rima. I, najzad, izbor je bio nepotrebno
101
nekomercijalan. Recimo, izbor priča za
Bella, odnosno Belče, tipičan je serijal za
Ćurčićevu zbirku Šume, kiše, grad i zvezde
mlade i držao je nivo sa sličnim stvarima
predstavlja dobar presek njegovog rada
na Zapadu, koje su pisali i poznati autori,
tokom poslednjih godina, ali samim tim
sve dok Bellu nije ponestalo ideja, a
donosi ne malo autorovih priča, za klasu
istovremeno je želeo da postane »ozbi‐
slabijih od njegovog sadašnjeg nivoa. K'o
ljan«. Bio je to poligon domaćim
da će čovek za dve godine opet dobiti
autorima — i zaista su postizali napredak.
takvu priliku. A šta mislite, šta većinu
Bazlika
između,
recimo,
Zvezdanih
čitalaca interesuje: presek sazrevanja
konkistadora S Turkleya sa početka serije
jednog domaćeg autora ili ono najbolje
i Algol transmisije, a posebno Gospodara
što on sada može da ponudi? Naročito
krune, više je nego očigledna. Ova dva
ako nisu znali da je on onaj S. Turkley čije
dela su super‐brze avanture, koje se
su kosmičke avanture rado čitali u jednoj
delimično odvijaju u umovima junaka,
drugoj ediciji. (Sada se onima koji
pune čudesnih likova, mesta, događanja,
detaljno prate domaću SF‐scenu i sebe
a odluke donete u deliću sekunde
smatraju znalcima, polako diže kosa na
preokreću sudbine čitavih svetova‐
glavi i počinje pumpanje adrenalina. Neće
striktno po pravilima spejs‐opera. Da su
valjda o toj ediciji... E, bogme, hoću!) Sve
savršene‐nisu, jer Ćurčić se trudi da kroz
u svemu, šteta, jer su neke stvari iz tog
ove romane provuče svoja razmišljanja o
kola »Kentaura« vrlo dobre, posebno
temi koja ga dugo zaokuplja, o andro‐
Mnogo vike niokočega Predraga Raosa,
idima, tj. veštačkim biološkim mehaniz‐
Utov dnevnik Belana, a ko voli hiper‐
mima, često opremljenim specijalnim
tvrdo SF‐štivo, koje najčešće piše Damir
moćima, kao i o kiborzima i ESPerima.
Mikulićić, tu je i O.
Nekad mu to polazi za rukom, ali se
M
nekad pretvara u mučenje i gužvanje
eđutim, postojala je jedna edicija
rečenica, a likove kad‐tad muče prilično
koju su baš domaći autori — istina, pod
nerazumljive ili čak besmislene dileme.
pseudonimima — uz pomoć romana o
Usput, Ćurčić je pod naslovom Zmija uma
Zvezdanim stazama održavali — čak je
(izd. »Dečje novine«) stopio Gospodara
jedno vreme imala relativno najviši tiraž
kruga sa jednom ranijom pričom i
koji je postiglo jedno SF‐izdanje. Sada je
elementima nekih drugih i sve zajedno
kosa gore pomenutih znalaca SF‐
pokušao da mutira, te serioznije aspekte
literature dignuta kao da su uključeni na
stavi u prvi plan — sa polovičnim
220 volti ili su u kontaktu sa kiber‐
uspehom.
megaumom jer je reč o:
S druge strane, Valdemar Lejzi, tj. Lazo‐
SCIENCE FICTION X‐100
vić, u delu Hrim, ratnik napravio je sasvim
pristojno i zanatski korektno štivo žanra
Biblioteka X—100, koju izdaje science fantasy (ovo je naučna fantastika
i samo podvrsta SF‐žanra). Reč je o he‐
novosadski »Dnevnik«, odavno se smatra
rojskoj avanturi u tipičnom fantastičnom
simbolom petparačke literature. Među‐
modusu uz određene klasične elemente
tim, za ovu inkarnaciju ove roto‐bibli‐
SF‐literature odavno prihvaćene kao
oteke siguran sam da je bila potrebna i
nešto što se podrazumeva. Mislim da je
korisna za domaći SF‐žanr i šteta je što je
Hrim interesantniji od Tongora kojim je
ugašena. Kupovali su je oni koje ne zani‐
jedan od doajena ovog podžanra Lin
maju imena, ni bardovi ni mudrovanja
Carter predstavljena u ediciji X‐100.
