Nisam se više približavala trpezariji. Podnela bin da umrem od Žakove ruke, ali ne
bih mogla da izdržim pogled mržnje, pre toga.
I pre no što sam mogla da je ubijem kao što je ona ubila moju decu, lasica je otputovala, ali ne sama — Žak je zatvorio kuću. Odveo je u Pariz onu koju je i dalje smatrao svojom ženom. A Moriseta je umrla.
Objavljeno je da se kuća prodaje. Nijedan kupac nije se javio. Svuda se priča da je kuća ukleta.
Ja mislim da ću živeti onoliko koliko traje ljudski vek i nadam se da će lasica umreti kada se završi vek jedne lasice.
*
Sada mogu da udem u kuću. Dugo sam kopala da je se domognem. Spavam u krevetu gde smo Žak i ja provodili srećne noći, pre no što sam počela da sanjam. Još uvek se zovem Ani, ali ko bi to mogao i da pomisli.
76
INTERVJU Rodžer Zelazni
GOSPODAR SNOVA
• SF je zabava posebne vrste koja aktivira imaginaciju i možda donekle širi intelekt zato što obraĐuje izvesne ideje i što od čitaoca traži da, ako želi da shvati priču, uloži odreĐeni trud, kako bi u svom duhu svaki put stvorio novi svet — reči su R. Zelaznija iz intervjua datog Nilu Vilgusu za Science Fiction Review u avgustu 1980. godine
PITANJE: Pošto ste vi čovek koga nije po‐
videli? Hoćemo li pobediti?
trebno predstavljati čitaocima, preskoči‐
ZELAZNI: Razmišljanja te vrste nikad mi
ćemo uobičajena pitanja za stvaranje po‐
nisu bila važna. Pre nekoliko godina odgo‐
zadine ovom razgovoru i preći pravo na
vorio sam, za potrebe Dvostrukog simpo‐
suštinu stvari. Kao jedan od vodećih auto‐
zijuma, na slično pitanje; upotrebio sam
ra na ovom polju, kako gledate na ulogu
tada citat iz Santajane koji i sad smatram
SF danas ? Kuda je SF krenuo? Da li zlatno
prikladnim: »Pokušati dati takvim stvari‐
doba tek predstoji?
ma širi dohvat znači pristati na odstupa‐
ZELAZNI: Mislim da je uloga naučne fan‐
nje od njihove prirode samo da bismo se
tastike danas manje‐više ista kao što je
posle mogli hvaliti da su se razrasle.«
oduvek bila — SF je zabava posebne vrste
Samo neka veoma razvodnjena verzija
koja aktivira imaginaciju i možda donekle
našeg žanra mogla bi da privuče opštu
širi intelekt zato što obrađuje izvesne
pažnju i da je dugo drži.
ideje i što od čitaoca traži da, ako želi da
Moje osnovno uverenje je da popularnost
shvati priču, ulaže odredeni trud, kako bi
naučne fantastike (razvodnjene ili ne) kod
u svom duhu svaki put stvorio novi svet.
najšire publike, baš kao i popularnost ma
Kuda je krenula? Napred, u vremenskom
koje druge vrste priča, predstavlja ciklič‐
smislu, ali na način pomalo cikličan. Kao i
nu, pomodnu pojavu. Periodično dođemo
sve drugo, ona ima svoje mode i svoje
i mi na red. U tome ne vidim ništa loše.
prolazne manire. Izvesna stvar ili situacija
PITANJE: Jedan od vaših doprinosa toj
zgrabi našu maštu i neko vreme se održa‐
literaturi budućnosti jeste uvodenje mi‐
va na pozornici. Zmajevi, na primer: re‐
toloških tema u SF. Smatrate li da će to
kao bih da će oni uskoro otići sa pozor‐
prerasti u dominantnu silu na ovom
nice, i to potrbuške, izbacujući plamen iz
polju? U novi Novi talas?
