»iskren«, pomodni kritičari »autentičan«,
rice. Tako se moje delo pojavilo cenzuri‐
a engleski jezik nema pridevski oblik reči
sano. To jest, moje ime, drugim rečima,
»celovitost«, što je ono o čemu govorim.
moj pol, bio je zabranjen. Zabrana te
Celovitost plus inteligentnost. Pisac koji
jedne, mada značajne, reči, jedini je
veliku temu potpuno sagleda, koji snažno
slučaj direktne tržišne cenzure u mojim
oseća svoju temu i koji jasno o njoj
delima. Naravno, u njima postoje i drugi
govori, to je ono na šta sam mislila. Reč
njeni uticaji, ali se ne mogu setiti
»jasno«, naravno ne podrazumeva opisnu
nijednog tako očitog. Zato sam ovaj i
prozu, naturalizam ili bilo koje drugo
pomenula. To je bilo tako očito. A ipak
posebno obeležje; jasnost u umetnosti
sam ga prihvatila. Da se zna, stvari su
postiže se na taj način da se služi cilju, a
danas mnogo jasnije; naša se svest podig‐
taj način može biti izuzetno suptilan,
la. Ali 1968. ja sam bila feministkinja...
kompeksan i nejasan. U veštoj upotrebi
Zašto nisam uspela da primetim da se
tog načina leži umetnikova umetnost. A
94
njegovo korišćenje izaziva znatan bol.
obezbeđuju snižavanje napetosti. Zato se
Skorašnji bestseler iz oblasti fantastike
i dobro prodaju. Oni piscima i čitaocima
Galeb Džonatan Livingston je ozbiljna
obezbeđuju izgovor za krik. Intuitivnu
knjiga, nesumnjivo iskrena. Takođe je
reakciju, ništa drugo. Automatski odgovor
intelektualno, etički i emocionalno trivi‐
na nasilje — bezumni odgovor. Kad
jalna. Autor nije dovoljno razmišljao o
počneš da vrištiš, prestao si da postavljaš
stvarima. On nameće jedan od onih divno
pitanja.
upakovanih instant odgovora za koje smo
Uprkos svim poricanjima, nauka jedino
se u ovoj zemlji specijalizovali. On kaže da
kada se pita zašto, umesto da samo
ako misliš da možeš da letiš veoma brzo,
opisuje kako, postaje nešto više od
zašto ne, onda možeš da leliš veoma
tehnologije. Kada se pita zašto, otkriva
brzo. I da je sve u redu ako se smeješ.
relativitet. Kada samo pokazuje kako,
Ceo svet je u redu. Kad se smeješ, iako
pronalazi atomsku bombu i onda rukama
znaš da čovek u Kambodži umire od gan‐
prekriva oči i kaže:
grene i da četvorogodišnji dečak gladuje
Bože moj, šta sam učinila?
u Bangladešu i da se susetka koja boluje
Kad umetnost samo pokazuje kako i šta,
od raka neće oporaviti, i oni će se sme‐
ona je puka zabava, bilo optimistička, bilo
jati. Ovo željno razmišljanje, ovo bezose‐
očajna. Kada se upita zašto, uzdiže se od
ćajno odbijanje da se prizna postojanje
proste emocionalne reakcije do stvarnog
bola, poraza i smrti nije tipično samo za
iskaza i do inteligentnog etičkog izbora.
veoma popularne američke pisce, već i za
Ona prestaje da bude pasivan odraz i
sovjetske koji su uspeli tamo gde je
postaje čin.
Zamjatin »zakazao« — dobitnici Staljino‐
A to je onda kada se svi cenzori, vladini i
ve nagrade sa svojim zastrašujućim
tržišni, počinju plašiti.
optimizmom. Kada jednom prestaneš da
Ali naši cenzori nisu samo izdavači,
postavljaš pitanja, kada pustiš Staljina u
urednici, distributeri, publicisti, klubovi
svoju dušu, ostaje ti jedino da se smeješ i
čitalaca i sindikalni književni kritičari. To
smeješ i smeješ.
