Alef Science Fiction Magazine 013

»Nedovoljni podaci«.

  video džinovski korak unazad, onda je to

  »Kako to misliš, nedovoljni podaci, ti

  ovaj«.

  glupa životinjo? Zašto se ne poslužiš malo

  Uz treperenje slike, spiker, po imenu

  maštom?«

  Volter, čitao je vesti.

  »Nedovoljni podaci.«

  »... i dalje, NASA izveštava da su tuđinci,

  Helbent poče da gunđa, uviđajući da je

  koji sebe nazivaju Svemircima, zauzeli

  gunđanje odličan način za stišavanje

  jednu sinhronu orbitu nad Hjustonom«

  besa. Poznavao je ovaj kompjuter već tri

  Svemirci? Nad Hjustonom? Helbent

  stotine godina, i nikad nije, koliko se

  brzo radarom ispita sferu do udaljenosti

  sećao, pokazivao ni najmanju sklonost da

  od 250 000 kilometara. Ni traga od

  mašta. Bio je i ostao nema beštija, istina,

  Svemiraca. Ipak, dobro je bilo znati da su

  njemu bliska naprava, brat po krvi, to je

  tu negde.

  tačno, ali glup; njegova glupost se mogla

  »... ponovo, NASA opominje da nema

  meriti samo sa glupošću ljudi koji su njih

  mesta panici. Nedavno rasformirani Štab

  dvojicu stvorili i koji su mislili da bi

  za svemirske operacije u Hjustonu je

  analitička funkcija odvojena od funkcije

  ponovo oformljen. Svemirski centar

  svesti učinila robota prilagodljivljim,

  Kenedi upravo priprema jednu letelicu«.

  69

  Spiker Volter se okrete čoveku koji je

  Erik?«

  sedeo za stolom pored njega. Kamera se

  Na ekranu se u krupnom planu pojavi

  izmače da bi obojica ušli u kadar.

  čovek otmenog izgleda koji je već govorio

  »Voli, dok iščekujemo razvoj događaja,

  u kameru. Helbentu je odmah pao u oči

  možda biste nam mogli reći po čemu se

  inteligentan izraz njegovog lica.

  »Saturn 5«, koji se priprema za poletanje,

  »Danas se čovečansto susrelo s

  razlikuje od onih korišćenih u misijama

  tuđinskom rasom, s nekim nepoznatim

  »Apolo«.

  bićima...«

  »Svakako, Voltere« imitirao ga je

  S nekim Svemircem? upita se Helbent.

  Helbent, pitajući se istovremeno kakav li

  »... inteligencija tako moćna da je

  je taj »Saturn 5«. Poznavanje tehnike mu

  naučila ljudski govor, i to idiomatski, već

  očigledno nije bila jača strana.

  tokom prvog razgovora...«

  »Samo trenutak, Voli«, upade Volter,

  Helbent zadrhta, u prenesenom smislu

  »dozvolite da vas prekinem sa još

  te reči. Nikad se nije sreo sa TAKO

  nekoliko detalja iz biografije Breda Vilksa.

  moćnom vanzemaljskom inteligencijom.

  Za one koji su nam se kasnije pridružili,

  Svemirci, sudeći po škrtim podacima koje

  Bred Vilks je čovek koji je prvi stupio u

  je imao o njima, jedva da su mogli da

  kontakt sa posadom došljaka.«

  govore. Čak i posle kosmičke oluje, koja

  »Hvala, Voltere«, reče Helbent, koji se

  ga je skrenula sa kursa za nekoliko

  »kasnije pridružio«.

  godina, kad je bio u dodiru sa bićima na

  »On nipošto nije običan nadglednik.

  planeti Volf 25c, pokazalo se da su gotovo

  Završio je fakultet, kompjuterski je

  imbecilni. Nadao se da će se moćna

  stručnjak, a magistrirao je i doktorirao na

  vanzemaljska inteligencija držati na

  Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, iz

  odstojanju.

  sistemskog inženjeringa. Pre no što je

  »...godinama«, nastavio je dosto‐

  Kongres potpuno napustio svemirski

  janstveni Erik, »nas je naučna fantastika

  program — i siguran sam, Voli, da će to

  obasipala

  buljookim

  čudovištima

  i

  imati uticaja na sledeće izbore«.

  krilatim fantazmagorijama...«

  »I ja sam siguran u to, Voltere.«

  Helbent pregleda svoju memoriju,

  »Pre toga, dr Vilks je bio nadzornik

  tražeći značenje reči »fantazmagorija«.

  kontrole leta u Hjustonu«.

