hotelsku sobu jedan grub drveni sandučić
Pomisao na ovo ograničenje neobična je,
sa skulpturama koje želi da proda. Autor
zato što se radi o nečemu sasvim očigled‐
skulptura je njegov prijatelj koji živi u
nom, i baš zato nikad pominjanom. Koliko
močvari, a zove se »Crni«. Džons otvara
god se međusobno razlikovali Robinzon
sandučić i, u neugodnoj tišini, zaprepaš‐
Kruso i kapetan Ahab, Beki Šarp i Megi
ćeno gleda »skulpture«:
Taliver, Pjer Bezuhov i Žan Valžan — svi
»Zurio sam u njih — a onda pogledao
oni ipak imaju i neke zajedničke osobine,
(... posetioca) da se uverim da to nije
a jedna od tih osobina je, da su svi sa ove
neka vrsta obimne šale. (...) Polako sam
planete. Naučna fantastika omogućuje
počeo da vadim kamene i ređam ih po
književniku da ovo prevaziđe. Evo jedne
stolu.
priče u kojoj se pojavljuje biće iz svemira.
Proučavao sam ih jedan po jedan, tru‐
Gordon Dickson je autor priče »Black
deći se da u njima otkrijem neki oblik. Ali
Charlie«, nastale oko 1954. godine. To je
tu nije bilo ničega, apsolutno ničega.«
jedna od onih SF priča o putu u svemir
Naravno, Džons odbija da otkupi te bez‐
kojima vreme ne može mnogo da naš‐
oblične komade kamena. Za njegovog po‐
kodi, jer se tehnički elementi koji bi mogli
setioca, to odbijanje je očigledno lična
da zastare skoro i ne pojavljuju.
tragedija. On uspeva da privoli Džonsa da
Priča počinje ovako:
njih dvojica zajedno posete autora tih
»Pitate me, šta je umetnost? Očekujete
»skulptura«. Oni odlaze u močvaru, i zala‐
84
ze u jedno naselje od blatnih kolibica, u
red toga, ova priča je književno uspešna.
kojem žive bića sa te planete. To su bića
Njena tema mogla bi se u diskurzivnom
nalik na velike crne vidre, oko metar duži‐
obliku formulisati ovako; u kolikoj meri
ne, polagano se kreću po zemlji, imaju
istorijat nastanka jednog umetničkog de‐
samo nejasne nagoveštaje inteligencije i
la, patnja i čežnja uložena u njega ali ne i
rudimentarnu sposobnost sporazumeva‐
odražene u njemu, treba da utiču na
nja na toj planeti. »Crni« je jedan od njih.
ocenjivanje njegove umetničke vrednos‐
Svojim snažnim prednjim zubima on je
ti? Ali tako postavljeno pitanje odvodi mi‐
oblikovao komade mekog kamena pešča‐
mo onoga što čini vrednost priče. Njena
ra, i tako su nastale njegove skulpture.
je prava vrednost u doživljaju koji priča
Lovac objasni Džonsu da su ta bića ne‐
pruža čitaocu, u toplini i humanosti sa
kad smatrana za životinje i lovljena radi
kojima je prikazan jedan konkretan,
krzna; i od svih lovaca upravo ih je on prvi
pojedinačni slučaj čežnje za lepotom i
sagledao kao razumna bića, i postigao da
stvaralaštvom.
ih administracija prizana i zaštiti. Opsta‐
U ovoj priči prikazano je biće vrlo
nak i miran život tih bića jesu njegovo
skromnih sposobnosti i skromnog stupnja
najveće životno postignuće; »Crni« (tj.
duhovnog razvoja. Ali ima i takvih priča o
Black Charlie) je njegov najbolji prijatelj, i
putu u svemir, u kojima su prikazana bića
ujedno jedini, među tim bićima, sa ikak‐
jednaka nama, ili čak superiorna. Zbog
vom svešću o umetnosti; a tih pet kame‐
toga moramo da prevaziđemo reč »biće«
nova su najbolje što je Crni uspeo da
i da upotrebimo drugu, smeliju i adekvat‐
stvori. Džonsov stav je sad sasvim druga‐
niju reč.
