»... čiji je leš pronađen sinoć u hotelu »Grünewald« istoimenog mjesta. Nalazi obdukcije pokazali su da je smrt nastupila vješanjem i to prije otprilike dva dana. Iako su mnoge okolnosti te tragične pogibije još nejasne, neke okolnosti upućuju na samoubojstvo, i to prije svega položaj ključa u bravi, kod čega je stručnom ekspertizom nedvojbeno utvrdeno da je brava zaključana iznutra.
Udovica Gerda Trautner energično odbacuje svaku pomisao na to da bi njen
suprug počinio samoubojstvo i traži da policija poduzme energičnu akciju kako bi otkrila njegove ubice...«
U nastavku članka u unutamjim stranicama lista bile su dane nebitne pojedinosti u
vezi s njegovim životom, stvari koje je znao jer je s njim radio i osobno ga poznavao.
Uhvatila ga je panika. Nije znao što da najprije poduzme. U kontekstu onoga što je
pisao, Gerhardova smrt nagovještavala je i njegov stravičan kraj.
— Ali to ... to su gluposti ... — govorio je sam sebi. — Bezvezna trabunjanja jednog tipa kojeg peče savjest i koji si sve to hoće prikazati u nekom nadnaravnom 92
svjetlu ... Možda sam zaista trebao odmah otići na policiju...
Trudio se da ga ne uhvati panika i pokušao trezveno razmisliti što da radi, ali mu to nije uspijevalo.
— A ako već motre na mene? Što ako i vide kroz zidove? ... Bilo je najpametnije
da odmah ode odavde. Ogledao se: bio je sam u sobi i to mu je pružilo stanovito olakšanje. Ali strah mu nije jenjavao. Složio je spise, spakirao aktovku i krenuo prema predsoblju da obuče kaput. Potražio je ključ u džepu, a onda se sjetio da ga je ostavio u bravi.
No, u bravi ga više nije bilo. Drhtavim rukama primio je kvaku i nije se iznenadio
kad je utvrdio da su vrata bila zaključana. Polako se okrenuo i pošao u glavnu sobu, možda da potraži ključ.
I, naravno, ovaj put u sobi više nije bio sam.
93
ESEJ GORDAN MOMČILOVIĆ
RAJSKI VODOSKOCI
NAUČNE FANTASTIKE
Prilog izučavanju naučne fantastike
»Mislim da su sovjetski pisci M. Jemcov i E. Pamov u pravu kada
tvrde da je zbližavanje nauke i umetnosti jedna od karakte‐
rističnih crta našeg vremena. Ovo se zbližavanje ogleda u mno‐go
čemu.
Prvo, lako je ustanoviti da nauka sa svim svojim uspesima i ne‐
uspesima sve više prerasta u predmet umetnosti, posebno —
književnosti. Čitava jedna oblast — naučna fantastika — zauzima
u književnosti sve važnije mesto.
Drugo, isto tako nije teško ustanoviti da se sve veći broj naučnika
bavi pisanjem književnih dela
Treće, zar nauka ne daje sve fantastičnija sredstva u ruke umet‐
nosti za umetničko uobličavanje uopšte? Da, nauka i umetnost se
zbližavaju«.
(Ranko Simić)
Već je godinama u svetskoj književnosti
svim meridijanima, u potrebi modemog
prisutan jedan žanr, dugo svrstavan u
čoveka da se prepusti fantastičnim ali i
paraliteraturu ili, u najboljem slučaju, u
mogućim (pod izvesnim okolnostima)
omladinsku literaturu koja se na toj razini
događajima, bežeći od ovog sveta ispu‐
može kako—tako tolerisati, Međutim, po‐
njenog kompjuterima, avionima, televi‐
javom sve kvalitetnijih ostvarenja naučna
zijom, raketama, jurnjavom za novcem,
fantastika je izrasla u jedan od kamena
reklamama i informacijama — u kojem
međaša u sagledavanju novije svetske
sve češće ne može da se snađe.