čeljusti; zaći će iza kulisa i odmoriće se
ZELAZNI: Uvek je mitologija bila do neke
deceniju‐dve. Kretanja života kroz hodni‐
mere zastupljena, a verujem da će uvek i
ke vremena dovodiće do promena u ras‐
biti. Međutim, ne verujem da će postati
položenjima — pesimističko pa optimis‐
dominantna.
tičko, pronaučni a zatim antinaučni — iz
PITANJE: Kao da je kontradiktorno reći da
godine u godinu; razvoj sveta oko nas,
jedan čovek piše mitove, zato što je mito‐
naučni, politički, socijalni, izaziva prome‐
logija, po tradiciji, nešto što se nagomi‐
ne koje omogućuju dalji rast.
lava tokom mnogo godina, nešto čime
Malo šta ima da kažem o zlatnim dobima.
doprinose bezbrojni pripovedači. Pa ipak,
Mislim da se uvek mogu iskopati izvesne
kad pisci SF ili fantazije udruže snage i
količine tog blistavog materijala, samo
zajedno rade u nekom mitskom okviru,
ako ste voljni da kopate.
kao što je bio slučaj sa mitovima o
PITANJE: Meni se čini da, uprkos popu‐
Ktulh'uu ili sa sagom o Konanu, rezultati
larnosti Ratova zvezda i uprkos ugledu
su najčešće prilično trivijalni. Ima li ikakve
nade da će se razviti neka grandiozna
kritike, naše polje još ima geto‐status u
mitologija »istorija budućnosti«, kojom bi
većini umova. Smatrate li da će SF biti
se onda pisci, i SF pisci ali i drugi, mogli po
literatura budućnosti, što su mnogi pred‐
želji koristiti? Nešto slično grčkim mito‐
77
vima koji su i danas u upotrebljivi?
kovan da odgovorim na to pitanje.
ZELAZNI: Ne verujem, i u svakom slučaju
PITANJE: Nekoliko vaših priča adaptirano
ne bih voleo da tako nešto vidim. Meni se
je za sveske stripova ili je štampano uz
čini da bi to donelo restriktivni a ne
ilustracije stripovskog tipa — jeste li za‐
oslobađajući uticaj. Više volim da vidim
dovoljni tim interpretacijama vaših dela?
pluralizam nego jednu grandioznu šemu.
ZELAZNI: Pa, zadovoljan sam, valjda, ono‐
PITANJE: Verujete li u jungovsku ideju ko‐
liko koliko se može biti zadovoljan trans‐
lektivnog nesvesnog u kome žive mitski
ferom u drugi medijum. Sviđa mi se rad
arhetipovi i čekaju da ih neki umetnik ili
Greja Moroua.
mitotvorac pronađe i upotrebi? Imate li
PITANJE: Vidim da je objavljena nova kri‐
osećaj da vaša sopstvena kreativnost
tička studija o vašim delima. Napisao ju je
dolazi sa takvih nivoa?
Karl B. Jouk (Carl b. Yoke). Kakva je vaša
ZELAZNI: To, donekle, može postojati kod
reakcija na tu vrstu kritičarske pažnje?
ljudi koji su odrasli sa istim kulturnim tra‐
ZELAZNI: Zadovoljan sam tom knjigom.
dicijama. Ali meni se više sviđa pomisao
Autor je pošten i veoma perceptivan. On
da je moja kreativnost, u meri u kojoj je
je takode moj prijatelj već više od trideset
imam, intelektualna a ne samo intuitivna;
pet godina i poznaje me bolje nego iko
to će reći, voljan sam da svaku inspiraciju
drugi ko je ikada pisao o meni ili o mojim
napadnem razumom, da je invertiram,
delima.
uvrnem malo, da vidim mogu li je
PITANJE: Tolike se promene dešavaju u
neintuicijskim metodima poboljšati.
statusu žena; one u naučnoj fantastici
PITANJE: Jasno je da vi
, pišući o mitološ‐
poslednjih godina imaju tako istaknutu i
kim temama, želite ne samo da zabavite
važnu ulogu; iznenađuje me, onda, neraz‐
čitaoce nego i da postignete nešto više.
vijenost i relativna minornost vaših žen‐
Kako gledate na kontraverziju »zabava
skih likova. Zašto su Zelaznijevi likovi veći‐
protiv poruke« ?
nom mačo‐supermeni — zašto nema i
ZELAZNI: Ne vidim da je to dihotomija.
gde koje čudesne žene?
Pišem pretežno da bih zabavio, ali u moj
ZELAZNI: Pre neki dan neko mi je poka‐
rad uđe i štošta drugo. Nikad nisam pisao
zao jedan članak u časopisu Ekstrapo‐
sa isključivim ciljem da propagiram neku
lacija (Extrapolation), gde profesorica Ka‐
poruku, ali ako bih to pokušao mislim da
rolina Vendel (Carolyn Wendel) kaže da u
bi došlo do smetnji na vezama zato što bi
priči Vrata njegovog lica, lampe njegovih
se u tu poruku umešale i vrednosti priče
usta pokazujem da junakinja ima »izves‐
same, vrednosti koje ja ne bih mogao da
tan stupanj autonomije a sem toga je, što
izbacim iz teksta.
