Mesec, gde će se sukobiti sa nepobedivim
Ukupno gledajući, najjači utisak na
kiborgom‐ubicom. Time što ću vam reći
mene ostavila je priče Nevena Jovanovića
da iz tog sukoba izlazi kao pobednik
PJEVAČI (S 163/164). Radnja priče smeš‐
sigurno vam neću otkriti ništa novo, niti
tena je na planeti koju su ljudi u svom
ću vam pokvariti užitak ako priču još uvek
širenju kroz svemir kolonizovali, ali koja je
niste pročitali, jer se ništa drugo nije
vremenom skliznula u neko društveno
moglo ni očekivati pošto je priča napisana
uređenje slično ranom srednjem veku.
u prvom licu. Ono što je najzanimljivije —
Pevači iz naslova priče predstavljaju esnaf
način na koji glavni junak pobeđuje —
od 358 članova od kojih svako ima svoju
neću otkriti.
tajnu pesmu koju peva samo u izuzetnim
PLAĆENIK je korektna priča, ali to je ono
slučajevima: svom učeniku, osobi do koje
što joj predstavlja i najveću manu, nije
mu je izuzetno stalo... Henrik Klauzer je
izuzetna, u njoj nema ničega što bi
čovek koji pretpostavlja da sve te pesme
uzbudilo čitaoca, prodrmalo ga, potaklo
možda predstavljaju nekakav zavet koji su
na razmišljanje. Ako je Lazović hteo ovom
ljudi što su stigli na tu planetu ostavili
pričom da pokaže kako ume da napiše
svojim potomcima; možda kriju neku
korektnu, inteligentnu tradicionalnu SF
tajnu koja bi njegovom narodu pomogla
priču u tome je potpuno uspeo; problem
da se odbrani od nadirućih neprijateljskih
je što od njega očekujem više!
hordi. Pevači u početku odbijaju svaku
ŽIVOTNI SLUČAJ ŽELJEZNIČARA T. (S
pomisao da javno otpevaju svoje pesme,
157/158) Zdravka Valjka opora je priča o
ali kada saznaju da je Klauzer na samrti,
pojedincu koji se u otuđenom svetu bu‐
konačno pristaju...
dućnosti sažalio nad smrću drugog
Neven Jovanović gradi ovu priču jezi‐
čoveka i koji se zbog toga jedino istoj
kom koji u potpunosti odgovara atmosfe‐
može nadati. Priča je valjano napisana, sa
ri: pomalo arhaičnim, sa ponekad izme‐
dobro odmerenom dozom patetičnosti,
njenim redom reči u rečenici i sa prame‐
ali tokom čitanja nikako nisam mogao da
nom ritma rečenica kako se priča približa‐
smetnem sa uma jedno pitanje:zašto se
va uzbudljivom finalu. Njegovi likovi, iako
sve to odigrava u Nemačkoj? Zar naše
zbog relativno male dužine priče, tek
društvo ne srlja u istu grozomornu
fragmentarno naznačeni, deluju uverljivo.
sutrašnjicu? Zbog čega je važno da se
Međutim, sam rasplet nekako mi je ostao
junaci zovu Jurgen Sudow, Theo Bluml ili
nejasan, nedorečen. Jovanović čini ono
Dieter Heinrich? Ja odgovor nisam našao.
isto što je učinio i Dragan R. Filipović u,
KRALJ GRAFITA (Si 54) Lidije Beatović je,
po meni, najboljoj prošlogodišnjoj priči
poput PLAĆENIKA Lazovića, prilično šab‐
KAD ZLO SPAVA? — ostavlja prostor za
lonska, predvidiva priča. Ponovo imamo
pogrešno tumačenje piščevih namera.
otpadnika od društva, ali ovoga puta on u
Bez obzira na to, mislim da je ovo jedina
hodnicima nekog budućeg megalopolisa
ovogodišnja priča koje ću se sećati onako
sreće gluvonemog klošara, genija slikar‐
116
stva, Kralja grafita. Lidija ipak, pre svega
zahvaljujući svom talentu, uspeva da iz
dosta nemotivisanog toka radnje izađe sa
jednim upečatljivim, snažnim završetkom.
BEŽIM U NOĆ (A 13) Dragana R.
Filipovića možda bi bilo bolje prikazivati u
jednom pregledu savremene srpske
proze nego u pregledu jugoslovenske
naučne fantastike, ali šta je tu je.
