zbog toga što je fantazija svojim mno‐
pripovetke »Tlön Uqbar Orbis Tertius« i
ženjem počela da se nameće naučnoj fan‐
njegove definicije naučne fantastike. To
tastici« Priklonićemo se mišljenju Josipa
je, po njemu, »način na koji postulat koji
Vidmara koji u svom članku Draž fan‐
opravdava ideju odbacuje natprirodno
tastike, navodeći jedan stav da je »fantas‐
ostajući u sferi fantastike«.
tika svojevrsni životni eliksir u književ‐
Ova Borhesova rečenica biće nam uvod
nom delu koji mu daje divljenja vrednu
u razmatranje sledećeg kontraverznog
neuništivost« zaključuje da »ako je
pitanja — pitanja odnosa naučnog i fan‐
zadatak umetnosti da razvija čovekovu
tastičnog u naučnofantastičnoj književ‐
dušu i da joj pruži bogatije i intenzivnije
nosti, »odnosa između razularenih sila
življenje, a to joj je nesumnjivo zadatak,
iracionalnog i moći pozitivizma«. Kada je
onda je izvesno i to da nas umetnost
gotski roman počeo da prelazi u oblast
treba da uzbudi i očara istovremeno. A
racionalnog, fantastika je započela svoju
očarati nas je prvenstveno moguće igrom
dugu agoniju da bi se kao feniks ponovo
autorovog duha koji je Slobodan, ali ipak
rodila u okrilju naučne fantastike,
istini veran, suvereno poigrava elemen‐
smatraju neki savremeni kritičari. Po
tima života. Igra duha je prisutna u
rečima Šarla Moroa: »Fantastika i SF se
smišljenoj promeni raspoloženja, u od‐
međusobno prožimaju i to je lako pojm‐
merenom kontrastiranju i probiranju
ljivo kada se zna da i jedna i druga u stvari
nijansi, u metaforici, te u oblikovanoj
predstavljaju razmišljanje ljudskog bića o
umešnosti. Tu igru omogućavaju unu‐
sopstvenom strahu od prošlosti i buduć‐
trašnja sloboda i fantazija, što je naš
nosti«. Po Mišelu Giomaru »dramatično
organ za igru. A najlegitimnije dete fan‐
je obeležje čudesnog, dok je za domen
tazije i fantastike, koje znači igru najvišeg
fantastike vezano tragično«. Na strani‐
stepena. Otuda njena draž i neu‐
cama »La Monda« posvećenim u julu ove
ništivost.«
godine fenomenu čuvenog dela Le matin
»Intenzivno proživljavanje fantastičnih
des magiciens (Jutro čarobnjaka) Luisa
sadržaja je duhovna aktivnost jednog spe‐
Pavela i Žaka Berijera, nalazimo razmiš‐
cifičnog procesa sazdanog od treptaja još
ljanje francuskog filozofa Tejara de
neodredenog kome, u stvari, naša duša
Šardena: »U kosmičkim razmerama — a
tek treba da podari konačni oblik. Čitalac
to nam potvrduje čitava moderna fizika
sam odlučuje o smislu primljene poruke.
— samo ono što je fantastično poseduje
Intenzivno
osećanje tajanstvenog
i
mogućnost da bude istinito«. Prihvatajući
neodređenog sadržaja fantastike prožeto
tumačenje po kom je »naučnofantastično
je onim antitetičkim svojstvom realnog i
delo naučno samo u smislu da je izvršena
mogućeg koje se izražava najčešće saži‐
umetnička transpozicija elementa nauč‐
manjem suprotnosti, npr. života i smrti.«
nog, a nipošto po saznajnoj funkciji ovog
Pričajući o mogućoj smrti čovek i čove‐
činioca«, u savremenoj francuskoj auto‐
čanstvo, naučna fantastika u stvari želi da
htonoj naučnofantastičnoj književnosti
spreči da se to ostvari, ona razmišlja o
ističemo upravo rastuću pojavu fantas‐
položaju čoveka i njegovoj budućnosti, ne
88
samo na Zemlji već i uokviru čitavog
ostavljajući po strani ratove zvezda, sveta
kosmosa. Naučna fantastika tako dolazi
osmog putnika, kosmičke mantre, priče
do svoje ljudske dimenzije uzimajući kao
mača i magije, »space‐opere«, nauku i
glavni predmet čoveka dvadesetog veka i
njena dostignuća, savremena francuska
naučnofantastična književnost nalazi svoj
nutak kada čovek, moćan kao bog, opet
puni izraz, svoju potresnu snagu. Jer šta
želi da bude samo čovek.« Ona postaje
se to s nama događa kada čitamo priču Ž.