je podjednako važno, uključena u među‐
PITANJE: U Aleji prokletstva i u vašem
zavisni odnos, a ne u odnos gde muškarac
najnovijem romanu Znakovi kraj puta, a
vodi a žena je poslušni pratilac.« Kome
takođe u pričama kao što su Đavolja kola
sad jadni pisac da veruje?
i Auto‐da‐fe, ispitivali ste modernu opse‐
siju automobila. Da li se tokom poslednjih
čitao sam kritike u kojima se, u suštini,
generacija razvila neka mitologija motor‐
tvrdi da su vaši glavni junaci većinom sla‐
nih vozila? Da li ste, pišući ove priče,
bo individualizovani i da bi jedan drugoga
svesno doprinosili izgradnji takve mito‐
mogli zameniti. Na osnovu ovih vaših dela
logije?
koja sam čitao, zaključujem da su te kriti‐
ZELAZNI: Možda. Nisam svesno dopri‐
ke opravdane — sa značajnim izuzecima
nosio nikakvoj mitologiji te vrste, ali do‐
kao što su Konrad Nimikos u romanu Ovaj
živeo sam veome neugodne automo‐
besmrtnik i Fred Kesidi u romanu Vrata u
bilske situacije pa je mogućno da sam,
pesku. Generalno uzevši, međutim, smat‐
tim pričama raščišćavao neke takve
rate li da karakterizacija nije mnogo
traume.
važna?
PITANJE: Postoje li mitologije radija, te‐
ZELAZNI: Ne slažem se. Ne verujem da bi
levizije, filmova, stripova itd., koje se
Gelindžer ili moj primamljivač, na primer,
takođe razvijaju?
mogli da reše problem pred kojim je
ZELAZNI: Ne bih rekao da sam kvalifi‐
Anđelo di Negri u romanu Danas biramo
78
Most od pepela]sada su rasprodata. Pi‐
tao sam tog izdavača nedavno o ovome;
kažu da će izaći nova izdanja i ta dva dela
ali još nisu odlučili tačno kad.
PITANJE: Jedna od tema kojima ste se
često vraćali je tema besmrtnosti ili dugo‐
večnosti što, naravno, daje neograničene
mogućnosti. Da li je Hajnlajnov Lazarus
Long uticao na vaše besmrtnike? Ili su uti‐
cale ranije obrade te teme, recimo Povra‐
tak Metuzalemu Šoa, utopijski klasici —
ili čak legenda o Lutajućem Jevrejinu?
ZELAZNI: Ne bih rekao. Poznate su mi
stvari koje ste pomenuli, ali po njima
nisam svesno oblikovao nijedan svoj rad.
PITANJE: Čuju se izvesni ozbiljni razgovori
o pobeđivanju smrti već sad dok je naša
generacija živa — očekujete li da će u sle‐
dećih desetak ili dvadesetak godina doći
do nekog proboja u biologiji koji će znat‐
no produžiti ljudski život? Očekujete li da
ćete živeti večno?
ZELAZNI: Možda. Fina bi stvar bila živeti
lica, niti obratno. Čarls Render u Gospo‐
dugo, s obzirom na alternativu.
daru snova bio bi beskoristan kao prota‐
PITANJE: Šta kažete o nekim drugim opti‐
gonista u ma kojoj drugoj mojoj knjizi. Hel
mističkim predviđanjima koja se sad po‐
Tener je prikladan samo za ulogi koju je
minju, kao što su kolonizovanje svemira
imao u Aleji prokletstva i ne bi mogao da
tokom sledećih dvadeset godina, klonira‐
reši, recimo, dilemu Frensisa Sendoua u
nju ljudskih bića, bitna poboljšanja inteli‐
Ostrvu mrtvih niti da nastupi u ulozi mog
gencije?
bezimenog detektiva u pričama serije
ZELAZNI: Verujem da će sledećih dvade‐
Moje ime je legija. Ali slažem se sa vama
set godina doneti satelite sa posadom —
utoliko da dubina karakterizacije, u smislu
možda ne onako silne kao što O'Neil za‐
psihološke motivacije, nije podjednako
mišlja ali, u svakom slučaju, nekakve
važna u svim pričama. Ako je naglasak na
objekte tamo gore u kojima će se nalaziti
spektaklu ili avanturi, autor se može
ljudi. Manje verujem u kloniranje čoveka
zadovoljiti eksternom karakterizacijom i
ili u mogućnost da o tome čujemo ako se
pustiti da to tako prođe. Sve zavisi od
to i desi. Nikad nisam smatrao da je
toga šta će naglasiti u odredenoj,
inteligencija sama po sebi, iznad odre‐
konkretnoj priči.
