sano u autorovom svevidećem trećem
Irvina Alena Putovanje na dno mora
licu, čitav roman je napisan u umnože‐
(Voyage to the Bottom of the Sea), i što
nom prvom licu. Osam likova zaredom
je najgore, da ga potpiše svojim imenom.
pričaju priču, i niko se od njih kasnije ne Tako vam je to.
pojavljuje ponovo kao pripovedač, iako se
116
svi oni pominju u tuđoj priči. Ne mogu da
dela. Kod Sterdžena je on na psihoanalizi,
se setim nijednog romana koji koristi ovu
ostavljen je da sam govori o sebi, i
formu, i jedino kraće delo za koje znam je
monstrum na kraju postaje neko ko nam
slučajno moja noveleta 'Veliki bljesak"
je na neki način drag. Sterdžen, kada je u
(The Big Flash").
formi, uvodi svoje čitaoce duboko, du‐
A Sterdžen gotovo uspeva da to
boko u psihu likova, što je moguće,
funkcioniše u obimu romana. I tek na
naravno, samo ako je voljan da lično
kraju izgleda da je bio primoran da razbije
pode tamo. Otuda Sterdženova moralna
formu da bi sve povezao autorovim
hrabrost, hrabrost da voli svoje likove i
osvrtom u trećem licu.
tako prisili čitaoca da ih zavoli, bez obzira
Na proznom nivou, Bogotelo je bez re‐
ko su i šta su.
zerve očaravajuće delo. Skoro niko osim
U tome leži snaga Sterdženove vizije, ali
Sterdžena ne zna ovako da upotrebi stil.
su koren i njegove veličine kao pisca u
Kao što Hajnlajn pravilno ističe, možete
tome što je umeo da izrazi svoju viziju
da nasumično otvorite knjigu, i da već
putem proze.
posle par redova utvrdite koji od likova
Dobro, dobro, znam. Opisao sam ono
pripoveda.
čemu stremi svaki pisac.
Ali to je još najmanje od svega.
Ali je Teodor Sterdžen znao kako to da
Novajlijama se upućuju dragoceni saveti
učini, i to najdublje što je moguće.
na temu proznog stila, takođe što se tiče
Znao je da je u stvarnom svetu ono što
izbora pripovedača. Neki znalci savetuju
ljudi govore i kako to govore najbliže
nadobudne pisce da razviju sopstveni,
onome što govore sebi, unutar sopstve‐
dosledan stil, dok drugi upućuju da se
nih glava. Znao je da je u svetu mašte
strogo izbegava pripovadanje u prvom
jedini valjan instrument koji posedujemo
licu.
da bismo izrazili svest lika, prozni stil
Bogotelo pokazuje kakva bogatstva
kojim kazujemo priču.
gubimo upotrebom raskošnih reči sa
Nije uopšte pravilo da to ostvarite u
mnogo slogova.
prvom licu, kao što Sterdžen čini u
Izabravši višestruko pripovedanje u pr‐
Bogotelu, a on sam podjednako često
vom licu, Sterdžen dopušta sebi slobodu
koristi i treće lice. Takođe je istina da neki
da razvije osam celovitih proznih stilova u
pisci osobenim stilom uspevaju da prodru
jednom jedinom kratkom romanu.
duboko u duh svojih likova, kao i
Svaki lik pripoveda svoje poglavlje na
Sterdžen, i sa podjednakom toplinom, na
sebi svojstven način, koji, pojavivši se u
primer Filip K. Dik.
štampi, postaje karakterni prozni stil, ne
Ali niko ko ne dopušta da mu se stil
autorov, sa ličnim ritmom govora, reč‐
menja uporedo sa likovima kao što čini
nikom, filozofijom, tikovima i izrazima.
Sterdžen, ne može da se nada da će
Ted Sredžen je često koristio prvo lice i
postići istovremeno i njegov domet i
nikada nije razvio osobeni stil. Čak i kada
njegovu dubinu.
je pisao u trećem licu, stil je bio više stil Delove Bogotela pripovedaju jedan za
likova nego Sterdženov govor.
drugim policajac, silovatelj, prostodušni
Sterdžen je uvek bio najbolji kada se
sveštenik, njegova seksualno frustrirana
okretao likovima. Kako da ne, znao je on
žena, seoski Makijaveli, obična devojka sa
da ispriča priču i pričao je divne priče, ali
skrivenim kompleksima, ljigavi trač‐
su se sva otkrovenja i vrhunci zapleta
novinar, i sredovečno dete cveća. Svi oni
uvek dešavali unutar ljudskog srca.