čiji, ali on ipak odbija da kupi te bez‐
U večini književnih dela drugih žanrova,
nadežne »skulpture« i odlazi.
pojam čovek oduvek je značio samo: čo‐
Nekoliko godina kasnije, u drukčijim,
vek sa Zemlje i na Zemlji, i uz to, čovek
tragičnim okolnostima, Džons opet dolazi
antropomorfnog izgleda; dakle, nalik na
na tu planetu; prisustvuje smrti i tog
nas. Ali nemamo nikakvo pravo da pori‐
lovca, i »Crnog«. U poslednjim trenucima
čemo ljudskost nekome samo zato što se
svog života, »Crni« otpuzi u svoju kolibicu
nalazi milijardama kilometara daleko od
i izvuče na svetlo dana još jednu
nas; a ako su u njegovom duhovnom
skulpturu, svoju najbolju i poslednju. To
životu obilato zastupljene sve one vred‐
je komad kamena oblikovan tako da izda‐
nosti koji i mi želimo da imamo, onda ni
leka nalikuje na čoveka u stojećem stavu.
razlike u spoljašnjem izgledu ne mogu biti
»Po prvi put sam shvatio koliki je zna‐
prepreka. Zato će pojam čovek možda
čaj za njega imalo to što je zubima obilko‐
morati da bude proširen na sva inteli‐
vao iz kamena (...)
gentna bića u celoj vasioni, bez obzira na
Crni podiže glavu sa okrvavljenog tla i
udaljenost od nas i bez obzira na izgled.
pogleda prema jezeru gde je moja letelica
Ako jednom saznamo da postoje ljudi i
čekala. Ja nisam čovek on intuicije — ali
izvan našeg planetarnog sistema, kako će
ovoga puta, shvatio sam smisao pogleda.
se tada proširiti zajednica kojoj pripada‐
On je želeo da ja odem dok je on još u ži‐
mo, ljudska zajednica! Nećemo više biti
votu. Hteo je da vidi kako odlazim noseći
sami u svemiru, na svojoj lopti od kame‐
predmet koji je on oblikovao.«
na, nego ćemo znati da nas ima i na
Džons tako i postupi; poslednja skulp‐
drugim svetovima, da ima ljudi oko nas,
tura je dakle primljena, prihvaćena.
na zvezdama.
Na žalost, posle ovog dela priče, koji je
Proći će možda još nekoliko decenija ili
stvarni kraj dramske radnje, sledi još či‐
nekoliko stotina godina dok nauka ne
tava strana nepotrebnih dodataka. I po‐
pronađe pouzdane dokaze o tome. Zas‐
85
luga je naučne fantastike što već sada
kontekstu, možemo reći da reč čovek
možemo da proširimo svoju perspektivu, i
treba da se odnosi ne samo na ljude ovde
da šire shvatimo taj ključni pojam kojim
i ovakve, nego i na ljude u svemiru i
sebe označavamo. I reči humanizam i hu‐
drugačije. To je specifičan, i možda u
manost ne moraju se odnositi samo na
književnosti jedinstven, doprinos našem
nas, na ovoj planeti. Govoreći u ovom
pogledau na svet i na sebe same.
Ksenija Jovanović
ODAKLE DOLAZI I KUDA IDE
SAVREMENA FRANCUSKA NAUČNA
FANTASTIKA
Postoje brojna i često suprotna mišlje‐ njegovo remek‐delo objavljeno 1910.
nja o korenima naučnofantastične knji‐
godine »Smrt zemlje« (La mort de la
ževnosti, o granicama žanra i njegovoj
Terre). Drugi nas upozoravaju da nikako
vrednosti. U ovom tekstu osvrnućemo se
ne brkamo SF i fantastiku. Jer u vreme
na neka od tih mišljenja i stavova,
narodnih verovanja u svet Vila i duhova,
postavljajući pri tom bezbroj pitanja i
postoje dva paralelna sveta: realni i ima‐
predlažući neke od mogućih odgovora.
ginarni. Bajka postoji istovremeno sa pr‐
Jedni tvrde da začetke književnosti na‐
irodom koja nije ni shvaćena ni pobe‐
učne fantastike možemo naći u veoma
đena. Kada se pojavljuje Nauka, čovek
davna vremena, pod uslovom da joj da‐
zamišlja postojanje natprirodnih sila koje
mo ime utopija ili neobičnih putovanja
remete racionalnost sveta. To je era
(voyages extraordinaires). To bi onda isto
fantastike, pod znakom smrti i sila mraka.