već zabava, avanture, čudesa, junaci i
posebno »stanje zadivljenosti« (sense of
Najzad, tu je i Dejvid DŽ. Storm, tj. Jakšić
wonder). Tu funkciju ispunjava dobar deo
sa Kradljivcima univerzuma a to je već
SF‐literature na Zapadu i od te činjenice
spejs‐opera iz gornjeg doma i nije mu
se ne može pobeći. Najpopularnija serija
društvo »Lazar Komarčić« slučajno dalo
Putovanja i ratovi Marka Silarda Ch.A.
nagradu. Bez obzira na povremene
102
nelogičnosti pa čak i nebuloze, tako
TAMNI VILAJET
potrebno čudesno osećanje doživljaja je
tu u punom sjaju. Mračni mega‐brodovi
Oka zmije su zaista mega‐monstruozni
Za Bobana Kneževića se već više puta
objekti moći i, kao takve, pisac ih zaista
govorilo da izvodi samoubilačke izdava‐
ubacuje u svest čitaoca. Opis i doživljaj
čke poteze a ova knjiga, u okviru njegove
ulaska u jedan takav oštećen brod ne bi
edicije »Znak sagite«, trebalo bi da bude
bio ispod časti ni Hers Antonyju,
još jedan takav. Prva zbirka priča domaćih
poznatom fabrikantu otkinutih avantura i
autora (Slobodan Mašić je najavio još
osvajaču top listi. A Kradljivci... se
jednu) skupljena na jednom mestu. Nije
usuđuju da udu čak i u Dajsonovu sferu
to ni »najbolje svih vremena« ni »te‐i‐te
— to je titanska sfera prečnika Zemljine
godine« pa čak ni »najbolji YU‐autori«.
putanje sa zvezdom u centru — u koju se
Neću nabrajati one koji nedostaju jer bih
čak ni Larry Niven nije usudio da krene
nekog sigurno izostavio. Boban kaže da je
u pitanju jednostavno rezultat trogodiš‐
već se bavio njenim isečkom, tj.
njeg skupljanja i odabiranja i zbirka je
Prstenom.
zaista dobra. Ali čini se da služi još
Najluđe u vezi sa edicijom SF—X—100 nečemu — demonstrira Bobanove
jeste to što joj je tiraž oborio besmislen
stavove o funkciji i mogućnostima doma‐
će SF‐literature. Kod publike postoji
izbor stranih autora. Braća Strugacki sa
uvreženo mišljenje da je ono što dolazi
jednim od svojih najslabijih romana, Dish
preko »bare« dobro i da se samo tako
(Dish u X—100, 'ej!??), John Bru‐
može i, naravno, autori su tome odgo‐
nrier...sve su to afirmisana imena ali
vorili. Ali Amerikanci se kroz svoju SF‐
sigurno ne garantuju najkraći put ka
književnost prvenstveno bave svojim ‐ i
višem kvalitetu. I, umesto da preispita
opšteljudskim problemima, naravno. Oni
zašto ediciji pada tiraž, »Dnevnik« je gasi,
su sa uživanjem izobličavali i uništavali
pa domaći autori gube odskočnu dasku a
Njujork na stotinu načina. Radili su to i
publika koja je uživala u takvoj zabavi,
naši autori... ali zar nije interesantnije za
neće sigurno iznebuha preći na serioznije
nas raditi to sa Zagrebom, Beogradom,
SF‐štivo već će zabavu nasušnu potražiti
Dubrovnikom itd? Mislim da je baš zato
negde drugde.
sam Boban Knežević, u ne najboljoj svojoj
N
priči Naselje sunca, obradio odavno
aravno da ne tvrdim da je ovo glavni
poznatu temu: grad u pandžama anarhije.
put za YU—SF—literaturu ali... recimo to
Ali u ovom slučaju to je Novi Beograd, sa
ovako: stari Egipćani su na vrh piramida
hijerarhijom unutar anarhije«, kakva je
stavljali
kamen
zvani
piramidion.
samo ovde moguća, i razrešenjem koje
najbrižljivije isklesan od najkvalitetnijeg
omogućuju samo likovi iz ovih krajeva.
