rogobatno, već samo doprinose potpunoj
uverljivosti priče.
Frederik Pol:
RAT TRGOVACA
Biblioteka »Polaris«,
Beograd, 1987
Naučna fantastika je prilićno čudna
vrsta žanrovske literature. Dok s jedne
strane na sve načine pokušava da se pri‐
bliži literaturi glavnog toka, s druge se
grčevito opire tim nastojanjima. Jedna od
karakteristika žanrovske literature koju
naučna fantastika nikako ne može, a i ne
želi da odbaci, jeste pisanje serijala. Seri‐
snašli u njemu, ponovo našli sebi
jali su u naučnu fantastiku ušli kad i mno‐
utočište. Krišom, u krevetu ili na radnom
ge druge negativne karakteristike – tipi‐
mestu, ponovo su postali deca donoseći
zacija likova, siromašan jezik ‐ početkom
svojim zabavljačima gomilu šuštavih nov‐
tridesetih godina kada je ova dospela u
čanica.
pisaće mašine američkih pisaca trivijalne
Eto dobrog razloga da i pisci, koji ni‐
književnosti, iskusnih zanatlija koji su svoj
kada nisu pripadali onom najužem krugu
stil oblikovali prema načinu plaćanja (po
odabranih, posegnu za svojim starim de‐
slovnom znaku).
lima i na sve moguće načine pokušaju da
»Novi talas« u naučnoj fantastici, koji je
produže ono što se produžiti ne može (či‐
krajem šezdesetih godina oslobodio ovaj
taj: prodaju ono što se prodati može).
žanr mnogih negativnih osobina, učinio je
Reklamokratija (The Space Merchants)
to u velikoj meri i sa serijalima. Među‐
koju su zajedno napisali Frederik Pol i Siril
tim, bio je to mač sa dve oštrice. Kada se
Kornblat 1952. godine, efektno se poi‐
naučna fantastika, oslođodena nepotreb‐
gravala sa američkim potrošačkim društ‐
nih balasta, počela probijati na liste naj‐
vom, dovodeći do apsurda jednu od
bolje prodavanih knjiga, postalo je jasno
njegovih najistaknutijih manifestacija —
da je glogov kolac koji je »novi talas« za‐
oglase. Koristeći se proverenim stereoti‐
bio u nju bio nedovoljan. Povampireni
pom — osvešćeni pojedinac bori se protiv
»bardovi« pomolili su se iz grobova i, je‐
društva čiji je bio deo, pri tom se
dan za drugim, počeli da pišu nastavke
zaljubljujući — ova dva pisca su uspela da
svojih »legendarnih« romana.
ga nadograde u dobar satiričan roman.
Činjenica da su Asimovljeve » Zaduž‐
Trideset dve godine kasnije Frederik Pol
bine i...«, Klarkove » Odiseje«, ili Herber‐
ga vadi iz naftalina i piše nastavak Rat
tove » Dine« svetlosnim godinama daleko
trgovaca koji, za razliku od romana
od originala, nimalo nije pokolebala bu‐
Asimova ili Klarka, doživljava katastrofu
ljuk sredovečnih tatica koji su sred čan‐
na izdavačkom planu i ni približno ne
grizavih žena, dece koje ne shvataju i
dostiže tiraže prethodnika.
sveta koji se suviše brzo menja da bi se
Objašnjenje zašto se ovo dogodilo je
89
vrlo prosto. Frederik Pol nastavlja jednu
priču koja se događa u relativno bliskoj
budućnosti, a koja je zasnovana na glediš‐
NOVELA, 1986
tima o budućnosti posmatranim iz pers‐
pektive pedesetih godina. Savremeno
Pisati novele nije nimalo lako, a na‐
društvo je krenulo drugim tokovima, tako
ročito nije lako pisati dobre novele.
da satirični elementi iz Reklamokratije
Objašnjenje leži u činjenici da se
zbog svoje neverovatnosti deluju farsič‐
razlika između kretke priče i novele
no, a farsa i naučna fantastika su jed‐
sastoji samo u broju reči. Kvalitetna
nostavno nespojivi.