đene mere, neka naročita vrlina. Isuviše
PITANJE: Primetio sam da na tržištu mo‐
sam briljantnih ljudi upoznao koji glavni‐
gu da se nađu samo neke vaše knjige, i to
nu svog vremena provode govoreći koliko
one koje je štampala kuća Ejvon, na pri‐
su briljantni, premnogo slučajeva suviše
mer Gospodar svetlosti i serija Ćilibar.
pameti koja nema čemu da posluži. Video
Knjige koje su izašle kod izdavačke kuće
sam mnogo upornih običnjaka koji, na
Nal, na primer Džek od senke, Danas bi‐
duže staze, izgrade bolje kuće intelekta.
ramo lica i Most od pepela, upadljivo su
PITANJE: A šta kažete o nekim dugoroč‐
odsutne. Sad su knjižare preplavljene sil‐
nijim SF temama kao što su put kroz vre‐
nim ponovljenim izdanjima: zašto se ne
me ili kontakt sa vanzemaljcima? Jeste li
pojavljuju nova izdanja svih vaših dela? Ili
voljni da se odvažite na pogađanje kad bi
možda idem u pogrešne knjižare?
se te dogodovštine mogle zbiti?
ZELAZNI: Novo izdanje romana Džek od
ZELAZNI: Suviše varijabilnih faktora. Bili
senke uskoro će se pojaviti. Druga dva
bi to pucnji u tamu.
naslova kod Nal‐a [Danas biramo lica i
PITANJE: Dugo ste već jedan od najboljih
79
stilista u SF — koli
ko je po vašem mišlje‐
jednog dana poezija zauzeti uglednije
nju stil važan u SF? U pisanju uopšte?
mesto. Ali, ne znam.
ZELAZNI: Meni je stil važan, u pisanju
PITANJE: Da li biste se pridružili Udruže‐
uopšte manje je važan. Ne uznemiravam
nju za SF poeziju (Science Fiction Poetry
se ako vidim da je dobra priča loše ispri‐
Association) u zahtevu da profesionalni SF
čana, naime da je mogla biti više iskićena.
časopisi i antologije objavljuju poeziju?
Kad čovek glača jednu priču, naročito ako
Hoće li Omni ikad kupovati stihove?
je profesionalni pisac, naiđe na tačku kad
ZELAZNI: Da. Ja se pridružujem tom nji‐
dobitak počinje da se smanjuje. Ako je
hovom zahtevu. Bilo bi lepo videti da se
priča dovoljno jaka, uspeće da zasija i
štampa više poezije. Omni? Taško je reći.
kroz mnoge zastore. S druge strane, na
Možda samo malo.
interesantan stil lako padam čak i kad je
PITANJE: Jedna stvar koja me kod vaših
priča slaba.
likova silno uznemirava jeste to što svi
PITANJE: Da li smatrate da bi bilo pošte‐
više puše. Možda je to dobar dramski gest
no reći da su vaša dela bliža »eskapistič‐
ako se ne koristi suviše, ali nije li takvo
kom« kraju spektra? (Bežanju od stvar‐
stereotipno ponašanje suprotno onome
nosti — prim. prev.) Najzad, ima mnogo
što želite? Da li vi toliko pušite?
SF pisaca koji kroz svoje priče izražavaju
ZELAZNI: U mom sledećem romanu‐ Ne‐
svoja politička, religijska ili filozofska uve‐
postojani (Ejs, juni 1980 — Ace Books)‐
renja, dok su vaše knjige, čini mi se,
niko ne puši dok je živ. Za ono kasnije ne
gotovo isključivo priča‐plus‐stil — što ih
marim. Ja sam pušim lulu, mada sam pre
čini izvanredno čitljivim — ali uglavnom
mnogo godina pušio cigarete, i to popri‐
lišene sociopolitičkog sadržaja. Čak i u
lično. Radilo se delimično o nesvesnom
Mostu od pepela ekološka tematika služi,
ubacivanju a delimično o svesnom koriš‐
reklo bi se, uglavnom priči a ne preno‐
ćenju: tamo gde bih ja pripalio cigaretu, i
šenju poruke. Ili sam vas pogrešno čitao?
lik u mom delu pripali cigaretu, itd.
ZELAZNI: Istina je. Nikad nisam sebe