demonsku zver nordijske mitologije koji
kulturu jer nikada nisu naišli na tako
guta zvezde i na dan pada bogova prož‐
temeljito rasturenu civilizaciju. U toku
dire i samog Odina, postajući istovreme‐
pružanja pomoći većina Zemljana odlazi
no magijski Neprijatelj ‐ i na taj način
na Vegu, spremni da postanu građani
Jungu, kao magu zaštitniku Oblikovatelja
trećeg reda pre nego pripadnici neuspele
dodaje Kastanedu i Kraulija! Lavina sim‐
i ponižene civilizacije, a Zemlja dospeva u
boličnih indicija se ubrzava i scena se
položaj turističkog objekta i muzeja
premešta u Kabalističku oblast Klipot uz
neuspele kulture. Preostali traže na
odgovarajuće simbole, boje itd. Klipot je
izmenjenom svetu, punom "inventiv‐nih"
oblast tamnog odraza kabalističkog dr‐
žitelja, iznova svoj kulturni, psihološki i
veta žvota, mesto zračenja suvišne
mitski identitet, sličnokao u Dilejnijevom
energije, razarački aspekt kosmičkih sila.
Ajnštajnovskom preseku. I opet. Kao u
Neprijatelj postaje dvoglav, postaje crni
Preseku, stari mitovi oživljavaju, tražeći
anđeo Taumijel 'blizanac božiji" Ketera,
novi izraz. Međutim, Zelazni dozvoljava
neutralne sfere prvog bljeska, čiste
da mu deo mitološkog materijala leži
ljubavi, pa zatim Khamael ‐ pravilno
hladan i nesažvakan, da se priča savija po
Samael, "lažni tužilac" iz sfere Hod, sfere zahtevu aluzija umesto obrnuto i da mu
održavanja intelekta i "praktične magije".
alegorije budu poput lanaca na nogama
Sve ovo proizilazi iz Renderovog sećanja
nekih likova. Srećom, iskričavo pripove‐
na svet njegovog pacijenta‐kabaliste.
danje spojeno sa autentičnim i motvisa‐
Važnu ulogu, kako u celom romanu tako i
nim likom naratora do koga mu je i
u finalu igra Sveti Gral,‐verovamo najpoz‐
emotivno i intelektualno stalo, pruža mu
natiji predmet herojskih potraga (guest
imaginativnu slobodu i izdiže roman
epics čije moderne verzije su danas tako
daleko iznad proseka.
popu‐larne) za čije nalaženje su najvažniji
Mada je stvorio ovde nekoliko intere‐
uveti unutrašnjeg sklada, sve daljeg što se
santnih likova, a Hasan Uica je jedan od
grčevitije traži. Za Rendera, Ajlin Šalot se,
njegovih arhetipskih likova, glavnu težinu
nudeći mu Gral, pretvara u Lilit, ženskog
nosi Konrad Nomikos, "čovek" mnogih
demona koji po hebrejskoj predaji sa
imena, hrom, ružan sa plavim i braon
Samaelom rađa Zver. Za potpuno poi‐
okom, borac obdaren lukavošću, uvidom i
manje slojeva asocijacija koje Zelazni
poetskim jezikom ‐ prošli i budući
nudi, za njihovo buđenje u našoj pod‐
"besmrtni domar" Zemlje, inkarnacija
svesti, u ovom slučaju potrebno je
boga Pana. Od svih njegovih imena ‐
107
inkarnacija u kojima je dolazio ‐ nama je,
svi Zelaznijcvi moćnici toliko različiti od
svakako, najinteresantnije Karađozis.
samog autora. Ili je to jednostavno
Koliko Amerikanaca može da zna za
pogodan stožer, kreativna poluga, ako
Karađoza, srednjovekovnog junaka na‐
hoćete, najzgodnije iskrivljeno ogledalo
rodnih priča, došlog iz Turske, otelo‐
koje je našao da odrazi svoju umetnost?
