Stvorenjima... fuzija mitskog stereotipa
ciklična, egipatska je izrazito vanvremen‐
likova i njihovih strip‐kalupa rađa novi
ska/svevremenska. Sve se događa uvek,
kvalitet. U Gospodaru... postoji određena
tj. sada. I opet ‐ to ređanje zamrznutih,
spratovnost likova‐kako po složenosti
polako varirajućih scena, koliko podseća
tako po mestu koje na skali između
na čudnu strip‐verziju slika iz egipatskih
božanskog i ljudskog zauzimaju. U
grobnica toliko baš i ovaj roman, koji se
svakom slučaju, Zelazni svojim "ugra‐
najviše udaljuje od svog izvornog pred‐
đenim" čulom za likove uspeva da pot‐
loška, pretvara u iznenađujuće sveže SF‐
puno mitskim ličnostima ugradi "ljudsku"
ovsko istraživanje duha prastarog Egipta i
psihu i da nam je približi ne oduzimajući
njegovog značenja danas. Ističe se prva
im onu neophodnu dozu "svetosti". Čest glava ‐ preludijum u Kući mrtvih ‐ sastav-mali signal koji koristi je cigareta u
ljena od parafraza faza "izlaska u dan"
rukama bogova, pa čak i Bude. Lik Sema‐
Knjige mrtvih. Vredi pomenuti i opis
Bude je najuspeliji takav jer uspeva da
mrtvog Maračeka, pa i bitku u
bude Buda, mada čitaocu sve vreme stav‐
temporalnoj fugi.
lja do znanja da on to nije, sa lakoćom
I ovim romanima Zelazni se dokazuje
zalazeći u složeni problem "budastva"
kao majstor kraće forme! Oni jesu celine,
svake jedinke.
naravno, a Gospodar svetlosti je njegov
Na kraju preostaje problem stila i
najozbiljniji i najuspeliji pokušaj veoma
romana kao parabole.
složene parabole. Međutim, mnoštvo iz‐
Često se može pročitati da su mnoge
vanrednih alegorijskih epizoda, koje se
Zelaznijeve verbalne eskapade poput
nadovezuju na svoje pandane iz hindu‐
vatrometa: jesu lepe ali i ništa više! Može
izma, čine skoro nemoguć zadatak da se
se, naravno, odgovoriti da cilj vatrometa i
dopre do krajnjih značenja ovog romana.
jeste da bude lep i ništa više, kao što je Ne može se ne biti zaintrigiran pričom o
"cilj" Budinog cveta da bude cvet ‐ ništa
"lažnom" Budi koji preobraćuje ubicu manje, ništa više. Međutim, dok u nekim
boginje Smrti da bi ovaj postao "pravi"
ranijim delima to nije slučaj, u oba ova
Buda, a zatim poginuo braneći onog
romana njegov karakterističan stil je u
"lažnog" od Smrti lično!
funkciji materijala i građenja njegove
Stvorenja... su neuvijeno sastavljena od
višeslojnosti. On odražava i stvara
serije epizoda više ili manje uspelih kao
mitičnost.
alegorije. Storijom o Čeličnom generalu,
U Gospodaru svetlosti složeno tkanje
Princu pobunjenika stvorio je moćan
reči u ekstatičnoj je igri, senzualnoj i
arhetipski lik čijeg se vlasništva u svojoj
prebujnoj poput fasada Hindu hramova.
kulturnoj baštini ne bi postideo nijedan
113
narod! Zaista once‐in‐a‐life‐time dostig‐
Pored Vramina i Madraka, tipičnih
nuće! Potraga za svakim od Setovih
arhetipskih strip‐amalgama pojavljuju se i
oružja, na primer, basna je za sebe ‐na
Norne. Ove vikinške srodnice naših suđa‐
čelu sa kosmičkim kovačima, slepim
ja odjednom postaju potpuno neljudski
Nornima, koji "zvezdanu palicu" napla-slepi kovači, kosmički majstori.
ćuju novim očima, koje će uskoro izgubiti,
Ipak, najdublja i najplodonosnija je
samo da bi videli svoje alatke na
transformacija Seta. U Egiptu se on od
trenutak.
sunčanog ratnika, večnog pobednika nad
Međutim, najveću metaforijsku snagu
zmijurinom mraka pretvorio u lik sličan
Stvorenja... crpe iz odstupanja od kanona
đavolu, neprijatelja svih pomenutih bogo‐
egipatske mitologije i uvođenja eleme‐
va. Ali Zelazni uvodi Seta kao dva lika!
nata drugih.