su pisci i čitaoci. To smo vi i ja. Mi sebe
Naravno smeh može postati kiseo. Na
cenzurišemo. Mi pisci ne uspevamo da
primer, današnja naučna fantastika je
ozbiljno pišemo jer se plašimo — za
puna poučnih i odvratnih slika strašnih
dobrobit — da se neće prodati. A kao
budućnosti — prenaseljenih svetova u
čitaoci ne uspevamo da diskriminišemo;
pasivno prihvatamo ono što se prodaje
zelenih kolačića; postkatastrofskih muta‐
na tržištu; kupujemo, čitamo i zabo‐
nata koji se ponašaju sociodarvinistički;
ravljamo. Više smo »gledaoci« i »konzu‐
devet milijardi ljudi umire na razne
matori« nego »čitaoci«. Čitanje nije pa‐
grozne načine u svakoj glavi romana, itd. I
sivna reakcija već akcija koja uključuje
ja sam to činila, priznajem krivicu. I
um, osećanja i želju. Prihvatiti bezvredne
osećam se krivom. Jer ništa od ovoga ne
knjige samo zbog toga što su »bestseleri«
podrazumeva pravo razmišljanje i pravu
isto je što i prihvatiti veštačku hranu, loše
osudu. Smrt civilizacije, uništenje vrste,
napravljene mašine, korumpiranu vladu i
koriste se na način na koji se smrt
vojnu i korporacijsku diktaturu i hvaliti ih
pojedinca koristi u krimićima — pružiti
i zvati Američki Način Života i Američki
čitaocima jeftino uzbuđenje. Pisac daje
San. To je izdaja stvarnosti. Svaka izdaja,
sliku prenaseljenosti ili sveopšteg zaga‐
svaka prihvaćena laž vodi do sledeće
đenja ili atomskog rata i svi govore Uh!
izdaje i sledeće laži. Dopustimo Jevgeniju
Ah! Ijao! To je »intuitivna reakcija«,
Zamjatinu, koji je razumeo nešto o istini,
savršeno iskrena. Ali nije posledica niti
poslednju reč:
inteligencije, niti moralnosti.
Živa književnost ne živi po jučerašnjem,
Čovek ne živi samo od intuicije. Reakcija
ni po današnjem, već po satu sutrašnjice.
nije akcija.
Ona je mornar poslan u visine; sa vrha
Romani očaja su, najčešće, napisani sa
jarbola ona može da vidi potonule brodo‐
željom da opomenu, ali mislim da su, kao
ve, ledene bregove i vrtloge koji se još ne
i pornografija, najčešće eskapistički, jer
vide sa palube.
95
U oluji moraš imati čoveka na jarbolu.
Neka odgovori budu netačni, neka filo‐
Danas smo u središtu oluje i SOS signali
zofija bude pogrešna — greške su vred‐
stižu sa svih strana. Još juče pisac je mo‐
nije od istine. Istina je mašina, greška je
gao da mirno šeta palubom i škljoca svo‐
živa; istina uverava, greška uznemirava. A
jim kodakom; ali ko želi da gleda pejsaže i
ako odgovori budu nedostupni, još bolje!
žanrovske scene kada se svet naginje pod
Rad sa odgovorenim pitanjima je privi‐
uglom od četrdeset pet stepeni, zelena
legija mozgova konstruisanih nalik krav‐
ždrela zjape a trup se lomi?
ljem želucu koji je, kao što znamo, sazdan
Danas možemo gledati i razmišljati sa‐
da preživa.
mo onako kao što čovek čini licem u lice
Ako postoji išta fiksno u prirodi, ako
sa smrću; umrećemo i čemu sve to? Kako
postoje istine, sve ovo je pogrešno, Ali,
smo živeli? Kad bismo ponovo mogli po‐
srećom, sve su istine pogrešne. Ovo je
četi od samog početka, od čega bismo
sama srž dijalektičkog procesa, današnje
živeli? I zašto? danas su nam u književ‐
istine postaju greške u budućnosti, nema
nosti potrebni beskrajni filozofski hori‐
konačnog broja.
zonti, horizonti viđeni s vrha jarbola, iz
Revolucija je svuda, u svemu. Beskonač‐
aviona; potrebno nam je najkonačnije,
na je. Nema konačne revolucije. Nema
najstrašnije, najodvažnije »Zašto?« i »Šta
konačnog broja.
dalje«. Ono što je istinski živo ne zaustav‐
lja se ni ispred čega i neprekidno traga za
S engleskog preveo
odgovorima na apsurdna, dečja pitanja,
Miodrag Milovanović
96
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
PRINC TAME
rijala) i držeći nas u atmosferi iščekivanja
nečega stravičnog i nepoznatog kao iz
(The Prince of Darkness)
Magle. Uostalom čujte:
Režija Džon Karpenter
Isus je živeo. On je bio glasnik sa druge
USA, 1987.
planete, pripadnik humanoidne rase van‐
zemaljaca koji je trebalo da upozori ljude
Imam poruku za vas i ona vam se neće
da je njihov bog — bog zla. Naravno, u
svideti... Neće vas spasti Sveti duh, neće
tome nije uspeo. Sada nastupa božansko
vas spasti bog Plutonijum, u stvari,
vreme. Nađeni su spisi u kojima su
uopšte nećete biti spašeni...
