vija kada bi imao neki cilj hodanja, no,
ne napuštati ga. Postoji mogućnost da je
sada su svi pravci bili mogući, otvoreni,
to ono što mora učiniti.
dohvatni, neizmjerno izazovni i samim ti‐
A možda ne smije stati? Niti podleći
me njemu apsolutno nepotrebni. S time
takvim mislima, koje bi ga zaustavljale
nije mogao ništa učiniti. Njemu je trebao
prije nepoznatog cilja.
samo jedan pravac, određenost, svrhovi‐
Košmar hodanja. Korak po korak, bol po
tost. Dostižni cilj kretanja. Neodlučno se
bol, strah po strah. Utrošeno je mnogo
okrenuo oko sebe. Nije osjećao stopala.
preostale unutrašnje snage da se to učini.
Isprekidano je disao. Okrenuo se opet
Istraživanje mogućih pravaca. Ispitivanje
oko sebe. Slabašna nada da će to donijeti
okretanja. Nadvladavanje bolova. Makar
odgonetku i naznačiti određeni pravac
poludio od njih. To nije važno, jer i ludilo
nestala je istoga časa kada je završio s
može biti pravac kretanja. Da li se od
okretanjem.
njega očekuje da krene neispitanim sta‐
Više nije mogao izdržati. Sada mu je ne‐
zama ludila i u tom košmaru pronađe ono
ophodno bio potreban siguran oslonac,
što treba znati? Glupost! Ludilo se ne
zid, stup, stepenište, ograda, bilo kakva
smije dogoditi. To bi bio poraz na koji
klupa, bilo što čvršće od njega samog.
nema pravo.
Trenutak predaha. Preuređenje tokova
Ljudi koji su prolazili pokraj njega gledali
misli. Da li je negdje opazio ogradu od
su ga s prezirom ili sažaljivo. Ulica je bila
kovanog željeza? Da, ali je sada daleko.
prostrana. Možda bi mu i pomogli kada bi
Da li postoji obična drvena klupa koja će
im kazao što ga tišti? Neki od njih iz‐
mu pružiti toliko potrebno utočište? Tko
gledali su prijazno, prijateljski, kao da mu
bi to znao. Pokušao je sabrati misli. Prsti
žele pomoći. Ili su to krive procjene
ruke tražili su nešto po džepovima kapu‐
njegovog izmučenog mozga. A da li i
ta; uzaludan napor da se pronađe ništa.
mogu pomoći? Smije li ih uvući u svoju
Odmah je znao da nema ništa u tim dže‐
muku? Bol u koljenu više nije tako
povima, ali nije mogao odoljeti iskušenju.
snažna. Barem je nešto bilo jasno —
Svi džepovi bili su prazni. Praznine očaja.
samo mora izdržati ono što je pred njim.
Trebao je pronaći nešto, a znao je da ne‐
Pružao je vrlo jadnu sliku. Poprilično
će naći ništa. Odmah je to znao. Ništavilo
neobrijan, mršav, visok, s tamnim pod‐
traženja. Čak i nije znao što treba pronaći,
očnjacima koji nisu slutili na spokoj, jer bi
ali je znao da to neće naći. Da li je to ono
iznad njih na trenutak dvije crne zjenice
što je sada trebalo činiti ili je postojalo i
suludo zasvrdlale po prostoru ulice. No,
nešto drugo? Što? Hodati i tražiti?
to je kratko trajalo, oči su lagano suzile i
Da li je hodanje traženje?
uglavnom su imale vodnjikav izgled, što je
Ako pronađe što traži, dali će to pre‐
prekrivalo oštrinu pogleda.
poznati na vrijeme? Vjerovatno hoće, jer
Prostor ulice nije donosio nikakvu od‐
je misao o potrebi traženja
ko
dubo u
gonetku, zašto onda dalje naprezati oči?
njemu. Mora pronaći nešto. O sebi
Umor je sve više nadvladavao ostatke
samom.
snage. Koliko dugo već nije spavao? I
Zateturao je. Bol u koljenu postajala je
gdje? Zar je imao vremena i mjesta za
83
san, snivanje, odmor?
čajene normalne okolnosti i da se nje‐
Razbarušena kosa, cijeli njegov jadni
gova veza s ovim prostorom mora
izgled i nesigurni hod prolaznicima su
potražiti na neki drugi način.
odavali samo jedno.
