učenika ‐ zgrabio je kutiju i stoćić i izašao na
mušterije se ne bi žalile, Tetkičin topli glas
ulicu.
ubedljivo ih je osvajao.
Nije obraćao pažnju na policajce koji su se
Govorkalo se da svoju sopstvenu sreću
sasvim približili kabareu; jednostavno je
popravlja dostavljanjem informacija policiji;
postavio stočić ispod osvetljene nadstreš‐
Torbi nije verovao u te priče zato što u njih
nice i popeo se s kutijom u rukama, leđima
nije verovao ni Poup. Predstavljala je pode‐
okrenut ulici. Veći deo tela bio je jarko
san izvor novosti i Torbi je odlučio da
osvetljen ali su mu glava i ramena počivali u
isproba sreću ‐ najviše što bi eventualno
senci. Počeo je metodički da skida stara
mogla da kaže policiji jeste činjenica da je
slova.
živ i na slobodi... šta su oni znali.
Dva policajca su se zaustavila tačno ispred
Iza ugla, s njegove desne strane, nalazio
njega. Trudio se da ne drhti; radio je sa
se kabare Nebeska luka; Tetkica je upravo
tromošću tipičnom za čoveka koji svako‐
širila svoj ćilim po pločniku, očekujući muš‐
dnevno obavlja isti posao. Začuo je Tetkicu
terije po završetku predstave koja je bila u
Singam. »Dobro veče, naredniče.«
toku.
»'Bro veče, Tetkice. Kakve laži prodaješ
Brižljivo je osmotrio sve pravce i pripijen
večeras?«
uza zid došao do kabarea. »Tetkice, pst!«
»Laži, zaista! U tvojoj budućnosti vidim
Tetkica se iznenadeno osvrnula i brzo
slatku curicu, gracioznih ruku kao u ptičice.
načinila bezizražajno lice. Gotovo ne mi‐
Daj mi da pogledam tvoj dlan pa ću ti
čući usnama, dobacila mu je, dovoljno
možda razabrati i njeno ime.«
glasno: »Beži, sine! Sakrij se! Jesi li lud?«
»Šta bi na to rekla moja žena? Večeras
119
nemam vremena za ćaskanje, Tetkice.«
viknu: »U redu je, Rodž. Sve je u redu.«
Narednik pogleda radnika koji je menjao
Potom krenuše. Narednik još jednom
slova, protrlja bradu i reče: »Moramo nas‐
pogleda na Torbija i reče: »'Ku noć, Tetkice.
taviti da tragamo za derištem starog Besli‐
Ako ga vidiš, zovni nas.«
ma. Nisi ga videla?« I ponovo pogleda na
»Svakako. Da živi Sargon!«
posao koji se obavljao iznad njegove glave.
»Živeo!«
Delovalo je potcenjivački.
Torbi nastavi da se pretvara kako radi, ne
»Zar bih sedela ovde da sam ga videla?«
pokušavajući da se okrene sve dok se
»Hm.« Narednik se okrete svom partneru.
policajci ne udaljiše. Mušterije pokuljaše iz
»Rodž, idemo da proverimo kod Keca. I
kabarea i Tetkica se lati svog ćilima,
pazi da ne zaboravimo praonicu. U stvari, ti
obećavajući slavu, sreću i svetlu buduć‐
pođi a ja ću pripaziti na ulicu.«
nost, sve za novćić‐dva. Torbi spremi slova
»Okej, kaplare.«
u kutiju i htede da siđe kad ga jedna snažna
Stariji policajac se okrete predskazivačici
ruka ščepa za nožni zglob.
sudbine čim se mlađi udalji. »Tužna je to
»A šta ti to radiš?«
stvar, Tetkice. Ko bi mogao da poveruje da
Torbi se sledi i shvati da je pred njim
je stari Beslim špijunirao protiv Sargona,
upravnik kabarea, besan zbog ispreturanog
baš on, onako bogaljast?«
i besmislenog natpisa na tabli. Ne gledajući
»Zaista.« Tetkica se naže ka naredniku,
dole, Torbi zapita: »Šta nije u redu? Platili
»Je li istina da je umro od straha pre nego
ste mi da promenim reklamu.«
što su ga smaknuli?«
»Ja?«
»Imao je spreman otrov, znajući šta mu
»Pa vi, nego ko. Rekli ste mi da...« Torbi
sleduje. Ali, bio je mrtav pre nego što su ga
pogleda dole, sa lažnim zaprepašćenjem.
