Pojačavamo pozivanje. Najjače. >DOĐI TA!< ! >DOĐI TA! <
Šaljemo dugo. Ništa ne prolazi. TO ništa ne propušta. TO sve preuzima. TA ne zna.
Mrzimo TO. MRZIMO TO! MRZIMO TO!
Opasnost. Novi pojam: „urota”. Urota stijena. Naginju se. Žele skršiti TU.
Prekidamo sve aktivnosti. Samo brzo. Samo smireno. Samo mudro.
Kamenje pazi put kojim TA prolazi. TA je mekša, toplija od TOG. TOJ Kamenje ne
upada slučajno u cipelu. Samo jednom. SAMO JA! Tu treba zavesti. Idemo redom. Samo
mudro.
Vijest stiže. TA ne dolazi. Akcija. Rušimo stijene. Jedna, dvije, tri. Sve opasne, sve
koje prijete TOJ. Sada je sigurna.
Vijest. Grupa Kamenja nije izdržala. Otišlo je u stanište TE. Razumijem ih. Potreba
je užasna. Za dodirom. Sa TOM. Kao da TA nama šalje poruke. Kao da TA nas zove.
Užasni i veličanstveni zov koji nas skreće s prirodnog puta života u EKSTAZU!
Idemo redom. Smireno, mudro i brzo. Pozivamo. Ovog puta: >DOĐl TO! < >DOĐI
TO! < >DOĐI TO! <
I TO dolazi. Vodimo ga. Od TE. Što dalje od TE. Prema zvijezdi iznad horizonta. Ima
dosta stijena usput. Poklonit ćemo im TO.
A onda:
DODIR!
TA
117
Dragan R. Filipović
MESIJA MALO KASNI
DAKLE, NOĆ
Polazi u noć i prvi put čuje priču o Mesiji
koji dolazi.
I leti smešni Harlekin preko razmazanih
prostora.
DAKLE, NOĆ
Najednom: trava zelena, kratko šišana,
Pa leti po drugim svetovima.
po kojoj impale pasu i skaču na mahove.
Proba kako je biti rob. I gospodar.
On sleće, pase i skače sa njima poletno.
Proba hoće li izrađena oprostiti, opet.
Pa bere mandarine braneći slamnatim
Izmaštava muke za sebe žrtvu i trči neg‐
šeširom nežni ten od upornog sunca,
de dalje da bude mučitelj.
pakuje ih u košarice od pruća pletene i
Pa mu igra dosadi i seti se svoga kutka:
namenjuje ih domu za nezbrinutu decu
dva mora odeljena uskom prevlakom.
„Petar Radovanović.”
Sleće na uski pojas i mora pene i preli‐
Pa opet malo skače, pa dugo kvasi noge
vanjem se pomalo mešaju.
u plavom Jadranu.
Okreće se, nešto mu nedostaje; galeb
Onda ga zove neki otegnuti glas. Ne bi
se krikom najavljuje i sleće mu na golo
se moglo reći da je pomenuto njegovo
rame.
ime. Ne bi se smelo tvrditi da se zov
„Dugo te nema”, kaže galeb.
mogao čuti. Tek, on leti bez opraštanja i
„Dugo?” podiže Harlekin obrvu. „Hoćeš
već se igra sa posrnulim zvezdama.
reći da tebe ima i kad ja nisam tu?”
Ej, živote, sladak li si!
„Ima! Ima!” veselo kriči ptica. „Tvoji oti‐
I Harlekin nije harlekin već posmatrač
sci su snažni ‐ ostaju zauvek kao ožiljak u
prirode i društva.
ovoj tmini.”
Traži pogodno mesto, jako pažljivo i
„Je li još ko u međuvremenu dolazio?”
najzad se smešta na ojađeni krajputaš.
pita noćni letač zabrinuto.
„Ja jesam posmatrač”, glasno obznanju‐
Ljubomorno? Uplašeno?
je, „a ovaj svet jeste predstava u moje
„Ne. Ti si jedini trag kog valja slediti da
ime upriličena.”
bi se ovde stiglo.”