kratka priča teži jednoj jedinoj kul‐
Pored toga, roman Rat trgovaca ni u si‐
minaciji i nastoji da odbaci sve što je
žejnoj liniji ne donosi ništa novo, čak je
skreće sa tog puta. Nasuprot njoj,
vrlo upadljiva i odbojna sličnost sa Rekla‐
novela mora mnogo više pažnje da
mokratijom. Opet imamo junaka čija je
obrati na stvaranje više kulminacija
indoktrinacija krajnje iritirajuća i čije će se
koje će čitaoca neprestano držati bud‐
problematično buđenje svesti odvijati uz
nog. Novela pisana kao kratka priča
gomilu, ovoga puta nešto slobodnijih, ali
biće razvučena i prazna, a kratka priča
krajnje glupih, ljubavnih dogodovština.
pisana kao novela biće — pa, biće
Sve u svemu, jedan nepotreban roman.
duga.
U stvari, biće novela. Problem koji
se javlja kod takvih novela jeste da
one i dalje teže jednom jedinom raz‐
rešenju, a kad to razrešenje posle
hiljada i hiljada reči najzad stigne,
bolje po njega da bude dobro.
Pored toga, javlja se i veliki problem
— kako prodati novelu? SF časopisa, a
naročito dobrih SF časopisa ima malo
i oni retko objavljuju novele jer onda
nema mesta za veći broj kratkih priča.
Takođe, originalne antologije iz istog
razloga retko objavljuju novele. Zato
se za njihovo pisanje uglavnom
odlučuju pisci čije ime garantuje da im
novele neće biti odbijene.
Prošle godine u Americi objavljeno
je desetak dobrih novela od kojih se
jedna po mnogo čemu izdvaja. Naslov
joj je R&R, što bi se malo slobodnije
moglo prevesti kao Odsustvo, a na‐
pisao ju je Lucijus Šepard. Radnja no‐
vele dešava se kao i kod većine nje‐
govih priča u Centralnoj Americi, čiju
prirodu, folklor, a naročito ljude, Še‐
pard odlično poznaje. Rezultat je no‐
vela koja postiže jednu, za naučnu
fantastiku gotovo neshvatljivu, uver‐
ljivost miljea. Ali to nije sve, niti je
ono na čemu Šepard insistira. Ispre‐
pletani životi trojice američkih vojni‐
ka, koji su došli u mali gvatemalski
90
TRAGIČAN KRAJ
grad na odsustvo posle opšteg napa‐
da na njihovu podzemnu bazu, pruža‐
ALISE ŠELDON
ju jednu zastrašujuću, ali ipak toliko
ljudsku sliku budućeg rata. Dezerti‐
rati, umreti ili se vratiti strahotama
Na ovom mestu nešto više pažnje posve‐
rata, podjednako su bedne alternative
tićemo vest o sudbini Alise Šeldon, koja je
koje se pred njima nalaze. Šepardova
čitaocima u našoj zemlji poznta kao Džejms
novela donosi jednu opominjuću vizi‐
Tiptri junior.
ju budućnosti koja zbog svoje uverlji‐
Ona je, da kažemo ukratko, promišljeno i
planirano, ubila najpre svoga
muža pa
vosti rađa u čoveku osećaj zebnje.
potom i sebe. Kako je do toga došlo?
Odsustvo je ove godine već dobilo
Rođena je kao Alisa Hejstings Bredli,
nagradu NEBULA, koju dodeljuje Ud‐
1915. godine. Njen otac je bio avokat, maj‐
ruženje pisaca naučne fantastike
ka spisateljica i lingvist, a oboje istraživači;
Amerike, mnogo ubedljivije nego ijed‐
1919. i 1925. godine vodili su svoju kćerkicu
na druga novela koja je proteklih go‐
na put od preko 4.300 kilometara pešice
dina osvajala tu nagradu.