izvukli iz njegove rupe. Kapetan je bio
užasno besan.«
»Naravno da nisam. Silazi odatle.«
»Ako je već bio mrtav, zašto su mu odse‐
»Ne mogu. Držite mi gležanj.«
kli glavu?«
Čovek ga pusti i koraknu nazad. »Ne znam
»Zakon se mora poštovati, Tetkice. Jesu
koji je to glupi idiot mogao da kaže...« I
mu odsekli glavu ali to zaista nije postupak
zastade čim svetlost obasja Torbijevo lice.
u kome se može uživati«. Narednik uzdah‐
»Hej, pa to je onaj prosjaćić!«
nu. »Ovo je tužan svet, Tetkice. Pomisli
Torbi se dade u beg a upravnik kabarea
samo na onog jadnog dečaka, koga je stari
pohita za njim, vićući iz sveg glasa.
razbojnik vodio bludnim putem... sada
»Patrola! Patrola! Policija!« Torbi se pono‐
kapetan i komandant žele momku da posta‐
vo nađe u mračnom dvorištu i sa naraslim
ve ona pitanja koje su hteli da postave
adrenalinom skoči na oluk kao da su u
starcu.«
pitanju merdevine. Nije se zaustavio sve
»Šta će im to, kog đavola«?
dok nije prešao nekoliko susednih krovova.
»Nizašto, verovatno.« Narednik pokaza
Seo je kraj jednog dimnjaka, naslonio se i
rukom na prljavštinu koja se taložila na
pokušao da povrati dah.
kraju oluka.
Poup je bio mrtav, dakle. Nije moguće ali
»Da sam ja na mestu tog dečka, i da znam
ipak... Stari narednik to ne bi rekao da nije
da je starac mrtav, a ne znam odgovore na
zasigurno znao... Zašto... Zašto... Mora biti
teška pitanja, bio bih daleko odavde, vrlo
da se Poupova glava nalazila nabijena na
daleko. Našao bih nekog farmera izvan gra‐
kolac, tamo na pilonu, Zajedno sa ostalim
da, nekoga kome je potrebna jeftina radna
pogubljenicima... Ta mu je slika bila tako
snaga i ne bih izazivao đavola po gradu. Ali,
užasna da je nekontrolisano zaplakao.
pošto to nisam, zato ću, čim ga ugledam,
Posle dosta vremena podigao je glavu,
ako ga uopšte ugledam, morati da ga
obrisao lice rukavom i doveo se u red.
uhapsim i odvučem pred kapetanove
U svakom slučaju, Poup je izbegao sas‐
noge.«
lušanje. Torbi je u dubini duše osetio neki
»Verovatno se ovog časa skriva negde
gorki ponos... Poup je uvek postupao pa‐
među lejama pasulja, drhteći od straha!«
metno; uhvatili su ga ali se starac ipak
»Verovatno. Ali, i to je bolje nego da se
poslednji smejao.
muva unaokolo i to bez glave na rame‐
I, šta sad?
nima.« Policijski narednik pogleda niz ulicu i
Tetkica Singam ga je opomenula da treba
120
da se sakrije. Narednik je jasno, i glasno,
dva minima prodao bi i svoju rođenu
savetovao da napusti grad. Dobar savet ‐
majku. Ko onda? Torbi se suočio s nepri‐
najbolje je da još pre svanuća ode izvan
jatnom činjenicom da je najveći broj
grada i sakrije se. Ali, Poup bi od njega
nje‐govih prijatelja istog uzrasta kao i on,
očekivao da se upusti u borbu bez predaje,
što je značilo da su prilično ograničeni u
da ne sedi skrštenih ruku i čeka njuškala...
informacijama... Noću nije ni mogao da ih
ali, sada, kada je Poup bio mrtav, nije više
pronađe a da po danu prosto izađe na ulicu
ništa mogao da učini za njega... čekaj, stani!
i čeka da se neki od njih pojavi, bilo bi ravno
» Kad umrem, potraži čoveka i predaj mu
samoubistvu... Od nekolicine koji su na poz‐
poruku. Mogu li da se oslonim na tebe?
natim adresama živeli sa porodicama, nije
Nećeš zaboraviti ili zabušavati? «
imao nikoga pouzdanog; njihovi roditelji ne
Da, Poupe, možeš da se osloniš na mene!
bi izdržali a da ga ne prijave. Pošteni gra‐
Nisam zaboravio i ‐ predaću poruku! Prvi
đani Torbijevog nivoa gledali su svoja posla
put u poslednjih nekoliko dana Torbi se
i redovno se stavljali na stranu policije.