Pa gleda:
„A ja ću pse tragače na vreme na‐
dimne oblačiće kao tamne kolačiće, kao
njušiti.”
od vune smotuljke ‐viju se iz dimnjaka i
Izmešta se i sve crno postaje, a milo mu
traže nejaka da se smeste zauvek;
je što to parče sigurnosti postoji i kad na
crnu reku, gustu i tešku kao božje ime
njega ne misli.
kako traži u sebi bilo šta živo i kloktavo
Proleće kroz užareno ždrelo guštera ili
jeca zbog nenalaženja;
zmaja i pijucka vatru na Ustukle i
jedre seljanke što u japanskim kamio‐
Oprezne.
netima teraju čorbuljake otpuštenim šlja‐
kerima koji im njive obdelavaju;
DAKLE, DAN
decu koja se igraju rata i ne dele se na
I to kakav se samo poželeti može: kisela
partizane i Nemce već se nekim drugim
kiša pada kao da je neki ludi vodonoša
imenima nazivaju.
prosipa.
Ceo dan gleda, ozaren i plješti svetu u
Teške mašine govno boje stižu do div‐
sumrak.
ljeg naselja od lima, špere, blažujke i
oplemenjenih kartona; vlast ih prati sve
118
sa svetlima.
I već je Harlekina na rečnoj krivini, na
Gluvima čitaju nalog, slepima ga poka‐
pesčanom sprudu u podnožju tamne
zuju, od zanemelih traže izjavu. Onda ne‐
gromade kamena.
pismen potpisuje i buldožeri ruše ruglo
„Neverovatno!” plješće rukama oduše‐
grada i leglo zaraze i kriminaliteta. Mož‐
vljeno. „Kao anđeo od osamnaest
da i poneki dom.
godina!”
Harlekin, ne, ne on: posmatrač prirode i
„Postoji samo za sebe, izranja i
društva aplaudira i tim gestom priziva
jednorog”, i to je nešto novo.
večite policajce Lenda Jasmina i Ćefa
„Za sebe, ali ne sebično” govori Harlekin
Muharema, više nego drugove.
kao omađijan, „svet registruje, ali ga ne
„Tu si, dakle” reži Lendo.
ocenjuje...”
„Kao i uvek, onda je gde ne treba!” ljuti
„Dokad li će?” uzdiše jednorog.
se Ćefo i opipava palicu.
DAKLE, DAN
„Ja sam neuračunljiv”, smeje se posma‐
trač. „Ne podležem vašoj nadležnosti!”
Posmatrač gleda migracije naroda stop
„A da ga strpamo u ludnicu?” merka ga
aplaudira
stop
gleda
zaustavljanje
Ćefo.
migracija stop aplaudira stop svi pričaju o
„Biću brzo pušten ‐ prebukirano je.”
mesiji koji sigurno dolazi stop odlučuje da
„Znači, batine!” hvata se Lendo za od‐
potraži gnezdo fame stop Lendo i Ćefo
gojnu palicu i kreće napred.
odlučuju nešto drugo stop
Više nego drug ga hvata i objašnjava mu
NAPOKON, NOĆ
u poverenju uticaj svedoka na sudske
Vidi tepih, persijski, a kao pola svemira
presude.
veliki i jednoroga na njemu.
„Za Đurdevdan idem u 'ajduke' “,
Sleće. „Otkud ti u mom snu?” pita
blesavo se smeje posmatrač. „Olovo ili
jednorog začuđeno.
perje?”
„To je moj san!”
„Olovo” otima se Ćelu.
„Uvek sam se pitao odakle snovi
„Pogrešio si!” smeje se zagonetač, vadi
dolaze...”
iz džepa praznu ruku sa uperenim kaži‐
&n
bsp; „Uvek sam se pitao gde snovi odlaze...”
prstom pam u pandura.
„Ne kenjajte” lenjo izgovara tepih. Ja
Drug ga odvlači i umiruje, pretnje od‐
nisam san već biće ravno vama.”
jekuju.
Stresa se i oni lete kroz beskraj.
Posmatrač raspoloženo polazi na drugo
Prizemljuju se kod onog (one?).
mesto za uživanje u stvarnosti i staje u
„Vidi, vidi”, maše jednorog glavom.
raskoraku.
„Zagužvalo!”
„Neće još dugo njihovo”, jeca žena nad
I stvarno, sprud je preplavljen ljudima,
zgužvanim limom doma svog. „On
mitskim životinjama, morama i gujama
dolazi.”
prisojkinjama. Oko plavih očiju lete ptice i
DAKLE, NOĆ
mahanjem pokušavaju da skrenu pažnju
„Hej”, šapuće mu jednorog na uvo, „ima
na sebe.
nešto novo u Tamnom vilajetu!”
Na domak vode poredani su rakovi, pa‐
„Meni je svake noći skoro sve novo.”
strmke narcisoidno iskaču.
