mesta
ramenu, ali obori dvojicu ljudi i onda se
odakle će mornari na njega baciti kuke za
nađe u vodi. Pao je između broda i
hvatanje. Ali, ako se previše približe,
Hadžije i zaronio, oslobodivši se sekire i
može ih zahvatiti plamen.
malog bodeža iz korica. Kada je izronio,
Kanu je udario u Hadžiju i bilo je još
vide visokog, koščatog, riđokosog čoveka,
četrnaest mrtvih, ili preteško ranjenih da
kako podiže uplakanu Gvenafru iznad
se bore. Malo pre nego je pramac kanua
sebe obema rukama. Čovek je baci
naleteo, preživeli su bacili vesla i podigli
daleko u vodu.
male, okrugle, kožne štitove. Čak su dve
Barton ponovo zaroni i izroni samo
strele probole štitove i žarile se u ruke
nekoliko stopa ispred Gvenafrinog lica.
ljudi koji su ih držali. Još je, nakon toga,
Bilo je sivo, a oči joj behu mutne. Potom
ostalo dvadeset ljudi, protiv šest
spazi kako krv zatamnjuje vodu oko nje.
muškaraca, pet žena i jednog deteta.
Iščezla je pre nego što je stigao da joj se
Ali jedan od njih bio je pet stopa visok,
približi. Zaroni sa njom, uhvati je, i izvuče
dlakav čovek, izuzetne snage, sa velikom
na površinu. Šiljak sabljarke zabo joj se u
kamenom sekirom. Kaz se odrazio upravo
leda.
u trenutku kad je kanu udario u desni bok
Pusti joj telo. Nije znao zašto ju je taj
broda i uskočio u njega sekund pošto se
čovek ubio kada ju je lako mogao zarobiti.
zaustavio. Njegova sekira smrskala je dve
Možda ju je Alisa ubola bodežom a čovek
lobanje i potom probila dno kanua. Voda
misleći da je gotovo mrtva bacio je
je nadirala unutra, i de Grejstok, izviku‐
ribama.
jući nešto na svom kam‐berlandskom
Jedno telo izbi iz dima, sa drugim za
srednjoengleskom, skoči dole, do Kaza. U
sobom. Čovek slomljenog vrata beše
jednoj ruci držao je mali bodež, a u drugoj
mrtav; drugi je bio živ. Barton mu obavi
veliku hrastovu batinu sa šiljcima od
ruku oko vrata i ubode ga između vilice i
kamena.
uha. Čovek prestade da se koprca i kliznu
Ostali u Hadžiji nastavili su da odapinju
u dubine.
strele. Iznenada, Kaz i de Grejstok
Frigit iskoči iz dima okrvavljenog lica i
uzveraše se natrag na katamaran, dok je
ramena. Pljusnu u vodu iskosa i zaroni u
kanu tonuo zajedno sa mrtvima,
dubinu. Barton zapliva ka njemu da mu
umirućima i prestrašenim nepovređe‐
pomogne. Uzaludno je bilo pokušavati da
nima. Jedan broj ih se utopio; ostali su ili
se vrate na brod. Bio je krcat borcima, a i
plivali, ili pokušavali da se ukrcaju na
drugi kanui i čunovi su mu se približavali.
Hadžiju. Padali su natrag, odsečenih, ili
Frigitova. glava izroni iz vode. Koža mu
zgnječenih prstiju.
je bila bela na mestima gde nije tekla krv.
Nešto udari o palubu u Bartonovoj
Barton dopliva do njega i upita: »Jesu li
blizini, a potom se još nešto obmota oko
žene umakle?«.
njega. On se okrenu i prereza kožni
Frigit zavrte glavom i potom reče:
konopac, koji mu se našao oko vrata.
»Pazi!«
Skoči u stranu da izbegne drugi, i trgnu se
Barton se ispravi pri zaranjanju. Nešto
jarosno na treći konopac, pa povuče
ga udari u noge; nastavio je da roni, ali
čoveka s onog kraja, preko ograde.
nije mogao da ostvari svoju nameru i
Čovek, uz vrisak, bi izbačen van i udari
udahne vodu. Boriće se dok ne budu
ramenom o palubu Hadžije. Barton mu
morali da ga ubiju.
unakazi lice sekirom.
