spada u najužasnije đubre koje postoji.
Bernija Rajtsona, i tvrdo izdanje Godišnjih
Prema tome Princeza Dejzi izgleda kao
doba, i džepno izdanje Kudža, u 3.200
Rat i mlr. A opet, neko je mislio da će to
skladišta ne samo u knjižarama već i
zaraditi puno para, zato što nije imao
radnjama 'Kupuj‐i‐štedi' ili tako nešto. I
nimalo razumevanja za popularan ukus —
zbog toga bi ja trebalo da iščitam
razumevanja koje stičemo onim što uz‐
korekturu za pet dana. A sad, šta ako
memo u novinarnici. Ti urednici ne idu u
propustimo gomilu glupih grešaka? Sada
novinarnice. Ako upitaš urednika izdanja
nije vreme vladavine kreativnosti, ili
u tvrdom povezu šta je pročitao u naj‐
nastojanja da se knjiga uradi na najbolji
većem broju slučajeva reći će, 'Pa, po peti
mogući naćin — već vladavine reklama. A
put se mučim sa Henrijem Džejmsom, a
to me đavolski plaši jer ćemo za koji dan
inače nisam imao vremena da pročitam
dobro da zajebemo stvar, pa će ljudi moći
ništa, sem rukopisa.'«
da kažu 'Stiven King piše radi para', i u
»Istina je da je nivo ukusa, kod najvećg
torn slučaju biće u pravu.«
broja ljudi koji čitaju u ovoj zemlji, malo
»U slučaju nekoliko poslednjih knjiga
viši nego što je većina urednika izdanja u
koje je radio Viking, prodaja u tvrdom
tvrdom povezu, u svom neznanju, voljna
povezu bila je neviđena. Nešto blizu
da prizna. Ono što je stvarno loše, neće
385.000 primeraka u tvrdom povezu.
se prodavati. Ali američka publika hoće
Zato govorimo o bruto iznosu od 13,95
da odgovori kvalitetnoj popularnoj knji‐
dolara puta 385.000. Ovo je dovoljno
ževnosti. Na primer, Brežuljak Voteršip je
važno da sada pomislim da bi, ukoliko mi
bio veliki bestseler.«
se sugeriše neka izmena koju ne želim,
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐
trebalo samo da kažem, 'Ne, neću to da
* Ivy League — grupa od osam najstarijih
uradim'. I uopšte se ne bi postavilo
američkih univerziteta; prim. prev.
pitanje hoće li povući moj ugovor, zar ne?
112
Na kraju bi rekli samo, 'Pa dobro, uradi to
Stiven King, naravno, više ne mora
onda tako'. Što praktično znači da,
mnogo da brine oko toga da li će mu
ukoliko
želim
da
budem
stvarno
odbaciti delo, ili da li će morati da svoje
beskompromisan, ne bi ni bilo uredničke
knjige
skroji
tako
da
odgovaraju
intervencije.«
potrebama tržišta — on jeste tržište, ili
Neki pisci mogu ovo da vide kao idealan
barem veliki njegov segment. Ali njegovi
položaj moći. Ali King uvida opasnost od
komentari o tome kako dozvoljava
toga da više ne bude podložan nikakvom
uredništvo nad sobom pokazuje da, bez
uredničkom fidbeku.
obzira koliko pisac postao značajan,
»Strašno je biti u takvom položaju.
njegovo pisanje i dalje ne egzistira u
Mislim da bi trebalo da se rešim da
izolaciji. Uvek postoji suptilna međuigra;
prihvatim uređivanje, čak i ako mislim da
proces kroz koji se knjiga objavljuje još
su izmene pogrešne. Učiniti drugačije
uvek na njoj ostavlja svoj trag.
značilo bi postati monstrum i tvrditi da ja
Na početku svoje zbirke Godišnja doba
to radim ispravno, i da mi nije potrebna
Stiven King stavlja prilično skroman moto:
nikakva kritika, urednička pomoć, ili
»Važna je priča, a ne ko je pripoveda.«
putokaz. A ja to ne mogu.«
Međutim, kao što njegov sopstveni profil
»S druge strane, kažem sebi, 'Stvari koje
jasno pokazuje priča jeste onaj ko je
radim jesu one stvari koje su me učinile
pripoveda; a ona je takođe i proizvod
uspešnim'. A kad neko počne da čačka u
komercijalnih ograničenja, finansijskih
to, možda nije u pravu.«
pritisaka, i drugih praktičnih faktora koji
»Odnos pisac‐urednik bio je tema koja
truju ili čine plodnim kreativni proces.