kroz Afriku, u potrezi za crnim gorilom. Pu‐
Još jedan mladi pisac, koji se u pos‐
tovali su sa njom i po Indiji i drugim delo‐
lednje vreme probio u sam vrh ame‐
vima Azije. Kasnije će Alisa Šeldon reći da je
ričke naučne fantastike, Kim Stenli
to rano izlaganje najrazlićitijim religijama,
Robinson, napisao je izuzetno duhovi‐
kulturama, tabuima itd. bitno uticalo na nju
tu i znalački vođenu novelu Beg iz
i završilo se nekom vrstom »kulturnog
Katmandua. U pitanju je novela koja
relativizma«. Od 1925. do 1941. godine bila
počinje kao i mnoge druge priče o
je likovna umetnica. Godine 1934, kako
snežnom čoveku (jetiju), a prerasta u
urnebesnu jurnjavu ulicama Katman‐
je zaprosio i razvela se 1938. godine. Budući
dua sa ciljem da se jeti vrati u svoju
da nije imala dece, javila se za vojnu službu
postojbinu.
i postala prva žena u SAD koja je završila
Noveli Glas u tami Džeka Mekdevita
školu za vazduhoplovnog obaveštajca. Ana‐
najveći nedostatak je prilično koriš‐
lizirala je avio‐fotografije, koje su korišćene
ćena tema prispeća poruke iz svemi‐
za što uspešnije savezničko bombardovanje
ra. Inače, sama novela vrlo lepo prika‐
fašističkih uporišta. Starešina joj je bio
zuje moralne dileme čoveka koji mora
pukovnik Hantington Šeldon, za koga se
da odluči između života svoga deteta i
kasnije udala.
viših ciljeva ljudske rase.
Kada je oboma popustilo zdravlje, ona je
Puno zadovoljstva prilikom čitanja
predano negovala svoga muža sve do tra‐
pruža i novela Pola Vilsona Devojka iz
gičnog završetka. Na dan 18. maja ove go‐
Dajditauna koja predstavlja klasičnu
dine, Alisa je telefonom pozvala svoga
advokata i rekla mu šta namerava (a ovaj je
detektivsku priču u kojoj devojka‐klon
odmah o tome obavestio policiju). Alisa je
unajmljuje detektiva da joj pronađe
zatim ispalila metak u glavu Hantingtona
čoveka koji joj je obećao brak, kao da
Šeldona, koji je u torn trenutku imao 87
je ona prava ličnost.
godina i već godinama bio teško bolestan i
Od ostalih novela vredne pomena
vezan za postelju, a odnedavno i slep.
su i ove:
Sledećim metkom ubila je i sebe. Tako se,
tužno i tragično, u stilu Ernesta Hemingveja,
‐
Gilgameš u zaleđu Roberta
okončala jedna blistava literarna karijera.
Silverberga
Naučnu fantastiku Alisa Šeldon počela je
‐
Kolizija Džejmsa Tiptrija mlađeg
da čita sa devet a da piše tek sa 31 godi‐
‐
Velik kao Ric Gregori Benforda, i
nom. Pisala je malo, ali dobro. Mnogo puta
‐
Tango Čarli i Fokstrot Romeo
nominovana je za nagrade »Nebula« i
Džona Varlija
»Hugo« i obe dobila po dva puta. Jedanput
je dobila i nagradu »Lokus«.
91
VESTI
HOROR ROMAN
BIOSKOPI GUBE DAH
UPLAŠIO ŽELEZNICU
U poslednje vreme distributeri fil‐
Britanska železnca uplašila se nauč‐
mova, pa samim tim i SF filmova, sve
ne fantastike! Tačnije, birokratija bri‐
više se oslanjaju na nove tehnologije,
tanske državne železnice uplašila se
a sve manje na klasične bioskope. U
plakata kojim je reklamirana SF knjiga
dosta slučajeva film u bioskopima
Stivena Loza Avetinjski voz. Na plaka‐
doživi krah, a zatim sve uloženo pov‐
tu, i na koricama knjige, prikazan je
rati preko video‐kaseta i laserskih
voz sa jasnim oznakama britanske že‐
video‐diskova. Pleme pećinskog med‐
leznice (to su one dve horizontalne
veda je kao film u bioskopima donelo
paralelne linije sa tri poprečne cik‐cak
zaradu od 2,5 miliona dolara, a preko
crtice) nad kojim se nadnosi demon u
kaseta i diskova još osam miliona.