književne produkcije. Prelazeći put od na‐
Osnovno pitanje koje se neizbežno
ivnog i često glupog scientizma, geocen‐
nameće svakom ljubitelju SF‐a jeste —
tričnosti i antropomorfističke mitomanije
definisanje same naučne fantastike. Ovo
sa supermenom kao ključnom figurom,
vrlo složeno pitanje bilo je već u okvirima
preko pustolovnih space‐opera i razmah‐
svetske kritike i teorijskih radova posve‐
nutog i slobodnog »novog talasa«, do
ćenih naučnoj fantastici veoma ozbiljno
potcenjivačkog, ciničnog i humorističko‐
sagledavano, ali je sigurno da pravi odgo‐
satiričnog trenda u modernom proznom
vor još nije dat. Ili, preciznije, davani su
kazivanju nekad obojenom paranoičnim
mnogi odgovori, ali ni do danas nije dat
strahom od moguće kataklizme čovečan‐
konačan odgovor.
stva u bliskoj budućnosti, naučna fantas‐
Naravno, ovaj problem je prisutan od
tika je, čini mi se, izborila sebi pravo da se
trenutka već tako obaveznog klasifi‐
tretira kao »moderan mit« (Robert Phil‐
kovanja »nečega« pod »nešto«; jasno da
mus) našeg vremena, bremenitog patnja‐
nije bio prisutan u vreme nastanka ovog
ma i nadanjima miliona ljudi. Možda i ne
prevashodno književnog žanra. Možda je
treba mnogo »filozofirati« već baš tu
razlog tome bila činjenica da je tada
potražiti razlog za njenu populamost na
smatran kič‐literaturom što je zaista
94
najčešće i bio. Međutim, danas on nosi
»Znanstvena fantastika je književni rod
duboko humane poruke, te nije čudo da
koji se zasniva na razmišljanju. U znan‐
je zainteresovao i teoretičare književnosti
stvenoj fantastici mi započinjemo sa
da se na njega osvrnu sa stručne te‐
stanovitim pretpostavkama o promjena‐
orijsko‐kritičke strane. To »osvrtanje« je
ma u svijetu, a nakon toga ono što nas
dovelo do iznošenja različitih koncepcija
zabavlja sastoji se u promatranju onoga
sa zajedničkom karakteristikom da su
što se može razviti iz tih promjena.«
međusobno gotovo potpuno oprečne.
(Terry Carr)
Definisanje same naučne fantastike,
»Naučnu fantastiku jedino zanima pro‐
dakle, predstavlja ključni problem od ko‐
mena. Ona je usredsređena na mogući
jeg umnogome zavisi i objektivno
razvoj nauke i na moguće promene — čak
procenjivanje njene vrednosti i mesta u
i u okviru đavoljih večnih istina — koje
umetnosti uopšte: Navešću samo neka od
ovaj razvoj izaziva u društvu«
mišljenja šta je SF i, shodno tome, o čemu
(Isaac Asimov)
treba da govori.
»Naučna fantastika danas (...) postaje
»Naučna fantastika je grana literature
sve više spekulativna, a sve manje
koja se bavi mogućim efektima izmenjene
'naučna'.«
tehnologije ili izmenjenog socijalnog sis‐
(Žika Bogdanović)
tema na čovečanstvo u zamišljenoj
budućnosti, u izmenjenoj sadašnjosti, ili u
»Naučna fantastika je grana književ‐
altemativnoj prošlosti«.
nosti zamišljanja koja se temelji na
(Barry N. Malzberg)
fantastičnom i čudesnom. (...) Ona
takođe može da sasvim lako apsorbuje
»Naučna fantastika je velika metafo‐
jedan deo fantastičnog ili čudesnog i da
rička književnost. (...) Naučna fantastika
,
se pojavi pod imenom fantasy (čista
koja može da stvara svoje sopstvene
fantastika), a da u isti mah zbog toga ne
svetove, ima pristup do novih granica.
prestane da potpada pod domen naučne
(...) Snaga naučne fantastike jeste u tome
fantastike.«
što ona može da predstavlja intelek‐
(Jacques Sadqul)
tualno šokantan materijal, delimično zato
što je tako izrazito literatura promene, za
»Naučna fantastika je jedina autentična
razliku od literature glavnog toka koja
poezija i filozofija našeg vremena. (...)
predstavlja literaturu neprekidnosti. (...)