zadržavaju isti nivo uverljivosti. Svi su oni
A Sterdženovi duševni pejsaži nisu bili
ljudi koje na kraju potpuno razumemo,
samo jednorogovi vrtovi kao što je
uključujući i silovatelja. Svi su stvarni.
ponekad hteo da se veruje. Ted je zaista
Sterdžen to postiže ostavljajući ih da
bio drag i prijatan čovek, i sigurno je da je
govore svako za sebe sopstvenim glasom.
imao više da kaže o čudima ljubavi nego o
Koristeći višestruko prvo lice, u moguć‐
čudima mržnje, ali čak i u granicama
nosti je da kombinuje osam samosvojnih
pesme o ljubavi kakva je Bogotelo, on
proznih stilova, otelovljujući osam raz‐
pokazuje da ume da smisli vrlo ubedljive
ličitih tipova ličnosti u istom romanu a da
gadosti.
pri tom ne zbuni čitaoca.
Ali uvek saosećajno.
Robert Hajnlajn je stoga potpuno u
Glavni pripovedač u romanu Malo tvoje
pravu kad kaže da je, što se tiče ovoga,
krvi je odurni vampir koji čini užasavajuća
forme i dubine karakterizacije i proznog
117
stila, Bogotelo istinsko remek‐delo, i
tome što Sterdžen nije mogao da se
temeljac Sterdženove karijere. Iako je ovo
odluči da li da ga tretira kao čoveka,
u stvari prva, sirova verzija, gotovo da
podjednako kao likove pripovedača, ili
nijednom nije odsvirao pogrešnu stilsku
kao čisti simbol, apstrakciju, deo dekora
notu, ili dopustio da stil jednog lika
magičnog realizma.
proguta stil nekog drugog.
On ne koristi Bogotelo u prvom licu, ne
Ali, na žalost, oni koji veruju da ovakvu
razotkriva njegovu unutrašnjost, ali ni to
prvu verziju nije trebalo objavljivati imaju
nije problem, to po konceptu odgovara
svoje argumente, pogotovo otkad se
ovoj vrsti priče u ovom književnom
Sterdžen složio sa njima.
obliku. Filip K. Dik to čini sve vreme, može
Jer, ovakvo kakvo je objavljeno, Bogo‐
se naći u celom žanru političkih romana
telo ima veliku i prilično očiglednu manu,
kao što su Lice u gomili (A Face in the
a ta mana je bukvalno u središtu romana,
Crowd), Svi kraljevi ljudi (Ali the King's
i to je samo Bogotelo, naslovni lik, oko
Men). I sam sam koristio taj koncept u
koga se okreće svih osam zupčanika, ili
Prolasku kroz plamen (Passing Through
što bi rekao Vonegat u Kolevki za macu,
the Flame), a ni sam Mil
ton nije
"dizač frtutme".
pokušavao da dočara Božju psihu.
Ko je Bogotelo?
Ako je centralni lik jednostavno preširok
Ovo pitanje se često postavtja, a ujedno
za empatiju, treba ga učiniti osovinom
je i poslednja rečenica romana. Problem
oko koje se sve obrće, tj. dizačem
je što Sterdžen ni sam sebi nije odgovorio
frtutme.
na ovo pitanje.
Ali ako želite da date Bogu da govori
Bogotelo je prelepi nagi muškarac koji
neki tekst, postarajte se da tekst bude
se niotkuda pojavljuje likovima romana i
dobar! Sterdžen, na žalost, daje Bogotelu
katalizuje duboke promene u njihovim
nekoliko redova, i oni su izveštačeno
životima, uglavnom pobuđujući pozitivnu
obični, što oštro narušava tečni realizam
energiju libida i čineći da vole jedno
ostatka romana.
drugo u svakom mogućem smislu. Na
Sigurno shvatate šta je pokušavao da
kraju biva ubijen putem magije od
učini.
nevemika i trećeg dana vaskrsava. Znači,
Ključno pitanje romana glasi; ko je
ovde nedvosmisleno imamo erotizovanu
Bogotelo?
figuru Isusa, i zaista. Den Karier, Ster‐
I naravno, jedini pravi odgovor zen‐
dženov sveštenik, pokušava da dokaže da
jezuite bi bio...
