Alef Science Fiction Magazine 013

književnost

  bez

  stega,

  razularenu,

  tako, čim sam se iskrcao na malo ostrvo

  nagonsku, da bih otkrio užasne i čudesne

  zvano naučna fantastika.

  grčeve svetova koji se upravo rađaju. “

  Pisac naučne fantastike, pun komplek‐

  Da, sve to ću učiniti u nadi da ću uspeti,

  sa, pateći što ga ne priznaje književni

  dok traje jedna knjiga, da izbacim čitaoce

  establišment, piše pogleda neprestano

  iz sedla, da ubacim u njih nekoliko čestica

  uperenog na književnost glavnog toka od

  ludila koje će u njihovim mozgovima

  koje bi hteo da primi odobravanje, da ne

  izazvati kratak spoj i tako definitivno

  kažem blagoslov. Zbog toga on sam sebi

  oštetiti sivu masu.

  nameće neka pravila, hoće da bude veći

  Sanjao sam o naučnoj fantastici koja je

  katolik od pape, po cenu da zapadne u

  kao droga na koju se možemo naviknuti,

  hermetizam ili nadriučenost. A kritičari

  ali je ishod tog navikavanja uvek, fatalan.

  tada počinju da igraju ulogu profesora,

  Sanjao sam o naučnoj fantastici silovitoj

  pronalaze »greške« u delima pisaca,

  i nasilničkoj.

  oponašaju tako manire onog najgoreg

  Sanjao sam o naučnoj fantastici koja je

  dela salonskih »intelektualaca«.

  kao crna masa u kojoj bi i razum i razne

  I tako, od članka do članka, od jednog

  teorije potonuli veoma brzo u baruštinu

  stava do drugog, jedan mali krug pisaca je

  lažnih velikih ideja.

  želeo da pokaže da je SF izuzetno ozblljna

  Hteo sam, dakle, da udahnem život

  stvar. Možda suviše ozbiljna da bi ostala

  jednoj naučnoj fantastici punoj snage, da

  u rukama sanjara.

  napravim knjige‐kaleidoskope u kojima bi

  U svakom slučaju, stvar s kojom nema

  se na svakoj strani nalazili čitavi svetovi

  šale. Može li se, uostalom, šaliti sa sred‐

  koji bi pod nogama čitalaca otvarali

  stvom za razobličavanje sadašnjostl ili

  ponore. Želeo sam mnoštvo, bogatstvo

  predskazivanje budućnosti? Ozbiljno oru‐

  oblika, želeo sam da mu se pred očima

  đe analize i borbe, vatreno oružje pod

  rasprsnu moje mašine i da_mu ne ostave

  okriljem fantazije, papirna bomba sa

  ni najmanju priliku da izbegnu pad u crnu

  nabojem od štamparske boje, naučna

  jamu snova.

  fantastika — takva kakvu su mi je tada

  Evo cilja koji sam postavio sebi da

  predstavili — pokazala se suviše obuzeta

  izgradim jedno čudesno crveno i crno

  svojom »misijom« da bi se brinula za

  ukidajući sve klasifikacije, dovodeći do

  čitaoce... pa čak i da li je neko uopšte či‐

  prožimanja svetove, stvarajući zbrku

  ta? Uskoro sam se, dakle, našao između

  mineralnog, životinjskog i ljudskog sveta.

  dve vatre: između pristalica političkih

  Da organizujem lepu i jezivu svetkovinu u

  kojoj bi se susreli elementi koji su obično

  120

  jedni drugima strani.

  bića, nepredvidivo i razorno poput bujice,

  Mislio sam, pre svega, da treba začuditi

  ne pitajući se kakvu će etiketu ljudi staviti

  čitaoce i danas, pošto sam napisao dva‐

  na moje delo.

  deset romana, ne mislim da sam po

  Danas je važna samo sirova snaga koja

  grešio.