Jedan je Set, bog‐ratnik Anihilacije otac i
sin Totov(!), a drugi je Tifon u "obličju romanu predstavlja fikcioni odraz isto-senke konja crna", samo senke, bez
rijskog razvoja egipatskih verovanja u
supstanoe tj. konja, senke koja jeste
toku nekih trideset vekova ili ekstra‐
anihilacija i nordijski Skaganauk ambis
polaciju budućeg njihovog razvoja: kao
između svetova. U Egiptu je Tifon oduvek
kada bi se porodica egipatskih bogova
bilo ime Setovo ali i ime najgroznijeg
vratila iz senke, a verovanja nastavila da
ticana sa bikovom glavom koji je skoro
se transformišu daljnjih trideset vekova!
savladao samog Zevsa. Očigledan izvor
Evo primera istovremene refleksije
ovog razmnožavanja i transformisanja je
bivšeg razvoja i nadogradnje budućeg: U
opet zapadna ezoterija gde su ovo dva
starom Egiptu, Oziris se od lokalnog
aspekta, intelekta i anime, iste sile.
božanstva i mogućeg istorijskog kralja
Međutim, ovako uvedeni simbol konja, i
prvo razvio u narodnu kult‐figuru suprot‐
sam veoma složen (vidi Rečnik simbola)
stavljenu ranoj faraonskoj veri. Vreme‐
otvara potpuno nove dimenzije značenja.
nom se od božanstva plodnosti i smrti i
Da nije povremeno nepažljivo zbrzan i
prvog vaskrslog kralja‐smrtnika pretvorio
opterećen neprestano vaskrsavajućom
u pravednog vladara Polja blaženih koji
fantazmom o moći na n‐ti stepen, ovo je
svima obećava zagrobni život "miliona i
moglo biti autentično remek‐delo Rodže‐
miliona godina" i istovremeno u cen‐
ra Zelaznija, na razmeđi preispitivanja
tralnu figuru arkanih misterija Knjige
postojećih i kreiranja novih mitova.
mrtvih. Prihvaćen je i od viadajućih klasa i
I zaista, najobimniji poduhvat ovog
vremenom je asimilirao mnoge bogove.
autora je u oblasti mitotvorstva i u okviru
Kao da je uzurpirao njihove funkcije baš
iznalaženja
autorskog
izraza
u
kao što je Zelaznijev Oziris zajedno sa
komercijalnoj formi ‐ što je ispunjenje
Anubisom ‐ po kanonu Ozirisovim "po‐
Američkog Sna!
moćnikom" uzurpirao i poremetio Totov
sistem upravljanja! Ali taj Oziris je vladar
MITOTVORAC IZ SENKI
Kuće života i nikako nije pravedan i
Već više od petnaest godina Zelazni raz‐
dobronameran (izuzev u onom tipičnom
rađuje svoju sagu o Amberu. I, sa razlo‐
mitološkom smislu da su bogovi a priori u
gom. Od prethodnih romana najproda‐
pozitivnoj funkciji, šta god amoralno
vaniji uopšte mu je Gospodar s
vetlosti sa
činili)! I još krši utvrđenu mnogovekovnu
pola miliona primeraka, dok mu ostale
ikonografiju "noseći" ptičju glavu umesto nisu ni blizu. Sve knjige iz ovog serijala su
Horusa starijeg. Samo ovakav Oziris može
se prodale, u proseku, preko trista hiljada
da izda Tota. Ovaj je, pak, mnogo bliži
svaka. Do sada (1987) ih je napisao pet i
Totu Hermesu Trismegistosu (triput vrlo
upravo je počeo novu trilogiju!
velikom) evropske ezoterije, u skladu sa
Uvrštavanje Devet prinčeva Ambera
budućim razvojem stvari nego "original‐
(Nine Princes in Amber, 1970) u komplet
nom" Totu koji jeste bio vlasnik magijskog
knjiga Rodžera Zelaznija (ZNAK SAGITE 6‐
i svakog drugog znanja i upravljao
11) ne samo da ilustruje obiman deo
kreacijom po Hermopoljskoj kosmogoniji,
njegove produkcije, već i najzad donosi
ali bi zaista još mnogo vode Nilom moralo
prevod jednog od najkvalitetnijih savre‐
proteći da on zauzme vladajuću funkciju.
menih dela iz žanra "herojske fantastike 114
za odrasle" već duže vremena najpopu‐
škrto, ponekad iz treće ruke, ali time
larnijeg u Americi. Ako ne računamo
često dobijaju na "epičnosti", jer Zelazni Gospodara prstenova i Konana (u izdanju
vesto uvlači čitaoca da sam nadgrađuje
Dečjih novina), a on ipak dolazi iz
veoma inventivan kostur koji mu nudi. I
tridesetih, naša publika je eventualno
ponovo dokazuje sebe kao vrsnog maj‐
mogla da se sretne sa delima Majka
stora SF‐a kao metaforične književnosti.