kamena u istim proporcijama kao i sama
Nije dovoljno postaviti priču u Donji
Vakuf, recimo, ako ona može da se
piramida, sa simbolima i hijeroglifima u
dešava i u Rose villeu, USA. Potrebno je i
zlatu... Bio je on materijalna i duhovna
nešto što može samo tu da se dešava,
slika cele piramide i neka vrsta fokusa
potrebna je i dobra priča i, naravno,
cele magijske građevine. Ali moć je imao
spisateljski zanat.
samo u sklopu, na vrhu piramide... Bez
nje, piramidion je izvanredno lep ali ne‐
Sve to ima Vladimir Lazović koji je,
moćan izložak u nekom ponosnom muze‐
usput, postigao nešto do sada kod nas
ju. Imam utisak da bi neki »poznavaoci« i
nezamislivo: njegova novela Sokolar
obožavaoci SF‐žanra hteli da pravimo
dobila je i nagradu »Sfere« i nagradu
samo piramidione... koji završavaju ‐ zna
društva »Lazar Komarčić«. To je priča o
se gde.
poslednjem pripadniku progonjenih kulta
bogova koji su, u stvari, moćna bića
»odnekuda«. Pa šta, stara priča. Da, ali ti
»'Ej, čoveče, trebalo je da pišeš o nekim
bogovi su slovenski. Dobar štos, pa šta?
konkretnim knjigama. Kud si to pošao?«
Ništa, izuzev što je to odlično ispripo‐
Idem pravo u:
103
vedana priča, puna atmosfere, nadogra‐
nosti koncentrisan na androide, kiborge i
đene pejsažima u kojima se kreću pravi
ljude sa ESP‐moćima pokušava da urav‐
ljudi sa pravim emocijama. Sad je već
noteži istraživanjem ljudskih aspekata tih
jasno za čim žude i beogradski i
likova. Dešava mu se da izveštačene i/ili
zagrebački »fanovi«. U međuvremenu,
nejasne dileme maskira mutnim pisa‐
autor je objavio još stvari, vrlo različitih a
njem. Ali u Beti Hidre (ALEF 8) složen
dobrih
(u
SIRIUSOVOJ
antologiji
odnos između ljudi i njihovih dopelgan‐
cyberunka bio je jedini »domaći«), ali je
gera (tj. dvojnika) — androida u
sa pričom Noć koja bi mogla promeniti
sumnjivom ratu protiv stranaca koji se
sve — u kojoj jedino naslov ne valja ‐
odvija prilično na psihološkoj ravni ‐
stupio na osetljivo, jako zahvalno i kod
adekvatno je dočarana iskidanim i
nas praktično nedirnuto tlo ‐ alternativne
izuvijanim rečenicama. U »Tamnom
istorije. Mislim da malo koji narodi, poput
vilajetu« predstavljen je dobrom novelom
ovih okupljenih u Jugoslaviji, imaju tako
Eta zmaja gde kombinuje interesantno
zahvalnu prošlost sa toliko prelomnih
viđenje funkcionisanja grupe ESPer‐ljudi
trenutaka pogodnih za literarno »skre‐
sa svežim pogledom na prvi kontakt,
tanje« istorije. Šteta što je to prvi učinio,
dokazujući da nijedna tema u pravim
sa jednim trenutkom srpske srednjo‐
rukama ne deluje izlizano.
vekovne istorije, jedan Englez, Brian
Lidija Beatović ovde zastupa žene‐
Aldiss u Danu ukletog kralja (ALEF 8) ali
autore i, kao većina njih kod nas, dolazi iz
srpska i ostale srednjovekovne države
primorja. Njen Konačni krug je pravi‐
nude još onoliko takvih trenutaka (dole
pravcati cyuberpunk, žestok i punokrvan
potpisani se piše i oseća kao Jugosloven,
koliko to može biti, koji dokazuje
tek da bude jasno). A tek novija istorija!
autorovu tvrdnju da SF‐muškarci nemaju
Mislim da je vreme auto‐cenzure prošlo.
dovoljno žestine.