Pokušavati dati neke odrednice o čemu
se govori u ovoj priči krajnje je zaludan
posao jer Filipović ne pokušava da vodi
priču, već nastoji da igrama reći i
asocijacija čitalac prati njegovo traganje
za suštinom balkanskog bića. Što se mene
tiče, ja sam se izgubio negde u prašumi
Amazona, a tu čak ni Gručo Marks ne
GINEKOID ZA CIGANINA (S 163/164)
Radmila Anđelkovića prva je iz njegove
serije priča o svemirskim Ciganima.
Radmilo daje lep uvod u svoju seriju;
rečenice su mu lepe (»Pronicljivi mogu
prepoznati Ciganina i po načinu kako se
stapa sa sopstvenom senkom, kako
nestaje pred vašim očima, po pritajenosti
hitanja ka novom cilju«); priča je uverljiva
u domenu klasičnog SF‐a... Ali ipak,
mislim da priči nedostaje ritma, da je
početak priče najjači, a da priča posle
gubi onu svoju posebnost i zanimljivost,
pa sam sam kraj dočekao prilično
ravnodušno.
Priča WU LI (S 159/160) još jedan je
dokaz da Neven Antičević sve uspešnije
brodi spisateljskim vodama. Priča je
zanimljiva,
moderna
(možda
i
premoderna), ali zbog same prirode —
deo je jedne veće celine — trpi od
hroničnog
sindroma
preteranog
objašnjavanja
šta
se
dogodilo
u
prethodnim nastavcima, a ostavljanje
mesta za buduće, rezultuje krajnje
banalnim svršetkom.
Novela TOČAK (A 16) Gorana Skrobonje
predstavlja zanimljiv, ali pomalo nasilan
hibrid epske i naučne fantastike. Alfred
Čester, glavni junak, posle završetka
uspešne karijere igrača bejzbola tone sve
niže i u nastupu opravdane ljubomore
ubija svoju ženu. Umesto na smrtnu kaz‐
nu, osuđuju ga na kaznu izlaganja kovitla‐
117
cu Toh koji njegovu svest odnosi na
Slično je i sa najboljim slovenačkim
daleku planetu. Tamo dospeva u telo
piscem Mihom Remecom čija priča
mlade princeze prestolonaslednice i ono
NASLEDNA STRAŽA (A 14), puna fraza tipa
što sledi je korektno napisana epska
»bose noge razigranih devica«, »nabrekla
avantura data uz pomoć uobičajenih
muškost koju je devojka najpre počela
elemenata tog žanra — priložena je čak i
blago da miluje, kao nežan cvet« ili
mapa tuđinskog sveta. Ono što mi u
»osetila je kako je ispunjava topli ud«, ne
ovom delu najviše smeta je neka
uspeva da se izdigne iznad relativno
neodređenost čitave zamisli. Tek što sam
neuverljive ljubavne pričice smeštene na
se privikao na konvenciji SF priče pisac
svet na kome nekakva nasledna straža
me baca u jednu potpuno različitu da bi
prati eventualan dolazak bogova. Poruka
se na kraju, bez nekog uverljivijeg
da je ljubav važnija od svega ipak je
objašnjenja, vratio na prvu. Možda je
prejeftina za jednog Mihu Remeca.
krivica do mene, ali ja se naprosto nisam
MIRIS VREMENA (A 17) još jedna je
mogao dovoljno saživeti sa glavnim
priča Lidije Beatović. Slepi čovek živi sam
junakom (junakinjom?), a to je, u ovakvoj
u sobičku u jednom beogradskom pot‐
priči, neophodno.
krovlju, a verni pas mu svakoga dana
RAJ NA ZEMLJI (A 16) Vesne Gorše je
donosi hleb, jogurt i burek. Međutim,
pomalo haotično konstruisana, ali u suš‐
smrt buregdžije menja taj ustaljeni
tini lepa priča o svetu u kome jedinu
raspored, a na sasvim neobjašnjiv način
zabavu u monotoni život građana unose
tu se stvaraju i nekakvi vremeplovci iz
Sanjači, projektujući u njihove umove
budućnosti. Iako napisana sa puno ljubavi
svoje prekrasne snove. Priča prati uspon i
i mere, ova priča je samo još jedan dokaz
pad jednog takvog Sanjača od njegovog
da su slučajnosti u književnosti, a o
dolaska u grad do povratka u rodno selo
naučnofantastičnoj književnosti da ni ne
po gubitku moći sanjanja, odnosno pro‐
govorimo, nešto sasvim drugo od
jektovanja snova. Vesna Gorše ima lepu
slučajnosti u životu.
