čak verovatno jedan neizmenjeni potomak
mogućnošću da se izbori za pravo na
uživanje u tom obroku na miru. Imao je čak
sa Zemlje, premda se to nije moglo reći sa
i prijatelje.
sigurnošću — bio je preplašen, još uvek
dete i, uz to, muškarac ispunjen prkosom.
Sada je ponovo bio niko i ništa. Ponovo je
Dečak je primetio da ga prosjak posmatra
bio na prodaju.
Prethodna roba beše skinuta sa aukcio‐
te mu uzvratio prodornim pogledom.
nog podijuma: dve plavokose devojke, mož‐
Graja se stišala. Jedan bogati dendi iz
da bliznakinje, uzrokovale su oštro nadme‐
prednjeg reda lenjo mahnu maramicom vo‐
ditelju aukcije. »Ne gubimo vreme, bitango
tanje i postigle visoku cenu. Voditelj aukcije
se zadovoljno osmehivao i rukom pokazao
jedna! Pokaži nam nešto nalik prethodnoj
na dečaka. »Licitacijska ponuda sedamde‐
robi...«
set devet. Gurnite ga ovamo«.
»Plemeniti gospodine, molim vas! Robu
moram izlagati po kataloškom redu«.
Dečaka ošamariše i gurnuše na podijum;
stajao je uzbuđen dok su divlje oči sevale
»Onda nastavi! Ili išamaraj tu odvratnu,
naokolo, upijajući sve ono što nije mogao
izgladnelu spodobu kraj sebe i daj nam
da vidi iz ćelije. Robovska pijaca nalazila se
pravu robu«
»Milostivi ste, gospodaru«. Voditelj auk‐
na jednoj strani čuvenog Trga slobode, uz
samu kosmičku luku, s pogledom na brežu‐
cije podiže glas. »Zamoljen sam da požu‐
ljak na čijem se vrhu dizao još čuveniji Sar‐
rim i siguran sam da će se moj plemeniti
gonski Prezidijum, srce prestonice Devet
poslodavac složiti s tim. Dakle, biću iskren.
Ovo divno momče je mlado, njegov novi
Svetova. Dečak ga nije poznavao; nije čak ni
vlasnik moraće prilično da investira u njega
imao pojma na kojoj se planeti nalazi.
Radoznalo je posmatrao gomilu.
pa stoga...« Dečak jedva da je i slušao.
Uz samu ivicu podijuma za robove tiskahu
Površno je poznavao ovaj jezik te nije ni
obraćao pažnju na aukcionareve reči. Pos‐
se prosjaci, pripravni da, odmah nakon ku‐
matrao je dame pod velovima i elegantnu
povine, iskamče milostinju od kupaca. Iza
njih, u polukrugu, nizala su se sedišta za bo‐
gospodu, pitajući se ko će među njima
gate i privilegovane. Na oba kraja elitnog
postati njegova nova muka...
reda čekali su robovi, nosači, vozači i telo‐
»... niska početna cena i brzo nadmeta‐
nje, molim! Ponuda? Jesam li čuo dvadeset
hranitelji, verno postrojeni uz automobile i
zatvorene nosiljke svojih gospodara. Sem
stelara?«
dama i gospode, nalazili su se tu i pripadnici
Tišina posta neugodna. Jedna dama, ljup‐
trećeg staleža, besposličari, radoznalci,
ka i očigledno vrlo skupocena, počev od
nogu sa sandalama pa sve do čipkanog vela,
slobodnjaci, džeparoši i prodavci hladnih
napitaka, kao i poneki trgovac iz trećeg
nagnu se prema kicošu, nešto prošaputa i
staleža, lišen privilegije da sedi.
prasnu u smeh. Ovaj se namršti, izvadi
»Licitacijska ponuda sedamdeset devet«,
bodež i namesti se kao da nijime čisti nokte.
»Rekao sam ti da skloniš to!« zareža.
ponovio je voditelj aukcije. »Fino, zdravo
momče, pogodno za paža ili garderobera.
Voditelj aukcije uzdahnu. »Ma ljudi
Zamislite ga samo, moje dame i gospodo, u
moji plemeniti, molim vas da se prisetite da
svom domu. Pogledajte...« Njegove pos‐
sam odgovoran gazdi. No, dobro, počeće‐
mo sa još nižom cenom. Deset stelara, da,
99
rekao sam deset. Deset? Fantastično!«
Voditelj aukcije uzdahnu s olakšanjem.