vidu užasne ptice. Bile su ispisane i re‐
Reanimator je doneo 3,5 u bios‐
klamne parole: »Gromoglasni masakr
kopima, a 7,8 izvan bioskopa.
na točkovima! Polazak vozom u neo‐
pisivi užas!« Železnica je zahtevala, i
postigla, da se taj plakat ne lepi po
Velikoj Britaniji, ali je stvar privukla
pažnju štampe i ipak izišla »na sva
Komercijalni interes izdavača nije
poođen: i Englezi hitaju da kupe sve
ODISEJE BEZ KRAJA
ono nad čim lebdi senka zabrane. Što
je najlepše, u kioscima na železničkim
Mada je davno obećao da neće više
stanicama u Britaniji ta knjiga se i
pisati, Artur Klark uporno krši to svoje
dalje sasvim normalno i otvoreno
obećanje. Najnovije iznenađenje koje
prodaje, baš kao i u knjižarama.
nam je priredio ogleda se u obliku
romana: 2061: Treća odiseja, koji
treba da bude međufaza ka četvrtom
i, po njegovim rečima, poslednjem
romanu u Odiseja seriji: 20001: Kon‐
ačna odiseja. Posle veličanstvenog
NAGRADE »BSFA« 1987.
uspeha filma 2001: Odiseja u svemiru
Britansko SF udruženje dodelilo je
režisera Stenlija Kubrika (1968), Klark
nagrade za SF u protekloj godini.
je napisao slab nastavak u kome je
Najbolji roman je Čupavi astronauti
sadržina prve knjige trivijalizovana,
(»The Ragged Astronauts«) Boba Šoa,
svedena na jeftinu »space‐operu«, a
najbolje kratko ostvarenje Kaeti i
»dete‐zvezda na turistu koji preko
dželat (»Kaeti and the Hangman«)
televizije domahuje rodbini i prijate‐
Kejta Robertsa, najbolja medijska
ljima, i javlja gde je bio. A sada,
prezentacija film Tuđinci »Aliens«).
odjedanput još dve Odiseje!
85
STIŽE ENTERPRAJZ
NEBULA
Pošto su potpuno iscrpli ekipu glu‐
maca Zvezdanih staza (kroz seriju i
ORSONU
četir
i zasebna filma), producenti su se
odlućili na novi korak u seriju Zvez‐
SKOTU KARDU
dane staze: sledeća generacija (Star
Dodeljene su nagrade »Nebula«‐za
Trek: The Next Generation), koja
najbolja dela objavljena 1986. godine
počinje da se prikazuje u oktobru ove
u SAD. Amerićko društvo SF pisaca,
godine. Serija sadrži dvadeset četiri
koje ih dodeljuje, izglasalo je aprila
jednočasovne i uvodnu dvočasovnu
ove godine sledećih pet nagrada:
epizodu a radnja je smeštena u XXIV
1)
Najbolji roman: GOVORNIK ZA
vek, vek kasnije u odnosu na
MRTVE (»Speaker for the Dead«)
Zvezdane staze.
Orsona Skota Karda. Taj roman, koji
će se uskoro naći i na našem tržištu
knjige, zapravo je nastavak romana
Enderova igra, nastalog proširivanjem
istoimene novele.
2)
Najbolja novela: ODSUSTVO
(»R&R«) Lusijusa Šeparda, priča iz
jednog budućeg rata u centralnoa‐
meričkoj džungli.
3)
Najbolja noveleta: DEVOJKA
KOJA JE PALA U NEBO (»The Girl who
fell into the Sky«, autora Kejt Vil‐
helm.
4)
Za najbolju priču proglašena je
TANGENTE (»Tangents«) Grega Be‐
ara, a za
5)
velikog majstora SF‐a: Isak Asi‐
mov.
KING KRALJEVSKI
Kada je u pitanju Stiven King ne
može biti ničeg neuobičajenog. Sve
što napiše prodaće, za sve što proda
dobiće basnoslovne dolarske svote,
knjiga će se štampati u milionskim
MUVA KROZ DOLARE