Učenici bi kod kuće pretražili sve police s
samo još izvorsku vodu ‐ koja je pro‐
knjigama, ormare, komode, kuhinjske
vereno najzdravije piće ‐ nezadovoljstvo
elemente, tavane, podrume, pa čak i
je poraslo. Istina, prijateljsko ubeđivanje
mašine za pranje rublja i frižidere.
države je urodilo plodom, ali bilo joj je
Nagradu bi dobio učenik koji bi u školu
jasno da mora učiniti nešto delotvornije.
doneo najduži spisak stranih knjiga,
U tom trenutku se sudbina sama pos‐
naravno onih, koje su kod kuće imali otac
tarala za rešenje. Preko noći se pojačao
i majka. Takav učenik bio je opravdano
pritisak neprijatelja na granicama i
ponosan na svoje roditelje.
zloslutna pretnja rata postala je opipljiva.
Da li su i roditelji bili isto tako ponosni Na granicama su se pojavili neprijateljski
na svoju decu, to nije moglo tačno da se
tenkovi, topovi, minobacači, džipovi,
utvrdi, jer odrasli nisu bili navikli da
transporteri, kamioni i nebrojene peša‐
glasno izražavaju svoje mišljenje i
dijske trupe. A na moru se u grozdovima
stavove, posebno ne lične.
ljuljala neprijateljska mornarica i zlobno
okretala preteče cevi ka teritoriji države.
7
Masnim slovima štampani naslovi zauzeli
Ako hočeš mir, pripremaj se na rat, i su naslovne strane novina. Biće rata, rat!
danas mudro odzvanja u ušima poznata
Izvorska voda i hleb od žira bili su u
izreka starih Rimljana. I država je bila
trenutku zaboravljeni. Stanovništvo je
ovoga veoma svesna. Utoliko više, što su
počelo masovno da skuplja doprinos za
svuda naokolo na njenim granicama vre‐
ratni zajam. Devojke i žene, ćerke i sestre,
bali pohlepni neprijatelji, kojima je u glavi
majke i bake, davale su svoje srebro i
bila jedna jedina želja: kako se dokopati
zlato na sakupljačkim mestima. Čak su i
85
mornari i konjokradice žrtvovali svoje
učiteljica života, moglo se za njim
zlatne minđuše za opštu stvar. Čitava
ponoviti. Ali važno je to, da je narod jeo zemlja plebiscitarno je izrekla svoju
hleb od žira, pio izvorsku vodu i bio
podršku državi.
zadovoljan.
Ali to još nije sve. Državne vođe su uvek
Svetla na računaru su još uvek treperila,
bile iskrene prema svojim ljudima, pa su i
ali ih A nije više video. Automatski se
ovog puta svakom pojedincu htele da
mašio za šoljicu kafe i otpio gutljaj. Bila je
dokažu kakva i kolika opasnost im preti.
gorka i odvratna. Kao rakija, pomislio je
Organizovali su masovne ekskurzije na
nehotice. I odjednom se i sam osetio kao
pogranična i obalna područja. Čitave
platneni pijanac, napunjen rakijom. Nika‐
kolone autobusa i vozova zaustavljale su
ko nije mogao da pribere misli, ni na šta
se pred improvizovanim osmatračnicama.
nije mogao da se osloni, kao da se polako
Svaki posmatrač dobio je u ruke dvogled,
budio iz duge i mučne narkoze: ali nešto
barem onaj pozorišru. Nevinim očima
je ipak osećao jasnije nego ikad pre. Sve
ukazivali su se stravični prizori, i zato su je propalo. Pokret za državljnsku samo-trudnicama ubrzo zabranili osmatranje.
svest, njihovi planovi, program. Sve.
Čak i neverne Tome, koje su ranije
Shvatio je i da u stvari nikad nije verovao.
jadikovale o demagogiji i naduvavanju
Ono, što je smatrao zdravom skepsom,
činjenica, odbacile su svoju zabludu i
metodičkom sumnjom, u stvari je bila
odmah se učlanjivale u vojsku kao
neverica. Umornim pokretom pritisnuo je
jednogodišnji dobrovoljci. Svako je kroz
crveno dugme velikog računara. Pogled
dvogled mogao da vidi ogromnu neprija‐
mu je odsutno odlutao kroz prozorsko
teljsku vojsku, koja se ulogorila tek
staklo. Napolju su u rano veče hladno
nekoliko kilometara od granice.