je istinsko hrišćanstvo, Isusovo hrišćan‐
Svako.
stvo, delom seksualna misteriozna religija
Sterdžen je pokušao da dočara jedno‐
kao i tantrička joga, da je u duhu hriš‐
stavnost pravog svetaštva, i šta da kažem,
ćanstva
telesna
ljubav
podjednako
uprsk'o je. Da vidite kako se to postiže,
transcendentalna kao i misa ili pričest.
pročitajte Filipa K. Dika, Seobe Timottja
Ovo nije sasvim nov koncept za Ster‐
Arčera (Transmigration of Timothy
džena. Njegove odjeke možemo čuti u
Archer), gde Dik demonstrira svetaštvo
Veneri plus iks (Venus Plus X), Zaljub‐
jednog pomalo zaostalog mehaničara
ljenim ptičicama (The Lovebirds), Aferi sa
kroz njegove rasprave o karakterističnim
zelenim majmunom (Afair With a Green
manama i vrlinama izrade pojedinih
Monkey), čak i u Malo tvoje krvi. Ali je to
automobila.
ovde potpunije izraženo i otvorenije,
Sterdžen je uprskao i kraj romana, kada
dovoljno da podigne pritisak ispod
je bio primoran da razbije formu i prikaže
Biblijskog Pojasa.
rasplet u autorovom svevidečem trećem
Problem kod Bogotela nije u konceptu.
licu, jer očigledno nije uspeo da uglavi u
Postoji već briljantan iako malo poznat
sliku pripovedača i prvom licu koji će
roman Isusi (Jesus Christs) A.J. Langusta,
uvek biti na pravom mestu da poveže
koji se potpuno sastoji od brojnih ponav‐
konce priče.
ljanja Hristovih muka u različitim inkar‐
Ono što je pred nama nije ni kamen
nacijama u alternativnim svetovima.
temeljac ni totalni promašaj. Pred nama
Sterdženov koncept je mogao da
je, jednostavno, prva verzija potenci‐
fiinkcioniše podjednako dobro. Ali ne
jalnog remek‐dela, koje na žalost nije
funkcioniše.
doživelo potrebne revizije.
Problem romana Bogotelo je Bogotelo‐
Uspešna revizija možda i ne bi bila tako
lik, a problem sa Bogotelom‐likom je u
teška. Mogao je, na primer, da rezerviše
118
lik trač‐novinarke da nam ispriča rasplet.
Ali dok Kilgor Pastrmka možda ima više
Bilo bi sasvim moguće dopustiti da i ona
toga da kaže o Kurtu Vonegatu kao piscu
bude preobraćena, i da se to dogodi baš
nego o delu Teodora Sterdžena, Vonegat
tada, na kraju. A ako i ne uspete da vam u
jeste dao gorko saosećajni osvrt na
reviziji Bogotelo progovori magičnom
poslovni krah Tedove karijere.
prozom, možete ga uvek ostaviti nemog, i
I iako je prva verzija Bogotela literarni
učiniti ga još mističnijim.
genije Sterdžen uhvaćen u aktu kreacije
Teodor Sterdžen je bio savestan i samo‐
sa ne baš zakopčanim pantalonama, kako
svestan čovek. Prevezao se sa ovom
to da je ovo istinskiji Pastrmka nego bilo
prvom verzijom kroz dvadeset godina
šta što je napisao Vonegat, i u isto vreme
džombastog puta. Nije to bilo zbog toga
istinski Teodor Sterdžen?
što nije mogao da proda roman, niti zato
Sterdžen je pisao otprilike jedan roman
što mu nije bio potreban novac, knjiga
u deset godina, i kao i obično bio u stisci
jeste prodata, najmanje trojici izdavača u
sa novcem kada mu je Brajan Kirbi po‐
ovom periodu. Sterdžen je jednostavno
nudio nekih 1500 dolara da napiše roman
odbijao da dopusti štampanje dok roman
za njegovu Kuću Eseksa. U to vreme je
ne prodje kroz reviziju za koju je prokleto
1500 dolara bio solidan predujam za SF
dobro znao da je potrebna.
roman, ali je Sterdžen kao takav mogao
Ali avaj, do toga nikad nije došlo, čak ni
da dobije i 5000. Zašto je Ted pristao na
pogodbu od 1500 dolara?
ugrizao ga za dupe.
