PITANJE: Do koje mere su vaše rane krat‐
smatrao polemičarem.
ke priče bile prototipi za vaše romane? Na
PITANJE: Može li se stil učiti — ili je to
primer, stekao sam utisak da je priča Lju‐
nešto tako individualno i jedinstveno da
bav je imaginarni broj bila seme iz koga
se ne može prenositi niti predavati?
je iznikla serija Ćilibar. Zatim, Čovek koji
ZELAZNI: Do dana današnjeg to ne znam.
je voleo Faiolije kao da je nagovestio kas‐
Mislim da on sam raste, ali da se može
niju pojavu romana Umreti u Italbaru, a
okresivati. Sećam se jednog profesora čiji
priča Đavolska kola nesumnjivo izgleda
me je stil literarne kritike zainteresovao.
kao rana vizija košmara u romanu Aleja
Kad sam ga pitao, rekao mi je da je dugo
prokletstva. Drugim rečima, jesu li vaši
imao običaj da svake noći pre spavanja
romani svesna razrada tema kojima ste
čita Gibona i da je to uticalo na njegov stil
prvo pristupali kroz kratke priče?
onako kako je on želeo. Međutim, ako je
ZELAZNI: Postoji odnos između priče Lju‐
toliko želeo da primi takav uticaj, ne ve‐
bav je imaginarni broj i serije Ćilibar ‐ da.
rujem da je baš morao da čita Gibona
I verovatno između ostalih. Nije to svaki
svake noći.
put svesna razrada, ali ponekad jeste. Kad
PITANJE: Visoko stilizovana proza kao što
smo već kod toga, Ostrvo mrtvih bilo je,
je vaša često se graniči sa poezijom. Zap‐
za mene, na nekoliko načina, proširenje
ravo, video sam vaše stihove u Antologiji
priče Ovaj momenat oluje.
spekulativne poezije pa otud znam da
PITANJE: U jednom intervjuu koji je 1973.
vas i to privlači. Zašto SF poezija nikad
objavljen u fanzinu SF revija koji se tada
nije stekla popularnost? Mislite li da će je
zvao Vanzemaljski kritičar (Science Ficti‐
jednog dana steći?
on Review — The Alien Critic), rekli ste
ZELAZNI: Ne radi se samo o SF poeziji.
sledeće: 'Kratke priče su bile, i sada su,
Poezija uopšte prodaje se u ovoj zemlji
moja prva ljubav u SF. Pre ili kasnije vra‐
slabo. Šteta. Ne znam zašto. Možda je
tiću im se.′ Da li su kratke priče, i sad vaša
takav duh vremena. Voleo bih da verujem
prva ljubav? Jeste li im se ikada vratili?
da je i tu u toku neki veliki ciklus i da će
ZELAZNI: Da, i sad ih toliko volim, i pišem
80
više kratkih priča godišnje nego što sam
ZELAZNI: Ne pamtim šta sam tad rekao,
činio 1973. godine.
ali posle romana Danas menjamo lica
PITANJE: U tom intervju ste takođe opisa‐
sledila je knjiga Umreti u Italbaru za koju
li svoje pomalo neobične navike pri radu.
ću priznati da je slaba i zaustaviti se na
Da li i dalje kucate u poluležećem polo‐
tome; pa Znak jednoroga (Sign of the
žaju? Da li se nešto promenilo u onoj situ‐
Unicorn) pa Vrata u pesku (Doorways in
aciji sa četiri pisaće mašine?
the Sand) gde se pojavljuje lik koji mi se
ZELAZNI: Ne. I sad idemo postojano istim
dopada, struktura koja me je zabavila i
putem.
ideje koje su mi bile prijatne, zatim Moje
PITANJE: Beleška O piscu na kraju knjige
ime je legija (My Name is Legion) gde
Znakovi kraj puta kaže da sad radite na
sam upotrebio čvršći zaplet detektivskog
nekom animiranom filmu u kome će se
tipa i ideje koje su mi se svidele, zatim
pojaviti elementi mitologije američkih
Most od pepela (Bridge of Ashes) gde su
Indijanaca. Da li je taj projekat završen?
ideje malo pobegle i deformisale priču tu
O čemu se tu uopšte radi?
i tamo, a onda Deus Irae, roman pisan u
ZELAZNI: Uradio sam scenario, ali on je
saradnji sa Filipom K. Dikom — mislim da
sad stavljen u fioku. C'est la vie.
je to uspešna saradnja, a po mojoj defi‐
PITANJE: Koji su vam još projekti u toku?