priseti zašto se kući vratio rano: zvezdani
A šta je sa Poupovim prijateljima? Mu‐
brod Sisu nalazio se u luci a njegov se
njevito je sačinio listu. U najvećem broju
kapetan nalazio na starčevoj listi. ' Prvom
slučajeva nije bio siguran da li se radi o
koji se pojavi', rekao je Poup... Ne zabu‐
uzgrednom poznanstvu ili pak obavezu‐
šavam, Poupe, zamalo da zaboravim ali ne,
jućem krvnom pobratimstvu... Jedina koju
setio sam se i neću te izneveriti! Učiniću to,
je, možda, mogao lako da pronade, beše
učiniću sigurno! Sa iznenadnom radošću
Majka Šom. Jednom ih je obojicu sklonila
Torbi shvati da poruka mora biti jedna
kada su pobegli iz podzemlja zbog smrd‐
uzvišena, važna stvar koju je Poup želeo da
ljivih bombi. I inače je uvek imala lepu reč i
učini — nisu li rekli da je špijunirao? U redu,
hladno piće za njega...
on će dokrajčiti Poupovu stvar. Učiniću to.
Mora da pođe; zora se bližila.
Poupe, ne brini! I to na najbolji mogući
Stan Majke Som nalazio se iznad točio‐
način!
nice i svratišta, na drugoj strani Ulice uži‐
Ukoliko je Sisu još uvek u luci...
vanje, u neposrednoj blizini lučke kapije za
O, mora biti tamo, mora! Zato će najpre
posadu brodova. Pola časa kasnije, pre‐
proveriti da li je brod otišao ili ne a posle...
šavši preko bezbroj krovova, dvaput sila‐
ne, najpre će se izgubiti iz grada, pre nego
zivši i ponovo se penjući, jednom pretr‐
što svane...
čavši osvetljenu ulicu, Torbi se našao na
Milion puta je bilo važnije da ostane izvan
krovu kuće Majke Šom. Nije se usuđivao da
domašaja policije, sada kada mu se po glavi
ode do ulaznih vrata; previše svedoka pri‐
vrzmala samo ideja da učini nešto korisno
moralo bi je da pozove patrolu. Osmotrio je
za Poupa.
takođe i zadnji ulaz, čučeći među kantama
Nestani im s vidika, utvrdi je li Sisu još
za smeće, ali je zaključio da u kuhinji ima
uvek na uzletištu, predaj poruku kape‐
previše glasova.
tanu... i zavaraj svakog patroldžiju koji traga
Pretilo mu je približavanje dnevne svet‐
za tobom...
losti. Ponovo je razmotrio mogućnost da
Možda bi mu bilo bolje da pođe putem
uđe kroz zadnja vrata... i onda je primetio
koji vodi pokraj brodogradilišta, gde ga niko
ventilacione otvore potkrovlja. Bili su široki
nije poznavao, a onda da se uvuče unutra i
kao njegova ramena, plitki dvadesetak san‐
drugim putem skrene ka luci i pronađe
timetara ali... vodili su unutra. Posle ne‐
Sisua. Ne, ne, to bi bilo ludo; već samim
koliko minuta uspeo je da odstrani zaštitnu
nepoznavanjem trase skrenuo bi na sebe
mrežu sa jednog otvora. Pokušao je da se
pažnju. U ovom delu grada poznavao je
sklupča i uvuče; uspeo je samo dopola ‐
svaku zgradu i najveći broj ljudi.
grudi, glava i ruke štrčali su kao kakav
Pomoć mu je bila neophodna. Nije
groteskni torzo. Sad više nije mogao ni da
smeo da se pojavi na ulici, da tek tako
se izvuče. Nebo je postajalo sve sjajnije.
zaustavi astronauta i upita za Sisua. Ko je u
Poslednjim atomima snage, cepajući
tolikoj meri blizak prijatelj da bi se usudio
odeću, uspeo je da se uvuče u plitki otvor.
da mu pomogne, rizikujući probleme sa
Neko vreme je mirno ležao, grabeći vaz‐
policijom? Zigi? Ne budi lud, Torbi, Zigi bi te
duh, a onda vratio zaštitnu mrežu na me‐
izdao zbog nagrade koja je raspisana; za
sto. Neće baš zadugo zadržati insekte i
121
gamad ali istovremeno neće ni štrčati za
»Naći ću ti već nešto. Ne verujem da
pogled prolaznika odozdo.
možeš da platiš.« Majka Šom smrknuto
Potom je krenuo uzanim prolazom hori‐
pogleda Torbija.