Murkoka, Erlik od Melnibonea i Hronike
Inače, svet Amber kao osnovu crpi
Kunske palice, u biblioteci Plava ptica
mnogo iz simboličkog sistema Tarota
orijetisanoj ka adolescentnom tržištu. A
vešto isprepletenog sa simbolima epa o
ma koliko Murkok bio označavan kao
Svetom Gralu. Devet prinčeva imaju
pomućeni genije, njegova fantastika ‐
nešto od atmosfere Grofa Monte Krista u
preko pedeset knjiga! ‐ kojom je u dobroj
koga je upao Fil Mariou(!) ‐očigledno
meri izdržavao i sebe i svoj novota‐
omiljeni Zelaznijev uzor ‐ i u svakom
lasovski magazin New Worlds, beskrajno
slučaju su vrhunska zabava koja može da
je razvlačenje i razvodnjavanje nekoliko
ponudi i nešto više, posebno u sledećim
dobrih ideja na što više reči, tj. novca.
nastavcima
koji
granaju
priču
u
Mada, ovim serijalom Zelazni nesum‐
neočekivanim pravcima.
njivo podleže ekonomskom pritisku da se
I na kraju, šu reći o Rodžeru Zelazniju?
piše jedno te isto, on uspeva da zadrži
Objavljivanje šest njegovih kapitalnih
visok nivo kako svog pisanja tako i
romana je SF događaj kod nas. Jer, on je
kvaliteta imaginativnog rada uloženog u
jedan od onih koji su osvetlili jedan od
njega. (Na kraju krajeva, u tako dugom
ključnih perioda u razvoju SF‐a. Ući će u
periodu mogao je da napiše i dvadeset
njegovu istoriju ako ni zbog čega drugog ‐
knjiga sa istim materijalom.) Štaviše, vrlo
a razloga ima dovoljno ‐kao značajan
disciplinovano kontroliše svoj stil i nastoji
pokušaj da se transcendentira SF baš
da otkloni neke ranije nedostatke.
onim sredstvima koja ga čine onim što
Devet prinčeva jeste zasebna knjiga ali i
jeste. Najzad samo SF može samog sebe
početak sage o "jedinoj stvarnoj zemlji"
da digne u vazduh vukući se za pertle
Amberu i naslednicima njene vladarske
sopstvenih cipela (By His Bootstraps kako
kuće. Napisana je lakim, duhovitim stilom
reče Hajnlajn u priči kod nas prevedenoj
i uzima oblik "skrivenog epa", za razliku kao Ja, mene, meni). Možda Zelaznijevo
od Gospodara prstenova ili preforsiranog
delo najbolje opisuju reči barda svih
Stivena Donaldsona. Na izgled jednos‐
bardova u Antoniju i Kleopatri, reči koje
tavna, linearna avantura se otvara poput
je sam Zelazni posvetio svom kolegi, P.H.
latica cveca da otkrije jedan kompleksno
Farmeru:
razrađen i duhovit mitološki svet, baš kao
što se "senke" otvaraju da otkriju svoj Lepidus: Kakva je zverka taj krokodil
izvor ‐ Amber. Naime, samo je Amber
vaš?
stvarni ‐ svi ostali svetovi su njegove
Antonije: Oblik mu je, gospodine,
beskrajne varijacije, "senke" koje on baca sopstveni, a širina mu je kol'ko je širok.
kroz dimenzije. Svaki "istiniti" princ Visok je baš leol'ko jeste, a sopstvenim se
Ambera može nekakvom psi‐aritmetikom
organima kreće. Živi od onog što ga
da putuje kroz senke. Tako je Devet
brani; a kad ga elementi napuste, onda
prinčeva pripovest o pokušaju jednog od
mu i bit sa njima odlazi.
prinčeva, dobrovoljnom izgnaniku među
Lepidus: Kakva je boja njegova?
