je delimično rezultat činjenice da je
mogu. Moj način da ovo radim je da
Zelaznijev rad, uprkos svim njegovim
vučem unaokolo jedno od onih ogledala
stilskim inovacijama (u odnosu na klasični
koje ste nekada viđali na vašarima, u
SF), oglasio povratak prekembelovskom,
Kućama smeha, u doba kada je još uvek
tj.
rano‐naučnofantastičnom
načinu
bilo Kuća smeha. (Setimo se vašarišta iz
pripovedanja.
Stvorenja svetlosti i tame) Naravno, nije
Savršeno se uklopio u socijalni i duhovni
sve što odrazite bilo tako privlačno ili
milje prvenstveno mladih SF čitalaca tog
toliko sumorno kao što može izgledati
vremena. Ali on se retko direktno bavio
pred golim okom. Nekada je privlačnije,
tim mitjeom ‐ a nikada sarkas‐
nekada sumornije. Jednostavno ne znaš,
tično/ironično poput mnogih "novih",
dok ne probaš krivo ogledalo. A užasno je
posebno Malzberga i Diša. Njemu blizak
teško čvrsto držati tu klizavu stvar... Živim
Harlan Elison je satirizovao projektovanje
u smrtnom strahu da ga ne ispustim. Ne
američkih vrednosti u SF (naročito
znam šta bih bez njega. Ja volim svoj
uspešno u noveli Dečak i njegov pas) i
hladni i sjajni teret, eto zašto. I ništa neću
mnogo učinio da se poljulja i uznemiri
da kažem o priči (ovo je pogovor priči
onaj deo žanra koji je još uvek bio
Auto‐da‐Fe u Elisonovim Opasnim vizija‐
preokupiran hardverom, hiperspatialnom
ma)... Svaka greška se uvek može pripisati
mehanikom i sličnim stvarima. Zelazni SF‐
ogledalu ‐ ili načinu na koji ga ja držim, ili
hardver koristi i odbacuje poput jedno‐
načinu na koji vi u njega gledate ‐ zato ne
kratne hemijske olovke.
krivite mene. Ja samo radim ovde..."
104
Ali mi možemo da kažemo nešto o
ispunjavajući prastaro proročanstvo.
njegovom radu. Priča koja najbolje poka‐
Kako je Zelazni sa ovim mogao da
zuje odraz potrage za svojim ja u Zelaz‐
omane?
nijevom delu, i istovremeno verovamo
Ali, podjednako vrcave i vitalne priče se
njegova najbolja priča je Ruža za
nižu poput niske bisera. Furije (The
propovednika (A Rose for Ecclesiastes,
Furies), Grobljansko srce (The Graveyard
1963). Ona izvrsno odražava mehanizam
Heart), Ljubav je imaginarni broj (Love is
Zelaznijevog odražavanja realnosti.
an Imaginary Number), Vreme oluje (This
Junak i pripovedač, Galindžer, poput
Moment of the Storm), Zbog daha kog
Konrada‐Besmrtnika i drugih, njemu
oklevam (For a Breath I Tarry), Ključevi
srodnih, mešavina je velikog pesnika i
Decembra (The Keys to December), Vrata
čoveka od akcije, postaje stranac‐
njegovog lica, lampe njegovih usta (The
Izbavitelj, čiji je dolazak davno proroko‐
Doors of his Face, The Lamps of his
van u marsovskim legendama. Galindže‐
Mouth), Zovem se Konrad (u dve verzije,
rova transformacija iz elitiste opsednutog
kraća...And Call me Conrad i duža This
samim sobom u zaljubljenog i ranjivog
Immortal), On koji oblikuje (u dve verzije,
"običnog" čoveka‐katalizatora promene, kraća He Who Shapes i duža The Dream
nudi malu, individualnu perspektivu priči
Master), i mnoge druge. Poslednje tri su
o prastarim Marsovcima koji su podlegli
1965.
godine
dobile
istovremeno
produbljenom fatalizmu ‐ u suštini, rasnoj
žanrovske nagrade, HUGA ili NEBULU,
težnji ka smrti ‐ koji izgleda nemoguće
postižući do sada nezabeležen uspeh.
uzdrmati.