  »Godinama smo se smejali naučnoj

  »To objašnjava njegovo poznavanje

  fantastici u lice. Sada se više ne smejemo.

  opreme, zar ne, Voltere?«

  Sada nagađamo onako kako je i ona to

  »Svakako, Voli. Ovde se s jetkošću kaže

  činila sama, tolike godine zanemarena.

  da je dr Vilks imao običaj da svakodnevno

  Tražimo razumevanje, znanje, međuzvez‐

  proverava opremu, najviše zbog toga da

  dano bratimljenje i jedan , Saturn 5 koji je

  se podseti na stare dane. Baš tokom

  u stanju da ponese u svemir nuklearno

  jedne od tih nostalgičnih provera sistema,

  oružje sa mnoštvom bojevih glava.

  dr Vilks je otkrio vanzemaljce na ekranu i

  Vraćamo se vama, Voltere«

  razgovarao je sa njima. Tvrdi da su

  Po Helbentovom mišljenju, ovaj je

  gotovo momentalno savršeno naučili

  čovek bio u pravu. Helbent se, na primer,

  engleski. Kako biste to prokomentarisali,

  nikad ne bi smejao u lice krilatoj

  Voltere?«

  fantazmagoriji.

  »Ja im ne bih prišao ni na puškomet,

  Niskofrekventni komunikacioni kanal iz

  Voli«

  Hjustona je proradio. Helbent isključi

  »Dok čekamo (POGREŠNO UKLJU‐

  komercijalni kanal sa Volterom, Volijem i

  ČENJE), Erik ima nekoliko primedaba u

  Erikom.

  vezi sa temom. Evo njegove analize,

  »Zdravo, stranče. Ovde Hjuston.«

  70

  »I o VREMENU takođe.«

  iznenada shvati njenu stvarnu svrhu — da

  »Nemojte se ljutiti.«

  pozdravi. Neko je izvukao ovaj antikvitet

  »Ko se ljuti?«

  iz Smitsonovog instituta i lansirao ga u

  »Zvučali ste... hm... razdražljivo.«

  njegovu čast. Sve drugo je bilo smišljeno

  Helbent potraži značenje reči »razdraž‐

  da mu se odvrati pažnja kako bi ovaj

  ljivo« u svojoj memoriji. R‐s‐z‐d... prona‐

  trenutak priznanja zasijao kao ruža u ruci

  đe ga i odgovori:

  lepe žene.

  »Ko je razdražljiv?«

  Helbent se oseti ponosnim, ne samo

  »Ne želimo vam ništa loše.«

  zbog toga što je u svojoj memoriji ponovo

  »Hvala NASI za te male usluge.«

  otkrio poređenje sa ružom iz nekog

  »Ali moramo raščistiti neke nesuglasice

  romana, već zbog ovog priznanja — tako

  iz prethodnog razgovora. Shvatićete da je

  neobičnog, prikladnog, dirljivog. Otvori

  to potrebno.«

  sve komunikacione kanale da se zahvali

  »Što se vas tiče, sigurno jeste.«

  za priznanje.

  »Možemo li da vam postavimo nekoliko

  »Hvala, Ameriko! Hvala, Zemljo! Kako

  pitanja?«

  nisam navikao da držim govore...«

&nbs
p; Iznerviran, Helbent pristade na to,

  Helbent primeti da antikvitet otvara vatru

  čudeći se kako ga mogu pitati. Tokom

  srednjeg dometa. »Ipak bih hteo da

  konstruisanja i početnog testiranja, ni od

  kažem nekoliko reči — ali samo nekoliko

  Helbenta ni od nekog drugog broda‐

  — o dubini onoga što osećam povodom

  robota iz armade niko nije tražio dozvolu

  ovog izraza poštovanja. Pošto sam se

  ni za šta. Njemu je rečeno da izvršava

  vratio iz kosmickih dubina, duboko sam

  naređenja. Rano je naučio da ljudska bića

  dirnut dubokim osećanjem koje otkrivam

  izdaju naređenja koja mašine primaju, da

  iza

  ove

  romantične

  i

  duboko

  ljudska bića daju uputstva i određuju

  proživljene...« Helbent sad primeti još

  ciljeve i da roboti slede ta uputstva i

  nešto: uporno mrmljanje kompjutera koji

  ostvaruju te ciljeve. Ovaj ga je pitao za

  mu je upadao u reč.

  dozvolu. Njemu su bila potrebna

  »Šta je, do vraga? Ja svetu govorim

  naređenja. Želeo je da zna šta treba da

  besmrtne reči, a ti stalno smetaš! Za ime

  čini. Ipak, molba koja je dolazila od

  NASE, šta ti je?

  ljudskog bića bila je isto što i indirektno

  »SUDAR, DVADESET JEDAN KOMA DVA,

  naređenje. Kako čovek nije uspeo da

  DEVET, PET SEKUNDI«.

  odmah postavi svoje pitanje. Helbent

  »Molim?«

  reče: »Opali.«

  »SUDAR, DEVETNAEST KOMA, OH, OH,

  »ONI PUCAJU!« vrisnu Hjuston, naglo

  JEDAN SEKUND«.

  prekinuvši vezu.