tvorenog u teatru senki u obliku lukavog
Ili je u tome našao snažnu povratnu
šereta koji zapliće i otpliće ljudske sud‐
spregu, kanal komunikacije sa publikom,
bine? Knjiga je puna ovakvih, često ve‐
kako rekreativan tako komercijalan, koji
oma duhovitih detalja. Likovi preuzimaju
se u američkom izdavaštvu nikada ne sme
različite funkcije iz mita, a putovanje kroz
zanemariti? Verovatno sve troje. Možda
novu Grčku punu Vrelih Mesta i stvorenja
mu se može zameriti da dugo nije tražio
koja su stvorila utisak kao da je sve
utonulo u neku alternativnu klasičnu
nije iscrpeo ‐ a još nije, očigledno ‐ali je, Heladu, i još dublje. Događaji imaju
ako ništa drugo, ovaj, skoro bi se moglo
prizvuk mitske autentičnosti, dostupne
nazvati SF pod‐žanr istresao iz gaća! Da li
malo kom autoru, lepote mladog sveta
tema besmrtnosti proizilazi iz ideje o
"gde prsti Aurore prvi dođoše da razmažu
temeljitom pretresanju odnosa SF‐a i
ruže po nebu", mirisa "vlažnog sveta kraj mitologije ili obrnuto nadilazi okvire
Aherona, med' senkama Pankla lepeta
prikaza Rodžera Zelaznija.
plačnog", parodije i uzvišenosti. A sve je Razni su njegovi besmrtnici: skroz amo-to povezano mnogobrojnim i izukrštanim
ralni i podvrgnuti samo sopstvenom etič‐
nitima sa starijim mitskim slojevima, više
kom sistemu poput nekih likova iz
ili manje uspešno. Zelazni traži duh
Gospodara Svetlosti i Stvorenja... "poput antičkih misterija, grčkog folklora, dodaje
loše vaspitanih i razmaženih klinaca koje
haićansku vodu i opskurna tumačenja
treba po turu", kako reče Hajnlajn za
drugih.
Hindu i grčke bogove; inteligentne
Eto, bog Pan: on predstavlja božansko‐
kukavice koje čine hrabra dela da bi
animalnu lukavost, pomamu i seksualnu
uklonili izvor strepnje, kao Francis
glad kao i zajedničku i rasplodnu energiju
Sandou; istinski zainteresovani za svet i
kosmičkog sveta. Ali, Zelaznija više za‐
ljude, tvrdoglavci kao Konrad, Sam, Princ‐
nimaju čuvene reči: Pan! Pan! Io Pan!
koji‐je‐bio‐Hiljadu; ironični, perceptivni,
Veliki Pan je mrtav! koje je po legendi
pa čak i podrugljivi posmatrači, najčešće
neki moreplovac čuo na pučini. Koliko su
pesnici kao Vramin iz Stvorenja ili još i
one postale arkana formula, toliko su ‐
terminalno razočarani cinici kao Daril
preko aluzije na propast paganskog sveta
Vilson iz Grobljanskog srca; poneseni
‐ dobile značenje raspada društvenog i
vrtlogom toka kao Alvin Mur iz Srca i
moralnog sistema i očaja‐panike pred
njime emotivno rastureni kao Đus iz
naslućenim krajem. Neki Konrad je mož‐
Vremena oluje; sami deo tog bezvre‐
da umro pred dolazak jednog eona, ali se
menskog toka, njegovi stvaraoci kao
vraća posle njegovog završetka, koliko
Čelični General na kosmičkom, Hasan
puta je potrebno da pokrene. Kao da
Ubica na arhetipskom ili Leota Lilit;/Mur
Zelazni govori da je naše, uslovno
iz Srca na čisto ljudskom planu...i još
nazvano, hrišćansko doba, ono bez boga
mnogi, naravno, jer se ne sme zaboraviti
Pana i onoga što on simboliše. I u
ni, recimo Korvin, tragični, nesalomivi,
najvećem orgijanju Vrelih, očigledna je
samosvesni autoironični princ Ambera,
ritualnost što izvire iz najdubljih zdenaca
po duhovitoj brbljivosti katkad ravan Filu
ne‐ja, ali i nad‐ja.
Marlou. Šta im je zajedničko? Oni su svi
Tako dolazimo do nezaobilaznog motiva
ljudi, čak i nezemaljci (kojih je relativno
Rodžera Zelaznija, koji se u njegovim
malo u prvom planu) i bogovi, a mnogo
romanima skoro monotono ponavlja
manje stvarno drugačiji po svojoj
mada "napadan" iz svih mogućih pravaca,
besmrtnosti. Zelazni je iznova otkrio da je
ali ipak najčešće udružen sa izraženim ‐
to nešto što se može obuhvatiti intelek‐
pa i napadnim ‐ kompleksom fantazije o
tom, ali ne i duhom i emocijama. Smrtnici
moći, tako karakterističnim za američku
mogu samo da fiantaziraju o besmrtnosti.
popularnu kulturu uopšte. Interesantno,
Ipak, to Zelazniju nije smetalo da stvori
ali ova fantazija, ponelcad na ivici pukog
čitavu galeriju plastičnih i živih likova od fantaziranja, smirena je i distancirana
krvi i mesa ‐ istina ponekad pomalo
tamo gde bi je s pravom očekivali: u sagi
čudne krvi ili mesa zamenjenog metalom.