Priča ‐ sa svojim bogatim ukrasima i
pecanje stometarskog čudovišta, Ikija, na
mrežom rezonancija kocentrisanih oko
Veneri, postaje alegorija o podsvesnim
kompleksne metafore ruže, jednog od
razlozima lova na najveću zver i čovekove
ključnih simbola zapadne ezoterije ‐ ima
borbe da se suoči sa svojim strahovima i
moć koja joj daje pečat nečeg sasvim
ovlada svime oko sebe, ako ne može
posebnog u žanru. Životno je dočaran
sobom. Istovremeno, postavljajući priču
"osećaj" susreta stare, umorne kulture sa na Veneru ‐ za koju se i 1965. znalo da šta
novom, vitalno kreativnom. "Naš hereti‐
god na njoj ima to nisu okeani i Iki ‐
zam nas je učinio velikim, i on će nas
Zelazni najočiglednije signalizira koji nivo
hraniti, i to je ono čemu se bogovi
priče njega zanima.
potajno dive", kaže Galindžer, a mi se, Furije su jedna od njegovih najduho-hteli‐ne hteli, moramo složiti i postaviti
vitijih, najtragičnijih i najmoćnijih "kos-ovu izreku nasuprot mnogobrojnim
mičkih" parabola. Sterdžen za nju kaže:
Zelaznijevim pripovestima o "pravim" i
'tour deforce, lako ostvarenje nečega što
"veštačkim" bogovima. Galindžer, krhka i bi većina pisaca smatrala nemogućim. Sa
jedinstvena ljudska jedinka, uronjena u
na izgled velikom ležernošću stvorio je
reku vremena, prkosno se suprotstavlja
milje, likove i narativni cilj onoliko dalek divovskoj perspektivi onog što jeste.
koliko se uopšte može ići; čini da mu
Citirajući Marsovcima Knjigu propoved‐
celim, furioznim putem verujete, a zatim
nika (čovekovo veliko, sopstveno fata‐
odšeta nimalo zadihan ostavljajući vas da
lističko delo) sa porukom da su ponos i
dahćete, držeći basnu u rukama." Ovde
taština jake i potrebne motivacije za živu,
se pojavljuje jedan kompozitni lik poput
rastuću kulturu, Galindžer postaje seme,
Froda‐Sama‐Goluma‐Smeagola u Gospo‐
vitalni, kreativni katalizator.
daru prstenova. Tri osobe ‐ ne ljudi ‐ koje
Postoji još nešto, pored univerzalnih
je Priroda rizički ili duhovno osakatila a
uvida, što je Ruži obezbedilo popularnost
zatim im, po rečima samog autora "kao
‐ direktne evokacije etosa šezdesetih. Pre
naknadnu pomisao bacila kost...u obliku
Marsa i ekspedicije, Galindžer je živeo u
veštine, obično besmislene, ili kao
Grinič Vilidžu, nosio bradu, pisao poeziju,
prokletstvo inteligencije", u ime Civili‐
učio japanski i hindu, tražeći nove staze ‐
zacije progone Kapetana Korgoa, Čoveka
u odnosu na njegovo američko‐protes‐
sa metalnim srcem, pirata, koga je
tantsko obrazovanje ‐ ka spasenju. Zatim
Civilizacija prvo osakatila ubijajući rasu
odlazi na dve godine u Indiju, prihvata
koju je voleo, a zatim i ubila. Vaskrslom
budizam i dobija Pulicerovu nagradu za
Korgu jaje i seme sadrže život ‐ to jest
zbirku pesama 'Krišnine frule'. Ova
veštačko srce i pejsmejker. U ovoj priči
moderna i pomodna figura šezdesetih
nema negatrvaca već sc samo odigrava
više nije genijalni inženjer ranijeg SF‐a već
pradavna kosmička drama u kojoj Furije ‐
stručnjak za jezike. On u suštini sreće
božanske osvetnice grčke mitologije ‐
stari Mars Barouza i Bredberija, zaljub‐
"ustaju iz haosa da udele osvetu, konfu-ljuje se u Marsovku, i usput nabasa na
ziju i propast onima koji napuste zakon,
Samosvest i Samorealizaciju, usput igra‐
koji se ogrele o svetiost i povrede život,
jući simboličnog fol‐boga umirućoj rasi i
koji uzmu moć plamena, nalik munji, u
105
njihove dve smrtne ruke".
