pogledi na svet su pod uticajem prisustva,
Moris stereotipna žena, ona koja se
u našoj podsvesti, onakvih misli kakve
poslušno podvrgava muškarcima kao
silistranski likovi govore glasno: to nije‐
robinja genetskog programa.
dan muškarac niti žena ne može poreći.
»Često se dogodi da ja, ako ne suzbijam
Svaka iskrena žena će priznati da su
svoju sposobnost, stignem na cilj pre ne‐
fantazije o silovanju bile u njenoj glavi
kog muškarca, prva rešim problem. Spo‐
svake noći kad je imala trinaest godina.
sobna sam, i više nego sposobna, da re‐
Silovanje nije nimalo zabavno u stvarnom
šim gotovo svaki problem koji se pojavi u
svetu, ali je maštanje o njemu svakako
svakodnevnom životu, a sem toga, ja sam
fini način za uspavljivanje u tom životnom
visoko‐androgina žena: jahala sam cir‐
dobu.«
kuske konje i radila mnoge tradicionalno
A ima li ona osećaj da su fantazije o
muške stvari, a sad se, kao što znaš, moj
silovanju, ako se pojavljuju tako često,
muž i ja takmičimo u streljaštvu. Poste‐
socijalno uslovljene?
peno postajem razumno dobra sa svojim
»Ne. Na genetskom nivou, žena želi do‐
pištoljem. Intelektualno, radim mnogo
minantnog muškarca, onog koji je najjači i
domaćih zadataka, mnogo istražujem, in‐
najsposobniji da stvori dete koje će
teresuju me mnoge stvari koje uglavnom
potom biti najuspešnije. A to znači da
nisu interesantne za većinu drugih žena.
želiš nekog ko će biti bar jednak sa to‐
Fil Klas mi reče pre neki dan da po prirodi
bom. Još uvek je u nama ženama onaj
stvari žene treba da proučavaju muš‐
stari instinkt iz lovačko‐skupljačkih vre‐
karca, a muškarac treba da proučava šta
mena: bežiš najbrže što možeš, a dasa
god ga zainteresuje. Po toj definiciji ja
koji može da te uhvati i zadrži je onaj
sam muško. Volim intelektualnu stimu‐
pravi. Ako nije toliko pametan i jak da to
laciju.«
izvede, onda ne želiš dete od njega.«
»Moje priče pred spavanje, kad mi je
Ali zar ne bi trebalo da pokušamo da
bilo četiri ili pet godina, bile su iz
civilizujemo svoje ponašanje, da se uz‐
Spenserove Vilinske kraljice i tome slično
dignemo iznad tog primitivnog nivoa?
— eto šta su meni čitali. Moj otac je
»Da bi čovek izašao nakraj sa zahte‐
studirao englesku literaturu na Harvardu.
vima svojih gena, mora prvo priznati da ti
Moja mama je bila magistar nauka u
zahtevi postoje. Da bi čovek nešto sa‐
oblasti obrazovanja. I tako, do svoje
vladao, mora biti u stanju da to pokaže
sedme godine bila sam upoznata sa svim
savršeno tačno, bez osećanja krivice, bez
mitovima svih društava, od grčkog do
straha od društvenog neodobravanja ili
norveškog, mesopotamskog do rimskog
neke negativnosti prenete iz socijalne
— veoma su me interesovale drevne
uslovljenosti. Moramo prihvatiti datost
legende i sve magične stvari.«
da je muškarac muško a žena žensko, i da
»U porodici sam umesto džeparca dobi‐
87
jala po jednu knjigu nedeljno, u tvrdom
život organizujući da sav narod maršira za
povezu. Približno u sedmoj godini počela
mir. Sovjeti su dali sav početni kapital za
sam čitati naučnu fantastiku; volela sam
evropske mirovne pokrete, jer su se na‐
je uvek, jer u naučnoj fantastici nije lako
dali da će zamrznuti tadašnju ravnotežu u
pogoditi, posle pročitane treće strane, šta
broju raketa u Evropi, ravnotežu koja je
će se desiti na kraju knjige. U naučnoj
bila u njihovu korist. Ne traži narod in‐
fantastici postoji toliko širi raspon alter‐
formacije a
n izvoru, narod veruje ono to
š
nativa — ako je dobra. Naučna fantastika
čuje. To je, istorijski gledano, slabost de‐
više nije dobra kao nekad, jednim delom
mokratije. Na vlasti je masa — medio‐
zato što ljudi ne rade svoje domaće za‐
kriteti se uzdižu. Dešava se to i u naučnoj
datke, a nema više nikakvih Huga Ger‐
fantastici. Čitalište je sve šire, ima ured‐
nzbaka koji bi ih na to prisiljavali: tip čita
nika kojima je SF samo stanica na putu ka
uvek samo SF i ništa više, svu svoju nauku
nečem 'uzbudljivijem' kao što su ženske
nauči iz SF, onda krene da piše i samo
romanse, i rezultat je mediokritetska
ponavlja ono klišetirano.«
naučna fantastika.«
Ona ima kritičke primedbe i o delima
»Kad sam pisala seriju 'Silistra', imala
današnjih spisateljki.