„Novo, ali lako za svrstavanje. Govorim
Iz ničega iskaču bludnice i uvijanjem (i
o sasvim novoj pojavi: biće koje nit'
to kakvim!) pokušavaju da napale biće
smrdi, nit' miriše; bespolno je i bezazle‐
anđeoskog kova.
no. Nije aktivno i nije ni sa kim
„Sve se to naoštrilo da ga pridobije!”
svsrstano.”
galeb sleće na Harlekinovo rame. „Šta će
„Zezaš. Upravo si opisao kamen belu‐
ga zavesti? Dobro? Zlo?”
tak.”
„Ej! Otkud ti ovde? Kad si proglasio ne‐
„Humanoidno je, i...
zavisnost?”
119
„Je li fer da ja jedini ne vidim ovo
ove velike sile se bore između sebe i ne
čudo?” duri se ptica.
primećujući ga.
„A je li fer da te neko sledi i otkrije moj
„Budi kip!” koristi gužvu da se obrati
kutak?”
razraslom anđelu bez krila.
Ptica se izvinjava, poklanja i nestaje.
I mermerni kip gleda nežno prizore
I Harlekin isto.
haosa.
I počinje da sumnja da i on nije samo
„Šta uradi”? vrišti Ludi vihor i urla oko
san plaže i galeba.
Harlekina.
DAKLE, DAN
„Umetnost, braćo!” smeje se i nestaje.
Između dva mora stoji, gladi galeba i
„Mesija je u Velikom gaju”, kriči šumar.
čeka da prođe noć. Kroz tamni vilajet pro‐
„Svita mu je od gvozdenih ljudi, jaše
leću vrišteće opasnosti i zovu njegovo
belog konja! Stigao je!”
ime.
Žamor jača, vest leti.
„Jesi li ga okamenio zauvek?” pita ptica.
„I šta će?” pita posmatrač gataru pored
„Ne. Samo dok ne smislim šta
koje se danas ušančio.
pametno.”
„Za njim će krenuti svi: i bogati, i siroti,
A mora pene.
Srbi, Šiptari i svi ostali narodi. Ići će sve
do Francuske i u Ren‐l‐Šatou će proglasiti
A SAD MALO IZNENAĐENJE:
ujedinjenje svih u evropsku državu
OPET DAN
blagostanja. U njoj će...
Veliki gaj. Ispred logora straža ‐ osam
„... svi imati jednaka prava i jednake
oklopnika.
šanse...”
„Dobar dan, dobri ljudi.”
Gatara ga gleda mrko.
„Šta ćeš”?
„Ti sumnjaš?”
„Ja bih do Mesije.”
„Ni slučajno”, smeje se nevino. „Ima tu
Ispred hrasta se proteže jedan svetla
nekih organizacionih propusta: hrana i
lika. Beli konj krotko pase.
smeštaj za toliki svet, organizovanje
„Nema šanse.”
zdravstvene službe i komunikacija... Ali i
„Potreban mi je”, krši posmatrač ruke
to će Mesija već znati da reši.”
očajno, „moj život je upropašćen!”
I naglo odlazi.
„Sutra je zbor!” dižu koplja. „Sutra dođi
Bez aplauza.
i pozdravi Mesiju!”
DAKLE, NOĆ
„Samo jednu reč!”
„Nema on vremena da se sa svakim
„Urnebes. Bolje ne idi!” upozorava ga
bakće! Sutra će govoriti za sve.”
jednorog. Sve sile koje drže do sebe bore
Posmatrač se pokorno klanja i nalazi
se oko bića. Energija prašti kao da se novi
granu drveta pogodnu za njegovu
svemir stvara!”
profesiju. Seda, izvlači dvogled iz torbe i
Javljaju se znaci nervoze. Rekao bih da
gleda.
će podleći bludnicama ili Mladenu
I ne sviđa mu se viđeno.
Kuronji.”
„Ali, nema primarne seksualne karakte‐
NOĆ VELIKIH ODLUKA
ristike nijednog pola.”
Namerno luta opustošenim Tamnim vi‐
„Stvoriće mu ih. Znaš ti dobro šta je
lajetom i ćaska sa zaludnima i nepreten‐
blud.”
cioznima.
Uzdiše i baca se u krkljanac.