Ona je vizija kakve imaju proroci i
Tradicionalna realistička proza posmatra
pjesnici, a u svom rješavanju tehničkih i
radnju iz ugla učesnika u njoj (...) ali je
društvenih problema, ona je teorija kakve
naučna fantastika ta koja čini svestan,
nude programeri i filozofi. Ni u jednom
ponekad prilično uspešan napor da stane
drugom književnom rodu ne krije se
sa strane, da nam da marsovski pogled na
danas toliko ozbiljne upitanosti o sudbini
stvari. (...) SF nam pruža mogućnost za
čovječanstva, odnosno, nigdje se ne nude
beg (...) pruža nam, koliko pakala toliko i
toliko suvisli odgovori na sva apoka‐
rajeva...«
liptička proročanstva.«
(Peter Nicholls)
(Igor Mandić)
»Naučna fantastika (...) uspeva da nam
»(...) ona (SF — prim, aut.) preko svojih
pokaže ko smo, gde smo i kakve nas
raznolikih žanrova obezbeduje izuzetno
odluke očekuju, sa nevidenom jasnoćom i
fleksibilan instrument za društvenu
velikom i uznemirujućom lepotom.«
kritiku, poseduje naročitu sposobnost
(Ursula K. Le Guin)
preispitivanja nekih suštinskih problema
u novom dobu nauke i tehnologije, i, kao
»Naučna fantastika se kao žanr (...)
vrsta popularne književnosti, u stanju je
mora baviti budućnošću i tehnološkim
da se obraća znatno obimnijoj čitalačkoj
progresom. Tu je životna snaga naučne
publici nego što je to slučaj sa
fantastike, to joj daje posebnost.«
»ozbiljnom« literaturom.«
(A. James Stupple)
(Mark Hillegas)
95
skom ili prostornom miljeu, bilo u čoveku
ili na drugom biću), koja dovoljno govori
o njenoj dijalektičkoj komponenti i, naj‐
češće, materijalističkom pristupu proble‐
mu;
5) naučna fantastika govori o nama (»ko
smo, gde smo i kakve nas odluke oče‐
kuju«) bez obzira na vreme, prostor,
zaplet i slično;
6) prihvata se, mada ponekad i ne‐
voljno, da je naučna fantastika danas sve
manje »naučna«, a sve više »fantastična«
(u angloameričkoj literaturi se sve češće
govori o spekulativnoj fantastici);
7) naučna fantastika je produkt (»filo‐
zofija«) našeg vremena, praćena svim
njegovim manama i vrlinama, u pravom
smislu rezultat naučno‐tehnološkog nap‐
retka i umetničkih sloboda, s jedne i
lažnih vrednosti »potrošačkog društva« s
druge strane, i
8) činjenica da je dugo svrstavana u
popularnu literaturu (u smislu krajnjeg
šunda, odn. »lakog štiva«) pomaže joj da
Mogli bismo da nastavimo navođenje
danas nađe brži put do većeg broja čita‐
mišljenja o naučnoj fantastici, ali čini se
laca od tzv. klasične književnosti (žan‐
da je već i ovo dovoljno da potvrdi stav
rovski neopredeljene).
izložen na početku teksta. Koliko autora,
kritičara, istoričara i teoretičara SF knfi‐
Na osnovu ovih zaključaka ne bi bilo
ževnosti, toliko i shvatanja nje. Međutim,
teško »sklopiti« definiciju ali bi ona bila i
ukoliko analiziramo navedene citate
dalje nepotpuna baš zato što se ovde radi
dolazimo do interesantnog zaključka da
samo o nekim od osnovnih karakteristika
se u nekim stavovima svi slažu. To su
naučne fantastike. Čitav niz problema
sledeće činjenice:
tesno vezanih za definisanje SF objašnja‐
1) prihvata se postojanje naučne fan‐
va se na različite načine, pristupe često
tastike kao »grane literature«, »grane
puta obojene ideološkim zastranjivanji‐
književnosti«, »književne vrste«, »književ‐
ma, socijalnim zamagljivanjem i nacional‐
nog roda«, »književnog žanra« — jednom
nim »slepilom« (što je izraženo naročito
rečju, kao dela savremene svetske
kod američkih i sovjetskih autora, a vrlo
književnosti;
retko kod francuskih, italijanskih, skandi‐
2) prihvata se predmet naučne fantas‐
navskih i, možemo to slobodno reći, naših
tike, najpreciznije definisan od strane
autora). Preostaje nam da se samo
Barry N. Malzberga;
nadamo da će se iskristalizovati mišljenja
3) ističe se prednost haučne fantastike
i o tim »spornim« pitanjima koja tre‐
nad »konvencionalnom književnošću«,
nutno usporavaju razvoj naučne fantas‐
književnošću »glavnog toka», odnosno
tike u svetu, jer bez dovoljhe teorijske
»tradicionalnom realističkom prozom« u
ujednačenosti u stavovima, neće biti ni
smislu njene veće fleksibilnosti — lakše
praktičnih rezultata u SF književnosti,
sem onih sporadičnih koje smo imali još u
»sa strane«;
klasičnim delima Wellsa ili Vernea kada
4) prihvata se kao njena bitna karakte‐
teorijsko‐kritičkih istraživanja nije ni bilo.