O besmrtnim prinčevima jedinog pra‐
Stvorio je nekoliko ‐što je više nego
vog i besmrtnog sveta ‐ Jantara! Da li je u
dovoljno! ‐ nezaboravnih likova čije misli
pitanju lična fiksacija ideje‐želje autora
mislimo, emocije osećamo, a bitke
koja nadilazi ono što se obično naziva
bijemo ‐ zato što to radi i Zelazni.
ključnom temom ili lajt‐motivom nečije
Zahvaljujući vrhunskom talentu ‐ ili triku,
umetnosti? Sigurno nije slučajno što su
kako bi neki rekli ‐ da hvata i instinktivno
108
oseća živu ličnost čak i u neljudskim,
aspekt sadašnje kulture i logično ga
arhetipskim, pa čak i stripovski karton‐
produžuje do krajnjih, često apsurdnih
skim likovima. Tako on uspeva da dodirne
konsekvenci.
Kod
Zelaznija
ovo
svoje besmrtnike kroz paradoks: na
"produžavanje"
teče
uporedo
sa
terenu njihove ljudskosti, pa samim tim i
"produžavanjem" junaka sve dalje i dalje smrtnosti ‐ jer bezuslovnih besmrtnika,
u budućnost i "kada se osvrnete i
naravno, čak ni u fantastici nema; s čim bi
pogledate stvar koju je ispružio pred
se borili? Jedan od najuspelijih pokušaja
vama, ona je ovde‐i‐sada realnost i...
besmrtne ličnosti je i sam kontradiktoran
znate da više nikada nećete gledati na taj
to je Taraka, gospodar Rakaša u Gospo‐
aspekt vašeg sveta istim očima" ‐ opet
daru svetlosti, bestelesno, psi‐energetsko
Sterdžen, zadužen u ovom tekstu za
biće ‐ šta god da je to! ‐ koji svojevoljno najlaskavije pohvale. Reč je o super džet-igra demona u mitološkom sistemu
setu koji spava "hladni san" i samo se neprijatelja svojih ljudi koji su ga
pojavljuje za dve‐tri najekskluzivnije
podjarmili (a jedan oslobodio) na
žurke na planeti i tako valcuje sve dalje i
njegovoj sopstvenoj planeti. A ipak on
dalje u budućnost, ali i sve dalje i dalje od
ostaje dosledan sebi i postupci su mu
stvarnog sveta. Alvin Mur ulazi zbog
dostojni jednog fantasy besmrmika.
ljubavi i kad shvati da je postao stranac i
Tri "metoda" besmrmosti je Zelazni raz‐
za ljubav i za onaj ubrzani svet što teče
radio. Prvi je, naravno, "prirodna bes‐
kraj njega i da hoće dole, počinju da
mrtnost". Takvi su Konrad i bogovi iz
dejstvuju "viša" pravila igre. Teško Stvorenja... kao i potomci kraljevske kuće
ranjena i trudna devojka ostaje da čeka
Amber, s tim što su oni možda samo jako,
budućnost u snu, a valcer nastavlja da se
jako dugovečni, a izrastaju im čak i nove
vrti...sve dalje i dalje.
oči, ako to žele. Ovo žele je bitno jer oni,
U Ostrvu mrtvih (Isle of the Dead, 1969)
kao i Hindu deve, rakaše i demoni mogu
Francis Sandou na sličan način stiže
odustati od života, baš kao i Tolkinovi
hiljadu dvesta godina u budućnost posta‐
vilenjaci (Elfovi) i njihovi preci iz kel‐tske jući "najstariji" Zemljanin. Ali, to nije mitologije.
tema romana, već samo sredstvo da
Drugi je čitav kompleks "tehnoloških
nama blizak čovek stigne u budućnost
besmrtnosti", odnosno metoda više‐ma‐
koja će mu omogućiti "tehnološku
nje beskrajnog odlaganja smrti. Od raznih
besmrmost". Postaje prvi čovek iniciran u
medicinskih, hemijskih i psi tretmana,
nezemaljsku regiju Pei'anaca i postaje
preko tehno‐reinkarnacije premeštanjem
nosilac Imena jer ga jedan od bogova bira
energetskog kompleksa bića iz tela u telo,
da bude njegova inkarnacija u svetu i daje
što čini jednu od okosnica Gospodara
mu psi‐moć da oblikuje planete po na‐
svetlosti, do stalnog zamenjivanja delova
rudžbi sve kompletno sa životnim for‐
ili korišćenja veštačkih tela. Anubis u
mama. To, naravno, ima za posledicu da
prvoj glavi Stvorenja nabraja praktično
Sandou postane jedan od sto najbogatijih
sve metode izbegavanja smrti u Zelazni‐
bića u naseljenoj vaseljeni. O slatka
jevom sistemu.