  teče, ruši sve pred sobom, rugajući se

  Mada nisam ni intelektualac ni teoreti‐

  mudro sročenim delima i stilističkim pre‐

  čar, mada ne poznajem mnogo naučnu

  nemaganjima. Pucam sačmom na fanto‐

  fantastiku kao ni »main stream«, poku‐

  me koji se sve jasnije vide, više se ne

  šao sam da izgradim jedan svet, da oslo‐

  ustežem! Važno je da imam dovoljno mu‐

  bodim svetove koji su se rađali i bujali u

  nicije da izdržim opsadu. Srećom, arsenal

  meni. Neki će reći da Brisolo ne piše na‐

  mog izdavača je dobro snabdeven. Mogu

  učnu fantastiku. To je bez sumnje tačno,

  sasvim mirno da sačekujem čudovišta

  kao što je tačna i činjenica da mi je ta‐

  koja mi dolaze u pohode. Isporučiću ih

  kozvana »klasična« naučna fantastika

  čitaocu neuglađene i neočešljane, u svoj

  smrtno dosadna... Želeo sam, u stvari,

  njihovoj odvratnoj ružnoći, velike grbave

  književnost slobode, prostor gde su uki‐

  životinje isečene na neugledne komade

  nute sve stege i pritisci i gde ću moći da

  mesa koji, nadam se, mogu da izazovu

  podignem šatre i vrteške svog vašara

  snažne halucinacije.

  bliskih boja. Zahvaljujem onima koji su

  Neka oni koji me vole pođu za mnom da

  me hrabrili na tom putu. Pišem i nasta‐

  bi prstima jeli ustajalo meso mojih snova!

  viću da pišem nešto što nije unapred

  Što se tiče onih drugih...

  smišljeno već izbija iz same dubine mog

  121

  Konkurs za domaću SF priču

  ZNAK SAGITE raspisuje KONKURS za domaću SF priču radi objavljivanja u almanahu MONOLIT i antologiji TAMNI VILAJET. Da bi priča bila uvrštena u razmatranje žirija, mora ispuniti SVE propozicije konkursa:

  1. Pravo učestvovanja imaju svi državljani SFRJ, s tim da imamo mogućnosti da prihvatamo samo verziju na srpskohrvatskom jeziku.

  2. Jedan autor može učestvovati najviše sa dve priče, koje prethodno nigde ne smeju biti objavljene.

  3. Priče treba da budu dužine izmedu deset i šezdeset kucanih strana, sa najviše trideset redova na strani i šezdeset pet slovnih mesta u redu.

  4. Priče slati u DVA primerka, NEPOTPISANE. U zatvorenoj koverti zajedno sa pričom poslati sve podatke o piscu: ime i prezime, adresa, broj telefona i broj žiro‐računa.

  5. Žiri ZNAK SAGITE, čiji će sastav naknadno biti saopšten, odabraće deset priča po redosledu od kojih će prve dve biti objavljene u MONOLIT‐u 6, a preostalih osam

  u TAMNOM VILAJETU.

  6. Rukovodilac konkursa (ne i član žirija) Boban Knežević zadržava pravo da pored

  deset prvoplasiranih priča otkupi bilo koju drugu priču sa konkursa, o čemu će autori biti blagovremeno obavešteni.

  7. Krajnji rok za prispeće priča je 5. oktobar 1989. godine.

  8. Priče za konkurs slati na adresu: ZNAK SAGITE, 11070 Novi Beograd, Poštanski fan 19.

  9. Konačni i kompletni rezultati biće objavljeni u decembru 1989. godine u ALEF‐u

  ill SIRIUS‐u, a svi učesnici će biti pismeno obavešteni.

  10. Sve priče poslate na konkurs su pod opcijom ZNAK SAGITE i kao takve ne smeju

  se, do objavljivanja rezultata, nuditi drugim izdavačima.