"senke", da se vrati u Amber i otme Antonije: Njegova sopstvena, takođe.
presto bratu‐uzurpatoru. Odnosi u poro‐
Lepidus: Čudna je to zverka.
dici su veoma emotivni, često obojeni
Antonije: To jest. A i suze njegove su
mržnjom, a cela ekipa je "besmrtno
vlažne.
amoralna" baš kao i Farmerovi besmrtni
I zaista, gospodine, jesu. Boje ovoga
rođaci u seriji Svet spratova. Međutim,
autora su njegove sopstvene, a suze
nasuprot očekivanju, Zelazni ovde, naj‐
njegove su vlažne. Nema se šta više reći.
zad, ne podleže svojoj opsesiji ‐ fantaziji o
moći. Veliki epski događaji su opisani
115
Norman Spinrad
STERDŽEN, VONEGAT I
PASTRMKA
Preveo Aleksandar Markavić
Nedavna smrt Teodora Sterdžena, i još
I sada, 1986, svedoci smo prvog izdanja
Bogotela, romana čija je prva verzija
nedavnije štampanje Bogotela (Godbo‐
nastala u ranim 70‐tim, koga je Donald I.
dy), jedinog novog Sterdženovog romana
Fajn konačno objavio u originalnoj verziji.
objavljenog u poslednjih četvrt veka, do‐
Tako vam je to. (Ali kako je sada nama?)
veli su do zasluženog obnovljenog intere‐
Na nedavnom banketu Udruženja, Spaj‐
sovanja za delo velikog pisca, koji, ma
der Robinson je predstavio in memoriam
koliko bilo neverovatno, nikad nije dosti‐
za Teodora Sterdžena u obliku svoje ver‐
gao slavu u svetu približnu onoj koju
zije rap‐a u maniru Lorda Baklija u kome
uživa Kilgor Pastrmka (Kilgore Trout),
Sterdžen, kao džezista po imenu Riba, ko‐
tajanstveno ambivalentna Sterdženova
načno uspeva da oduva kritičare jednim
karikatura koja opseda veliki
deo kasnijih
trijumfalnim majstorskim rifom.
dela Kurta Vonegata. Tako vam je to.
Nema sumnje da su Spajderove namere
Kada je Vonegat dozvolio objavljivanje
bile podstaknute najtoplijim osećanjima, i
"romana Kilgora Pastrmke" pomenutog u
zaista, kada je završio svoju izvedbu,
njegovom delu Venera u školjki (Venus on
publika jc nagradila srećni završetak bur‐
the Half Shell), Sterdžen čak nije bio taj
nim aplauzom.
koji se krio iza pseudonima, već je Filip
Ali Robinsonov rap je bio ono što
Hoze Farmer unovčio Pastrmkin ček. Ted
Vonegat naziva "foma", laž koja slušaoca je, kao i Pastrmka, ostao švorc.
navodi da se oseti hrabar i snažan i
Tako vam je to.
srećan.
Teodor Sterdžen je verovatno još uvek
Avaj, to se nije dogodilo. Ah da. Riba bi
najbolji pisac kratke priče koga je dao SF
istres'o iz cipela svakog pisca kratke priče
žanr, i, možda ne za svakoga, najbolji
k'o od šale, i činio je to prilično redovno u
američki pisac kratke priče posle Drugog
podrumskim SF klubovima, ali ga nikad
svetskog rata, i tačka. Pa ipak je samo
nisu pustili tamo gore na pozornicu u
jedna iz njegove duge zlatne niske priča iz
Birdlandu da zasvira sa priznatim
40‐tih, 50‐tih i ranih 60‐tih, "Čovek koji je besmrtnicima.
izgubio more" ("The Man Who Lost the Tako vam je to.
Sea"), dospela u godišnji izbor Marte Foli
Pojedini kritičari, uključujući Roberta E.
najboljih priča "glavne struje", i to je bio Hajnlajna u srdačnom predgovoru, bili su
vrhunac priznanja njegovog dela od
mišljenja da jc Bogotelo kamen temeljac
strane američkog literarnog podneblja.
Sterdženove karijere, dok su drugi tvrdili
Tako vam je to.
da je roman brijotina čije posthumno
Bar su dva od njegovih veoma retkih
izdanje predstavlja medveđu uslugu Ster‐
romana, Više nego ljudski (More Than
dženovoj reputaciji. Čudno, ali oba miš‐
Human) i Malo tvoje krvi (Some of Your
ljenja mogu biti pravilna.
Blood), priznati kao remekdela. Pa ipak je
Bogotelo je po formi hrabro do drskosti.
Ted Sterdžen bio zbog finansija primoran
Osim poslednjeg poglavlja koje je napi‐
da napiše roman po ekranizaciji dela