sireno sna o moći. Jer Sandou je samo
I najzad, treći metod je "prividna
uzgred mega‐bogat. On je dobar borac i
dugovečnost". Reč je o onima koji dugim
vrstan esejista (!?) što se da videti u
periodima suspendirane animacije ili dila‐
izvanrednoj paraboli o životu kao
taciji vremena pri letu dosvetlosnim
Tokijskom zalivu koja uokviruje roman. A
brzinama bespovratno odmiču u buduć‐
na planetama, svojim kreacijama je u
nost, tako da u očima savremenika odlaze
potpunoj empatiji sa svom prirodom ‐
u klub besmrmika. Ovaj metod je najviše
jednom rečju došao je najbliže što
tvrdi SF, i nama savremenicima je možda
smrtnik može u igranju uloge boga. To je
najinteresantniji baš zbog otuđenja tih
tema koju je Zelazni opširno zahvatio
"srećnika" mnogo češće tragičnih figura.
godinu dana ranije u Gospodaru svetlosti
U delima sa celom ekipom besmrtnika,
i kasnije je još muljao. Opak je Render
Zelazni nas čini delom kluba, ali nekada
Oblikovatelj "više" bog: on ima vlast nad mnogo upečatljivije i sa dubokim sao-totalnom slikom sveta pojedinca i
sećanjem istražuje psihološko otuđenje ili
svakome može stvoriti drugi svet.)
emotivno kidanje, veoma upečatljivo do‐
Sandou postaje objekat ritualne osvete
neto u Vremenu oluje, jednom od prvih
drugog Pci'anca. U suštini to je sukob dva
jednosmemih putovanja u budućnost.
Imena, dva boga, a smrmici su im pioni.
(Najoriginalnije istraživanje je obavio u
Tu su i pioni piona: neprijatelji, prijatelji i,
Grobljanskom srcu 1964.), divnoj "vežbi"
naravno, ljubav mrtva Sandouva, prizvani
u onoj vrsti SF‐a obično nazivanoj "ako se
iz mrtvih pomoću ukradenih traka‐života.
ovo nastavi", po Sterdženu najvećem
Oni uspevaju da ne budu pioni piona, već
poklonu SF‐a literaturi i ljudskim bićima,
nastavljaju igru u kojoj su grubo
što je ipak diskutabilno. Autor uzima neki
prekinuti: svoj život i igrače pretvaraju u
109
figure. Sukob se odigrava na Ostrvu
dobro ukomponovanim slojevima znače‐
mrtvih, njegovoj najdražoj kreaciji na
nja, toliko je Prolaz.. blještav i dobro
planeti Iliriji, što omogućava Zelazniju da
ispoliran produkt vrhunske zanatske
se poigra svojim krivim ogledalima ‐ u
tehnologije sa značenjima diskretno
čemu je majstor. Kao inspiracija mu je
postavljenim u trećem planu. Odličan
poslužila istoimena slika Arnolda Boklina.
odraz stanja u popularnoj kulturi. U roku ‐
Ona se može naći u Fantastičnom
a on je uvek dobar indikator ‐ simfo i
slikarstvu, od Bola do Dalija u izdanju
tehno‐rok prezentiraju tone opreme i
Grafičkog zavoda Hrvatske. Filozofska
isprazan zanat čekajući da ih pank rasturi,
potka slična Ruži za propovednike, ali nije
a u SF‐u se odvija preplitanje "avangarde"
tako snažna ‐ ovo je ipak prvenstveno
i "klasike", vraćanje starih "bardova" i sa avanturistička fantazija o moći sa
njima sve jače nadiranje klasičnog SF
mnoštvom duhovitih detalja. Za razvoj
pripovedanja,
povratak
avanturi,
a
Zelaznija je ipak možda najznačajnije da
približava se i invazija čiste fantastike.
mu je ovo prvi detaljniji pokušaj stvaranja
A šta je u to vreme radio Fred Kasidi?
sopstvene mitologije. Bazirana je na
Večni student jako širokog znanja, afi bez
hindu‐sistemu s tim što bogovi "stvarno"
onog intenziteta prema njemu poput
biraju i prisvajaju inicirane. Uz nekoliko
Galindžerovog, koji živi od nasledstva od