teret iskušenja prstena moći i nama
ispunjeno...
ispričaju povest...
A sad, i druga strana zaslužuje par reči,
jer bez nje ne bilo ni priče...
TEMA E09 HOBITI: Tradicija i Predstavnici
AUTORA na Srednjoj zemlji
TEMA F10 SAURON, »NESLOBODNI«
NARODI: Priroda zla
1937. Tolkin je izmislio pomalo smešna,
simpatična bića za tipičnu bajku koju je
Nećemo posebno opisivati »neslobod‐
pisao: Hobit, ili tamo i opet nazad. Kao i
ne«. Svi su oni došli iz kolektivnog
sama knjiga, oni su samo utelotvorenje
nesvesnog. Bilo da su već postojali u
bajkovitosti. Pišući je, nije ni znao kakvog
mitovima, kao zmajevi, ili ih je Tolkin
drveta seme je posejao. Prsten koji Bilbo
odatle specijalno upecao za svoju
— »junak« — nalazi je obični »prsten
pripovest. Ipak opišimo jedno stvorenje
nevidljivosti«.
Tek
će
kasnije
u
koje dobro predstavlja Tolkinov pogled
Tolkinovom umu »postati« strašni jedan
na zlo.
prsten.
Na ulazu u mračnu zemlju, Mordor
Uz mnogo muka, Tolkin je otkrio da je
»junaci« sreću Šelobu. To je zao duh u
kroz hobite našao način da prezentira
obličju divovskog pauka, otelotvorenje
svet čija starija doba su tada već
»duha proždiranja« koja bi najradije
»postojala« ali kasnija istorija je tek
ždrala »dok je ceo svet ne bi mogao
trebalo da se odigra. I nije slučajno što u
zadržati«. Sauron je koristi kao stražara,
epu koji je usledio oni ne samo da su
ali ona, baš kao i on služi samo sebi. Njen
glavni likovi već su i njegovi autori:
predak je Ungolijanta »zao duh došao iz
Gospodar prstenova je ispričan iz
spoljne praznine«. Plela je mreže od »ne‐
njihovog ugla.
svetlosti« tj. odsustva svetlosti i oko sebe
Zašto baš oni, najmanji (i po visini i po
i u umovima bića, a hranila se samom
značaju), rustični, zainteresovani samo za
svetlošću. Njena daleka naslednica,
svoje sitne događaje u svojoj sitnoj
Šeloba, zadovoljava se materijalnijom
Pokrajini i za to da sve ostane kao što je i
hranom. Međutim, najvažnije je da je
bilo? Pa, baš zato! Oni su toliko bajkoviti
Ungolijanta u pomami gladi na kraju
da su najobičniji — i po Tolkinu,
proždrla samu sebe. Zlo mora da bude
najnormalniji — u sekundarnom svetu.
upereno protiv nekog i ako nema protiv
Ako svaki od naroda zastupa nešto ili
koga, okrenuće se ka sebi. Zlo nekako,
nekoga onda hobiti zastupaju autora koji
zna da je negativno. Ono ima ugrađenu
se krije iza njih kao prevodilac »njihove«
osobinu pada. Ali to je samo potencijal na
Crvene knjige Vestmarča čiji je ep jedan
kome se mora mnogo raditi kao što
deo!
Tolkin u svom epu opetovano prikazuje.
Šta stvara tradicija, po Tolkinu kako je
Ali čarobnjak Gandalf kaže: »ništa u
to prikazao preko hobita? Ćvrstoću po
početku nije bilo zlo.« Pa, kako nastaje?
potrebi, »true heart« (otprilike: držanje
Naravno, žudnjom za moći van svog
samozadatog),
držanje
obećanja,
»domena« i potencijala, i željom za vla‐
isterivanje stvari na čistinu da ne bi bile
danjem. A ta želja proizilazi iz žudnje da
nejasne, vernost, veru da je dobro
se stvara van muzike, odnosno matrice
stvarno, moguće i postojano, »svoje
sveta. Rezultat toga je nesposobnost da
čuvamo, tuđe nećemo« i naravno gomilu
se stvarno stvori bilo šta već da se
sitnih negativnih osobina kao što je
iskrivljuje i unakazuje postojeće. Najgore
recimo tvrdoglavost (sic?), zadrtost. Sve
delo palog Vale, Melkora, su orki —
124
travestija visokih vilenjaka. To mu je
jedna od glavnih osobina: pakosno
ključni lik Goluma. To je stvorenje koje je
parodiranje.