Hoće li se uskoro pojaviti neki novi Zelaz‐
lo koje nijedan od saradnika nije mogao
nijev naslov?
izvesti solo, delo koje ne zvuči kao delo
ZELAZNI: Nepostojani (Changeling), u
ma koga od njih; onda su izašli Dvorovi
uvećanom džepnom formatu (trade pa‐
haosa (The Courts of Chaos), a potom
perback), u junu ove godine, kao što sam
Znakovi kraj puta (Road‐marks), knjiga
već rekao. Biće mnogo lepih crteža Este‐
koju je bilo teže pisati nego čitati. Knjige
bana Marotoa. Pojaviće se i Promenljiva
serije Ćilibar (Amber) bile su serija
zemlja kod firme Balantajn. To je roman
prijatnih relaksacija između ovih drugih
o Dilvišima. Tačan datum nije odreden, ali
— a donele su mi više fanovskih pisama
verovatno će biti početkom 1981.
nego sve ostalo što sam u životu ukupno
PITANJE: U onom broju SF revije malo‐čas
napisao. Uzdržaću se od komentarisanja
pomenutom dali ste i kratke komentare o
o knjigama koje još nisu izašle iz štampe.
svakoj svojoj knjizi, uključujući i roman
NIL VILGUS: Hvala vam, gospodine Ze‐
Danas biramo lica. Da li biste tu listu
lazni
malo ažurirali?
Prevod: A.B. Nedeljković
81
ESEJ ALEKSANDAR B. NEDELJKOVIĆ
LIKOVI U SF
Pri ocenjivanju književne vrednosti dela,
ciju. Ona je često pratilja glavnog junaka.
jedno od bitnih pitanja nesumnjivo su li‐
Njena uloga u drami sastoji se u tom da
kovi, način kako ih je pisac prezentirao, i
uvek zapada u razne opasnosti; to je
stupanj njegovog uspeha u tome. Upravo
osoba koju stalno treba spasavati.
u ovoj oblasti, čini se, naučna fantastika
(3) Kratkovidi naučnik. To je naučnik,
je često podbacivala.
često stariji, sa titulom Profesor ili Dok‐
Postoje, po našem utisku, dve opasnosti
tor. Njegovoj duhovnoj kratkovidosti mo‐
u pogledu obrađivanja likova, specifične
že se pridružiti i bukvalna, fizička
za ovu oblast književnosti, koje vrebaju
kratkovidost. Ovakav naučnik do te mere
pisca SF priče o putu u svemir: jedna je
je obuzet svojim radom, da ne sagledava
zanemarivanje likova, a druga je upotreb‐
stvarnost oko sebe; svet se može rušiti,
ljavanje klišetiranih likova.
ali on se neće odvojiti od svojih istraživa‐
Nije teško videti kako može doći do za‐
nja.
nemarivanja likova: autor je često prinu‐
(4) Kratkovidi trgovac. To je trgovac ko‐
đen da čitaocima prikaže čitav jedan novi
me su profiti i komercijalni uspeh važniji
svet, i mnogo neobičnih događaja; ako je
nego ma šta drugo na svetu. Novac mu je
autor pritom oduševljen svojim naučno
važniji nego čak i trošenje novca za
— tehničkim idejama, onda će opisi stvari
sopstvene potrebe, važniji od morala,
istisnuti opise ljudi. Drugim rečima, može
zakona, od tuđih života, a kao što ćemo
se dogoditi da nučne i druge »ideje« bu‐
videti kasnije na jednom primeru, važniji
du dobro opisane, a da likovi ostanu u
čak i od sopstvenog života.
senci.
(5) Čudovište iz svemira, ili, »čudovište
Klišetirani likovi nisu svojstveni samo
sa očima poput insekta« (bug — eyed —
naučnoj fantastici; oni se mogu pojaviti u
monster, — BEM). Ovom frazom, i skra‐
književno slabim delima i u drugim žanro‐
ćenicom BEM, Amerikanci označavaju taj
vima. Međutim, neki od tih klišea su
kliše: biće iz svemira, zastrašujućeg izgle‐
karakteristični za SF priče o putu u
da, koje napada ljude. Čudovište može
svemir. Nabrojaćemo pet takvih klišea
imati mnogo nogu, hvataljke, antene, ili
(l) Super — junak (super — hero). Glav‐
može biti amorfna ljigava masa, itd.