Izgledao je iznenađen. »Jesam li ja to
»Svakako, moj gospodaru«. Pribere se i
ogluveo? Da li je neko podigaoprst a ja ga
nastavi. »Molim dame i gospodu da mi
nisam opazio? Povedite računa, molim vas.
oproste što sam toliko vremena izgubio
Imate sveže, mlado momče nalik neispisa‐
nom listu hartije; možete ga vaspitati kako
pitam: ima li uopšte ponuda za njega?«
vam je volja. Po toj neverovatno niskoj ceni
Pričekao je malo te nervozno promucao.
možete da od njega načinite mutavca ili ga
»Ne čujem ponudu, ne vidim ponudu!
oblikovati na drugi način, po sopstvenoj
Nema ponude prvi put... ako niko ništa ne
mašti i zadovoljstvu«.
ponudi, moraću da vratim robu i konsul‐
»Ili hraniti njime ribe!«
tujem gazdu pre nego što nastavim. Nema
»Ili braniti nji... Oh, zaista ste duhoviti,
ponude drugi put... Biće mnogo lepih
plemeniti gospodine!«
primeraka na prodaju, bilo bi šteta ne videti
»Gnjaviš me. Šta te je nateralo da po‐
ih. Nema ponude tre...«
misliš kako je ovaj jadni primerak vredan
»Ima ponude«, reče Sindonijanac.
bilo čega? Tvoj sin, možda?«
»Šta«?
Voditelj aukcije usiljeno se nasmeja.
Stari prosjak podiže dva prsta. Voditelj
»Bio bih ponosan da je tako. Voleo bih kada
aukcije ga pogleda. »Ti nešto nudiš?«
bi mi bilo moguće da vam saopštim da su
»Da«, zagrakta starac, »ako dame i go‐
preci ovog dečaka...«
spoda dopuste«.
»Što znači da nemaš pojma«.
Voditelj aukcije pogleda ličnosti koje su
»Reći ću pa makar mi se usta zapečatila.
sedele. Neko iz gomile doviknu: »Zašto da
Obiik njegove lobanje, savršeno zaobIjene
ne? Novac je novac«.
krivine ušiju...«
Sindonijanac klimnu glavom; aukcionar
Aukcionar povuče dečaka za uvo.
brzo reče: »Ti nudiš za ovog dečaka dva
Dečak se trže i ujede ga za ruku. Gomila
stelara?«
se zakikota. »Smeo momak. Neće ga izlečiti
»Ne, ne!«, viknu Beslim. »Dva minima«.
ništa sem ukusa kože. Dobar komad,
Voditelj aukcije zamahnu nogom na
pogledajte samo te uši. Najbolje u Galaksiji,
prosjaka a ovaj povuče glavu u stranu.
kažu«.
»Gubi se!«, viknu. »Naučiću te ja s kim da
Voditelj aukcije očito je prevideo da mladi
se sprdaš!«
dendi potiče sa Sindona IV. Ovaj skide šlem
»Aukcionaru!«
i otkri tipične sindonijanske uši, duge, šiljas‐
»Molim? Da, gospodaru moj?«
te i maljave. Nagnu se napred a uši mu za‐
»Rekao si 'ima li uopšte ponuda’, reče
drhtaše: »Ko ono beše tvoj plemeniti
Sindonijanac. »Prodaj mu dečaka«.
zaštitnik?*
»Ali...«
Stari prosjak Beslim jurnu ka uglu podi‐
»Čuo si me«.
juma, spreman na gužvu. Dečak pogleda
»Gospodrau, ne smem da ga prodam
naokolo, svestan da se sprema nevolja kojoj
nakon samo jedne ponude. Zakon je jasan,
nije znao razlog. Voditelj aukcije preblede ‐
jedna ponuda ne čihi licitaciju. Čak ni dve,
niko se ne usuđuje da se podsmeva u lice
osim ako voditelj aukcije ne postavi
jednom Sindonijancu... bar ne više od
minimum. A bez minimuma mi nije
jedanput. »Gospodaru«, izgoviri s krajnjim
dopušteno da prodajem sa manje od tri
naporom, »pogrešno ste me razumeli...«
ponude. Plemeniti gospodine, taj je zakon
Policije ne beše nigde u blizini; voditelj
donešen da bi zaštitio vlasnika a ne mene
aukcije ovlaži usne. »Budite milostivi,
jadnog...«
plemeniti gospodaru. Deca će mi umreti od
»Takay je zakon!«, doviknu neko.
gladi... Citirao sam poznatu izreku... a ne
Sindonijanac se namršti. »Onda objavi
svoje mišljenje. Trudio sam se jedino da
početnu cenu«.
ubrzam licitaciju... kao što ste zahtevali«.