rečenicu, lepe odlomke, ali priča deluje
NERAZUMLJIVA REČENICA (PZ 1963)
suviše naivno da bi se mogla ozbiljno
priča je Ratka Jankovića, jednog od pisaca
pratiti.
naučne fantastike koga još od detinjstva
DROMIDSKA SKULPTURA (S 161/162)
rado čitam, a koji je prilično nepoznat
Mihe Remeca je najuspešnija prošlogo‐
širem krugu čitalaca naučne fantastike u
dišnja minijatura. Tek na nešto više od tri
Jugoslaviji. Svoje priče, najčešće kratke i
stranice SIRIUS‐a, Miha Remec uspeva da
sa izraženim uticajem slovenske mitolo‐
provede svog junaka i nas čitaoce kroz
gije i naše srednjovekovne istorije, on je
tuđinsko umetničko delo. Dromidsku
objavljivao uglavnom u POLITIKINOM
skulpturu, vešto podižući napetost do
ZABAVNIKU, gde je, posle duže pauze,
zadnjeg pasusa, gde završava priču zado‐
objavio i ovu. Mada je priča u suštini
voljavajućim grandioznim finalom. Jedino
punch‐line (pilota svemirskog broda koji
što mi donekle smeta jeste činjenica da
na Zemlju stiže iz jednog totalitarnog
me je kraj mnogo podsetio na jadne
društva na kraju razapinju na krst), neke
Tralfamadorijance.
usputne primedbe, pronicljiva razmiš‐
LJEPOTA I DOBROTA (S 157/158) našeg
ljanja i fina atmosfera izdižu ovu priču
najboljeg SF pisca Predraga Raosa ne
iznad nivoa obične doskočice.
opravdava baš najbolje taj epitet koji mu
PRODAVAČ KIŠE (PZ 1971) najbolja je od
sasvim sigurno pripada. Naime, ideja o
devet priča koje je Zoran Jakšić objavio
beskrajno dobrom kapetanu svemirskog
prošle godine u POLITIKINOM ZABAV‐
broda i beskrajno lepoj kurvi koja mu
NIKU. Stranac dolazi u vreli Meksiko i
zagorčava život, naprosto je toliko banal‐
nudi lokalnom stanovništvu sve vrste
na da ni Predrag Raos nije uspeo da iz nje
kiše. Uznemireni što ih prekida u siesti, u
izvuče ništa više od jedne zabavne,
početku ga odbijaju ne shvatajući što im
čitljive, ali prazne priče.
je kiša uopšte potrebna, ali konačno ipak
118
pristaju. Prodavač kiše ispunjava svoj
zadatak pošteno, možda isuviše pošteno!
Od ostalih priča, još jedino UGASITE
MESEC (PZ 1952) i LJUBIMAC (PZ 1966)
mogu da prođu kao manjeviše zabavne
pričice, a ostale tek kao pričice. Da Jakšić
ume mnogo, neuporedivo mnogo bolje
da piše uverićete se već sledeće godine!
Od trinaest priča koje je jedan od naših
najboljih pisaca SF‐a, Slobodan Ćurčić,
objavio prošle godine u VEČERNJIM
NOVOSTIMA (ona četrnaesta iz POLITI‐
KINOG ZABAVNIKA samo je reprint priče
DIVLJA HORDA objavljene u VEČERNJIM
NOVOSTIMA) prelaznu ocenu može dobiti
samo priča VELIKI SKOK (VN 12. 01. 89 ).
Simpatična i dobroćudna bića sa Rigela
poklanjaju čovečanstvu svemirske brodo‐
ve, kulturu i moć koje oni zloupotreb‐
ljavaju ratujući protiv svojih darodavaca
sve dok se ovima ne smuči i dok ne odu u
dubine svemira. A ljudi, pobednička rasa,
ostaju sami u svom delu svemira i tek
onda shvataju zašto su im Rigelijanci tako
rado pružili ruku, onu istu koju bi i oni
sada nekom pružili — da imaju kome!
Tek da se spomenu zaslužuju i priče
MAESTRO (VN 26. 10. 89) i POSLEDNJA
DILEMA (VN 09. 02. 89 ), što je suviše
malo od pisca koji ima nekoliko objavlje‐
nih romana i zbirku priča u ediciji KEN‐
TAUR.
JEDANAESTI OKTOBAR (PZ 1970) je za‐
nimljiva pričica meni potpuno nepozna‐
tog pisca Jovana Raičevića. Iako kratka i
pisana u obliku dnevnika, priča pruža ne
previše otrcan pristup pitanju vremen‐
skog paradoksa.