oko vrelog melanža, recimo! Pali heroj,
Većina Zelaznijevih priča ‐ pa i romana ‐
izvrsno oblikovani Čaris Render je neuro‐
lako se može smestiti u dve grupe. Jedna
participativni psihijatar kome nova the‐
se odigrava na neodređenom mestu u
nologija i pogodna, ultrastabilna ličnost
prostoru i vremenu, u "budućoj prošlosti"
omogućavaju da bude "Oblikovatelj" koji i to su najčešćc alegorijske, "mitološke" ili stvara hiper‐realistične snove, mimeze
brze akcione priče dok se druge odig‐
aberacije i u njima razrešava neuroti‐
ravaju u bliskoj budućnosti u istom ‐ ili
čarske psiho‐obrasce svojih pacijenata.
sličnom ‐ dobro razrađenom sistemu
On prihvata da kroz seriju "turističkih
tvrdog SF‐a. Mada se i neke više alego‐
putovanja", kroz realnost koju sam
rijske storije odigravaju u tom svetu ‐kao,
stvara, omogući slepoj devojci, takođe
na primer; Ruža, On koji oblikuje,
psihijatru granitne volje, da upozna svet
Grobljansko srce. Vrata njegovog lica... ‐
viđenja da bi i sama postala analitičar
najčešće su one sa kriminalističkom
njegovog tipa. Ne obraća pažnju na
fabulom. Mnoge čak imaju i istog,
upozorenja o opasnosti ‐ jer je reč o
bezimenog junaka, koji je odlučio da se
participaciji, o potpunoj empatiji dva uma
ne uključi u sveopšti kompjuterski
zbog čega se tehnika ne koristi kod
identifikacioni sistem, da se ne pojavi u
dubokih psihoza koje bi i samog obli‐
toj 'elektronskoj realnosti", i zato može i kovatelja progutale, preoblikovale. I počimora da menja identitete kao košulje.
nje da oblikuje sveukupnu sliku Ajtin
Neke od tih storija su složene u omnibus‐
Šalot, o svetu i njenom ja. Rezultat će biti
roman Moje ime je legija (My name is
njegovo gubljenje u svetu koji je on
Legion, 1976). Napisane su smirenim i, za
oblikovao a ona preoblikovala elemen‐
Zelaznija, suzdržanim stilom i u nekima
tima njegove svesti.
uspeva da se tovi složenim problemima
Moć Renderova je bukvalno božanska.
egzistecije i odnosa sa znalački ekstra‐
Izgleda stvarnija od moći Francisa
poliranom tehnologijom, a bez upadanja
Sandou‐a iz Ostrva mrtvih koji oblikuje
u stereotipe fantazije moći. Najuspetija
planete jer se oblikovanjem unutrašnjih
mu je takva novela Povratak dželata
svetova adekvatno menjaju i spoljašnji.
(Home is the Hangman, 1975) u kojoj
Mada je najveći deo romana usmeren na
postavlja pitanje da li osamostaljeni
njegov lik, Zelazni tipičnom veštinom,
robot‐telefaktor
sa
mozgom
nalik
pomoću svega nekoliko detalja, stvara
organskom može da razreši šizofreničnost
živog čoveka. Potrebu da sve kontroliše
zbog apsorbovanja čak četiri celovite
pokazuje stalno nezadovoljstvo školama
ličnosti svojih tele‐operatora, kompliko‐
u koje premešta sina i njegovim likom.
vanu traumom iz "detinjstva", i uspeva da Njegov pad proizilazi i zapečaćuje
razmatra čitav kompleks pitanja oko
uživanje i ponos u igranju boga, ma koliko
problema slobodne volje i jedinstva lič‐
mogao da se "neokrznut šeta između
nosti. Druga interesantna novela iz te
himera perverzije". Jer, za jednu fantaziju
serije, krajnje neobičnog imena ‐
kaže: "dabome da je bilo realnije od
Kftvalll'kje'k'kootbaill‐l‐kfek (1973), što je
realnosti, ja sam to oblikovao".
ime delfina ‐ gde bezimeni junak, u okviru
Sama "unutrašnja putovanja" odraža‐
klasičnog kriminalističkog zapleta, otkriva
vaju spoljna razgledanja: krstarenja po
spiritualnu ekstazu čiji je izvor neljudski
gradu, izložba o osvajanju kosmosa,
oblik inteligencije.
razgledanje katedrale. Ta unutrašnja pu‐
Ipak, ono na šta ime Zelaznija asocira
tovanja su data u seriji majstorski
veći deo SF publikuma su: besmrtnost,
izvedenih vizija, smireno psihodellčnih sa
fantazije o moći, mitološka forma ili
izvanredno prenesenim osećanjem prvog
makar pozadina, i, posebno u drugom
gledanja na svet ‐ onako karakterističnim
delu karijere, duhovite i vrcave akcione
za LSD‐putovanja!
avanture koje u okviru šarenog cirkusa
U najvećem delu romana Zelazni dopuš‐
počesto nude i "nešto drugo".
ta da priča dominira nad mnogim mito‐
I tako, najzad, stižemo do njegovih
loškim aluzijama ‐ naročito legende o
romana.
