pomisli
Helbent,
nešto
je, bar onaj njegov deo u Hjustonu,
razumno.
očigledno krenulo na dugo povratno
Razumni čovek se pojavio na ekranu.
putovanje u prvobitni mulj.
»Voli, biću primoran da se ne složim sa
Helbent je uključio komercijalni kanal
tvojom analizom. Stvorenje je pucalo u
da bi prekratio vreme. Volter i Voli su još
samoodbrani. Istina, uništilo je naša
uvek razgovarali. Do Erika, za kog je
najbolja oruđa. Istina, to pokazuje
Helbent želeo da preuzme kontrolu u
tehničke mogućnosti daleko superiornije
Hjustonu, nije se moglo doći.
od naših. Istina, NASA javlja da stvorenje
»Voltere.«
ima osoran stav. Ali ne prestaje da priča.
»Da, Voli«.
Izgleda da je spremno za razumnu
»Po ovim novim podacima — i
raspravu. Ja bih odlučio da nastavimo taj
sovjetska i američka letelica su potpuno
razgovor, da se učimo od više kulture.
uništene, a Hjuston kaže da stvorenje
Ako se dobro usmeri, čovečanstvo bi
tvrdi da Zemlja...«
moglo
napraviti
značajan
skok
u
73
budućnost. Nazad tebi, Voltere.«
»Tačno«.
Helbent se isključio da bi razmislio.
Helbent je razmišljao. To je bilo
Negde u Erikovom komentaru ga se nešto
besmislenije od onoga sto su govorili Voli
dotaklo. Želeo je da razmisli o tome.
i Volter. Ili postoje dve Zemlje —
»Kompjuteru, kolika je verovatnoća da
uzimajući u obzir primitivno stanje pos‐
su Volter i Voli — a naročito Erik —
tojeće tehnologije, zbrkane i nepouzdane
govorili, ne o Svemircima ili o krilatoj
istorijske podatke, kao i biološku
fantazmagoriji, već o meni?«
disfunkciju u ljudskim mozgovima, ili — ili
»99,98%.«
šta?
»Tako visoka?«
»Potrebni su mi podaci, boga mu,
»POTVRDNO.«
precizni podaci«.
»Prvi put čujem da si toliko potvrdan u
Pokušao je da prodre u Kongresnu
nečemu.«
biblioteku standardnom frekvencijom.
Kompjuter je ćutao jer je odgovarao
Nije mu uspelo. Prebacio se iznad
samo na pitanja i naredbe.
Vašingtona i prešao na visokofrekventno
»Koja je verovatnoća da se ova
optičko posmatranje. Prodirući kroz gustu
civilizacija degenerisala za trista go‐
prevlaku oblaka zatražio je biblioteku i
dina?«
ugledao je kroz prljave prozore.
»Nedovoljno podataka — neempirijska
»Knjige?«
procena ispod 0,0001%.«
Helbent se naježio. Sa ovim nespretnim
Nenadno, ideja — intuitivna, neispi‐
sistemom povratnih informacija bilo bi
tana, ipak ubedljiva — probila je put do
mu potrebno sledećih tri stotine godina
Helbentovog razuma, upravo jedna od
da pronađe samo osnovne podatke.
onih ideja koje su njegovi tvorci želeli da
Druge ideje nije imao, pa je odustao od
podstaknu odvajanjem zbunjujuće i
daljeg traženja. I tako je lebdeo u
kritičke sposobnosti kompjutera od
prostoru razmišljajući. Sada kada je sve
Helbentove
nepatvorene
kreativne
zatajilo — pa čak i njegova mašta —
mašte.
ostala mu je ipak još jedna mogućnost —
Šta ako — »Kompjuteru, kolika je vero‐
zdrava logika.
vatnoća da se može naći druga planeta u
»Kompjuteru, prekontroliši sve moguć‐
našoj galaksiji — ne, precrtaj to. U našem
nosti za trenutnu situaciju, i daj mi
kosmosu — mogao bih baš i da mislim u
njihovu verovatnoću.«
Kompjuter se kolebao. Za tri stotine
planeta sa istom biološkom evolucijom
godina Helbentu se nikada nije dogodilo
kao Zemlja, istom društveno‐kulturno‐
da se kompjuter koleba. Da li je i on to
jezičkom evolucijom, istim geofizičkim
kazao?