kritička i politička, »surovo ogledalo sa‐
P. Andrevona »Malezijska tigrica«, zašto
dašnjosti«, ona postavlja pred sebe i pred
u nama još dugo posle trenutka kada smo
čitaoca sve probleme sa kojima se
zaklopili stranice knjige odjekuje užasni
suočava savremeno društvo, pre svega
urlik žene koja, poput usamljene tigrice u
probleme vlasti i moći, ali smešteno u
džunglama Malezije, shvata da nikad ne‐
neko drugo vreme, u neki drugi svet
će postati majka jer je zauvek sama u
»daleko od ovog našeg sveta, a ipak jedva
jednom mogućem, budućem, ali sada još
nešto malo drugačiji«. »Pišem naučnu
uvek imaginarnom svetu. To što nas tako
fantastiku«, kaže Ž. P. Andrevon, »da bih
duboko pogađa, to je naš prvi susret sa
rekao da neće mali zeleni uništiti naše
potpuno novom vrstom ljudske patnje.
gradove, da čudovišta nisu tamo gde
»Fantastika je čoveku bila potrebna u
obično mislimo da se nalaze.« Taj novi
svim vremenima koje poznajemo.« Šta će
talas koji okuplja skoro sve sadašnje
biti u budućnosti? »Verovatno će se i
francuske pisce naučne fantastike stvorio
tada ona hraniti ne samo svojim nego i
je svoj manifest sa veoma nedvosmis‐
našim vremenom, baš kao što se naše
lenim naslovom Zašto sam ubio Žila
priče hrane koliko sadašnjošću i proš‐
Verna. I u tom spoju fantastike i realizma
lošću, toliko i izmišljanjem budućnosti«.
89
KNJIGE MIODRAG MILOVANOVIĆ
Daglas Adams:
stvar na svetu, Zaphod Biblbroks — avan‐
turista sa najmanje trostrukom pameću,
VODIČ KROZ GALAKSIJU
Marvin — android‐paranoid ili stalni
ZA AUTOSTOPERE
»samoubica iz zasede« i Trilian — ženski
lik koji je potreban zbog bezbolnog
Biblioteka »Zoroaster«,
spajanja stvarnog i nestvarnog.
Beograd, 1986.
Jedan od najvećih prošlogodišnjih hito‐
va na jugoslovenskom SF tržištu bila je
svakako trilogija Daglasa Adamsa ( Vodič
kroz galaksiju za autostopere, Restoran
na kraju univerzuma i Život, Univerzum i
sve ostalo) objavljena u jednoj knjizi. Ako
čak i prihvatimo da je, u toku 1986. go‐
dine, bilo kvalitetnijih stranica vezanih za
ovaj žanr, onda ostaje da konstatujemo
kako će ime ovog čoveka zauvek ostati u
pamćenju domaćih ljubitelja naučne fan‐
tastike. Desila se, naime, jedna nesva‐
kidašnja zanimljivost. Potpisnik ovih re‐
dova ne pamti da je jedno ime, apsolutno
nepoznato u domaćim prostorima, a
inače manje slavno u svetu SF‐a, većom
brzinom osvojilo srca mnogobrojnih čita‐
laca. Za to, najpre, treba zahvaliti već
poznatoj, beogradskoj samostalnoj radi‐
onici za štampanje naučnofantastične
literature, pod vođstvom Branislava
Brića, koja se posle opšte priznatih pisaca
(Dik, Miler, Asimov, Bliš) odlučila za
uvodenje sasvim novih imena.