sam osećaj da sam veoma hrabra, go‐
»Pamtim kako sam bacila u korpu za
vorila sam o temama koje su mi mnogo
otpatke knjige Ženski muškarac Džoane
značile, i pretpostavljala sam da je svako
Ras ( The Female Man, Јoanna Russ). Bila
dovoljno pametan da zna kad se zafrka‐
je to polemika, teza, ne priča. Jedina živa
vam a kad mislim ozbiljno. Ali ima mnogo
spisateljica koja me interesuje — nemoj‐
čitalaca koji ne vide ništa sem površine
mo to ograničavati samo na SF — je
vašeg pisanja. Oni, čitajući, ne zadiru u
Margaret Jursenar (Margaret Yourcenar).
delo, ne nastoje da zarone do finesa.«
Mislim da spisateljicama obično nedos‐
»Na primer, jedna od stvari koje su mi
taju disciplina i struktura, a ja u priči
bile važne, i koje sam tamo razvijala, bila
volim da nađem i disciplinu i strukturu«.
je moja intuicija o funkcionisanju i prirodi
»Imam teoriju da su jedno autori a
fizike i o sposobnosti uma da utiče na ve‐
drugo pisci. Prvi žele da bude poznato da
rovatnoću. Upravo ove godine, mnogo
oni nešto rade, a drugi vole to da rade. A
posle nastanka tih romana Džon Viler
u polju SF, preveliki je broj žena‐pisaca
(John Wheeler) je kodifikovao sve te intu‐
koje kao da spadaju u autore. Ali ima i
icije svojim principom antopizma — o
mnogo muškaraca‐pisaca koji takođe
participativnom univerzumu — i potisnuo
ništa ne valjaju.«
fiziku maltene do same granice metafi‐
»Mislim da je među spisateljicama SF‐a
zike, koristeći se uglavrnom istim ide‐
svakako najbolja K. Dž. Čeri (C. J Cherryh).
jama: stvaraš svoju budućnost u hodu, jer
Odgovara mi njena glavna tema, a to je
si i ti ko‐kreator univerzuma. Te ideje su
romantizovanje nauke, nastojanje da se u
matematički toliko sl
ožene da ih nije mo‐
naučnu fantastiku vrati nauka. Mislim da
guće staviti u grubu SF priču. Previše vre‐
je ovaj strah od nauke i tehnike, koji pos‐
mena bi trebalo utrošiti na definisanje
toji u javnosti, totalno preteran i neos‐
termina. Ali u silistranskim romanima ja
novan. Najgori je među starim ljudima
sam ih dramatizovala u vidu kontrole
koji su kontuzovani eksplozijom nauke.
putem uma.«
Trebalo bi da progovorimo i mi koji se
»Dobijala sam pisma od petnaestogo‐
osećamo
ugodno
dok
jurimo
u
dišnjaka koji su tačno znali o čemu go‐
budućnost.«
vorim, i od četrdesetogodišnjaka koji nisu
»Sad se svi plaše nuklearnih bombi, neki
mogli da ukapiraju. Kad god napišem knji‐
su čak otkrili da mogu da zarađuju za
gu, saznam šta je ljudima teško da shvate,
život boreći se za izvesna gledišta kojima
i onda se sledeći put trudim da stvari ka‐
niko ne protivreči. Ko može protivrečiti
zujem na jednostavniji način, da bi moja
miru? I eno koliko ih ima koji zarađuju za
poenta bila shvaćena. Ali pošto čitam sve
88
više i više, poente postaju sve složenije.