zontalno pa opet nadole; pipao je rukama i
»Nisam gladan. Majko Šom, je li Sisu još
nogama ne bi li se zakačio za uređaj koji je
uvek u luci?«
morao da bude u takvoj vrsti ventilacione
»Šta? Nemam pojma. Čekaj, čekaj...
cevi ‐ ispusna vratašca, za opravke ili
Znam, jeste ‐ sinoć je ovde bilo par momaka
inspekciju. S panikom je pomislio da
s tog broda. Zašto pitaš?«
ispusna vratašca uopšte i ne postoje ‐ neke
»Moram kapetanu da predam jednu
kuće su ih imale ali on ipak nije znao mnogo
poruku. I moram da ga vidim, moram! «
o kućama; u njima nije mnogo živeo.
Žena ogorčeno zastenja. »Prvo budi jednu
Mirovao je sve dok sunce nije obasjalo
radnu ženu iz zasluženog noćnog sna, upa‐
ventilacione otvore...
da kod nje uz najveći rizik u životu i uz
A onda je ugledao veliki klin, zaboravljen
opasnost po gubljenje dozvole, pri tom je
očito od radnika na izgradnji kuće; njime je
nepristojno prljav, izgreban i izranavljen, pa
počeo da dubi drvenu oplatu. Na sreću,
će bez sumnje poželeti da koristi njene čiste
nabasao je na čvor koji je za kratko vreme
peškire, uz one užasne cene koje nabijaju u
ispao iz daske. Zavirio je kroz rupu.
praonici... pa odavno nije jeo a ne može da
Dole se nalazila soba; jasno je video kre‐
plati za svoju halapljivost... a, na kraju, još
vet u kome je neko spavao.
m
e i vređa, zahtevajući da izvršim njegov
Presrećan zbog činjenice da je naleteo na
nalog!«
samo jednu osobu s kojom treba da izađe
»Nisam gladan... i nije važno da li ću se
na kraj, proturio je prst kroz rupu od čvora i
oprati ili ne. Ali, moram da vidim kapetana
dodirnuo rezu s druge strane. Dok reza nije
Krosu.«
popustila, dva puta je slomio nokat. Tiho je
»Nemoj ti meni da naređuješ u mojoj
otvorio ispusna vratašca.
rođenoj spavaćoj sobi. Moraćeš da priče‐
Lice u krevetu nije ni mrdnulo. Spustio se
kaš dok se neko od momaka sa Sisua ne
kroz otvor, držeći se na vrhovima prstiju i
pojavi večeras. Onda ću moći da pošaljem
skočio na pod.
poruku kapetanu.« Majka Šom se okrete
Osoba je sedela u krevetu sa revolverom
vratima i dobaci: »Voda je u krčagu a
upravljenim u njegove grudi. »Pustila sam
peškiri na polici. Doteraj se.« I izade iz sobe.
te dovoljno dugo.«, rekla je. »Slušam te već
Pranje mu je prijalo; obrisavši se, posuo je
čitav sat.«
po ogrebotinama kozmetički puder sa Maj‐
»Majko Šom! Ne pucaj!«
činog noćnog stočića. Uto se žena vratila.
Žena se nagnu i pomno ga pogleda. »Bes‐
Stavila je pred Torbija dva parčeta hleba sa
limov mali!« Žena zavrte glavom. »Dečko,
umetnutim pečenim mesom, dodala šolju
pa ti si... oko tebe je veća vatra nego u peći!
mleka i bez reči ponovo izašla. Torbi je do
Šta te je dovelo ovde, kog đavola?«
tada mislio da neće moći da pojede ni zalo‐
»Nisam znao kuda da odem.«
gaj, pošto je Poup bio mrtav ‐ no, utvrdio je
Ona se namršti. »To bi trebalo da bude
da može, itekako. Čim je pronašao Majku
kompliment... mada bih ja, da mogu da
Šom, sve je ponovo bilo u redu.
biram, pobegla od tebe ka od kuge.« Majka
Vratila se: »Progutaj taj poslednji zalogaj i
Šom ustade iz kreveta. Bose noge šljapnuše
upadaj ovde. Priča se da pretražuju sve
po podu a glava s neurednom frizurom za‐
kuće.«
viri kroz prozor. »Njuškala ovde, njuškala
»Šta? Onda ću istrčati i pobeći.«
tamo, svuda njuškala, proveravaju svaki ćo‐
»Zaveži i radi onako kako ti ja kažem. A
šak... i plaše mi mušterije... dečko, prouzro‐
sada upadaj.«
kovao si više gužve nego svi oni neredi u
»Gde?«