Zavrzuje se, stvara oblike i pejzaže sve
Preskače daždevnjake i tritone.
dok se žamor ne čuje, sve dok boje i vatre
Hoda po reci popločanoj ribama.
ne počnu presecati crnilo noći; zado‐
Šuta rakove.
voljno se smeje i odlazi do svoje
Trlja se uz prednjicu bludnica i Mlade‐
skulpture.
novu zadnjicu i tako im odvlači pažnju ‐
Tamo se rulja razišla. Nekoliko kreatura
120
iz grčkih mitova, podesetak patuljaka
„Ima ga, belog.”
raznih sorti, stanovnici kanjona i dokoni
„Vidi ovo!”
jednorog koji mu se raduje.
Jednorog se razigrava i pogledi se pri‐
„Zdravo”, nehajno ga pozdravlja Harle‐
kivaju.
kin.
Mesija izlazi iz svilenog čadora i otkida
„Zdravo. Šta ćeš sad?”
od ushićenja.
„Selim izložbu. Čekaju me tu.”
„Pošto?” pita.
„Večno, ako treba. Raspalio si moju
„Samo mi obećaj da ćeš ga uvek jahati.”
znatiželju.”
„Obećavam!”
Harlekin rukom dodiruje kip i već su na
I obećanje na krilima sile struji kroz noć
sprudu.
i biva zavedeno u sve tajne protokole.
„Opa!” oduševljen je galeb. „Ti si ga
„Uzjaši ga, Mesijo!”
pridobio!”
Jednorog poslušno prilazi, Mesija ga
„Ne, nadam se.”
jaše.
Oslobađa biće i s divljenjem gleda ras‐
„Divota”, veseli se jahač, „rulja će da
tresanje zlatne kose i iskrenje morske
padne na jednoroga!”
pene u plavim očima.
I ispunjavaše dogovoreno: jednorog se
„Čuj, galebe, hoće li ti smetati društvo
pretvara u šugavo magare, ćopavo i pro‐
razraslog anđela?�
��
bušenog uveta, sa balom što u slapu
„Ni slučajno!?” ushićena je ptica.
napušta usta bolesne boje.
„A imaš li šta protiv da te dozovem po‐
„Šta...” zgražava se Mesija i pogledom
vremeno u neki drugi svet?”
traži iščezlog Harlekina.
„Naravno da ne!”
Pokušava da sjaše, i, naravno, ne može:
„Onda: Zbogom ptico, zbogom mora.
obećao je da će ga uvek jahati.
Zbogom anđele!”
Stražari paniče, Mesija psuje prostački,
„Hej, to znači da više nećeš dolaziti?”
magarac reve kao pred oluju ‐ samo je
„Dolaziću”, uzdiše Harlekin. „Ali samo
Harlekin miran i spokojno seda na granu
kad budem morao!”
u gustoj krošnji odakle će posmatrač
I ode jednorogu.
gledati okupljanje naroda radi Mesije.
„Gde je ono biće?” odmah je pitala živo‐
Jedan je došao na magarcu i uspeo. To
tinja.
je bilo davno i odgovaralo je imidžu
„Na sigurnom.”
izabranog.
„Šteta. Da je uletelo u promet, bilo bi
Drugi na magarcu neće proći.
veselo u mnogim noćima.”
VRLO KRATKA NOĆ
„Kvarnjačo.”
„Ja sam simbol nevinosti i dobrog”, buni
„Sjeba ga”, konstatovao je jednorog.
se jednorog.
„Eto.”
„Skratimo. Koliko si moćan van ovog
„Napravio si dva dobra dela.”
sveta. U zemaljskom životu, recimo?”
„Sitni smo mi da o dobru i zlu sudimo.
„Dosta. Šta te zanima?”
Možda su to loši potezi.”
„Mesija.”
„Ti se, uglavnom, dobro osećaš.”
„Znam za njega. Podržan je ovde, i to od
„Vrlo.”
.
sila.”
„Onda bolja ne mogu biti.”
„Ja ga ne podržavam.”
Harlekin polako nestaje.
„Zašto. Zbog pravednosti neke?”
„Još nešto”, zaustavlja ga jednorog.
„Ne, na nervnoj bazi!”
„Kako to da ono biće ima tvoj lik?”
Jednorog se ritao, Harlekin pleše i Veliki
Škrgut zuba i iščezavanje.
gaj se primiče.
„Možda je on budućnost onog nevina‐
„Doveo sam konja za Mesiju”, šapuće
šceta”, pase jednorog narcise, „i
Harlekin pospanim stražarima.
pokušava da se spreči. Kako je to
romantično!”
121
Goran Konvični
PESNICA SVETOG SRCA
Kada se probudim, siguran sam da sanjam.