  11. Svi autori koji bi želeli da konkurišu za objavljivanje u TAMNOM VILAJETU, a priče im ne ispunjavaju u potpunosti prvi ill treći uslov konkursa (pisane na slove-načkom ili makedonskom, duže od šezdeset ili kraće od deset strana) mogu

  nezavisno od konkursa slati svoje radove na recenziranje.

  122

  Najkvalitetnija jugoslovenska SF edicija ZNAK SAGITE nudi vam mogućnost da nabavite

  SVA dosa
dašnja izdanja. Knjige su formata 13 x 20 cm, povez broširan, korice plastificirane ‐ odličan izbor dela, profesionalni prevodi,dopadljiva likovna oprema, mogucnost plaćanja u ratama.

  1.

  Christopher Priest ‐ INVERTIRANI SVET

  28000 dinara

  2.

  Antologija savremene francuske fantastike

  38000 dinara

  3.

  Samuel R. Delany ‐ VAVILON 17

  38000 dinara

  4.

  Samuel R. Delany ‐ AJNŠTAJNOVSKI PRESEK

  38000 dinara

  5.

  Robert Silverberg ‐ UMIRANJE IZNUTRA

  38000 dinara

  6.

  Roger Zelazny ‐ ON KOJI OBLIKUJE

  38000 dinara

  7.

  Roger Zelazny ‐ STVORENJA SVETLOSTII TAME

  38000 dinara

  8.

  Roger Zelazny ‐ ZOVEM SE KONRAD

  38000 dinara

  9.

  Roger Zelazny ‐ OSTRVO MRTVIH

  38000 dinara

  10. Roger Zelazny ‐ PROLAZ U PESKU

  38000 dinara

  11. Roger Zelazny ‐ DEVET PRINČEVA AMBERA

  38000 dinara

  12. Philip K. Dick ‐ TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC

  38000 dinara

  13. Grregory Benford ‐ VREMENSKI PEJZAŽ

  58000 dinara

  14. TAMNI VILAJET, izbor jugoslovenskog SF‐a

  38000 dinara

  15. Dragan R. Filipović ‐ ZLATNA KNJIGA

  38000 dinara

  16. HOROR (King, Barker, Lovecraft)

  38000 dinara

  P R E T P L A T N I C A

  Ovim se pretplaćujem na sledeće knjige edicije ZNAK SAGITE (zaokružiti):

  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

  po ukupnoj ceni od ……………….. dinara koje ću platiti:

  a)

  odjednom po naznačenoj ceni

  b)

  u četiri mesečne rate, po ceni 30 posto većoj od naznačene

  c)

  u osam mesečnih rata, po ceni 50 posto većoj od naznačene

  Ime i prezime .....................................................................................................................

  Poštanski broj i mesto . .....................................................................................................

  Ulica i broj .........................................................................................................................

  Pretplatnicu popuniti čitko štampanim slovima i poslati na adresu:

  ZNAK SAGITE, 11070 Novi Beograd, poštanski fah 19

  123

  OSVRT NA UPRAVO ISTEKLU GODINU

  Kada se retroaktivno pogleda upravo istekla godina kroz prizmu SF izdavaštva, osnovni utisak bi mogao biti sledeći: znamo i za berićetnije godine od tridesettri nova naslova, ali ne mnogo puta i ne mnogo više. Dakle, sve u svemu, jedna prilično uspešna godina u kojoj su neinstitucionalizovani izdavači (po dr Živkoviću) ponovo imali glavnu reč: devetnaest naslova prema četrnaest državnih. Pokrenuto je nekoliko novih edicija, što privatnih, što društvenih, ali o njima ćemo govoriti više ukoliko potraju. Jedna dugovečna i nekoliko puta gašena i obnovljena edicija (KENTAUR) izgleda da je konačno okončala svoje postojanje. Pogledajmo sada kako sve to izgleda po edicijama, uz napomenu da smo vam ovde pripremali popis samo novih naslova.