Za Vodič kroz galaksiju za autostopere
Pomenuti Daglas Adams je tridesetšes‐
prvi put se čulo pre jedanaest godina u
togodisnjak koji je, na blizu četiri stotine
obliku radio‐drame (BBC). Sledeće godine
stranica, razvio svo ludilo koje može da
pojavila se i knjiga pod istim naslovom, a
se izrodi u glavi jednog Zemljanina. Pos‐
onda sledi serija koja za sada ima četiri
tupkom koji je vrlo sličan Lundvalovom
romana. Četvrti, Hvala svim ribama, još
Nije vreme za heroje, on koketira sa
nije preveden kod nas. Napravljena je i
žanrovskim stereotipima, pružajući im
televizijska serija, a od nedavno su, kao
nove mogućnosti za bitisanje. Život,
što smo već konstatovali, i domaći
Univerzum i sve ostalo postaje tako
ljubitelji SF‐a u prilici da saznaju »zašto
osnov za gomilu smešnih situacija i
su miševi najinteligentnija vrsta na našoj
razrešenja. U masi likova, autor se
planeti«. I dok bulumenta likova sa apso‐
odlučuje za njih petoro, poklanjajući im
lutno specifičnim ludilom i strahovima na
svu svoju ljubav, trudeći se da ih jasno
ivici tragikomedije, uz pomoć pogona
izdiferencira. Nosioci radnje su, dakle,
neverovatnoće, pokušava po ko zna koji
Artur Dent — antiheroj, Ford Prefekt —
put da spase Univerzum i planetu Zemlju,
autostoper kome je peškir najbitnija
nama preostaje da se osvrnemo na neke
90
tehničke detalje jugoslovenskbg izdanja.
Naslovna ilustracija Željka Paheka je
upravo ona pronađena forma kojom se
uspešno upotpunjuje autorski stav. Ako
tome pridodamo korektan prevod i lako
čitljiv slog, ne ostaje nam ništa drugo
nego da za izdavača rezervišemo ne‐
koliko komplimenata. Jedino... svoje‐
vrsna nebriga za autora ostavlja loš trag.
Elem, ako već nije odvojeno malo pros‐
tora za upoznavanje sa Adamsom, moglo
je bar da se objavi njegovo puno ime i
prezime.
Dragan Stošić
Semjuel Dilejni:
ZVEZDANI PONOR
Biblioteka »Supernova«,
»Dnevnik«, Novi Sad, 1986.
U osnovi svega je jedan svemir koji neo‐
Osobenost naših izdavača naučne fan‐
doljivo podseća na milje priča Kordva‐
tastike je ta da radove pojedinih pisaca
jnera Smita. Čovečanstvo je okruženo
objavljuju u serijama. Kao da svi čekaju
nekom vrstom granice koja mu ne doz‐
da neko probije led, da opipa puis tržišta,
voljava da izađe iz svog dela svemira,
pa da onda lansiraju tog pisca kao
svoje galaksije. Glavne ličnosti su ljudi sa
»zvezdu« i »velikog barda naučne
ivice ponora, ljudi koji žive odmah tu,
fantastike«.
pored granice koju mogu proći samo
Slično se dogodilo i sa Semjuelom Dilej‐
izabrani — »Zlatni«. A da bi neko bio
nijem, jednim od najboljih američkih SF
»Zlatan«, mora biti ili zao ili glup; onaj ko
pisaca sa kraja šezdesetih i početka
to nije ostaje večno »s ove strane«,
sedamdesetih godina. Pošto su u ediciji
daleko od svih onih lepota koje im
»Znak sagite« objavljena njegova dva
prenose »Zlatni«.
kratka romana: izvrsna studija o
Kroz sve to provlači se jedan lajt‐motiv
mogućnosti jezičkog izražavanja Vavilon
— »ekologarijum« — zajednica bića sa‐
17 i nešto slabiji Ajnštajnovski presek,
ma sebi dovoljna, u kojoj se bića rađaju,
odmah je usledio i njegov verovatno
žive i umiru, da bi se ponovo rodila druga
najbolji roman Nova, objavljen u ediciji
bića. Odrasli ga daju deci da bi se naučila
»Kentaur«.
šta je život, da se svi rađamo, živimo i
Sada je taj njegov najproduktivniji pe‐
umiremo i da to prihvatimo kao
riod zaokružen novelom Zvezdani ponor,
činjenicu.
objavljenom u originalu 1973. godine,
Ako uopšte treba tražiti poruku u ne‐
kao i sjajnom pričom Vreme shvaćeno
kom književnom delu, onda ova novela
kao spirala poludragog kamenja, koja je
nosi jedno snažno osećanje potrebe da
dobila nagradu Nebula. Oba ova dela,
se nešto izmeni, da čovek treba da raz‐
kao i nekoliko već viđenih kratkih priča
bije svoj ekologarijum i da počne da živi.