ristika promena (izražena bilo u vremen‐
Razmatranje drugog problema koji se
96
odnosi na »presuđivanje« šta jeste, a šta
nije SF, u tesnoj je vezi sa prethodnim
pitanjem. Dok se ne definiše sam pojam
naučne fantastike nećemo moći konsta‐
tovati do koje granice (ukoliko ona
uopšte i postoji) treba razdvojiti naučno
od fantastičnog i koja je prava mera, odn.
odnos između ove dve komponente.
Zastupajući druga mišljenja lako se može
pogrešiti jer je sloboda naučnog i
fantastičnog velika, ali ne i neograničena.
Naročito danas, kada se granice fan‐
tastike svakim danom povlače za jedan
korak unazad pred naletom naučnih
otkrića, a ujedno se baš ta nauka udaljava
od onog kome je namenjena, otuđujući
se od čoveka i postajući sama sebi svrha.
Kao što sam već jednom rekao, upravo
zato u američkoj SF literaturi imamo
primere okretanja SF pisaca fantastičnoj
komponenti
na račun naučne, čime na‐
učna fantastika sve više poprima jedan
spekulativan, pseudo‐naučan karakter
baveći se problemima na marginama na‐
medicinu, psihologiju, ili neku drugu,
uke. Nasuprot tom trendu, sovjetski pisci
najčešće prirodno‐tehničku nauku, već i
ne dozvoljavaju da fantastična kompo‐
istoriju, ekologiju, etnologiju, arheologiju,
nenta prevagne u njihovim delima i, sem
okeanografiju, sociologiju i mnoge druge,
retkih pisaca poput braće Arkadija i Bo‐
naizgled nespektakularne i sve, samo ne
risa Strugackih i Olge Larionove, scienti‐
egzotične nauke (npr. pravne ili političke
zam i dalje zauzima vodeću poziciju u
nauke). Setimo se samo Kejta Robertsa i
njihovoj SF književnosti. Interesantno je
njegov roman »Pavane« sa sjajnom
da su se oni prilično izveštili u tome i da
istorijskom potkom.
njihova dela i pored te mane veoma
Fantastika se, pak, ne može bazirati na
upečatljivo govore o budućnosti ljudske
natprirodnim čudima i bićima s današnje
vrste i svrsi njenog postojanja u kosmosu.
tačke gledišta više nego naivnim i
Međutim, ne treba nas čuditi zašto nauka
religijsko‐mitskog karaktera (duhovi, đa‐
zauzima tako značajno mesto u njihovoj
voli, bogovi i si.), iako vrstan majstor
SF, jer je poznato da se ona izgrađivala u
može i to vrlo uspešno iskoristiti (setimo
drugačijim uslovima od američke, na
se samo romana Artura Klarka »Kraj
sasvim drugačijim romanima i pričama
detinjstva«), i Ričarda Metisona »Ja sam
vrlo bogatim naučno‐tehničkim inovacija‐
legenda« ali samo kao spoljni dekor koji ,
ma i da se danas razvija u specifičnim
će doprineti da pisac kaže nešto više o
okolnostima, kako ideološkim i društve‐
nama samima. O tome govori poznati
no‐ekonomskim (pa, i naučnim), tako i
američki
autor
Ursula
K.
Lequin:
umetničkim.
»Osnovni kanon u fantaziji je sledeći:
Kada smo rekli da je sloboda spoja
možete sami da stvarate zakone, ali zatim
nauka‐fantastika velika, ali ograničena,
morate da ih se pridržavate. Naučna