dugo posedovalo prsten. Ovaj ga je ko‐
I što više to čini, sve više gubi moć za
rumpirao ali ne dokraja jer je Golum rod
kojom toliko žudi. Sauron, u početku je‐
hobitima — što znači veoma čvrst u svom
dan od Sila, gubi najzad moć da uzme ma
prirodnom stanju. To stvorenje živi u
kakvu materijalnu formu. U doba radnje
neizrecivom, šizofrenom paklu. Straho‐
on je tek moćni ali bestelesni zlokobni
vito žudi za Njim, »svojim prekrasnim« a
duh. Manifestuje se kao Oko‐što‐‐ne‐
negde u sebi zna šta je To. Tolkin nam zlo
trepće već neprestalno sumanuto zuri,
predstavlja nalik opijumu. Po kineskoj
prodirući do srži ali videći samo slabosti i
poslovici: »Prvo čovek uzima opijum,
potencijal za zlim što postoji u svakome.
zatim opijum uzima opijum i, na kraju,
Najgora sudbina koju Tolkin zamišlja je:
opijum uzima čoveka.« Golum je na
biti »svučen« sa dušom večno izloženom
prelasku iz druge u treću fazu...
prezrivom pogledu zlog oka koje će
Ne, zli se ne osećaju dobro. To ih, na
izopačiti, nipodaštavati i rugati se svim
žalost, najčešće čini još više zlim...
slabostima bića. Poštovanje privatnosti i
slabosti — bolje rečeno specifičnih
Savremena mitologija: FRODO ANTI‐
osobina — svakog, pa i najnižeg jeste
FAUST
apsolutna osobina i prerogativ snaga
— Potapajući ih u mit vidimo ih jasnije
dobra.
— C. S. Lewis
Kao što je dobro personalizovano u
predstavnicima čuvara —čarobnjacima —
Zašto je određenim čitaocima toliko
i, još više, »programiranim« proviđenjem
apsolutno potrebno ono što Tolkin daje,
tako je i zlo personalizovano u Saurpnu.
u tolikoj meri da redovno, kad završe
On, što se njega tiče, nije ni zao niti je na
treći tom Gospodara prstenova ponovo
ičijoj strani. On zastupa samo sebe.
odmah počinju sa prvim? Odgovor leži
Sigurno, ne svog palog gospodara. Apso‐
duboko u psihi savremenog čoveka.
lutni je monomanijak i tu leži njegova
Uglavnom jasno je da sada mi, poput
glavna slabost. »Mudra budala« kaže za
Saurona, možemo da kontrolišemo
njega Gandalf. On ne može da zamisli da
prirodu, pa čak i umove ljudi, ali da svaki
bi se neko ponašao drugačije od njega.
dodir te kontrole neizbežno iskvaruje,
Konkretno — da neko neće iskoristiti moć
uništava, iskrivljuje.
prst
ena već pokušati da ga uništi. Tako on
Već smo rekli da je u većini fantastičnih
ima »ugrađen« pad — u svojoj žudnji za
epova ovog tipa zadatak nešto/nekoga
moći. Sledeća važna osobina mu je
naći i onada nešto s tim učiniti. U G. p. to
pakost ili sadizam kako bismo mi to danas
nešto postoji na početku — problem je
nazvali — mada je to više od toga. Nije
šta s Tim? Naravno, čini se ono najteže —
dovoljno da bića izvršavaju njegovu volju
ali ovom slučaju to je uništavanje
— ona to moraju da čine protiv svoje
predmeta. Da li je to moguće?. Težina i
moći. Najviše voli da korumpira: da
način kako je to učinjeno neizbežno su
prijatelj izdaje prijatelja zaveden lažima.
učinili da glavni nosilac prstena postane
Ah, laži i izdaje. Najmoćnije sredstvo zla,
heroj ovog doba. Bolje rečeno on
pored iskušenja moći. Kako on uživa u
simbolizuje nas... i zato bolje da »Frodo
njima. Ali, baš zahvaljujući tome, on živi u
živi!« jer inače... ovog puta smo možda
stalnom stanju sumnje. Jer, opet, ako on
pali zauvek.