Svetom Gralu i Ragnaroku, nordijskom
sumraku bogova ‐dopuštajući, po Aldisu,
O, BESMRTNA MOĆI MOJA
O
da "dubina i zasićenost kaše dođu do
n koji oblikuje (kao roman 1966) je
izražaja, začinjeni povremenom radošću
posebno iteresantan iz dva razloga. To je
prepoznavanja onih starijih tokova misli
najoriginalnija od njegovih mnogobrojnih
koji leže u dubini Zelaznijeve moderne
fantazija o moći ‐ i tako prikladna svom
basne".
vremenu! Istovremeno, to je njegov
Međutim, Zelazni se, kao i Dilejni, našao
najozbiljniji rani pokušaj da direktno
u procepu između dva različita segmenta
zadre u "unutrašnji univerzum" oko koga
publike pa se dogodilo da je ova knjiga ‐ a
je novi SF obilazio kao šestonogi mačak
posebno dugo očekivani Gospodar svet‐
106
losti ‐ ocenjena istovremeno kao suviše
duboko poznavanje i jungovskog i
seriozna i složena i kao nedovoljno du‐
ortodoksnog tumačenja keltske i nordij‐
boka! Kao što je Džudit Meril napisala ‐
ske mitologije, kao i Kabale i mitologije
govoreći istina o Dilejnijevom Ajnštajn‐
samog SF�
�a. Najzad, poslednja slika Obli‐
ovskom preseku ‐ nedostatak je ispao
kovatelja je zasnovana na kraju legende o
"suviše kompaktno tkanje... i pakovanje
ser Tristanu, gde on, smrtno ranjen čeka
značenja u ritmički jezik što vara svojom
dolazak svoje nesrećne ljubavi, Izolde (ili
jednostavnošću, jezik bliži poeziji nego
Ksolde) da ga zaceli. Zna da će jedra
prozi...i nedostatak znakova koji bi
njenog broda biti crna ako ona neće da
upozorili čitaoca da se kreće pažljivije
dođe i njegova ljubomorna žena, druga
nego što bi očekivao od tipične avan‐
Izolda mu baš to saopštava, i on nemoćan
turističke priče" sa tipičnim drečavim
da ustane i to proveri ‐ za razliku od
koricama i američkim reklamnim teks‐
Rendera sada uhvaćenog u klopku svo‐
tom. Možda je Zelazni imao manje
jom moći Oblikovanja da čak i promeni
problema ove vrste ali je postigao obrnut
boju jedara ‐ odustaje od života i umire.
efekat: da se očekuje previše, a on je
Ovaj, možda dugačak primer, pokazuje
samo nosio svoje krivo ogledalo i dobro
kako Zelazni i sam Oblikovatelj par
se zabavljao. Tako se desilo da kraj
exellence ume da na izgled nevezane
Oblikovatelja postane nerazumljiv pro‐
slike natera da u čitaočevoj svesti okidaju
sečnom čitaocu ‐ posebno Amerikancu! ‐
prave fisione i fusione reakcije, ali samo u
zahvaljujući seriji mitoloških i ezoteričnih
onoj meri u kojoj čitalac poseduje prave
slika. Pošto su karakteristične, evo
ključeve i volju da ih upotrebi.
nekoliko ključeva onima koji su pročitali
Ovaj problem je naročito naglašen u
roman. Tu je simbol psa koji se prov‐lači
romanu Zovem se Konrad (1966) što mu
kroz ceo roman u vidu mutiranog psa‐
nimalo nije smetalo da podeli HUGA ni sa
vodiča Sigmunda ‐ psa, psihopompa, tj.
kim drugim već sa Peščanom planetom
vodiča kroz noć smrti povezanog sa
Franka Herberta. Osnova romana je
takođe naglašenim simbolom meseca
interesantno i autentično rešenje postka‐
(ovaj i mnoge druge česte Zelaznijeve
tastrofične Zemlje. Uskoro posle Tri Dana,
simbole zahvalno je potražiti u Rečniku
prastara civilizacija Vege nailazi na Zemlju
simbola). On se pretvara u Fenris‐vuka,
i postaje jako zainteresovana za njenu