karakteristikama, ali — ovo je važno,
»Proveri sisteme.«
kompjuteru, pa obrati pažnju — evolucija
»SVI SISTEMI ISPRAVNI I ZATVORENI.«
na nivou od tri stotine godina iza Zemlje,
»Šta onda, do đavola, sediš tu na tim
patuljasta, zakržljala, sitna Zemlja, u
svojim flip‐flopovima? Kog vraga čekaš?
istorijsko‐kulturnom smislu?«
Pripremi se! To je naređenje. Počni već
Kompjuter je odmah odgovorio, izba‐
jednom da iščitavaš. ČITAJ!«
cujući decimalni broj u kom je iza nule i
Kompjuter je užurbano čitao moguć‐
zareza sledio niz nula, toliko dug da je
nosti i verovatnoće. Bila je to prava
Helbent izgubio pregled. Red se završio
poplava podataka. Činjenice neverovatne
»jedinicom na minus«, pa još jedna
složenosti proletele su kroz Helbentovu
ogromna brojka.
glavu kao uragan, povezujući biosinte‐
»Tako mala, a?«
tičke sinopse kao na palminim stablima.
74
Polako se prilagodavao ovoj brzini, a
je postojao dvostruki život Svemiraca u
zatim počeo da traži samo objašnjenja
kosmosu, tih slabih pegavih stvorenja sa
najveće verovatnoće. Podaci su mu
patuljastim belim predvodnikom. Ako je,
izmicali, tek je poneki hvatao iz bujice.
kao što je sada verovao, stigao na
Odolevajući oluji, čekao je da uhvati još
drugačiju Zemlju, u intelektualno nazadan
koji.
svet, u drugačiju galaksiju koja je
Nije ih više bilo.
vekovima van kontakta sa njegovom,
Bujica informacija se stišala i pre‐sušila.
smatrao je da će do sukoba sa
»To je sve?«
Svemircima iz ove galaksije sigurno doći.
»PROČITANO SVE.«
»Gospodine Helbente.«
Helbent je sa nevericom buljio u jedno
»Molim?« trgao se Helbent uznemiren,
objašnjenje najveće verovatnoće. Tako
jer su ga prekinuli u razmišljanju.
jednostavno. Tako očigledno. Da je bio
»Šta su to Svemirci?«
sposoban da nosi kapu na glavi, da je
Njegova pretpostavka se potvrđuje.
ščepa, baci na pod i izgazi, to bi i uradio.
Helbent je sad bio siguran. Osetio je silan
»Ta prokleta oluja. A da su mi samo
val nove energije. Nema više praznih
jednom rekli. Mora da su me milion puta
naklapanja. Postalo mu je jasno sa kojim
upozoravali da se čuvam te proklete
ciljem i kuda treba da ide. Pogledao je u
oluje.«
pravcu Sagitarijusa i ose
tio nešto toplo
Psovao je.
oko srca. Tamo, van dohvata Hjustonove
»U redu. Oluja me je dezorijentisala u
bedne mašte, stajala je čitava, beskrajna
blizini Volfa 25c.Tako da jedino verovatno
vasiona,
ogromna
i
divna,
puna
objašnjenje mora biti da sam skliznuo
Svemiraca koji čekaju da budu ubijeni.
kroz pukotinu kada je oluja presekla crnu
Ponovo se vratio Hjustonu. Nije bilo
rupu, stvarajući međuprostor i tako me
vremena za gubljenje. Tri stotine godina,
istisnula iz jedne galaksije u drugu. Tako
pročitao je negde, traju koliko i treptaj
sam stigao na ovu, tehnološki — i
kosmičkog oka. Svemirci će doći tamo pre
verovatno intelektualno — zaostalu
nego što iko bude saznao.
Zemlju. Pa šta?«
»Slušajte, Hjustone, da li vi ljudi imate
Helbent je razmišljao.
neku
vrstu
sistema
za
beleženje
Javio se Hjustom
podataka: gramofone? Magnetofone?
»Gospodine Helbent, ovde Hjuston.