toliko mogao biti Ep o Gilgamešu iz trećeg
Međutim, kada Nauka postane izvor
milenijuma pre naše ere, koliko i Odiseja,
čuđenja, razočarenja ili strepnje, tada se
mit o Atlantidi, Keplerov Somnium iz XVII
rađa naučna fantastika kao razmišljanje o
veka (1634.) ili delo Sirana de Beržeraka
moći, paradoksima i problematici nauke.
iz 1657. godine. Međutim, istorija nauč‐
Ne treba brkati ni SF roman i roman na‐
ne fantastike je ipak novijeg datuma. U
učne avanture kakvi bi bili romani Žila
Americi je rođen 1929. godine termin
Verna, jer je on samo ekstrapolirao nauku
»science fiction«,‐ na francuskom »fiction
svog vremena, a njegove mašine su samo
scientifique«. Mnogobrojne rasprave o
elementi romaneskne radnje. Ne brkajmo
tome da li ta reč stvarno odražava suštinu
ni SF i nauku, upozoravaju nas ovi isti jer,
naučno‐fantastične proze već dokazuje
mada je tačno da su neki pisci zamislili
da u samom korenu pojave postoji prob‐
ono što je nauka kasnije otkrila, ipak,
lem određivanja njenih granica. Naučna
kako je jednom rekao Brajan Oldis: »Priče
fantastika proističe iz tri tradicije: avantu‐
naučne fantastike su isto toliko lektira za
rističkog romana, utopije i tradicije ču‐
naučnike koliko su i priče o fantomima
desnog, kažu jedni. Među osnivačima na‐
lektira za fantome.« Sledeće mišljenje o
vode Meri Šeli i njenog »Frankenštajna«
naučnofantastičnoj književnosti je, po
koji se pojavio 1817. godine, zatim Žila
mnogo čemu, suprotno prethodno
Verna, začetnika naučne anticipacije
navedenom mišljenju. Naučna fantastika
(l'anticipation je francuski termin koji je
vuče korene iz fantastične književnosti i iz
kasnije zamenjen rečju »science‐fiction«),
satiričnih priča poput Guliverovih putova‐
Velsa i njegov »Vremeplov« iz 1895.
nja Dž. Svifta. Ali neposredni preci su Žil
godine, Ronija Starijeg (1856‐1940) i
Vern koji je predvideo pronalazak pod‐
86
mornice i helikoptera i Vels koji je najavio
ravo suprotno da: »osoben i originalan
pronalazak atomske bombe. Naučna fan‐
način pisanja savremenih francuskih au‐
tastika često služi popularizaciji nauke, ali
tora na paradoksalan način doprinosi
u principu zahteva strogo poštovanje
stvaranju jedinstva — jedinstva moderne
osnovnih zakona sveta fizike i predska‐
fantastike koja više ne potpada pod uticaj
zala je, neosporno, veći deo savremenih
ranijih tokova naučno‐fantastične proze«.
naučnih i tehničkih ostvarenja. Naučno‐
Svaka načelna rasprava o naučnoj fan‐
fantastična književnost obrađuje neke
tastici prepuna je isto tako i nedoumica i
samo njoj svojstvene teme, sa ciljem da u
neslaganja vezanih za odredivanje gra‐
čitaocu stvori osećanje potpunog odva‐
nica žanra, ali i za vrednost naučnofan‐
janja od sveta koji ga okružuje. Radnja se
tastične književnosti. Za jedne trivijalna
uglavnom odvija u svetu koji je smešten
književnost, paraliteratura, kič, književ‐
bilo u budućnost (tada autor zamišlja
nost za decu i omladinu, za druge to je
razvoj čovečanstva i posledice naučnih
»sa nadrealizmom, jedini doprinos knji‐
otkrića), bilo u svetu koji postoji para‐
ževnosti ovog veka«, »čin novotarstva«,
lelno sa našim, bilo i u jedan i u drugi
»avangardna književnost zato što preis‐
istovremeno. Ovo udaljavanje u vremenu
pituje iscrpljene stvaralačke šeme, zato
i prostoru omogućava korišćenje raznih
što unosi nove podatke u diskurs o
drugih tema, kao što su: putovanje kroz
društvu, čoveku, nauci, svemiru«. Ema‐
vreme, susret sa licima iz drugih svetova,
nuel Žuan stoga kaže: »Naučna fantasika
pojavu mutanta: Javljaju se i nova naučna
je čudovište sa više glava, od kojih svaka
ponaosob poseduje odvojeni svet i čiji se
Kratko rečeno: »Naučna fantastika, to su
dugi i pokretljivi vratovi pružaju na sve
romani, novele ili filmovi koji, zamišljajući
strane i pokazuju nebrojeno mnogo lica.