se stalno iznova javljala u Tvorcima sno‐
Pokušao sam da ukažem na neke od
va, jer sam pokušavao da pokažem kako
ovih faktora u profilima koje sam ovde
dolazi do kompromisa između onoga što
predstavio, kao i da za vas dam portret
pisac želi i onoga što urednik misli da će
tvoraca snova čija će inspiracija i talenat
čitaoci hteti.«
uvek ostati najvažniji faktor od svih.
113
U međuvremenu, u Kanadi, u pokrajini
Kvebek, izdavač »Editions du preambule«
objavio je obimnu bibliografiju naučne
fantastike na francuskom jeziku, pod
naslovom Ecrits sur la Science Fiction.
Autor je Norbert Spener (Spehner). Prvi
deo, koji se odnosi na opšte studije,
Prikazi knjiga
pokriva članke u magazinima i knjigama,
referentne radove, teorijska i istorijska
dela, uključujući neobjavljene teze,
I
studije o držanju nastave iz oblasti SF li‐
zdavačka kuća »Wilhelm Heyne Verlag
terature, o SF delima za omladinu, i
GmbH« iz Minhena objavila je novo,
studije o likovnoj SF (u stripovima itd.) i o
prošireno, masivno izdanje knjige koja se
SF filmu. Drugi deo posvećen je
zove Lexicon der Science Fiction Literatur.
proučavanju autora. Postoje indeksi SF
To je jednotomna SF enciklopedija na
autora i indeksi pisca publicističkih dela o
nemačkom jeziku. Urednici su Hans
SF. Bibliografija pokriva studije objavljene
Joakim Alpers, Verner Fuks, Ronald M.
izmedu 1900. i 1987. uglavnom francuske
Han, i Volfgang Ješke. Ova knjiga ima
i engleske, i poneku na drugim jezicima.
1272 strane, spada u kategoriju većih
Cena je 35 kanadskih dolara; međuna‐
knjiga u mekom povezu, formata je 18 x
rodni standardni knjižni broj ove knjige je
13 cm i debela 63 milimetara!
ISBN 2‐89133‐092‐7. Za dalje informacije
Prvo izdanje pojavilo se u dva toma
pišite na adresu: Editions du Preambule,
1980. godine, i odnosilo se ne samo na SF
169 rue Labonte, Longueuil, Que‐bec, J4H
nego i na fantastičnu literaturu. Ova nova
2P6, Canada.
knjiga bavi se striktno SF delima (u
•
Nemačkoj i u svetu), a proširena je i na
Orson Skot Kard, Izdaja (Treason). 275
materijal do 1987. godine.
stranica, novembar 1988.
Leksikon ima šest glavnih odeljaka: (l)
Pokušavao sam da čitam rane radove
Istorijski razvoj naučne fantastike, (2) SF
Orsona Skota Karda, ali dve stvari su me
teme (od utopije/distopije do svemirske
odbijale: veliki prostor posvećen muče‐
opere, katastrofa, i unutrašnjeg svemira),
njima i zbrljano izlaganje fabule. Kard se
(3) Biografski rečnik (ovo je glavni deo
vratio i preradio jednu od tih ranih knjiga
knjige,
od
devetsto
stranica),
sa
koje nisam mogao završiti, naslovljenu
biografijama autora, brojnim fotografi‐
Planeta zvana Izdaja, i ona je sad ponovo
jama, i bibliografijama (navode se nemač‐
objavljena pod naslovom Izdaja. Nije mi
ka izdanja), (4) Pseudonimi autora, (5)
bilo teško da je dovršim. Zapravo, uživao
Nagrade (uključujući »Lokus«‐ovu listu
sam u njoj uprkos dalje prisutnim
najboljih dela svih vremena, formiranu
mučenjima; to je sad dobro promišljena
1987), i, (6) Važnije knjige o naučnoj
pripovest, u kojoj su filozofski elementi
fantastici. Postoji i dodatak o serijskim
bolje integrisani sa pričom. Planetu Izdaju
knjigama na nemačkom jeziku (od samo
(Treason) naseljavaju zaraćena plemena,
dve knjige u seriji »Doktor Hu« do više od
potomci ljudi koji su pokušali da zamene
hiljadu u seriji »Peri Rodan«).
republikansku vladavinu oligarhijskom.