»Učiniću sve da usrećim dame moje i
Tišinu prekide ženski glas. »Ma pusti ga,
Dvarole. Nije on kriv što su uši tog roba
robu broj devedeset sedam čuo sam po‐
tako oblikovane, njegovo je da prodaje«.
nudu od dva minima. Ko nudi četiri«?
Sindonijanac je teško disao. »Pa neka ga
»Četiri«, izjavi Sindonijanac.
proda onda!«
»Pet«, začu se jedan glas.
100
Sindonijanac se okrete prosjaku. Beslim je
se kretao sporije nego da je išao sam,
puzao po zemlji, vukući patrljak i zveckajući
vukući se na rukama i jednoj nozi. Često bi
zdelom za milostinju. Voditelj aukcije poče
zastajali da se posao ne bi prekidao; starac
da se trese. »Pet minima prvi put.. pet
je i od dečaka tražio da pred noge pro‐
minima drugi put...«
laznika potura zdelu za milostinju.
»Šest!«, kao iz puške kaza Sindonijanac,
Postizao je to bez reči. Pokušao je da se
ustade, priđe prosjaku i baci punu šaku
sporazume s dečakom na interlingvi, kos‐
sitniša u njegovu zdelu.
mičkom holandskom, sargoneškom, meša‐
»Čujem šest. Jesam li čuo sedam«?
jući reči sa lokalnim narečjem, robovskim
»Sedam«, zagrakta Beslim.
slengom i govorom zanatlija ‐ pa čak i na
»Sedam. dakle. Vi tamo, vi sa podignutim
sistemskom engleskom ‐ ali, bez rezultata,
prstom, nudite li osam?«
mada je sumnjao da se dečak pretvara da
»Devet!«, dodade prosjak.
ga ne razume. Okanio se pokušaja i objaš‐
Voditelj aukcije ga besno pogleda ali
njavao mu želje znacima i ponekim šama‐
prihvati ponudu. Cena se bližila jednom
rom. Ako između njega i dečaka ne postoji
stelaru, što beše preskupa igra za većinu iz
zajednički jezik, to će se već prebroditi,
gomile. Dame i gospoda niti su želeli
naučiće ga sve u svoje vreme. Beslim se nije
bezvrednog roba niti izliv Sindonijančevog
žurilo. Nikada mu se nije žurilo; tiha voda
gneva.
breg roni.
Voditqlj aukcije odrecitova: »Devet
Beslimov dom se nalazio pod starim amfi‐
minima prvi put... devet minima drugi put...
teatrom. Kada se imperijalni Sargon Augus‐
devet minima treći put... prodato za devet
tus odlučio za izgradnju velikog cirkusa,
minima!«
samo deo starog beše uništen; radove je
I odgurnu dečaka s podijuma, pravo pros‐
prekinuo drugi setanski rat i oni ne behu
jaku u ruke. »Uzmi ga i gubi se odavde!«
nikad više nastavljeni. Beslim je vodio deča‐
»Polako«. upozori ga Sindonijanac. »Izdaj
ka pravo u te ruševine. Došli su do nerav‐
mu račun o kupovini«.
nog terena te je Beslim morao da puzi ali ni
Ustežući se, voditelj aukcije ispuni račun
u takvom stanju nije ispuštao dečakov
na formularu koji već beše pripremljen za
zglob.
robu broj 79. Beslim plati više od devet
Spustili su se do rupe na kraju obrušenog
minima — Sindonijanac je ponovo morao
prolaza. Dečak je bio prisiljen i da ide nap‐
da mu priskoći u pomoć pošto je taksa
red. Puzali su preko krhotina i kamenja i na‐
iznosila više nego sama prodajna cena.
pokon stigli do mračnog ali ravnog i glatkog
Dečak je mirno stajao i čekao. Znao je da je
hodnika. Pa ponovo nadole... da bi se našli
ponovo prodat i glavom mu je samo
u kabinama za izvodače, pod starom amfi‐
projurila misao da je starac bio njegov novi
teatarskom arenom.
gospodar ‐ što uopšte nije bilo važno, nije
U mraku su nabasali na dobro okovana
želeo nikog od njih.
vrata. Beslim je pokazao rukom na ulaz i po
Delujući nezainteresovano, stari prosjak
ulasku okrenuo ključ u bravi. Pritisnuo je
pruži ruku i uhvati ga za zglob, uspravi se i
prekidač za svetlo i promrsio: »Pa, dečko,
osloni na dečakovo rame. Dečak oseti
evo nas kod kuće«.
snažan stisak koščate ruke i prepusti se
Dečak je buljio u neobičan prostor. Odav‐
neizbežnom ‐ drugi put će iskoristiti priliku i
no se više ničemu nije nadao ali mesto koje
pobeći.
je ugledao zaista nije mogao da očekuje.