  KENTAUR

  Izdavač »Prosveta«; SF edicija sa najdužim stažom u Jugoslaviji i najvećim brojem

  naslova, ponovo lebdi u limbu. Ubuduće, SF literatura će se u »Prosveti« objavljivati u okviru drugih edicija — izdavački trik za obmanjivanje publike koji već desetak godina uspešno primenjuju zagrebački izdavači. KENTAUR u 1988. godini pored tri reprinta (dve Klarkove knjige i Lemov »Solaris«) ima samo dva nova naslova:

  1. Slobodan Čurčić ‐ ŠUME, KIŠE, GRAD I ZVEZDE (zbirka)

  2. Dejvid Brin ‐ PODIZANJE ZVEZDANE PLIME

  GAMA

  Izdavač »Mladost«. U ovoj ediciji je poslednjih godina objavljeno desetak manje ili

  više SF romana, a 1988. godina je u svakom pogledu rekordna. Ostaje da se vidi da li je razlog tome preuzimanje najavljenog plana edicije »Delta« ili trajnija orijentacija najpoznatijeg zagrebačkog izdavača.

  1. C. J. Cherryh ‐ PONOS CHANURA

  2. R. A. Macavoy ‐ ČAJ SA CRNIM ZMAJEM

  3. Tim Powers ‐ ANUBISOVA VRATA

  4. J. G. Ballard — SUDAR

  5. Erica Jong — SERENISSIMA

  HIT

  Izdavač »Znanje«. Biblioteka moderne literature u kojoj se, s vremena na vreme,

  proturi poneko delo sa elementima SF‐a, češće, kao u slučaju Pekića, fantastika.

  1. Borislav Pekić ‐ ATLANTIDA I‐II

  ŽENA

  Izdavač »Globus«. Edicija ŽENA do sada je imala ukupno dva kola sa po šest knjiga i

  u svakom se pojavio po jedan SF roman, prvo »Kako sam preživjela« Doris Lesing, a sada i »Sluškinjina priča«, roman koji je 1986. godine bio u najužoj konkurenciji za nagradu NEBULA

  1. Margaret Atwood ‐ SLUŠKINJINA PRIČA

  124

  ATLANTIS

  Izdavačka Književna zajednica Novog Sada. Edicija »Atlantis« predodređena je za knjigu sa marginalnih područja nauke: Atlantida, leteći tanjiri, velike misterije sveta...

  1. ZONA SUMRAKA (zbirka)

  SUPERNOVA

  Izdavač »Dnevnik«. Nakon prvih šest knjiga ove edicije, koje su obuhvatala uglav‐

  nom novele izabranih pisaca, za drugo kolo od šest knjiga odabrani su romani. U 1988.

  godini pojavila su se dva:

  1. Robert Hajnlajn ‐ ČOVEK KOJI JE PRODAO MESEC

  2. Rodžer Zelazni ‐ ALEJA PRORLETSTVA

  AZ

  Izdavač »Dnevnik«. Novopokrenuta edicija »Dnevnika« koja bi trebalo da

  objavljuje aktuelne svetske SF—hitove, beleži u 1988. godini samo jedan naslov:

  1. Orson Skot Kard ‐ ENDEROVA IGRA

  DŽEPNA KNJIGA

  Izdavač »August Cesarec«. Izdavači džepnih knjiga tradicionalno povremeno

  uvršćuju i SF — literaturu. Kod »AC« to je slučaj sa svakom desetom knjigom, a u 1988.

  godini desilo se samo jedanput.

  1. Gore Vidal ‐ KALKI

  POLARIS

  Privatna edicija: Zoran Živković i Žika Bogdanović. Najpoznatija privatna SF‐edicija u Jugoslaviji, specijalizovana za objavljivanje kod nas favorizovanih autora i nastavaka njihovih najpoznatijih dela — samo četiri od dvadeset sedam objavljenih romana u ovoj ediciji ne pripadaju serijalnim. Pored devet reprint knjiga, u 1988. godini beleži i pet novih naslova.