  Helbentu je bilo mrsko da uništi taj

  »Ko?« upita Helbent. Prekasno. Veza se

  klasičan primer ljudske genijalnosti, ali

  prekinula.

  činilo se da je raketa skrenula sa kursa.

  »Hej, Hjuston. Ko?«

  Čak i da je nosila samo loše nuklearno

  Helbent ispita radarom područje na

  oružje, opet je mogla prouzrokovati

  udaljenosti od pola miliona kilometara.

  štetu, neko ulubljenje, ili ogrebotinu. U

  Nigde nikog. Ni Svemiraca, ni fantaz‐

  trenu, njegova preciznost se usaglasi s

  magorija, bar nema pucnjave. Samo

  kompjuterovom. Nerado je otposlao

  Zemlja pu... Zemlja?

  jedan

  molekularni

  udarni

  talas

  i

  Nešto, očigledno nečija predstava o

  posmatrao kako projektil pada a zatim

  raketi, zatutnja iz pravca Zemlje. Helbent

  eksplodira.

  ju je očarano posmatrao. Ta stvar je

  Helbent se odvoji od kompjutera i vrati

  izgledala kao neki antikvitet. Helbent

  svom govoru.

  71

  »Kao što sam rekao, dame i gospodo,

  »Jesam, zaista«.

  duboko dirnut ovim...«

  »I NASA«.

  »SUDAR, ŠEST KOMA TRI, JE‐DAN...«

  »Nacionalni aeronautički i...«

  »Sudar! Šta to brbljaš, do davola?

  »Znam šta to znači. Pokušavamo da

  Upravo sam uništio sirotu stvarčicu«.

  utvrdimo — i od primarnog je značaja da

  «... sedam sekundi«, završio je

  to i učinimo — da li su vam namere

  neumoljivi kompjuter.

  prijateljske«.

  Helbent je pretražio prostor. Još jedna

  »I ja pokušavam da utvrdim istu stvar«.

  starina — ruska po oznakama (prepoznao

  »Odlično, onda su nam interesi isti«.

  je ono CCCP koje su nosili njegovi pokojni

  »Sumnjam«.

  drugari) — išla je prema njemu. Žalosni

  »Mogu li vam postaviti nekoliko pitanja,

  prizor koji je pružala ganuo ga je više

  Helbente Četiri, mogu li vas tako zvati?«

  nego ikada. Rusi koji pozdravljaju

  »Helbent je dovoljno«.

  mašinom zamišljenom, razvijenom i

  »Odakle ste, Helbente?«

  izradenom u Americi (osim tu i tamo

  »Sa Zemlje«.

  nekoliko japanskih elektronskih delova)

  »Kad ste otišli sa nje?«

  — Ah, to je bila čast.

  Pre tri stotine godina«.

  Ali na nesreću, ruska ptica je takođe

  »Hiljadu šesto osmadesete?«

  odlepršala u drugom pravcu. Očigledno,

  »Tako nekako«.

  ruski muzejski eksponat je bio isto tako

  »Iz koje zemlje?«

  nepouzdan kao i američki. Helbent se

  Strpljenje slabi. Helbent se kontrolisao,

  povezao sa kompjuterom, otposlao jedan

  pretpostavljajući da bi pitanja mogla biti

  fotonski zrak u pravcu ruske letelice i u

  u vezi sa nekom vrstom dobro smišljene

  mislima odao počast njenom trenutnom

  sistemske provere. »U.S.A. To znači...«

  nestanku. Odvojio se od kompjutera.

  Čovek ga je prekinuo zaštitničkim,

  Kanal Hjuston se otvorio. Helbent je baš

  očinskim

  glasom.