to radi, ne može da zamisli da drugi nisu
Dodajmo da je Tolkin, u svojoj
takvi... A svoje najvernije sluge devet
mudrosti, podelio, glavnog junaka na
jahača nagradio je veštačkom besmrt‐
četvoricu. Jer Frodo, Sam i šizofreni
nošću koja je samo »razvlačenje« života a
Smeagol‐Golum mogu samo zajedno da
ne »više« života, dok nisu postali utvare.
izvrše zadatak. Sam je sidro koje Froda
U stalnim mukama, bez svoje volje, a
povijenog pod teretom iskušenja drži na
najveća muka je potpuna podređenost
zemlji. Ali Sam je nosilac u jednoj od
Njegovoj volji...
najpotresnijih scena: kad usred Mordora,
125
pod
užasnom
težinom
neumornog
Sam Tolkin je list poredio sa indivi‐
iskušenja prstena moći, što mu potpuno
dualnom pričom na »Drvetu priča«
sažiže um, Frodo ne može više ni da
Simbol drveta stoji koliko za njegovo
hoda. Sam odlučuje da, pošto već on ne
celokupno delo toliko, još više, za živuću,
može da uzme prsten, nosi svog voljenog
rastuću tradiciju fantastike uopšte. Čini se
gospodara zajedno sa prstenom... dve
skoro
nemogućim
doprineti
tom
sićušne figure što se vuku šljakom
prastarom čudu, dodati novi »list«. Ali
lunarnog pejsaža Mračne zemlje...
»seme drveta se može ponovo zasejati u
Golumovu ulogu ne možemo otkriti
svako tlu, pa čak i onom zagađenom
sem da kažemo da u njemu mora da
modernim industrijalizmom i svaki list,
nadvlada zlo da bi Prsten bio bačen...
hrasta, jasena i trna je jedinstveno,
A Sam? Na kraju Frodo mora da ode u
unikatno otelotvorenje starog tkanja«.
Besmrtnu zemlju jer samo ona može da
Ipak on je, instinktivno, napisao povest o
zaleči rane koje su mu nanete. I ako se
gašenju sekundarnog sveta. Zašto? Da
sve bajke završavaju kako »on« dolazi
pobudi žudnju za još mnogim? Ili kao
»njoj« i »živeli su zauvek srećno« — a baš
upozorenje?
to Sam čini na samom kraju — onda je
I na kraju, kakva je funkcija kreativne
Sam, ruralni baštovan »izbijen« među
fantastike danas. I, samim tim u čemu je
silnicima sveta pravi junak epa! Da li je
značaj ponovnog objavljivanja Gospodara
moguće...?
prstenova kod nas (a usput i sve češćeg,
mada
još
stidljivog,
pojavljivanja
SILMARILION
kvalitetne,
savremene,
kreativne
Već smo rekli da je ovo posthumno
fantastike »za odrasle«),
objavljena zbirka pripovesti koje počinju
Tolkin
te
funkcije
definiše
kao
»U početku beše...« a završavaju krajem
» Ozdravljenje, beg i utehu«.
trećeg doba i, simboličnim prelaskom
Ozdravljenje i izlečenje je » ponovo
sekundarnog sveta u primarni. Prireivač
zadobijanje jasnog pogleda na stvari«.
je Tolkinov sin. Dobri profesor je na tome
Poklon izlečenja nam treba više nego
radio praktično celog života. Čini se da je
ikad, u našim sauronskim deluzijama
sam imao utisak da tako »stari« mitovi ne
predugo smo zamišljali da nam je priroda
mogu dobiti finalnu formu — ili da bar to
rob a ne tihi gospodar. U iskustvu
on ne može da učini. A ima nagoveštaja
mitskog izlečenja » bićete upozoreni da je
da nije bio siguran da to uopšte treba
sve što ste imali ili znali bilo opasno i
izneti pred publiku — to je bilo njegovo'.
moćno, i nije bilo efikasno okovano,
Nedovršenost je jasna — koliko po
slobodno i divlje, ništa više vaše no što je
izvesnim nekonzistentnostima toliko po
ono bilo više.« Kreativna fantastika ima
malo monotonom »arhipoetskom« jeziku
moć da nas izleči od slepila nametnutog
na kome se bez osveženja insistira.
svakodnevicom, ponovnim otkrivanjem
Perspektiva
je
sasvim
drugačija,
sveta oko nas i dobronamernim uvidom
»ptičija«, mada se povremeno fokusira
koji smo nekada imali u druge vrste,
bliže na neke likove kao u pripovesti 'O
drugačije umove. Pošto je ovo direktno
Berenu i Lutieni' i još nekima. Da bismo
domen SF‐žanra ovim se Tolkin i duhovno
dali neku predstavu o brzini naracije,
smešta u osnove žanra, kome bi inače
recimo da ceo sadržaj G P.‐a čini samo
pripadao samo zbog forme i posesivnosti
polovinu poslednje glave.
samog SF‐žanra.