Pola, Klarka, Zelaznija i Evelin Li pojavila
Poseban kvalitet ovoj noveli daje
su se u šestoj svesci edicije »Supernova«.
izvrstan prevod Mirjane Živković, koja je
Naravno, najveći i najvažniji deo zau‐
uspela da nimalo lak Dilejnijev jezik,
zima novela Zvezdani ponor. Posredi je
prilično opterećen »modernizmom« koji
brižljivo razrađeno delo koje se može po‐
je doneo »novi talas«, verno prenese na
smatrati na više ravni pripovedanja.
naš.
91
Džon Braner:
hrabri junak, bivši alhos, pobeđuje zle
budućnare i oslobađa svoju Ofeliju izno‐
DELA VREMENA
seći je iz vatre koja će progutati
zlotvorsku mašineriju.
Biblioteka »Zvezdane staze«,
Zar još ima nekoga ko će poverovati u
»Narodna knjiga«
sve to?
Beograd, 1987
Osnovni problem koji se javlja pri či‐
Rodžer Zelazni:
tanju romana Dela vremena engleskog SF
pisca Džona Branera je njegova žan‐
STVORENJA SVETLOSTI I
rovska neodređenost. Pri tom ne želim
TAME
da kažem da je samo žanrovski čista knji‐
ževnost dobra književnost. Želim samo
Biblioteka »Znak sagite«,
da istaknem da način na koji Braner spaja
Beograd, 1987
dva žanra, konkretno u ovom slučaju:
kriminalistički i naučnu fantastiku, nije
Stvorenja svetlosti i tame su drugi Ze‐
primeren nijednom od dva žanra i dovodi
laznijev roman u kompletu od šest koliko
čitaoca
u stanje kad više ne zna šta čita i
je predvideno da izađe u okviru edicije
kad prestaje verovati da ono što čita ima
»Znak sagite«. Ovaj roman predstavlja
ikakvog smisla.
njegov najinteresantniji zahvat u sferu
Naime, na početku romana Braner nam
»klasične« mitologije. Odbacio je potre‐
pruža jedan klasičan zaplet u kome grupa
bu da racionalizuje mitološke likove, bilo
manje — više propalih glumaca biva od‐
pojavnom formom, bilo mestom radnje,
vedena u izolovanu kuću gde će, pod
već ih je samo »SF — izovao«, smeštajući
rukovodstvom genijalnog, ali problema‐
ih u jedan za SF moguć univerzum i
tičnog režisera, stvoriti predstavu koja će
stavljajući ih u interakciju sa više —
predstavljati njihov trijumfalni povratak
manje klasičnim likovima uobičajene
na scenu. U kući se, naravno, počinju
postave, uglavnom kosmičke opere.
odigravati čudne stvari, pa čitalac na sve
Kostur romana je ortodoksna fabula
načine pokušava da odgonetne šta je u
bajke u obliku mega — kosmičke avan‐
pitanju. E, u tom trenutku roman pre‐
ture sa istim, mega — kosmičkim posle‐
staje da funkcioniše
kao logično
dicama. Pratimo napore Tota, Prina —
ostvarenje. U čemu je problem?
koji — je — bio — hiljadu, boga Mudrosti
U tome što u kriminalističkom romanu
i Magije, da uništi Ono — što — vrišti —
čitalac mora od samog početka da bude
u — noći, otelotvorenje nepoznatog
upućen u sve ono što pripada kulturnom
božanstva, i uspostavi predašnji red u
i socijalnom miljeu u kome se radnja
Središnjim svetovima kojima je legitimni
odigrava da bi mogao sam stvarati odre‐
gospodar.
đene zaključke. Dobar kriminalistički ro‐
Ovim romanom Zelazni se dokazuje kao
man ne sme sadržati nikakave deus ex
majstor kraće forme. Roman, koji je
machinae tipa pištolja kojim Harison Ford
celina za sebe, neuvijeno je sastavljen od
upucava divlje Arapine, jer inače ostavlja
serije epizoda više ili manje uspelih kao
čitaocu utisak da je prevaren, izigran,