Oslanjajući se na njega kao na štaku,
Nalazili su se u dnevnoj sobi, tesnoj, dodu‐
prosjak se dostojanstveno pokloni. »Moj
še, ali pristojnoj, urednoj i čistoj. Obložena
gospodaru«, reče umiljato, »moj sluga i ja
tavanica davala je jakom svetlu ton prijat‐
vam najlepše zahvaljujemo«.
nosti. Nameštaja je bilo malo ali sasvim do‐
»Ništa, ništa«. Sindonijanac mahnu mara‐
voljno. Oduvek živeći u bedi, dečak je sada
micom kao da ga otpušta.
osećao strahopoštovanje za mesto koje mu
Od Trga slobode do rupe u kojoj je Bes‐
se činilo boljim od svih u kojima je dotada
lim živeo bilo je manje od jednog lija, negde
prebivao.
oko pola milje, međutim, hodali su duže
Prosjak mu ispusti zglob i odskakuta do
nego što je za tu razdaljinu potrebno.
uredno složenih polica, gde ostavi zdelu.
Koristeći se dečakom kao osloncem, starac
Potom preduze jednu zamršenu radnju što
101
dečaku nije promaklo: stavljao je veštačku
Završivši s tim, pronađe delove stare odeće,
nogu, načinjenu tako da je u potpunosti
pokaza mu da treba da je navuče i vrati se
zamenjivala pr
avu, od krvi i mesa. Čovek je
štednjaku.
ustao, navukao pantalone i pojavio se kao
Uskoro stavi na sto dve velike činije pap‐
sasvim normalno biće, ne više kao bogalj.
rikaša, namestivši od kovčega stolicu za pri‐
»Dođi ovamo«, obratio mu se i na
došlicu. Dodade glavnom jelu punu šaku
interlingvi.
sočiva te nekoliko parčadi crnog, domaćeg
Dečak se nije micao. Beslim je to isto
hleba. »Čorba je na stolu, dečko. Dođi da
ponovio na još nekoliko jezika, slegnuo ra‐
jedeš«.
menima, uhvatio dečaka za ruku i poveo ga
Dečak sede na rub kovčega ali, zbog ne‐
u susednu prostoriju. Bila je mala a služila
prekinutog osećaja izgubljene ravnoteže od
je kao kuhinja i kupatilo. Beslim napuni
dugog leta, odbi da jede.
kadu, tutnu mu u šaku komad sapuna i
Beslim stade s jelom. »Šta ti je?« Smesta
reče: »Okupaj se«. Potom mu pantomimom
primeti da je dečakov pogled počivao na
objasni šta je hteo.
vratima te prozbori: »Znači to je u pita‐
Dečak je ostao tvrdoglavo nem. Čovek
nju«. Ustade, slobodno se oslanjajući na
uzdahnu, zgrabi četku za ribanje poda i na‐
lažnu nogu, dođe da vrata i otključa ih.
čini par pokreta kao da skida prljavštinu sa
»Vrata su otključana«, objavi. »Ili večeraj
sebe. »Okupaj se, operi se«, reče mu na
ili odlazi«. I ovo ponovi na nekoliko jezika te
interlingvi i sistemskom engleskom.
se vrati do stola, sede i uze kašiku.
Dečak je neko vreme oklevao, lagano je
Dečak takođe uze kašiku ali iznenada
skinuo odeću i nasapunao se. »Tako je već
ustade i pođe ka vratima. Beslim je mirno
bolje«, reče Beslim, uzimajući prljavo parče
jeo. Poluotvorena vrata propuštala su laku
tkanine koje je dačak imao oko bedara.
promaju iz lavirinta.
Potom zavitla krpu u praznu kofu, donese
Završivši s večerom, Beslim oseti kako ga
peškir i okrenuvši se kuhinjskom delu
dečak posmatra iz senke. On, međutim, ne
prostorije, započe sa pripremanjem hrane.
uzvrativši pogled, ode do kupatila i predade
Nekoliko minuta kanji, Beslim se okrete i
se pranju zuba. Ne okrećući se, obrati se
opazi da je dečak nestao. Ne žureći, odgega
dečaku na jeziku za koji je pretpostavljao da
do dnevne sobe gde ga zateče u pokušaju
bi mogao biti njegov: »Hoćeš li pojesti svoju
da onako nag i mokar otvori vrata. I dečak