Urednici napominju da je knjiga name‐
Republika zadržava samo jednu vezu sa
njena prvenstveno čitaocima i kolekcio‐
ovim plemenima, a to su ambasad‐
narima SF dela, a ne naučnim radnicima.
mašine, koje daju gvožde u zamenu za
Ovo je jedina SF enciklopedija koja se
stvari koje Republika smatra korisnim.
trenutno može kupiti. Druge knjige te
Protagonist je naslednik familije Miler, čiji
vrste, kao što je Enciklopedija naučne
je osnivač genetičar kome je uspelo da
fantastike Pitera Nikolasa objavljena
odgaji ljude što se brzo regenerišu posle
1979, rasprodate su.
svakog zamalo‐fatalnog napada. Pošto je
Cena je 29,8 nemačkih maraka; ISBN 3‐
on jedan od malobrojnih radikalnih
453‐02453‐2. Za dalje informacije, pišite
regenerativaca, čija tela se ne zadržavaju
na adresu: W. Heyne Verlag, Turkenstr. 5‐
na opravkama nego produkuju i nove
7, 8000 Miinchen 2, West Germany. (To
udove,
organe
i
tome
slično,
jest, Bundesrepublik Deutschland.)
ekskomuniciraju ga. Kontaktirajući sa
•
razlicitim plemenima, on saznaje strašnu
114
tajnu protiv koje se mora boriti; ali kako
nama jedne porodice lafertijanskih uvr‐
da se bori kad ga sva plemena mrze?
nutih talenata. Priča »Prava, istinski
Kard dobro opisuje usamljenog super‐
egipatska, kod kuće napravljena mumija
mena u koga niko nema poverenja ali koji
pukovnika Stounstila« podseća nas da čak
treba da spase sve ljude od posledica
i Bredberijevi slikoviti gradići moraju
njihove gluposti. U ovom slučaju njegove
ponekad da se bore protiv dosade, što je
akcije su sasvim opravdane, mada se
slučaj »očajne praznine«.
protagonist, suočen sa dilemom, dugo
Tu je i nekoliko glavnotokovskih priča,
predomišlja. Priča se kreće brzo, a likovi,
koje su glatko ukiopljene među žanrovske
ako baš i nisu trodimenzionalni, bar su
priče, jer Bredberijevi likovi imaju svoju
izrezani od vrlo debelog kartona. Brine
zajedničku, nesavršenu, čudnu lepu
me ukupna poruka. Ako glavni junak
ljudskost, i svoj osećaj za divote i groze
mora da ubija da bi spasao svoj svet, i ako
života, bez obzira da li se suočavaju sa
se ne može obratiti snagama zakona zbog
duhovima, improvizovanim mumijama, ili
esefičnih situacija kakve se u realnom
prosto jedni sa drugima. (U ovom
životu ne pojavljuju, do koje mere to
poslednjem, ističu se price »Ljubavni
navodi ljude u ovom svetu na istu vrstu
slučaj Laurela i Hardija« i »Redom!«.)
ubijanja da bi zaštitili ono što sagledavaju
Postoji ovde i priča o Marsu »Ljubavni
kao svoje živote? Ako je ta tema samo
slučaj«, ispunjena žarećom ironijom iako
povremena, nema problema; ali Kard kao
se čini da su i prizor i ljudski lik jako
da je fasciniran temom, i vraća se njenim
zastareli. Na kraju, nije ni bitno da li te
varijacijama i u Enderovoj igri i
priče
govore
o
četrdesetim
ili
Hronikama Vordinga (The Worthing
osamdesetim godinama. Ovde gotovo sve
Chronicles). Pitanje je trnovito, ali zašto
priče zrače šarmom zavodljivim za svakog
ga uvek iznova postavljati? Uz ovo
ko je ikad dospeo pod uticaj magije Reja
upozorenje, preporučujem ovu knjigu.
Bredberija.
•
•
Rej Bredberi, Tojnbijev konvektor (The
Toynbee Convector). Izd. kuća »Knopf«,
sdawn). Del Rej, 431 str, novembar 1988.