žmirkala svetla velegrada.
Država je postala omiljena, ljudi su rado
Glavni savetnik, ministar i general, ćut‐
pristajali na sve žrtve i odricanja,
ke su zurili u A‐a koji je dlanovima podu‐
jedinstvo im je unelo svežinu u srca. Opet
pirao glavu. Posle nekoliko dugih, bes‐
je sve bilo kako treba, posebno stoga jer
krajno dugih trenutaka tišine, pogledom
je stanje pripravnosti dalo državi u ruke
je preleteo preko njihovih lica. U njihovim
dosta široka ovlašćenja. A država je
hladnim očima tražio je podsmeh, liko‐
umela dobro da ih iskoristi.
vanje. Ništa od toga. Kad je uhvatio
Tako su svi bili dobro raspoloženi, a
ministrov pogled, u njemu je čak nazreo
najviše slikari, moleri i stolari, koji su imali
trag saosećanja, ili mu se samo tako
pune ruke posla i garantovano dobar pri‐
učinilo. To ga je još više pritislo.
hod. Izrađivanje kulisa zahteva uvežbanu
Prvo je progovorio glavni savetnik. Glas
i spretnu ruku. A ovog puta su bili
mu je bio topao, ali bezličan, bez prave
potrebni bukvalno kilometri kulisa. Me‐
ljudske boje.
đutim, volja je snaga, a ko hoće taj i
"Iako smo na suprotnim stranama, poš‐
može. A za kulise i nije bila potrebna
tovani A, izuzetno vas cenimo. Dokaz za
fotografska preciznost, jer su gledaoci bili
to je i ovaj ogled koji smo vam ovde
udaljeni nekoliko kilometara, a na moru
omogućili. Zato računamo na vašu pot‐
su bile dovoljne i malo bolje urađene
punu diskreciju."
konture brodova.
"Naravno," bezvoljno odgovori A. Sam Sa pograničnim stanovništvom takođe
sebi se podsmehnuo: "Usluga za uslugu".
nije bilo problema, jer su ih već ranije iz Otpio je gutljaj gorke, već ohlađene kafe.
bezbednosnih razloga preselili duboko u
"Vidite, A," nastavio je savetnik, "vi ste unutrašnjost u planinske udoline ili
razuman i pošten čovek. Znate šta hoćete
pustinjske predele bogu iza leđa, a zatim
i ubedeni ste da radite kako treba. Niste
su deset kilometara unutar granice
jedna od onih usijanih glava koje razbijaju
postavili
još
jednu,
improvizovanu
izloge i prevrću automobile. Ili, još gore,
granicu.
jedan od onih koje plaćaju u inostranstvu,
Svega ovoga se dosetio ministar, koji je
koji igraju kako im drugi sviraju. Zato smo
još imao klasično obrazovanje. Istorija je
vas pozvali ovamo, da se uverite kako
86
stvar zaista stoji."
ćanje ili čak sažaljenje ponizilo bi ga
"A vi," upade mu A u reč, "jeste li vi za potpuno. Popio je i poslednji gutljaj kafe i
sve znali unapred?" Nije se više radilo o odlučno ustao. "Pozdravljam vas, gospo-nekoj prvoj nadi, nego je istina bila gora
do", promrmlja i stisnu usne. "Mislim da od noćne more, i zato se uhvatio i za
je ovo naš poslednji susret." Zaćutao je, poslednju slamku koja mu je preostala.
okrenuo se i polako napustio salu. Znao je
"Sumnjali smo, ali nismo znali", tihim da ga prate tri para očiju i samo ga je to
glasom je odgovorio ministar i ustao. "I održavalo u uspravnom stavu.
sami smo rizikovali. Na kraju krajeva,
Vrata su se nečujno zatvorila za njim.
mnogo više od vas. Inače, i sami ste znali.
A je bio samo još slomljeni pojedinac sa
Sve svoje programe ste ubacili u računar.
uništenim porodičnim životom i bez bu‐
A računar je samo mašina, ne laže i nije
dućnosti. Pokret za građansku samosvest
pristrasan. Njegovi odgovori zavise od
bio je obezglavljen.
pitanja. A i sami ste dobro videli kakve ste
Ministar je zamišljeno gledao kroz
odgovore dobili. Da li biste možda hteli
prozor i automatski prstima lupkao po
da vas na to podsetim?" u njegovim
rubu stola. "Ove naše programe treba još
rečima zatreperio je ciničan ton. "Sedam poboljšati", reče malo zatim sa laganom
tačaka vašeg programa, jedna za
senkom zabrinutosti u glasu. "Bojim se da
drugom?"
ne deluju više tako ubedljivo kao nekad.