da je primaju, i neće se plašiti da im je
nemoguće da je razumeju.
prostornom mnogoslojnošću (manifolds)
»Toliko straha ima — ljudi se plaše da
došlo je do toga da više ne mogu da
pokušaju da uče, zato što ne žele da im se
pronađem ni jednog jedinog sagovornika
dogodi neuspeh. Pa, ako počneš da im
sa kojim bih o tome pričala. Tad mi je bilo
daješ informacije na način koji ih plaši,
jasno da sam otišla previše u dubinu. U
oni ti jednostavno okrenu leđa i odu. U
SAD je premalen broj ljudi koji čitaju tu
mnogim slučajevima, ja sam njima davala
vrstu stvari.«
eksperimentalnu fiziku ne upotreblja‐
Pitam Dženet Moris zašto, ako ima tako
vajući uopšte reč 'fizika'.«
jaku sklonost ka nauci, piše knjige sa
Sem naučnim, njeni romani se bave i
ukusom fantazije, knjige koje su, štaviše,
političkim idejama.
ponekad i objavljivane sa naznakom da su
»U Igračici snova opisala sam kom‐
fantazija.
pjuterizovanu referendumsku demokra‐
»Prišunjam se ljudima pa ih napadnem
tiju. Da bi imao pravo da glasa o nečemu,
iznenada. Ljudi ne vole da rade, morate
svako je morao da savlada deset ili
ih, do neke mere, hraniti na kašičicu. To
petnaest nastavnih časova gradiva, tako
važi i za sam izdavački biznis. U ame‐
da su svi glasači glasali o temama o
ričkom izdavaštvu postoje izvesne moćne
kojima su nešto i znali. Sagledali su
žene koje su kazale štošta zastrašujuće —
argumente i pro i kontra. Istovremeno,
na primer, nešto u smislu 'Zajebi nauku,
svakom je pretila opasnost da gubi stu‐
važno je da li će momak poljubiti de‐
panj po stupanj svoja građanska prava, u
vojku', ili, 'Ja u srednjoj školi fiziku nisam
atinskom stilu. Pa ako, zbog svoje apatije
ni imaia, zato sve tehničke delove pres‐
i svakog neučestvovanja, izgubiš dovoljno
kačem'. Čini se, maltene, da te dame, u
tih stupnjeva, u jednom trenutku pres‐
većini slučajeva, ne mogu ili ne žele da
tane ti status građanina. Svaki građanin
održe onaj nivo specijalizovane koncen‐
dobija od države izvesnu sumu novca
tracije koji je, mislim, potreban ako želiš
redovno, pa kad izgubi građanski status
da na svom polju budeš u prvom redu. A
gubi i te pare. Mislim da bi jedno takvo
ipak one hoće da se bave tim poslom —
uslovljeno podmićivanje od strane države
ali bez potrebnog rada.«
moglo da nagna narod na učestvovanje.«
Dopunjavajući svoje pitanje o fanta‐
»Problem Sjedinjenih Država u ovom
zijskom kusu
u
njenih knjigu pitam Dženet
trenutku sastoji se u tome što imamo
Moris zašto se, ako su joj jasnoća i ko‐
sistem u kome oni koji u naše ime donose
munikacija toliko važne, koristi stilizova‐
odluke jesu parazitska klasa koja ništa ne
nim načinom pisanja a ne običnim saop‐
radi sem što ide na ručkove i presuđuje
štavanjem priče.
na osnovu malo ili nimalo informacija.