Zamislite šta bi se desilo da je Tito nestao
Jakšić se predstavlja pričom u formi
u Sovjetskom Savezu a frakcionaške
kakvu sam želi a ne kako obično mora , da
borbe u Partiji se nastavile tako da KP
ih doteruje za objavljivanje. Kraljevi
uopšte ne bi bila u stanju da odigra ulogu
septembra priča je atmosfere protkana
koju je odigrala u drugom svetskom ratu!
finim emocijama i prošarana skoro
Ili: desant na Drvar je uspeo, ili: Sremski
nadrealnim
koje
savršeno
front je probijen prekasno i Englezi su
proizilaze iz logike interakcije likova i
uzeli pola Slovenije! Ili: došlo je do saveza
sveta u kome se nalaze.
sa Bugarskom i Jugoslavija nije uspela da
Pošto Boban Knežević kaže da je
se odupre Staljinu... Ili, da ne budemo
zadovoljan ako čitalac kao izuzetne
mračni: Staljin je likvidiran a Lenjin je
izdvoji trećinu priče, bićete potpuno u
mnogo duže živeo... Ili: Nesvrstani su uz
pravu ako izdvojite neke sasvim druge od
pomoć ujedinjenih Arapa, Meksika i
onih koje su privukle moju pažnju... ali
Kolumbije ostvarili moć koju nemaju...
zagrabite iz »Tamnog vilajeta« jer... znate
Sve to projektovano u budućnost!
onu: »Ko ne uzme, kajaće se«! (Istina,
Naravno da je »alternativna istorija«
kajaće se i oni što uzmu — ali zato što
najteži žanr uopšte i da bi se kod nas u
nisu uzeli više, a bogme, biće i za to
njemu reflektovala sadašnja političko‐
prilike, jer Boban Knežević najavljuje
ekonomska situacija, ali u tome i jeste
»Tamni vilajet« kao seriju antologija!)
izazov. Baš kao što imam utisak ‐ a jako
bih voleo da grešim ‐ da određeni krug
čitalaca, pa i pisaca, Filipovića apriori
MAGOVI I
odbija samo zbog tematike umesto da i
MAĐIONIČARI
to shvate kao pozitivan izazov.
O Slobodanu Ćurćiću bilo je već reči. U engleskom jeziku reč magija piše se na Dodajmo da je
on praktično jedini autor
dva načina. Magic se odnosi na mađio‐
koji se sada izdržava pisanjem SF‐
ničarstvo, iluzionizam i trikove a la David
literature. Objavio je devet romana,
Copperfield, a magick označava pravu —
zbirku priča, plus podosta priča sa strane.
ili »pravu«, kako hoćete — magiju,
Visokotehnološki SF‐žanr daleke buduć‐
104
prvenstveno, bliskoistočne i evropske
tradicije. Znate već: »Zlatna zora« Alister
MAGIJA ZLATNE KNJIGE
Crowley, O.T.O. čak i Don Huan (izuzev
ako ne zastupate stav da Kastaneda piše
I DRUGIH ČUDA
odlične romane!)
E, sad, analogija na kojoj se insistira
jeste da kad pisci glavnog toka pišu
Mada je ne jedan domaći autor dokazao
fantastiku — onda je to magick, dok su
da zna da operiše pojmom magick, samo
oni sa područja F i SF apriori obični
jedan naprosto zrači njome. I, naravno,
mađioničari. Strani autori F i SF odavno
on je prvi naš autor koji je počeo redovno
su dokazali da rečima znaju da bace žešće
vradžbine — čak i kad magiju u svojim
da objavljuje na američkom tržištu; već je
delima ne shvataju previše ozbiljno i lepo
prevedeno osam njegovih priča a
pišu magic.
ugovoreni su i roman i zbirka za
Recimo, remek‐delo Roberta Sllverber‐
»Andromeda Press«.
ga Umiranje iznutra (izd. Boban Knežević,
Ne, Dragan Filipović ne piše naučnu
»Znak sagite«) jeste SF‐štivo jer glavni
fantastiku. Kako kaže sam Filipović (u
junak poseduje nešto što se savremenim
daljem tekstu — Fipa), on je pišući prve
jezikom naziva »parapsihološkim feno‐
priče osećao strašnu sputanost, pod
menom« i čitalac kao i sam lik ga kao
takvog prepoznaju (slična stvar se dešava
uticajem dogme, poput većine naših
sa višedimenzionalnim prostorom u
autora, da je zapadno SF‐stvaralaštvo
Tranzitu Vonde McIntyre u ALEFU 14) dok
krajnja granica iza koje se nema šta
se slični fenomeni u Hazarskom rečniku
tražiti. Onda je nešto puklo i desila se
Pavića, Princu vatre Filipa Davida deša‐
predivna poetska priča Biciklista (ALEF 7)