Pri povratku na površinu, zapazi da je
Ali već su uskakali ljudi sa paluba oba
voda puna ljudi koji su skočili za njim i
broda i konopci padahu svud uokolo. Dim
Frigitom. Amerikanac je, poluonesvešćen,
i vatra doprinosili su pometnji, premda je
izvučen na jedan kanu. Tri čoveka
posada Hadžije od njih mogla imati više
pritesniše Bartona, i on ubi dvojicu, a
koristi nego gosti.
potom jedan čovek sa čuna spusti batinu i
Barton doviknu Alisi da uzme Gvenaf‐ru
lupi ga po glavi.
i skoči u Reku. Nije je mogao dozvati, a
potom morade da odgovori napadu krup‐
15
nog crnca s kopljem. Činilo se da je čovek
zaboravio naređenje da zarobi Bartona;
Poveli su ih na obalu, blizu velike zgra‐
kao da je hteo da ga ubije. Barton odbaci
de, iza jednog zida od borovih klada.
kratko koplje u stranu, munjevito se
Barton je, sa svakim korakom, osećao
111
bolno kuckanje u glavi. Duboke rane u
upotrebio kraljevsko ja, može se reći. Vrlo
ramenu i rebrima bolele su ga, ali je kr‐
dobro, mi. Ako se zakunete. da ćete nam
varenje prestalo. Utvrđenje je bilo izgra‐
služiti, što bi bilo kudikamo bolje po vas,
đeno od borovih klada i imalo je još jedan
onda ćete se zakleti na vernost meni,
sprat i mnogo stražara. Zarobljenici su
Hermanu Geringu, i nekadašnjem kralju
umarširali kroz ulaz koji se zatvarao ve‐
starog Rima, Tuliju Hostiliju.«
likom kapijom od klada. Išli su, šezdeset
Barton se zagleda u čoveka. Može li on
stopa dugim, travnatim dvorištem, pa,
stvarno biti legendarni kralj starog Rima?
kroz drugu široku kapiju, u hodnik, oko
Rima, kada je bio seoce, koje su ugro‐
pedeset stopa dugačak i trideset širok.
žavala ostala italska plemena, Sabinjani,
Svi, izuzev Frigita, koji bese preslab,
Ekvi i Volsci. Na koji su listom nasrtali
stadoše ispred jednog velikog, okruglog,
Umbri, i sami potisnuti moćnim Etrurci‐
hrastovog stola. Treptali su u mračnoj i
ma? Je li ovo zaista Tulije Hostilije, rato‐
hladnoj unutrašnjosti, pre nego su jasno
borni naslednik miroljubivog Nume
mogli videti dva čoveka za stolom.
Pompilija? Ni po čemu se nije razlikovao
Svuda behu stražari sa kopljima, bati‐
od hiljada ljudi koje je Barton video na
nama i kamenim sekirama. Jedno drveno
ulicama Sijene. K tome, ako je stvarno
stepenište na kraju hodnika vodilo je do
onaj koji tvrdi da jeste, on može biti
platforme sa visokim ogradama. Žene ih
veliko otkriće, u istorijskom i lingvistič‐
posmatrahu preko ograda.
kom smislu. Pošto je, verovatno, Etrurac,
Jedan od dvojice za stolom bio je nizak i
zna taj jezik, pored pretklasičnog latin‐
mišićav. Telo mu beše maljavo, kosa crna
skog, sabinjanskog i, možda korintskog
i kovrdžava, nos kao sokolov kljun, a oči
grčkog. Možda je, čak, poznavao Romula,
smeđe i svirepe, takođe kao u sokola.
navodnog osnivača Rima. Kakve sve priče
Drugi čovek beše viši, plavokos, sa očima
taj čovek može ispričati.
čiju je pravu boju bilo teško odrediti pri
»Pa?« kaza Gering.
prigušenom svetlu, ali su verovatno bile
»Šta smo dužni da učinimo da vam
plave, i sa širokim tevtonskim licem.
pristupimo?« upita Barton.