  »Hiljadu

  šesto

  zaustio da zahvali za njihovu duboku

  osamdesete nije bilo Sjedinjenih Država,

  počast i da se izvini što je morao da uništi

  Helbente.«

  takav, poštovanja vredan, brod, kad ga je

  Helbentovo strpljenje je popuštalo.

  prekinuo neki glas, manje neodlučan,

  »Slušaj ovamo, Hjustone, znam da ste vi

  autoritativniji, mada je ispaljivao jednako

  tehničari slabi u istoriji, ali ja nisam. U

  besmislena pitanja kao i prethodni,

  svojoj memoriji imam sve — od Ger‐

  bojažljivi.

  berovog Slabljenja i propasti Kartaginskog

  »Ko ste vi?«

  carstva, do Celokupne istorije Sjedinjenih

  Helbent je, u skladu sa svojim polo‐

  Država Henrija Ajrona Komangera. U

  žajem, odajući dužnu pažnju, odgovorio

  prvom tomu se govori o ujediniteljima,

  tonom koji poštuje autoritet, a istovre‐

  Vašingtonu, Džefersonu i našem prvom

  meno zanemaruje suštinsku glupost

  predsedniku Švarcu, uz nabrajanje njiho‐

  pitanja. »Gospodine! Helbent Cetiri, iz

  vih herojskih dela hiljadu petsto dvadeset

  NASINOG odreda, Zemaljska armada, na

  prve — hiljadu petsto dvadeset prve,

  službi, gospodine!«

  Hjustone. Ti znaš imena ujedinitelja, zar

  »Molim?«

  ne?«

  Helbentu je laknulo. Ponovo pogrešno.

  »Švarc mi baš i nije poznat«.

  Još jedan kreten.

  »Trebalo bi, Hari Š. Terman tog

  Helbent se spremio da isključi kanal i

  vremena, jedna od zaista velikih figura

  nastavi svoj govor svetu. Prekinuo ga je

  ljudske istorije. Da bih te prosvetio i

  onaj glas:

  poučio, pročitaću odlomak iz Istorije

  »Rekli ste Zemaljska armada«.

  profesora Komangera. To će, uveren sam,

  72

  imati više smisla nego tvoje lupetanje«.

  »Tvrdi da je sa Zemlje, Voli. To nije


  Helbent je počeo da čita prvi tom

  potpuno isto.«

  Hjustonu.

  »Ipak, Voltere, to nije isto. Ako to

  »Mislim da imamo poteškoća sa

  stvorenje misli da je odavde, iz bilo kog

  sporazumevanjem«.

  razloga, ako su za njega naši ICBM što i

  Helbent je proverio svu svoju opremu.

  nestašne muve dečacima...«

  Izgledalo je da je sve u redu. »To je kod

  »Mislim da je izraz 'muve nestašnim

  vas, Hjustone. Provera sistema ne

  dečacima', Voli. Možda Erik zna.« Volter

  pokazuje

  nikakve

  greške

  u

  je pritisnuo slušalicu jače u uvo. »Erik?«

  funkcionisanju«.

  »Tu sam, Voltere. Izraz je iz...«

  »Nisam na to mislio. Kažete da ste sa

  Voli se, uznemiren, nagnuo prema

  Zemlje«.

  Volteru, ščepao ga za revere i protresao

  »Ja jesam sa Zemlje«.

  starijeg čoveka.

  »Kažete da ste iz Sjedinjenih Država«.

  »Slušaj, Voltere, ovo je važno.«

  »Čist domaći sin.«

  »...Šekspira«, završio je Erik.

  »Onda ste čovek.«

  »Slušam, Voli.«

  »Naravno da nisam čovek. Da sam

  »Možda bi, Voltere, ako oni mogu da

  čovek, bio bih tu sa vama ostalim

  učine sve, možda bi trebalo da odusta‐

  kukavicima, umesto što na stotinu i

  nemo.«

  dvadeset svetlosnih godinu u svemiru

  Volter

  je

  pogledao

  zabezeknuto.

  rizikujem da mi gotovo pogode motor za

  »Odustanemo?«

  uzletanje. A sad počinje užasno da me

  »Zgnječio je naše dečake kao nestašne

  zamara odgovaranje na ova besmislena

  muve, Voltere. Voli je protresao Voltera.

  pitanja. Možemo li da pređemo na nešto

  »Kao nestašne muve!«

  drugo, nešto razborito?«

  »Postaješ histeričan, Voli. Gde li je ona

  »Kao na primer?«

  čuvena uravnoteženost astronauta?«

  »Kao — šta hoćete da ja učinim«.

  Voli je pustio Voltera, i spuštajući glavu

  »Sačekaj, Helbente.«

  prema stolu naslonio je na ruku, čujno

  Sačekaj. Sačekaj. Dođeš do suštinskog

  jecajući. »Propalo! Propalo! Sve je

  problema i Hjuston kaže: sačekaj. Počeo

  propalo!

  je da misli da je nešto u prvom Folio

  Volter je pogledao u kameru: »Pogle‐

  izdanju Darvinovog Porekla vrsta bilo

  dajmo šta Erik (slika loša) ima da kaže na

  pogrešno. Ono što se uzdigne, mora i da

  to. Erik?«

  padne. Za tri stotine godina čovečanstvo

  Konačno,