»Ponekad poželim da pišem 'umet‐
Moja polusestra je pisala govore o eko‐
nost', pa ako se osetim homerski, moj
nomskoj politici predsedniku Karteru,
tekst ide nekako sa tim 'antičkim' tonom
tako da ja znam do koje mere su ti ljudi
proze. Kad želim da se opustim, čitam
neinformisani o događajima. Ako je zaka‐
Ilijadu, i zato sam naklonjena lepoti proz‐
zano da on drži govor negde, on taj govor
nog teksta. Meni se čini da su neki od tih
prvi put vidi dan uoči odlaska tamo. Pre
redova u Ilijadi divni.«
toga, predsednik SAD pojma nema ni o
»Sem toga, kad govoriš o višoj mate‐
kojoj temi će govoriti, a da i ne govorimo
matici, i o teškim konceptima, i ne ve‐
o mogućnosti da izgradi neku svoju tač‐ku
ruješ da će ljudi to usvojiti ako pišeš tako
da ti treba 5.000 reči da definišeš svoje
Predsednici zaista ne znaju.«
termine, možeš pokušati da stvar dočaraš
»Kad god izdavači otkriju da mogu da
iskustveno, maltene kao poeziju. Ljudi će
prodaju neku lošu romansu ili roman
primiti poruku bez obzira da li su svesni
Kena Foleta (Ken Follett) gomilama ljudi,
89
izdavački standardi padnu. A baš tu bi
bili u početku. Stvarno sam bila uvređena
demokratija stvarno mogla da fukcioniše,
načinom kako su SF fanovi u prvi mah
ako bi čitaoci jednostavno poslali izda‐
primili »Silistru«; šokiralo me je da ti
vaču natrag svaku bednu glupost koju su
čitaoci nisu bili dovoljno bistri da shvate
kupili i pročitali. Ne bi bilo potrebno čak
šta sam govorila, i nikad mi nije palo na
ni da tražiš pare natrag. Samo pošalješ
um da bi jedna takva mlada gomila mogla
rđave knjige izdavaču. Pre ili kasnije
da se postavlja tako moralizatorski, protiv
izdavači bi nešto shvatili.«
'nepristojnosti', kad su te knjige tako
Dženet Moris je rođena 1946. godine i
dobro primljene izvan SF zajednice, čak i
živi sa svojim mužem Kristoferom, rok‐
u 'Njujork Tajmsu'. Neko vreme sam im to
mu
zičarom, u jednoj modernoj kući skri‐
zamerala. Sad to bolje kontrolišem.«
veoj u šumama Kejp Koda, blizu Bostona.
Ona sada planira da napiše fantazijsku
Oni su tako zbijen, kohezivan par, da ih je
trilogiju baziranu na jednom liku koga je
teško razmatrati zasebno: on sa njom ide
izmislila za seriju SF priča »Planeta
na SF događaje, ona s njim na snimanje
lopova«. Ali njena prava opsesija u
ploča, on čita i komentariše njene prve
poslednje vreme je roman koji bi bio
verzije tekstova, ona kritikuje njegove
sasvim izvan oblasti SF i fantazije.
demo‐trake. Čini se da im je većina stvari
»Kad sam pisala silistranske knjige,
zajednička, čak i strast prema tehnologiji
nisam mogla da kažem ono to
š sam htela
— imaju dva daljinska birača TV kanala,
o seksualnosti u savremenom formatu.
jedan za njega i drugi za nju. Ispred kuće
Izdavača za tako nešto nikad ne bih bila
je parkiran po narudžbini ofarbani ford‐‐
našla.«
kombi za muzičku opremu; u garaži je
»Sa serijom Igračica snova (Dream
sjajni crni džip. Uskoro će umesto džipa
Dancer), stvarno sam htela da kažem
biti porše.
ponešto o nauci, i o eksperimentalnoj
Život nije uvek bio u znaku tolikog
politici, što je opravdavalo SF format.«
izobilja.
»Ali sad pišem visoko‐tehnološki roman
»Prodala sam prvu verziju svog prvog‐u‐
o današnjoj politici. Mislim da je vreme
životu SF teksta, naime prvog silistran‐
da prestanem da se krijem. Ja sam se
skog romana, 1976. godine. Ne razgo‐
donekle dosad sakrivala iza paravana fan‐
varam o onome što sam pre toga radila.
tazije i naučne fantastike; stvarni društ‐
Postoji mnogo stvari o kojima zaista ne
veni život oko sebe sam kritikovala
mogu da pričam. Recimo da sam spro‐
indirektno.«
vodila obimna proučavanja života ulice, i
Poslednje što moram da je pitam — a
to na terenu, tako što sam upadala u
time se vraćam direktno na svoj doživljaj
svakovrsne nevolje i onda se iz njih
sa Dženet Moris u autorskoj jami, i na
izvlačila, zato što život moraš upoznati da
neke od stvari koje je ona rekla o SF
bi o njemu mogao pisati. Izlazila sam i
publici: da li ju je iko ikad nazvao
zaticala se sa pogrešne strane pištolja i
elitistkinjom?
noževa i upadala u masu nevolja, i,