Pa, kao prvo, imao je ugovore za
Zašto nije revidirao roman, ostaće
nekoliko SF romana, i već potrošio polo‐
možda literarna misterija, jer Ted nije
vinu svote od predujma, i sada, iz neke
više tu da nam objasni, a možda ni sam
uvrnute perspektive, nije mogao sebi da
nije znao razlog, i jedini preostali svedok
priušti da ih napiše. Dobra marksistička
je, na neki način, Kilgor Pastrmka.
definicija autorske blokade. Ne uspevši
Izbor imena jasno govori da je Vone‐
da ispuni određen broj ugovora sa
gatov propali pisac SF‐a imao za uzor
izdavačima SF‐a, novi ugovori, sa novcem
Teodora Sterdžena. Ali Vonegatov Pas‐
unapred, postali su nešto što Ted nije
trmka nije baš Teodor Sterdžen kakvog su
mogao lako da ostvari. Dobra kapi‐
ga znali njegovi prijatelji i čitaoci.
talistička definicija autorske btokade,
Ne da u Sterdženu nije bilo Pastrmke.
veruj mi, Karl!
Kao i Vonegatova verzija, pravi Kilgor
A zatim, Brajan je bio Tedov prijatelj i
Pastrmka bio je u hroničnoj besparici,
dobro ga je poznavao. Suviše dobro.
upleten u bračne i vanbračne kompli‐
"Poznajem te, Tede," rekao mu je. "Jedini kacije, i imao milion malih mehaničkih
način da od tebe dobijem roman je da ti
zajeba koji su održavali takvo stanje. Kao i
plaćam poglavlje po
poglavlje. Sto koma‐
Pastrmka, Sterdžen je uspevao da ipak
da unapred, 150 svaki put kad doneseš
sačuva svoju druževnost i optimizam.
poglavlje."
Ali dok je Teodor Sterdžen možda živeo
Ted, koji je na izvesnom nivou svesti,
život Kilgora Pastrmke, Sterdžen pisac je
istom onom koji ga je učinio piscem
bio izvrnuta slika Pastrmke.
kakav je bio, poznavao sebe isto tako
Pastrmka je bio piskaralo sa prolivom,
dobro, pristade.
koji je izbacio stotine ćoraka. Pastrmkini
Kilgor Pastrmka se nalazi u svakom
romani su bili površno napisani baloni
slovu priče o tome kako je napisano
briljantno bizarnih konceptualnih zamisli.
Bogotelo.
Ted Sterdžen je bio spor, pažljiv zanat‐
Ali je u njoj i Teodor Sterdžen, i te kako!
lija čija je skromna produkcija teško
Jedan izdavač pornografije predložio je
stečeni rezultat skoro hronične borbe sa
Brajanu Kirbiju da objavi seriju "visoko autorskom blokadom. Sterdžen je bio
kvalitetnih ukrućivača". Ono što je Kir‐
duboko senzibilan pisac koji je živeo i
bijeva kompanija znala o literaturi moglo
umirao sa svojim likovima, i njegova dela
je da stane na naslovnu stranu Potro‐
su imala čvrste temelje u njihovim
šačkog Vodiča, a često i jeste. Kirbi je bio
unutrašnjim životima. Sterdžen je bio
voljan da objavi u svojoj Kućt Eseksa bilo
majstor proznog stila, sa hiljadama
šta, ako u sebi ima dobru dozu seksa.
orkestarskih glasova pod komandom,
Kirbijeva teza je bila da "nema razloga mnogo uspešniji u domenu stila nego,
zbog koga nam dobra literatura ne bi
recimo, sam Vonegat.
digla onu stvar." Zato je upošljavao takve
119
poete kao što su Dejvid Melcer i Majki
takva kakva je.
Perkins, povratio bitničku prozu iz dugo‐
Zašto?
godišnje stagnacije, postao prvi izdavač
Lako je razumeti zašto je Ted odbio da
Čarlsa Bukovskog, i okupio pisce SF‐a kao
se roman štampa u verziji kakvu sada
što su Čarls Plat, Henk Stajn, Filip Hoze
imamo. Trebala mu je revizija, i on je to
Farmer, i Teodor Sterdžen.
znao, ali je ostao Teodor Sterdžen do
"Istresite se svojski," govorio jc Kirbi kraja, i nije hteo da objavi nešto što nije svojim piscima. 'Ludujte. Ovde nema
valjalo.
tabua niti ograničenja. Šta god vam
Ali kako to da nije uspeo da smisli kako
padne na pamet samo ako u tome ima