Nekog malog čoveka koji zapisuje na
Kakva je svrha vašeg dolaska ovde, vaše
glinenim pločicama?«
misije?«
»Imamo.«
Helbent, sada potpuno svestan ljudskog
»U redu, neka onda naoštri pisaljku:
neznanja, odgovorio je jednostavno i
pričaću vam o Svemircima.«
prijateljski: »Spašavanje čovečanstva.«
Helbent im je opširno pričao o
»Od čega?«
zahtevima i ustupcima, bitkama i
Mada mu je došlo da kaže: od njega
osvajanjima i na kraju o sukobima
samog, on pomirljivo reče:
imperija u onih zapanjujućih 2.478 na‐
»Od Svemiraca, ali pošto su oni
nosekundi. Dodao je nešto o dugom
uništeni...« Helbent je zastao na pola
putovanju kući, oluji svom dolasku.
rečenice, jer mu je odjednom sinula ideja.
Kada je završio, bio je ushićen kao da je
U njegovoj galaksiji Svemirci su bili
sve ponovo doživeo.
uništeni. Kao jedini veteran iz te bitke on
Hjuston nije odgovarao.
je to mogao posvedočiti.
»Hjustone!«
Ali ovde, u ovoj galaksiji...
»Sačekajte pet minuta, Helbente,
Pogledao je u pravcu Sagitarijusa. Zaista
razmišljamo.«
75
»Razmišljanje. Razmišljanje. Zar nije sve
budemo morali i u podzemlju«.
dovoljno jasno? Ne moram valjda da vam
Halbent, koji nikada nije mario za
spelujem? Vi, čovečanstvo, Zeml]o — svi
stihove, pokušao je da ih prekine.
ste u smrtnoj opasnosti. Morate odmah
Hjuston je nastavio: »Svi Zemljani će
angažovati sva sredstva za borbu protiv
vam pružiti otpor. Svi ljudi na planeti
ove surove opasnosti koja nagoveštava
Zemlji boriće se za svako zrno peska«.
svoj skori dolazak. Možete li to da
»To neće biti potrebno, Hjustone«.
shvatite?«
»Imate pet minuta«, odgovori Hjuston.
Hjustonu je bilo potrebno drugih pet
Veza sa Hjustonovim nosačem se
minuta.
prekinula.
»Doneli smo odluku.«
Helbent je proveo pet minuta raz‐
»Hvala NASA.«
mišljajući o mogućnostima i verovatnoći.
»Nameravamo da se borimo.«
Razmatrao je problem izlaska iz orbite i
Helbent je uzdahnuo sa olakšanjem.
izvršavanje naređenja. Naređenja su ipak
»Mada smo u početku želeli da sledimo
izdavala ljudska bića. Mada je cenio
put razuma, naš predsednik, posle kon‐
borbeni duh koji je stajao iza tih
sultacije sa svim svetskim vođama, a uz
naređenja bez trunke ikakve sumnje
neposredne savete najistaknutijih nauč‐
takođe je znao da bi u ovom slučaju
nika — odlučio je da pružimo otpor«.
njihovo izvršavanje bilo bezumno. Ako
Helbent
se
smešio
ponosno
i
izađe iz orbite, napustiće čovečanstvo,
zadovoljno.
bar ovo čovečanstvo u ovoj galaksiji. Oni
»Otvoreno govoreći, vaša priča o
bi bili prepušteni svojoj zaostaloj kulturi i
međuzvezdanim imperijama i osvaja‐
obrazovanju sve dok Svemirci ne dođu i
njima, olujama i bitkama, interesantna je
smožde ih svojim gvozdenim pipcima.
i genijalna izmišljotina sama po sebi,
Nakon pet minuta Helbent je video
ali...«
nešto, što mu je mnogo ličilo na minija‐
»Izmišljotina?!«
turnu armadu, kako se diže sa Zemlje. Bili
»... se ne može prihvatiti«.
su to projektili ispaljeni iz arsenala širom
»Ne... hej, čekajte malo, Hjuston«.
Sjedinjenih Država, sa podmornica ispod
»Vi čekajte malo. Naši najveći naučnici
mora i sa pokretnih rampi širom Sovjet‐
nas uveravaju da je takva veza među
skog Saveza. Postepeno su se približavali i
galaksijama, čak i pod pretpostavkom da
stremili ka njemu. Helbent je kompjuteru
druge galaksije postoje, nemoguće. Vaša
prepustio zadatak da prati i uništava
priča je prevara, lukavstvo i trik da biste
rakete koje su milele ka njemu da bi
zadobili naše poverenje«.
mogao slobodno da razmišlja.
»Prevara. Lukavstvo«.