ni junak ovog tipa je sav sačinjen od
Klišetirani likovi naučnika i trgovca mo‐
»naj«: najsnažniji, najinteligentniji, naj‐
gu izostati; oni nisu tako značajni kao
slavniji itd. On je često kapetan ili
ostali, i za njih nemamo odgovarajuće
komandant. Nema tog protivnika koji mu
ustaljene fraze na engleskom. Ali ostala
je dorastao, nema te bezizlazne situacije
tri lika su od velikog značaja; već samim
iz koje on neće ipak izići. Usto, super —
njihovim stavljanjem u istu rečenicu dobi‐
junak najčešće je i plemenit, i bori se na
ćemo jedan od obrazaca za svemirsku
strani dobra i pravde.
operu: čudovište — dama u opasnosti —
(2) Dama u opasnosti (lady in distress).
super — junak.
Junakinja ovog tipa je najpre lepa, zatim
Sami SF pisci u SAD danas su protivnici
plemenita, a tek na treće mesto dolaze
dalje upotrebe ovih klišea. Doduše, ne
razne sposobnosti, uključujući i inteligen‐
baš svi.
82
Klišetirani likovi su nesumnjivo štetni.
svemirsko čudovište.
Međutim, razlika između klišetiranih i
Na kraju priče, astronauti pronalaze
onih drugih, uspešnije stvorenih likova,
jedan zapis u kojem prepoznaju periodni
ne može se uvek lako uočiti. Ovde je mo‐
sistem elemenata, i tako saznaju izvestan
guće pogrešiti, i »pronaći« kliše i tamo
broj reči marsovskog jezika.
gde ga nema. Na primer, nije svaki lik
Ova priča je zastarela i slaba iz više
hrabrog astronauta kliše; i Gagarin je bio
razloga, ali za nas je ovde od značaja da
hrabar, i Nil Armstrong, i svi drugi koji su
zapazimo to, da su likovi neuspeli, iako
dosad leteli u svemir. Nije ni svaka žena u
nisu klišetirani; neuspeli su zato, što su
opasnosti klišetirani lik. Kliše, možemo u
tako postavljeni, da ne omogućavaju
ovom kontekstu reći, počinje tek tamo,
adekvatnu dramsku radnju.
gde prestaje uverljivost lika; tamo gde
Kao primer uspešnije priče o međuna‐
junak počinje da niže neverovatne pobe‐
rodnoj saradnji u svemiru, spomenimo
de i uspehe kao od šale; tamo gde žena
priču novijeg datuma (1973) pod naslo‐
postaje bespomoćna pratilja, lišena ini‐
vom »Her Fine and Private Planet«. Taj
cijative i sposobnosti. Takođe treba imati
naslov se lako pamti, jer podseća na
u vidu to, da sama činjenica da se neki
jedan čuveni stih iz jedne pesme Endru
likovi razlikuju od klišea, još ne znači da
Marvela. I u ovoj priči jedna međuna‐
su to uspešno stvoreni likovi. Kao primer
rodna ekspedicija kreće na Mars; ali u
ovde može da posluži priča »Omni‐
ovoj priči mnoge stvari su prikazane
lingval« (»Omnilingual«) koju je napisao
uverljivije i logičnije. Na primer, prikaza‐
H. B. Pajper oko 1957. godine. U toj priči,
no je da je Mars prvo ispitan auto‐
naučnici sa Zemlje po prvi put doleću na
matskim sondama, pa su tek onda na
Mars. Tamo otkrivaju gradove izumrle
njega upućeni ljudi.
marsovske civilizacije, i u njima mnoge
U priči, zajednička američko — sovjet‐
zapise, koje treba dešifrovati; pošto je
ska ekspedicija obavlja određene zadatke
očigledno da bi to mnogrobrojni lingvisti
na površini Marsa. Glavni junaci su jedan
na Zemlji postigli lakše i brže nego sami
američki član ekspedicije, koji je pripo‐
astronauti, pisac je tim astronautima
vedač i Ruskinja po imenu Sonja, geolog.
oduzeo radio — vezu sa Zemljom.