Trbuh i podvoljak u začetku, govorili su da
»Prvo, ja... mi, treba da se uverimo da si
je uzimao od robova jelo i piće iz zdela.
kalibar koji želimo. Drugim rečima, čovek
Frigit beše seo na travu, ali su ga digli na
koji će odlučno i odmah da izvrši naše
noge kad je plavokosi dao znak. Frigit
naređenje. Stavićemo te na malu probu.«
pogleda plavokosog i reče: »Ličiš na
On izdade nekakvo naređenje i ubrzo
Hermana Geringa kad je bio mlad.«
dovedoše grupu ljudi. Svi behu mršavi i
Potom pade na kolena, vrisnuvši od
obogaljeni.
bola koji mu je zadao udar drška koplja u
»Ozledili su se dok su vadili kamen u
bubrege.
kamenolomu ili podizali ove zidove«, reče
Plavokosi je govorio engleski, sa jakim
Gering. »Izuzev dvojice, uhvaćenih u bek‐
nemačkim naglaskom. »Prestanite s tim
stvu. Moraće da budu kažnjeni. Sve ćemo
dok ne naredim. Pustite ih da govore.«
ih pobiti, jer su sada beskorisni. Tako, ne
Oštro ih je posmatrao nekoliko minuta,
treba da oklevaš da ih ubiješ i dokažeš
a potom rekao: »Da, ja sam Herman
odlučnost da nam služiš.«
Gering.«
Potom dodade: »Uzgred, svi su Jevreji.
»Ko je Gering?« upita Barton.
Nikakva šteta.«
»Tvoj prijatelj ti to može kasnije objas‐
Kambel, ridokosi koji je bacio Gvenafru
niti«, kaza Nemac. »Ako kasnije bude za
u Reku, ustremi se na Bartona velikom
vas postojalo. Nisam ljut zbog sjajnog
batinom sa kremenom oštricom. Dva
otpora koji ste pružili. Obožavam ljude
stražara zgrabiše jednog roba i nateraše
koji se dobro tuku. Uvek mi treba još
ga da klekne. Bio je krupan i plavokos, sa
vojnika, naročito otkad ste pobili tolike.
plavim očima i grčkim profilom; besno
Ponudiću vam izbor. Muškarcima, to jest.
pogleda Geringa i potom ga pijunu.
Pridružite mi se i živite ugodno, sa svom
Gering se nasmeja: »On poseduje svu
hranom, piće, duvanom i ženama koje
aroganciju svog soja. Mogao sam ga
poželite. Ili radite za mene, kao robovi.«
svesti na dršćuću, vrišteću masu koja moli
»Za nas«, reče drugi čovek na engles‐
za smrt, da sam hteo. Ali stvarno nisam
kom. »Zaboravljaš, Hermane, da ja imam
za mučenje. Moj zemljak bi želeo da mu
da kašem o ofome uprafo koliko i ti.«
pruži predstavu o vatri, ali ja sam u biti
Gering se nasmeši, potapša se ispod
humanista.
brade i reče: »Naravno! Samo sam
»Ubio bih u samoodbrani ili u odbrani
112
onih kojima je potrebna zaštita«, reče
budio se nekoliko sati pre sumraka. Glava
Barton. »Ali ja nisam ubica.«
ga je još više bolela. Rebra i oba ramena
»Ubijanje ovog Jevrejina bilo bi akt
behu mu ukočeni od bola. Ležao je na
samodobrane, što se tvog života tiče«,
travi ograđenoj borovim kladama, oko
odgovori Gering. »Ako nećeš, umrećeš.
pedeset jardi u prečniku. Petnaest stopa
Ali lagano.«
iznad trave, uz unutrašnju stranu zida,
»Neću«, kaza Barton. Gering uzdahnu.
bilo je kružno drveno šetalište, po k'om
»Ti, Englezu! Dobro, radije bih te imao
su hodali naoružani stražari.
uza se. Ali, ako ne želiš da učiniš nešto
tako razumno, neka ti bude. »A ti?«
uz njega, reče: »Plašio sam se da se nećeš
obrati se Frigitu.
povratiti.«
Frigit, koji još beše u agoniji, reče:
»Gde su žene?« upita Barton.