"Nemojte tako", iznenada upade sa‐
Da mu niste sipali u kafu one vaše
okrete se ka savetniku.
"Dobro, dobro", pomirljivo reče A
"U pravu ste, kolega", saglasio se glavni promuklim glasom i sa vidljivim telesnim
savetnik " i meni se čini da su malo
naporom diže ruku. "Sasvim je svejedno."
preterani, skoro groteskni. Ne kažem,
"Nije svejedno", po prvi put se javi ge-ono o radio‐emisijama i neprijateljima, i
neral. "Vama možda jeste, ali mi
ono o deci i roditeljima, to je baš
smatramo da je upravljanje državom
primereno i upotrebljivo, ali LSD i vojne
ozbiljna stvar. Odgovorna. To se ne može
kulise, u to uskoro neko više neće
prepustiti bilo kome. Raznim sanjarima i
verovati, uprkos supstancama".
pustolovima koji ne poznaju osnovne
"Supstance, supstance", klimao je
društvene zakonitosti."
glavom ministar. "To je samo pomoćno
"Hajde", opet upade savetnik, "ne sredstvo. Treba zameniti programe,
budite tako oštri. Ne gledaju svi vašim
izmisliti nešto novo, sveže."
očima, generale. A to je i njihovo pravo.
"Ne znam", hladno reče general. "Meni Važni su rezultati, činjenice. A one su", se sviđaju, neki su baš duhoviti." S
okrete se prema A‐u, "očigledne. Slažete naporom je potisnuo zadovoljni osmeh,
se, zar ne?"
koji nikako nije priličio jednom generalu.
"Sigurno je nešto bilo pogrešno", tiho Pogledao je na sat. "A sad me izvinite na
reče A.
trenutak." Čvrstim korakom je prišao
"Svakako ne sa računarom", hladno
radio‐prijemniku, koji je stajao na polici i
prozbori general.
pritisnuo je dugme.
"Moram još da razmislim", odvrati A, ali
"...proglašeno stanje ratne priprav‐
u njegovim rečima nije više bilo neka‐
nosti..." začuo se uzvišeni glas radijskog dašnjeg žara. Izgubio je odlučujuću bitku i
spikera. "Velika pomeranja neprijateljske
to su sva četvorica dobro znala. Ništa više
vojske na kopnenim i morskim granicama
nije trebalo dokazivati i objašnjavati.
naše države. Evakuacija pograničnih kra‐
Radilo se samo još o tome da mu omo‐
jeva je u toku. Svi slikari, moleri i stolari guće koliko‐toliko časno povlačenje. A
treba odmah da se jave najbližem vojnom
toga se upravo najviše bojao, jer saose‐
odseku..."
87
Rodžer Zelazni
VARIJACIJA JEDNOROG
Roger Zelazny, UNICORN VARIATION, 1981.
Prevod: Zoran Jakšić
B
bilo tragova divljih stvorova; a on ih je sve
izarni prizor plamenova, kolevka svet‐
znao onako kako bi oni poznavali njega
losti, kretao se spretnom, gotovo prefi‐
da su se sreli licem u lice.
njenom promišljenošću, ulazio u stvar‐
Ukoči se, jer negde odnapred, sleva,
nost i izlazio iz nje poput olujom pro‐
začu najneprimetniji, neočekivani zvuk. U
streljenog trenutka večeri; ili je možda
tom trenutku upravo je ponovo klizio u
tmina između dva bleska više odgovarala
postojanje i tako mu se ocrtaše obrisi,
njegovoj najstvarnijoj prirodi ‐ kovitlacu
koji nestadoše hitro, poput duge usred
crnog pepela što se prikuplja vrludavim
pakla, ali golo prisustvo nakon toga bilo je
ritmom u znak odgovora na zamirući zvuk
nesumnjivo.
pustinjskog vetra niz korito sasušenog
Nevidljiv, ali stvaran, moćan, ponovo se
potoka iza zgrada, kovitlacu praznom pa
pokrenu. Prema tragu. Prema znaku.
ipak
ispunjenom,
nalik
stranicama
Napred. Napeto. Ispod izbledelog natpisa
nepročitanih knjiga ili tišini između nota
SALUN na tabli koju je nagrizlo nevreme.
pesme.