nove naučno‐tehničke pronalaske, opisu‐
Svaki opis te pokretne životinje, stoga
ju buduće ili vanzemaljske svetove.«
može biti samo jednostavan; ako se oko‐
Što se tiče veze koje danas postoje iz‐
mim na jednu glavu, neka druga će mi se
među izvora naučnofantastične književ‐
rugati iza leđa. Ovo podrugljivo smejanje
nosti i savremenih dela, navešćemo dva
životinje je dobro poznato, može se čuti
sasvim suprotna mišljenja potekla iz pera
svaki put kada neko pokuša da je opiše.
francuskih pisaca i kritičara. »Ako raz‐
Pune su nam ruke definicija, sve su uza‐
motrimo, na primer, činjenicu da je jedna
ludne«. I Žak Sadul izjavljuje: »U stvari, ne
od tema naučne fantastike prostor«, kaže
postoji nijedna zadovoljavajuća definicija
E. Zvan, »i ako pobliže razmotrimo taj
žanra«. »Nije li«, pita se Mišel Lamar,
pojam kroz istoriju žanra, videćemo da je
»naučna fantastika samo neuhvatljivi
prostor, najpre negde na marginama
predmet zadovoljstva?«
terrae cognitae tradicionalnih priča, pos‐
Postoji, dakle, hipoteza po kojoj naučna
tao kasnije međuplanetarni, zatim medu‐
fantastika nije žanr po sebi, već obuhvata
zvezdani, ne‐euklidski, relativis
tički i naj‐
sve žanrove. Sa ovom hipotezom je u pot‐
zad, unutrašnji i metaforični; polazeći od
punoj suprotnosti dosta nepobitna činje‐
nepoznatih ostrva, morskih dubina i viso‐
nica da je naučna fantastika jedan »sup‐
kih planina kuda se uputio Žil Vern, kre‐
kodirani« prostor — teme, zbirke, speci‐
nulo se prema Mesecu, Marsu i Veneri,
jalizovana izdanja, časopisi, filmovi, muzi‐
prema dalekim zvezdama, u dvodimen‐
ka, stripovi, crteži, konvencije, nagrade,
zionalne svetove i čudne prostore — ne‐
fanzini, fanovi, pisci... »Da li naučna
postojane, izmišljene, solipsističke i, na
fantastika« pita se M. Lamar, »funk‐
kraju, u ne‐svodljive prostore stranice po
cioniše kao određeno znanje kome imaju
kojoj pišemo. Prema tome, smisao reči
pristupa samo upućeni?« Naučna fantas‐
prostor menja se u zavisnosti od autora i
tika bi, prema tome, bila poseban žanr,
perioda, ali to je spiralna evolucija u kojoj
odvojen od književnosti »glavnog toka«,
ništa od onog što je prethodno postojalo
ili drugim rečima, autonomna, originalna i
nije zaboravljeno«. Pjer Feran misli up‐
plodna književnost, jasno odvojena od
87
drugih narativnih struktura, dok se po
tike, smatrajući da je budućnost žanra u
mišljenju nekih, naprotiv, granice između
vraćanju iz međuzvezdanih prostora u još
naučne fantastike i književnosti gube u
uvek nedovoljno istražene prostore ljud‐
korist »dobre književnosti.« Stoga Pjer
ske duše, prema onoj Sartrovoj opasci da
Marlson zaključuje svoje razmišljanje na
je »čovek jedini predmet današnje fan‐
tu temu sledećim rečima: »Svaki dobar
tastike«. »Svi fantomi, fantazmagorije,
književnik može pisati dobru naučnu fan‐
paralelni svetovi i ravni stvarnosti ne pos‐
tastiku. Svaki pisac dobre naučne fantas‐
toje izvan nas, izvan našeg saznanja i
tike ima pristup u književnost.« Od Meri
udesa«. I dok Brajan Oldis na stranicama
Šeli, preko Ronija, Hakslija, Orvela, Kafke,
Lokusa iz jula prošle godine kaže: »Pre
Pjera Bula, Mišela Žerija, Borisa Viana i
nekoliko godina sam se veoma zabrinuo
Baržavela stižemo i do Borhesa i njegove