Odijelo mu je bilo elegantno, da, ali i
— Pijana budala — progovorio je jedan
prašnjavo, prljavo. I ta bol u koljenu. U
prolaznik.
manjem ili većem obimu stalno je tu.
— Sramota — dodao je drugi.
Prljavština mu je još govorila da se nije
— Takvim je mjesto u zatvoru — bio je
kretao samo po gradskom asfaltu, nego i
siguran treći glas s ulice.
po drugačijem terenu. To je moglo imati
— Zar i ja tako izgledam kada previše
neki prepoznatljiv značaj, jasno, ako se
popijem — zapitao se u sebi jedan
uspije prisjetiti o kakvim je to drugačijim
vremešni prolaznik i žurno odjurio s tog
terenima mogla biti riječ i kako je došao
žalosnog poprišta na kojem je neki
do njih.
neznanac, propalica, pijanac, uzalud
Bio si pas i psi će te rastrgnuti!
vodio svoj tihi rat s ravnotežom.
Odgovor se približavao.
Oslonca nije bilo, ustvari nije ga pri‐
Srušio se na pločnik
mjetio, iako mu je bio nadohvat. Slike
Bio si pas i psi će te rastrgnuti!
koje su još malo prije bile jasne, nestale
Bio si pas i psi će te rastrgnuti!
su. Sve je bilo moguće. Stvarno je ne‐
Suluda rečenica, užasna misao. Prije‐
stvarno. Grad i onako nije poznavao. Sve
teća rečenica. Rečenica straha. Dolazi iz
što je vidio bilo mu je nepoznato. Bilo mu
tajnih krajolika bezumlja, ali nije bezum‐
je, uostalom, svejedno gdje se nalazi.
na. Stalno se ponavlja, negdje u njegovoj
Kakva je razlika između pustinja i grada?
nutrini obnavlja svoju jezovitost i užurba‐
Nikakva, barem ne za njega. Znao je samo
no se vraća. Nema prepreke koja bi ju
da je nekako stigao do tog mjesta i da
zaustavila. Nema bola nad kojim bi se sa‐
obavezno mora ići dalje. Bez obzira na
žalila. Nema visine na koju ne bi doprla.
izmaglicu pred očima, na bol u koljenu,
Nema skrivenog mjesta koje ne bi pro‐
na zlobne primjedbe prolaznika, bez ob‐
našla. Bio si pas i psi će te rastrgnuti!
zira na sve, pa čak i bez obzira što nije
Opet je rečenica protutnjala mozgom.
mogao spoznati svrhu svojeg kretanja u
Kada se pojavila samo je ona postojala.
tom širokom gradskom prostoru.
Ništa drugo, samo ona, strašna, a nakon
Crnilo mu se pred očima i to ga je
nje — ništavilo, strah, panika, očaj,
spriječilo da ugleda zid jednog obližnjeg
beznađe.
dvorišta. Na njega se mogao, da ga je
Prolaznici su nestali u gustoj, ljepljivoj
spazio, osloniti i u kratkom odmoru pro‐
izmaglici, ružni, izvitopereni i nedorečeni i
naći nešto snage da sredi nepovezane
nije
osjećao niti najmanju potrebu da
misli i još jednom pokuša razjasniti svoju
krene prema njima. Pokret? Zašto? Nema
pojavu u ovom prostoru. To je, doduše, u
smisla pokretati se.
nekoliko posljednjih mučnih sati već
Ležao je na sivom pločniku bezbojnog
nekoliko puta pokušao dokučiti, ali, kao i
nepoznatog grada. Bio si pas i psi će te
sve što je činio, nije mu polazilo za
ra
i
strgnut ! Jasno, to je odgovor na sva
rukom. I što je najgore — znao je da je to
pitanja. Nitko mu nije mogao pomoći.
on, ali nije znao tko je taj on. Sebe samog
Nitko mu i ne treba. Želio je ostati u tom
nije prepoznavao.
položaju, barem ga ozlijeđeno koljeno
Odijelo na njemu bilo je dobre kvalitete,
nije boljelo i više se nije plašio padanja.
elegantno, barem je nekada bilo takvo.
Dobro je ležati. I na asfaltu. Sada je
Vjerovatno je bilo i skupo.