Ona je oduševljena svojim poslom, želela
Pisac je prikazao da je ekspedicija
bi da na toj planeti ostane duže. Neza‐
internacionalna; Marta, Selim, Sahiko i
visno do toga, između nje i Amerikanca
ostali članovi ekspedicije predstavljaju
razvija se emotivna veza. Kad astronauti,
ceo svet, a ne bilo koju pojedinačnu
po završenom poslu, treba da polete sa
zemlju. To je nesumnjivo pohvalno; svi mi
površine Marsa, događa se kvar koji se
želimo da rivalstvo u svemiru bude za‐
može popraviti samo na vrlo rizičan na‐
menjen zajedničkim istraživačkim radom
čin. Sonja polazi da izvrši tu opravku. Ali,
svih zemalja. Ali, u ovoj priči, upravo
kad već uspešno završi, njen skafander se
sloga i harmonija među astronautima, i
pocepa i usled nagle dekompresije ona
odsustvo ma kakvih drugih živih bića koja
umire. Njeno telo ostavljaju na Marsu:
bi se astronautima suprotstavila, dovode
tako će ona ostati na toj hladnoj i pustoj
do toga, da dramske radnje skoro i nema:
planeti, koju je volela, zauvek.
u priči od 40 strana, skoro ništa se ne
Iako ni u ovoj priči, kao ni u priči
dešava. Sve to vreme, protagonisti se
»Omnilingval«, nema nikakvih konflikata
ležerno šetaju, vode opširne razgovore,
između junaka, niti sukoba sa ma kakvim
zapisuju podatke u svoje beležnice... U
spoljašnjim bićem, ipak je »Her Fine and
takvoj situaciji mogli bismo, maltene, da
Private Planet« daleko dramatičnija, jer
poželimo da se pojavi neko klišetirano
postoji drugi konflikt: kao antagonist se
83
pojavljuju destruktivne sile prirode, koje
&n
bsp; da imam logičan odgovor u pripravnosti,
ugrožavaju astronaute. Priča je književno
jer sam otkupljivao za muzeje i galerije
uspelija i zato što je koncentrisana na
dok nisam nakupio mnogo sedih vlasi.
jedan lik — Sonju — i snažno obojena
(...)... nisam u stanju da na to pitanje
pripovedačevim osećanjima prema njoj;
odgovorim direktno. Laik odgovara lako
tako cela priča postaje književni portret
— lepota. Ali umetnost nije uvek lepa.
jedne osobe, i to portret prezentiran ne
Nekad je ružna. Nekad gruba. Nekad
kao hladni izveštaj, već kao lična uspo‐
nepotpuna.«
mena. To nije priča o jednom tehničkom
Priča se dešava u dalekoj budućnosti;
problemu, nego o jednoj ljudskoj
ljudi raspolažu FTL brodovima i šire se po
tragediji.
svemiru uspešno i miroljubivo. Ta poza‐
Zajedničko međunarodno izučavanje
dina je samo naznačena, jasno ali nena‐
svemira prikazano je i u čuvenim »Zvez‐
glašeno, tako da ne postaje tema za sebe.
danim stazama« («Star Trek«), ali na
Teško je reći ko je glavni junak priče:
drugi način.
pripovedač, čije reči smo citirali, je
Ako se u SF priči pojavljuju i bića iz
Zemljanin, ali priča govori o jednom
svemira, onda se likovi mogu podeliti u
vasioncu. Pripovedač, po imenu Džons,
dve grupe: jednu grupu čine ljudi sa
prilikom kraćeg boravka na jednoj planeti
Zemlje, a drugu bića iz svemira. Da bi se
tipa Zemlje ali sa vrlo malim brojem na‐
to moglo sažeto izraziti, potebne su
seljenika, prima u svojoj hotelskoj sobi
odgovarajuće reči. Na engleskom, sreću
jednog posetioca koji je nagovestio da
se ovi termini: za jednu grupu, Earthmen,
ima primerke umetničkih dela za prodaju.
Terrans (od Terra) i humans, od kojih je
Ali taj posetilac ne izgleda niti kao umet‐
verovatno najbolji termin Terrans; za
nik, niti kao poznavalac umetnosti; a nje‐
drugu grupu, aliens. Na srpskohrvatskom,
govo držanje je potišteno i molećivo u isti
možemo koristiti izraze Zemljani i
mah. On je lovac, i već mnogo godina živi
Vasionci.
od prodaje onoga što ulovi u močvarnoj
U većini ostalih književnih žanrova,
delti jedne velike reke. Sada on donosi u
likovi mogu biti samo ljudi sa Zemlje.