Silmarilion donosi upravo neverovatno
Beg, druga funkcija savremene fantazije
bogatsvo mitskog materijala ali o tome
nije » bekstvo dezertera« već » beg
drugom prilikom jer će valjda, izgleda,
zarobljenika« savremenih emocija » gađe‐
najzad, uskoro, možda izaći na našem
nja, besa, osude i pobune« protiv onoga
jeziku jer su prava odavno otkupljena.
što naziva »robotskim dobom, dobom što
je izgubilo kontakt sa životom prirode kao
FRODO ‐ SADA I ZAUVEK (Zašto Frodo?
i samom ljudskom prirodom«. Opet, ma
Ko je, na kraju krajeva, Gospodar
koliko SF‐žanr bio opsednut robotima,
Prstenova? )
Tolkin je u skladu sa savremenim SF‐
126
žanrom.
Treću funkciju Tolkin doživljava kao
toliko važnu da je može opisati samo u
metaforama
religioznog
iskustva,
stavljajući
je
rame
uz
rame
sa
najuzvišenijim žanrom — tragedijom. Kao
što je pročišćenje tragedije »istinska
forma drame (tragedije), njena najviša
funkcija tako je suprotno istinito za
fantastiku... čija funkcija je »uteha
hepienda« koja može da dovede do
»iznenadnog i čudesnog milosrđa...
evangeliuma (anđeoskog hora, muzike
sfera...) što daje bežeći trenutak osećaja
sreće, sreće što egzistira iza zidina sveta«.
Tolkin nam govori da u određenim
trenucima fantazija tako može da deluje
na duh da se ne može razlikovati od
religioznog iskustva... »daleki odsjaj ili
eho evangelijuma u stvarnom svetu«.
I zato, uvek, negde...
»Frodo živi« za nas, umesto nas, ako ne
umemo ili nećemo sami.
LITERATURA:
Američka i engleska izdanja
J. R. R. TOLKIEN:
LORD OF THE RINGS (1966. 1974)
SILMARILLION (1977)
TREE AND LEAF (1965)
THE ROAD GOES EVER ON (1967)
takođe RANDEL HELMS: TOLKIEN'S
WORLD (1974) P
AUL H. KOCHER: MASTER OF MIDDLE‐
EARTH (1972)
J. E. A. TYLER: THE TOLKINE COMPANION
(1976, 1978)
Tolkine journal III, IV (1967.)
J. Chevalier‐A. Gheerbrant: REČNIK
SIMBOLA (1983)
Robert Graves: THE WHITE GODDESS
(1961.)
127
U SLEDEĆEM BROJU ALEFA MOĆI ĆETE DA PROČITATE
DRUGI DEO DILEJNIJEVOG ROMANA »DRAGULJI SA
APTORA«, • PRIČE HAUARDA PRONCINIJA, FRICA LAJBERA,
ANĐELE KARTER, RANIJE NAJAVLJENIH MARKESA I AGATE
KRISTI. OD DOMAĆIH AUTORA IMAĆETE PRILIKU DA ČlTATE
DRAGANA R. FILIPOVIĆA I NAJNOVIJU PRIČU IZ NJEGOVOG
KOSOVSKOG CIKLUSA: »BEŽIM U NOĆ«. TAKOĐE, BIĆE
UVRŠTENE I NEKE OD VAMA DOBRO POZNATIH RUBRIKA:
PRIKAZI KNJIGA, ZANIMLJIVOSTI, VESTI...
ALEF 13
Cena pojedinačnog primerka 4.900 dinara. Godišnja pretplata: 58.800 dinara. Polugo-dišnja pretplata: 29.400 dinara. Godišnja pretplata za inostranstvo: 39 DM, 270 Asch, 32 Sfr, 128 FF, 134 Skr, 31 USA $, 42 A $ i 42 C $
Dinarska pretplata uplaćuje se opštom uplatnicom na žiro‐račun: 65700—603—6350 —