Iako je to mo‐
dobro. Rečenica je strašna, ali mora imati
gao biti neki trag ipak je slutio da neće
i svoj tajni smisao, poruku. Bio si pas i psi
doznati ništa ako bude istraživao svoj
će te rastrgnuti! Otvarali su se vrletni
socijalni status, svoje porijeklo. U normal‐
bezdani. Ponori u kojima se umire sam.
nim okolnostima to bi bio najkraći put da
Ležao je, a pred nastupajućom olujom
dozna osnovne podatke o seb ,i da se
koja se nenadano najavila ljudi su bježali
odredi u vremenu i prostoru, ali bilo je
kućama i nisu imali vremena za pijanca
sve očitije da za njega ne vrijede uobi‐
koji se izvalio na pločnik.
84
Psi nikada ne piju, razmišljao je, sa‐ ruku vi ćete znati da sam to učinio.
kupljao preostale misli, ne, psi ne piju
Upravljači i progonitelji.
alkohol.
— Bjegstvo u prošlost je zabranjeno. To
Čak se i nije začudio činjenici da ko‐
znaš? — zapita nakon kraćeg razmiš‐
načno zna nešto određeno o nečemu.
ljanja čovjek u tamnoj uniformi.
Psi su neumoljivi. Oni znaju svoj posao,
— Sada opet znam.
oh, savršeno dobro ga znaju.
— Upravljači ne vole takve.
Još jedan podatak, još jedna izvjesnost.
— Kakve?
Večernje nebo pretvorilo se u olujni
— Neposlušne. One koji se bune. One
košmar. Odvukao se do nekog obližnjeg
koji bježe. Takvi su štetni. Bit ćeš kaž‐
natkritog prolaza. Tu je mirno ležao, za‐
njen.
klonjen od kiše i vjetra. Jasno je raspoz‐
— Kazna je živjeti poslušno.
navao stvari oko sebe. Oluja!
Psi su se spremali na skok.
Prema njemu kroz silne mlazove vode
— I ti si bio progonitelj.
išao je čovjek u tamnoj uniformi. Pokraj
— Zato sam i pobjegao.
njega stupala su dva ogromna crna psa.
— I što si postigao? Ništa.
Njima kiša nije smetala.
— Tu se jako varaš. Dokazao sam da
— Čudno da si još živ — reče čovjek u
nikada nisam bio pas. Dokazao sam da
uniformi.
Upravljači ne mogu kontrolirati svakog i
— Zašto? — zapita.
svugdje. Time sam postigao puno.
— Putovanje bez opreme je vrlo opas‐
— Tvoj dokaz je kratko trajao.
no. Šok prolaza kroz vrijeme uništava
— Ali ostaje za vječnost koju ti nikada
neopremljene.
nećeš moći shvatiti. Na svu sreću ima
Tišina. Tišina govora. Oko njih oluja.
onih kojima će moj bijeg nešto reći.
— Bio si budala kada si pobjegao —
— Mene nećeš zbuniti — bijesno reče
nastavi čovjek u uniformi.
čovjek u tamnoj uniformi i mahne ru‐
— Činjenica da sam to učinio znači već
kom.
nešto, zar ne? — mirno je odgovorio.
Psi su sko ili.
č
— Potrudit ćemo se da to nitko ne do‐
Krik umiranja, hropac iz razderanog
zna.
vrata. Čovjek u tamnoj uniformi i njegovi
— Istinu ne možete sakriti. U najmanju
psi vratili su se u oluju.
85
INTERVJU Dženet Moris
»AUTORSKA JAMA«
• Približno u sedmoj godini počela sam čitati naučnu fantastiku; volela sam je uvek, jer u naučnoj fantastici nije lako pogoditi, posle pročitane treće strane, šta će se desiti na kraju knjige — Istakla je Dženet Moris u razgovoru sa Čarlsom Platom SFR, 1983.
godine
Sedim sa Dženet Moris u autorskoj jami.
muškarcima, naročito, nije baš jasno kako
Ne zovu to tako, jasna stvar, ali ona to
da reaguju kad Dženet Moris navali kao
jeste, to je pravi naziv za taj spušteni
da je diplomirala iz predmeta »agresivno
ograđeni deo prostorije, u podrumu og‐
samopouzdanje« i počne da im drži
romne knjižare »B. Dalton« na Petoj ave‐
predavanja o svemu, od fizike čestica do
niji u gradu Njujorku. Pisce strpaju u ja‐
vatrenog oružja. Ne dopadne im se ni kad
mu, a kupci dolutaju vođeni dokonom
ih ona pobedi u fliperu. A postoje i žene
radoznalošću pa stoje duž ograde kao
kojima se Dženet Moris ne sviđa — na
primer, zato što se ne pridržava feminis‐
vrtu.