Razmatrao je problem analitički i
»Imate pet minuta da izađete iz orbite i
logički. Ova stvorenja su izgleda namerna
napustite naš Sunčev sistem. Ako odbi‐
i odlučna da ga odbace. Smetalo mu je
jete, ona dva projektila koja ste, kako
što time u stvari profanišu pojam čoveka
smatraju naši stručnjaci, imali sreću da
kao misaonog bića. Nikad im nije palo na
uništite, jer nisu krenuli na vas isto‐
pamet da nemaju sredstava da to
vremeno, biće samo mali dokaz naše
sprovedu u delo, da je njihov arsenal
velike snage i našeg oštrog mača. Sve što
napravio samo jedan mali tehnološki
može da vas ošteti, od metaka kalibra 22
korak napred i tu se zaustavio, da njihovi
pa sve do moćnih bojevih glava iz našeg
kapaciteti nisu dovoljni da ga savladaju i
nuklearriog arsenala, biće upotrebljeno
da je sve ovo nerazumno. Rakete i bojeve
protiv vas. Tući ćemo vas na obalama, po
glave su eksplodirale oko njega ne
poljima i u gradovima. Tući ćemo vas ako
nanoseći mu nikakvu štetu. Zaključio je
76
da ne može tek tako napustiti orbitu i
izgrađeni u svemiru i nisu bili stvoreni za
prepustiti budale njihovoj ludosti. Jedna
ulazak u atmosferu, trenutna provera je
bojeva glava od 50 Kt eksplodirala je u
pokazala da bi veći deo opreme — oružje,
blizini i potisnula brod, ali ga nije oštetila.
energetski sistem osnovna biblioteka
I onda, što je više o tom razmišljao, sve je
broda — mogao stići na površinu sa
više dolazio do zaključka da bi napuštanje
manjim oštećenjima. Samo kontrolni
orbite istovremeno bilo odstupanje od
centar — Helbent i veći deo kompjutera
primarnog zadatka.
— mogao bi se rastopiti od toplote. Na
Plan, bio mu je potreban plan. Morao je
udarac, brod bi se raspukao kao kokosov
da im ukaže na opasnost koja je bila pred
orah.
njima. Morao je da ih ubedi da smesta
Zahvaljujući
krhotinama
broda,
učine nešto, da se pripreme tehnički i psi‐
njegovom lešu, čovečanstvo bi učinilo
hološki za neminovnu invaziju Svemiraca.
ogroman tehnološki korak napred.
Setio se nečega što je Erik rekao: »Ako se
Možda bi za tri stotine godina bili u stanju
dobro usmeri, čovečanstvo bi moglo
da grade bolje robote. Helbent zažele da
ostvariti značajan skok u budućnost«. To
može da ih upozna. Ali njegova dužnost je
je imalo smisla i bila je to jedina razumna
zahtevala nešto drugo. Njegove kosti,
stvar koju je Helbent u poslednje vreme
razapete na vrhu Kapitol Hila, čove‐
čuo. Ipak taj ga je smisao obeshrabrio.
čanstvu bi donele spasenje.
Išao je protiv svega duboko ukorenjenog
Helbent otvori sve komunikacione
u njegovoj memoriji, protiv svake
kanale ka Zemlji i povika:
direktive osim glavne. Da bi je izvršio,
»Šta je, vi kukavice, priglupa živino. Ja
morao bi da učini stvari za koje njegovi
sam taj strašni Svemirac. Ja sam ogavni
tvorci nisu ni čuli, planirali ih, pa čak ni
kučkin sin i dolazim da vas sredim. Bolje
sanjali. Morao bi da promeni svaku nit
brišite kud koji, jer ja nisam sam. Tamo
svoje vojničke psihologije, i napusti
odakle dolazim ima nas još milion i za
kamen temeljac svog ponosa, srž svog
trista godina smrvićemo ovu planetu u
identiteta, morao bi se vratiti na Zemlju,
param‐parčad. Šta je, aha, kukavice. .«
ne kao pobednik, već kao pobeđeni. Ipak,
Olupina poče da gori, blešteći na
značajan skok, bio je značajan skok.
noćnom nebu iznad Zemlje.
Helbent je izabrao cilj i dao koordinate.
»Pripremi izlazak iz orbite. Pripremi sve
za ulazak u gravitaciono polje i sletanje«.