»Tvoji posmrtni ostaci završili su na
Frigit zaplaka. Barton mu prodrma glavu
gomili smeća u Dahauu, zbog onog što si
i reče: »Ne jecaj. Gde su?«
učinio i što si bio. Nameravaš li da ista
»Gde, do đavola, misliš da su?« odvrati
zlodela ponoviš i na ovom svetu?«
Frigit. »O, gospode!«
Gering se nasmeja i reče; »Znam šta se
»Ne misli na žene. Ne možeš im
dogodilo sa mnom. Dovoljno sam čuo od
pomoći. Bar ne sada. Zašto me nisu ubili
svojih jevrejskih robova.«
pošto sam napao Geringa?«
Pokaza na Monata. »Kakva je ovo
Frigit obrisa suze i reče: »Ne znam.
nakaza?«
Možda nas čuvaju za vatru. Kao pouku
Barton objasni. Gering se uozbilji i reče:
drugima. Bolje da su nas ubili«.
»Ne mogu mu verovati. Ide u moj
»Šta samo što si se domogao raja i već
robovski logor. Ti, tamo, majmunoliki. Šta
želiš da ga izgubiš?« rele Barton. Zasmeja
kažeš?«
se, ali prestade, jer mu bol prostreli
Kaz, na Bartono
vo iznenađenje, istupi.
glavu.
»Ubijaću za tebe. Ne želim da budem
Barton popriča sa Robertom Sprusom,
rob.«
Englezom rođenim 1945. godine u Ken‐
On uze batinu, dok su stražari držali
singtonu. Sprus je rekao da nema ni
koplja spremna da ga probodu, ako bi
mesec dana otkad su Gering i Tulije
imao ideju da je drugačije upotrebi.
ugrabili vlast. Zasad, ostavljaju susede na
Besno ih pogleda ispod kosih obrva, a
miru. U svakom slučaju, pokušali bi da
potom podiže batinu. Udari, i rob se sruči
osvoje okolne teritorije, uključujući i onu
na zemlju. Kaz vrati batinu Kambelu i
Onondaga Indijanca preko Reke. Dosad
koraknu u stranu. Nije gledao Bartona.
nijedan rob nije umakao da pronese glas
Gering reče: »Svi robovi da se sakupe
o Geringovim namerama.
noćas i da im se pokaže šta će im se desiti
»Ali ljudi uz granice mogli su i sami
ako pokušaju bekstvo. Begunce ćemo
videti da su zidine podigli robovi«, reče
malo peći, a potom ih spasiti muka. Moj
Barton.
slavni kolega lično će držati batinu. Takve
Sprus se kiselo nasmeši i reče: »Gering
mu se stvari dopadaju.«
je proneo glas da su ovo sve Jevreji i da
Pokaza na Alisu. »Ovu. Sviđa mi se.«
ga jedino zanima porobljavanje Jevreja.
Tulije ustade. »Ne, ne. Meni se sviđa. Ti
Onda, što bi brinuli? A, kako i sam možeš
uzmi truge, Hermane. Tam ti obe. Ali nju
da vidiš, to nije istina. Polovina robova su
frlo želim. Izgleda, kako vi kažete,
drugi«.
aristokratski. Kao... kraljica?«
U sumrak su Barton, Frigit, Ruač, de
Barton urliknu, istrže batinu iz Kam‐
Grejstok i Monat odvedeni iz zatvora
belove ruke i skoči na sto. Gering pade
prema kamenoj zdeli. Tamo je bilo oko
natraške i umalo ga batina zviznu po
dvesta robova, koje je čuvalo sedamdeset
nosu. Istovremeno, Rimljanin zari koplje u
geringovaca. Zdele su im bile položene na
Bartona i rani ga u rame. Barton je držao
stenu i čekali su. Pošto je sunuo plavi pla‐
batinu, zavrteo se i izbacio oružje iz
men, zdele su skinute. Svaki je rob otvo‐
Tulijeve ruke.
rio svoju i stražari izvadiše duvan, piće i
Robovi se, vičući, baciše na stražare.
pola hrane.
Frigit ote jedno koplje i udari drškom
Frigit je imao duboke posekotine na