Još jedan od plodnih autora kratke pri‐
če, Branislav Trajković, svoj prošlogodišnji
vrhunac dostiže pričom JEDINA MOJA (VN
19. 01 89). Glavni junak žudi za ženom
koja ga ni ne primećuje. Međutim, on
dobija moć da u njoj usadi želju da ga
voli. Iako je svestan da to nije to, on ne
može da prekine takvu vezu, sve dok
jednog dana... Priča je kratka, ali nabijena
emocijama. Ostale priče Branislava Traj‐
kovića poznatijeg kao Bili Trej, uglavnom
su prošireni vicevi. Nešto bolji od ostalih
su: DOKAZ (VN 09. 03. 89), ČELIČNI
MOMAK (VN 13. 07. 89.), KNJIGA ŽIVOTA
119
(VN 03. 08. 89.) i UDVARAČ (VN 02.
zanimljiva ideja.
11.89).
ELEKTRIČNI SIMULAKRUM (S 152)
U PEĆINI (PZ 1938) kratka je priča Vladi‐
neuspeo je pokušaj Andreja Flumianija da
mira Lazovića. Posle mnogo iskušenja,
napiše pretencioznu kiberpankersku pri‐
ratnik stiže u podzemlje gde zatiče po‐
ču. »Gehenner je konstruirao dva limena
grbljeno stvorenje, čuvara mača Jarevida
boksa promatrajući događaje žutim oči‐
Prokletog. Po legendi, taj mač ima snagu
ma i ne razumijevajući zaista ništa.«
hiljadu ljudi i ratnik poseže za mačem, ali
Zovite me Gehenner.
čeka ga neprijatno iznenađenje. Zabavna
LEPTIR (S 157/158
) prva je objavljena
pričica kojoj ipak nedostaje uverljivosti —
priča Svjetlane Kopčinović. Na žalost,
pogotovu je nedorađena ličnost čuvara
osim osrednje naracije, ova priča o poje‐
mača.
dincu koga totalitarno društvo kažnjava
Priča Radovana Devlića ZATVOR (S 153)
kada spozna slobodnu volju, pruža malo
o nekakvom društvu koje guši izuzetne
toga dobrog.
pojedince, deluje neverovatno zastarelo.
ZAVOLEĆEŠ PETRA PANA (VN 16. 03. 89)
Sve, od likova, preko dijaloga, pa do sa‐
najbolja je priča Milana Draškovića, pisca
mog ustrojstva sveta, prepuno je stereo‐
koji je prošle godine objavio šest kratkih
tipa.
priča, gotovo minijatura. Posredi je topla
Slično je i sa pričom Vesne Popović
priča o vanzemaljcu istraživaču koga, i po‐
NAGRADA (A 12), već hiljadu puta
red njegove ružnoće, prima na stanova‐
viđenom varijacijom na temu »Idi u proš‐
nje jedna porodica. On im se odužuje
lost i ubij se sam«. Na žalost, neki pisci
tako što njihovom sinu poklanja holo‐
kao da su prestali da čitaju i prate žanr u
kasete likova iz najpopularnijih crtanih
kome pišu.
filmova. Ostale priče su prilično »tanke«.
O NAPREDOVANJU POLJOPRIVREDE,
Evo sada spiska svih priča objavljenih u
UOPŠTE (A 12) zgodna je satira Slobo‐
ova četiri časopisa. Priče su poređane po
dana Ivkova na temu našeg odnosa sa
azbučnom redu prezimena njihovih
privrednom granom koja nas hrani. Nove
pisaca. Iza imena priče u zagradi je
mere SIV‐a samo su još jedan dokaz o
naveden broj časopisa u kome je priča
univerzalnosti ove priče.
objavljena. Iz praktičnih razloga, u slučaju
BEZIMENA STVAR (A 17) Gorana
VEČERNJIH NOVOSTI dat je datum
Skrobonje previše je kratka priča da se
objavljivanja priče.
razvije ono što naslućujem da bi bila
Anđelković, Radmilo
‐ GINEKOID ZA CIGANINA (S 163/164)
Antičević, Neven
‐ WU LI (S 159/160)
Beatović, Lidija
‐ KRALJ GRAFITA (S 154)
Valjak, Zdravko
‐ ŽIVOTNI SLUČAJ ŽELJEZNIČARA T. B. (S 157/158)
Gorše, Vesna
‐ RAJ NA ZEMLJI (A 16)
Devlić, Radovan
‐ ZATVOR (S 153)
Drašković, Milan
‐ ZAVOLEĆEŠ PETRA PANA (VN 16.03.89) kao Majk Draskov