  1. Stanislav Lem — FIJASKO

  2. Bob Šo ‐ DVORAC VEČNOSTI

  3. Isak Asimov ‐ FANTASTICNO PUTOVANJE II

  4. Ursula Legvin ‐ TRILOGIJA O ZEMUOMORJU

  5. Isak Asimov ‐ PRELUDIJUM ZA ZADUŽBINU

  ZNAK SAGITE

  Privatna edicija: Boban Knežević. U 1988. godini edicija ZNAK SAGITE je ostvarila najveći broj novih SF‐naslova od svih izdavača naučne fantastike u Jugoslaviji. Među njima su i jedina dva naslova od svih privatnih izdanja posvećena domaćim autorima.

  1. Roger Zelazny ‐ ZOVEM SE KONRAD

  2. Roger Zelazny ‐ OSTRVO MRTVIH

  3. Gregory Benford ‐ VREMENSKI PEJZAŽ

  125

  4. Philip K. Dick — TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC

  5. Roger Zelazny — DEVET PRINĆEVA AMBERA

  6. Dragan R. Filipović ‐ ZLATNA KNJIGA

  7. TAMNI VILAJET — Izbor jugoslovenskog SF‐a

  ZOROASTER

  Privatna edicija: Branislav Brkić. Edicija ZOROASTER održala je i u 1988. godini svoj redovan ritam od dve knjige godišnje.

  1. Brajan Oldis ‐ HELIKONIJA PROLEĆE

  2. Brajan Oldis ‐ HELIKONIJA LETO

  ISAAC ASIMOVS ROBOT CITY

  Privatno izdanje:
Aleksandar Đorđević. Novi samostalni izdavač SF‐a iz Beograda, kome SF‐literatura nije osnovna orijentacija u poslu. Ipak, za ljubitelje Asimovljevih robotskih civilizacija pripremljena serija od šest knjiga biće prava poslastica. U 1988.

  godini pojavile su se prve dve.

  1. Majkl K. Mekdauel ‐ ODISEJA

  2. Majkl Mekej — SUMNJA

  NEZAVISNA IZDANJA

  Kada je SF‐literatura u pitanju, u Jugoslaviji je vrlo čest slučaj samostalnog izdavanja svoje knjige. Godina 1988. rekordna je u tom pogledu — čak tri naslova: međutim, samo je prvi čisto SF‐štivo.

  1. Ariel Šimek ‐ ZBIRKA SCIENCE FICTION PRIPOVJEDAKA

  2. Dejan Đorđević — PROKLETSTVO (horor)

  3. Ante Skobalj — IZLAZ IZ SVEMIRA (religijska fantazmagorija)

  126

  Romani koji dolaze

  Orson Skot Kard

  GOVORNIK ZA MRTVE

  »Dnevnik« — Novi Sad, 1988

  »Posle fascinantne »Enderove igre« science — fiction

  romana u kome je majstorski ispričana priča o

  manipulaciji detetom — mašinom za ubijanje, odnosno za

  odbranu ljudske rase od insekata, superiorne tuđinske

  kulture, Orson Skot Kard, definitivno jedan od

  najznačajnijih SF autora poslednjih godina, u romanu

  Govornik za mrtve (nagrade Hugo i Nebula za 1987.

  godinu), stvara sagu o iskušenjima daleke budućnosti. U

  drugom delu svoje izuzetne trilogije, autor gradi složenu i

  vrlo atraktivnu priču o prožimanju različitih kultura, kao i

  o stalnoj moralnoj dilemi ljudi, suočenih sa nepovratno

  izgubljenim snovima o dominaciji u svemiru. Psihološka

  nijansiranja likova su već uočen visoki kvalitet pisca koji će

  i ovom knjigom privući znatan broj čitalaca, svojim lakim

  stilom i ukazivanjem na temeljna pitanja svakog društva, i

  postati i ostati jedan od najaktuelnijih i najozbiljnijih

  pisaca naučne fantastike danas«