294 str, juni 1988.
Zmajska zora (Dragonsdawn) En Mek
Kratke priče Reja Bredberija, one naj‐
Kafri pati od mnogih problema koji su
bolje, oduvek su bile prepune magije. Bez
tipični za prednastavke i »prednastav‐
obzira da li se Bredberi zaputio u SF,
kitis« (»predquelitis«), među kojima je
fantaziju ili horor (ili neku četvrtu) prozu
predvidljivost jedan od značajnih. Čitaoci
ona je pasionirana a likovi pokreću
koji su od početka pratili seriju »Jahači
čitaoca. Možda SF literatura više ne može
zmajeva na Pernu« verovatno mogu da
tvrditi da Bredberi pripada nama —
pogode glavninu ove priče iz nagoveštaja
njegov Mars je zastareo koliko i Mars
koji su razasutii kroz sve te knji‐ge. Iako
Edgara Rajsa Berouza, a većina njegovih
daju fantazijski osećaj, knjige ove serije
vizija budućnosti govori nesumnjivo o
uvek su imale jednu SF premisu: kolonisti
sadašnjim i prošlim vremenima — ali on
koji su ostali u zamci na nepodobnoj
je još uvek sposoban da piše briljantno.
planeti stvorili su genetskim inženje‐
Dokaz ovoga je i njegova nova kolekcija,
ringom ognjene zmajeve radi borbe
Tojnbijev konvektor. Nije bitno što je
protiv kosmičkih spora koje su im pretile.
neujednačena. Ima beznačajnih pričica sa
Tokom godina, to znanje je izgubljeno, i
neiznenađujućim
; završecima;
ima
građani Perna počeli su da žive u stilu
nekoliko SF priča, ali sa logičkim
srednjovekovne fantazije.
greškama (u naslovnoj priči jedan važan
Zmajska zora se vraća na taj SF početak,
paradoks ostaje neobjašnjen); ali to ne
na prvo prizemljenje kolonista, i na
može umanjivati uspehe, »Na Orijentu,
njihove početne napore da razviju tu
severno« je fina priča o preduzimljivom
planetu. Pokriven je širok teren, a veliki
duhu i njegovom novopronađenom prija‐
ansambl likova sprečava da se razvije
telju; »Banši« daje providno maskirani
jedan jak, simpatičan centralni lik —
portret režisera Džona Hjustona, i dovodi
problem koji nije uobičajen kod Mek
u jak kontrast jednog upadljivog ženska‐
Kafrijeve, u čijim drugim radovima ima
roša i ženu staru više vekova kojoj je
veoma istaknutih likova kao što su Lesa i
učinjena nepravda. Priča »Zapadno od
Menoli. Da bi problem bio veći, mnogi
oktobra« jurca među životima i uspome‐
likovl imaju prezimena koja su u kasnijim
115
knjigama postala toponimi stičući, ujedno
Detlou‐Vajndling koja ima trideset osam
i izvesne konotacije. Benden mora biti
priča. A od te tri priče, dve se mogu naći i
dobar momak. Sem toga, likovi izgledaju
u antologiji Arta Sahe (Art Saha) Najbolje
odveć savremeno, a etnička mešavina
ovogodišnje fantazijske price — 14. Te
nategnuta. Ako u toj dalekoj budućnosti
dve su »Bufalo cure, zar nećete izaći
siromašni irski petljaroši još uvek
noćas« Legvinove i »Od tad pa zauvek«
slobodno lutaju sa svojim zaprežnim
Suzane Palvik. Saha ima četrnaest priča,
kolima, onda kojim su to uticajem oni
uključujući još jednu objavljenu u
mogli za sebe da obezbede mesto na
antologiji Detlou‐Vajndling, a to je priča
jednoj međuzvezdanoj ekspediciji?
Gvinet Džounz (Gwyneth Jones) »Snežne
Pohlepa i borba za vlast stvaraju ovoj
jabuke«. Jedna priča iz antologije Detlou‐
kolonijl izvesne probleme, ali početak
Vajndling pojavila se i u knjizi urednika
padanja Vlakana vraća onu dobru znanu
Karla
Edvarda
Vagnera
Najbolje
borbu koja se provlači kroz sve knjige o
ovogodišnje horor priče — serija XVI, i to