Kroz krila pokretnih vrata (jedno od njih
Opet nestade. Pa se ponovo vrati. I
nahereno).
ponovo.
Silina, kažete. Da, potrebna je određena
Sa desne strane bar, sav prašnjav. Iza
snaga identiteta za takvo ukazivanje pre
njega naprslo ogledalo. Prazne boce. Po‐
ili posle određenog trenutka. Ili oboje.
razbijane boce. Bakarni nogostup, pocr‐
Dok je iščezavao i pojačavao se još je i
neo, okoreo. Sleva i pozadi stolovi. Raz‐
napredovao, kretao se kroz toplo po‐
ličitih stepena očuvanosti.
podne, vetar mu je brisao tragove. To
Čovek koji sedi za najboljim primerkom
jest, onda kada je bilo tragova.
čitave skupine. Leđima okrenut vratima.
Razlog. Uvek mora da postoji razlog. Ili
Leviske. Pešačke čizme. Izbledela plava
razlozi.
majica. Uza zid sa njegove leve strane
Znao je zbog čega je tu ‐ ali ne zbog
naslonjen zeleni ruksak.
čega je tu, na tom određenom mestu.
Pred njim, na stolu, nacrtani su bledi
Predviđao je da će to ubrzo shvatiti, dok
obrisi šahovske table, zamrljani, izgre‐
se primicao napuštenom nizu građevina
bani, gotovo uništeni.
stare ulice. Međutim, znao je da razlog
Fioka u kojoj je našao šahovske figure i
može da dođe i pre toga, ili posle. Pa
dalje je bila dopola otvorena.
ipak, privlačenje je postojalo, a silina
Taj čovek više nije mogao da izdrži da
njegovog bića bila je takva da mu je
prođe pokraj šahovske table, a da ne reši
morao biti sve bliži.
neki problem ili da ponovo odigra neku
Zgrade su bile oštećene i ruševne, neke
od svojih boljih partija, isto kao što nije od njih su pale, a sve su bile sasušene,
mogao da izdrži bez disanja, cirkulacije
prašnjave i napuštene. Između podnih
krvi ili održavanja relativno stabilne
dasaka rastao je korov. Ptice su se
telesne temperature.
gnezdile po krovnim gredama. Svuda je
Posetilac priđe bliže, i možda su po
88
prašini za njim ostajali tragovi, ali niko ih
drugu kraj sopstvene desnice.
nije primetio.
"Hvala", začu se blag, čist glas iz tačke I on je igrao šah.
negde iza toga.
Gledao je dok je čovek ponavljao po‐
Limenka se podiže, malo naže i vrati na
teze onoga što je možda bila njegova naj‐
sto.
bolja partija, sa predtakmičenja za svet‐
"Ime mi je Martin", reče čovek.
sko prvenstvo pre sedam godina. Posle
"Zovi me Tlingel", reče onaj drugi.
toga je otpao ‐ iznenađen da je čak i dotle
"Mislio sam da je tvoja vrsta izumrla.
dospeo ‐ jer nikada nije dobro igrao pod
Drago mi je da si bar ti preživeo da mi
pritiskom. Ali na tu partiju uvek je bio
omogućiš ovu igru."
ponosan, i oživljavao ju je u sebi, kao što
"Ha?" Reče Martin. "Još uvek smo svi sva razumna bića oživljavaju određene
bili tu kada sam poslednji put pogledao ‐
prekretnice svojih života. Nekih dvadeset
pre nekoliko dana."
minuta bio je potpuno nedostupan za
"Ne mari. Mogu za to da se postaram
svaki pristup spolja. Bio je blistav i pro‐
kasnije", odvrati Tlingel. "Zaveo me izgled čišćen, čvrst i prozračan. Bio je najbolji.
ovog mesta."
Posetilac za uze mesto naspram nje‐
"Oh. Avetinjski grad. Znaš, ja puno
govog, sa druge strane šahovske table, i
lutam po takvim mestima."
zagleda se. Čovek uz smešak završi
"Nije bitno. Primakao sam se prelomnoj
partiju. Potom opet poređa figure, ustade
tački vaše karijere kao vrste. Toliko
i donese limenku piva iz ruksaka. Otvori
osećam."
je.