tičke linije. U njena prva četiri romana
Sad je u »B. Daltonu« nedelja naučne
(serija »Silistra«), glavna junakinja je bila
fantastike, ja se u jami trudim da pravim
jedna svojevrsna naučno‐fantastična pro‐
promociju knjige Tvorci snova; Dženet
stitutka, koja je nebesa, smatrala da nije
nudi da potpiše primerke svog romana
samo njen posao, nego i njeno zado‐
Igračica snova, a oboje trpimo maltre‐
voljstvo, da je muškarci koriste. Čini se da
tiranje od strane jednog literarnog snoba
Dženet Moris ne veruje u ravnopravnost
u prljavom kišnom mantilu. »Ja sam pre‐
polova i ne odbacuje sve stare uloge. Ona
stao da kupujem naučnu fantastiku«, žali
čak za sebe ponekad upotrebi izraz
se taj. »Nema pisaca koji koriste solidnu,
»devojka« — i samo se napola šali.
najnoviju nauku, i pišu dobrim stilom, i
»Postoji primesa satire u svemu što
daju jaku karakterizaciju.«
radim. A serija »Silistra« bila je zamišljena
Nemam taj stomak. — smučilo bi mi se
kao kulturni protivotrov za preteranosti
— da počnem s njim da diskutujem. Ne
ženskog oslobodilačkog pokreta, koji je
mogu ozbiljno da prihvatim takvu situa‐
upravo tada bio na vrhuncu, i za koji sam
ciju; suviše je neugodna.
smatrala, i sad smatram, da je pogrešan.
Ali za Dženet Moris malo šta u životu
je
Ne vredi izaći nasred ulice i vrištati da
suviše neugodno, a sve što je u vezi sa
hoćeš svoja prava, imati napad besa, što
njenim poslom ona prihvata ozbiljno. Za‐
je česta ideja nekih žena kad pomišljaju
to se baca u bitku sa tim dobacivač
em.
kako da dobiju ono što žele. To u realnom
»Postoji jedan autor u SF polju danas, koji
svetu ne uspeva«.
daje sve te karakteristike koje vi tražite«,
»Sem toga, u »Silistri« sam bila pod
saopštava.mu ona.
uticajem Eda Vilsona i sve te sociologije.
»Je l'? A ko?«
Skidala sam socijalno kondicioniranje i
»Ja«, kaže Dženet Moris, tonom kao da
pokazivala šta ostaje — genetska real‐
je to nešto što je trebalo da mu bude
nost, koju sam izvela iz sociobiologije.«
očigledno.
Zamolio sam je da mi kaže o čemu se,
Pa, dobro, ta vrsta akviziterstva može
otprilike, radi u toj »sociobiologiji«, pošto
prodati nekoliko knjiga više, ali, u isti
to ne znamo svi.
mah, može i zasmetati ponekome. Nekim
»Pa, Vilson kaže otprilike ovakve stvari:
86
'Žudnja za kreativnošću može biti neraz‐
iz toga sledi različitost motiva i misaonih
dvojno povezana sa željom da se pose‐
preduslovljenosti. Ja sam humanistkinja,
duje i dominira.' To je citat iz zaključka.
nisam feministkinja. Žensko sam, to znam
Silistranske žene misle na ženski način,
i u to nimalo ne sumnjam; vrlo se ugodno
one nikad nisu momci u ženskoj odeći. A
osećam kao žensko, i savršeno sam
muškarci su tipa ili‐se‐bori‐ili‐beži; uvek
spremna da prihvatim činjenicu da su
nastoje da isteraju svoje tako da su
muškarci i žene komplementarni ali
praktično geni na dve noge. Pokušavala
različiti. Ni u kom slučaju mi se ne bi
sam da kristalizujem ljudsku seksualnost i
svidelo, niti bi moju podršku dobilo,
da pokažem do kog stepena ona može da
društvo u kome se totalno ujednačavanje
utiče na odluke. Ti likovi nisu zamišljeni
polova nameće zakonom ili zahteva
kao realistični, takvi koje možeš uklopiti u
nasuprot prirodnim indikacijama, a fizička
ovaj svet, niti kao likovi čiji bi pogledi na
jednakost je nemoguća.«
svet uspevali u ovom svetu, ali svi naši
Ovo, međutim, ne znači da je Dženet