zapisana Isusova kazivanja i upozorenja, a
sam Demon‐bog stiže na Zemlju. Princ
Postoji samo jedan Bog... on je sve‐
tame će opet koračati zemaljskim tlom. U
moćan, ogroman, vladar univerzuma i pre
crkvu, ispod čijih temelja se nalazila knji‐
svega stravično zao!!!
ga koja otkriva istinu o pravom bogu i gde
Postoje vremena kad interesovanja za
je u katakombama podruma bilo sveti‐
okultno drastično rastu i kad počinju da
lište sa relikvijom kulta spavača, stiže
cvetaju razne sekte. Zahvaljujući verskim
profesor teologije, fantastične nauke,
slobodama razna udruženja (počevši od
vremenskih paradoksa (???) i si. sa svojim
kojekakvih »Hari‐Krišna« i istočnjačkih
studentima. Počinje prevođenje prastarih
komuna, pa do nekih bože‐me‐prosti,
spisa i kojekakva ispitivanja oko predme‐
masonskih ili ko‐zna‐kakvih hrišćanskih
ta prastarog kulta. Naravno na drugoj
loža), vrbuju svoje članove. Naravno, ako
strani počinje da deluje i samo Zlo. Zlo
ste u trendu, ako pratite modu, ako želite
počinje sa malim stvarima kao što su
da spadate u mondenske krem‐krugove,
insekti (u jatima, u rojevima, u gomilama,
ponuđene su vam i razne demon‐sekte.
tonama). Atmosfera je preteća, u vaz‐
Ako ste slabi, neurotični, rešenje je pros‐
duhu je nešto što nagoveštava promene,
to. Stupite u sektu sa ljudima još slabijim i
velike i preteće. Oko crkve počinje okup‐
neurotičnijim od vas samih. To je što se
ljanje figura u stilu Romerovih zombija.
tiče mode... E sada da vidimo kako to
Budi se kult spavača. Plazma iz cilindra‐
iskoristiti.
relikvije kreće u napad puneći usta
Karpenter je opet napravio hit‐film,
nevinih tehničarki (?) i šaljući ih da
pompezno najavljivan u našim videote‐
štrckaju te bale svojim sadruzima u usta
kama kao film na prvim mestima liste za
(perverzno). Boga iz opkoljene crkve
sledeći (?) FEST (šta ćete, prekognicija).
nema jer ih na ulicama sačekuju zombi‐
Nije Karpenter amater u svom poslu pa
spavači koljući begunce biciklima (ne
da uradi film usko određenog žanra i tako
verujete?). Za to vreme jedna od
izgubi ljubitelje neke druge vrste. Samim
studentkinja biva odabrana te počinje da
tim (uostalom kao i Aliens, Predator i sl.)
dehidrira, da se nadima, truli i sl.
on meša u horror gomilu SF elemenata i
transformišući se u dostojan doček za
obrnuto. Ipak film, iako ima SF kompo‐
princa tame. Tajanstveni cilindar vri i
nentu u samoj postavci, obiluje onim
izbacuje svoju sadržinu u vazduh, bivši
Karpenterskim
»strava
i
užas«
tehničari štrcaju mlazeve plazme jedan
elementima.
drugom u ždrela, mahniti, bivši, studenti
Ovoga puta za razliku od »THING‐a«
jurcaju hodnicima razdranih vratova, po‐
sluz i pipci, monstrumi i očnjaci su sma‐
luproždrani leševi prepuni bubašvaba
njeni na najmanju moguću meru, ustu‐
keze se po ulicama, popovi se mole bo‐
pivši tako mesto buljucima skloni‐nogu‐u‐
govima (?), preživeli sanjaju san koji to
zadnji‐čas scenama. Karpenter je majstor
nije... Jah! Možete verovati Karpenteru.
svog zanata i znalački barata čak i
Uvešće vas u film kroz ritam nadiruće
Romerovim zombi scenama, praveći onu
strave sitnicama, pretećim detaljima, mu‐
napetost koju smo sreli u Noći veštica
zikom koja nagoveštava, ubrzavajući tem‐
(naravno prvom filmu iz pomenutog se‐
po do euforične završnice. Čak i tada ako
97
mu poverujete da je zaista gotovo vi
presladak i, naravno, preglup. Odmah
očigledno niste gledali nijedan njegov
odlazi u zabavni park i zaljubljuje se u
film.
lokalnu lepoticu (njen status lokalna vam‐
U svakom slučaju muzika je divna, film
pirska konkubina) i time dolazi u sukob sa
poštuje sve komercionalne zakone jed‐
seoskim pank‐rokerima (lokalni vampiri).
nog aktuelnog bioskopskog hita, kompo‐
Tako on jurca za njom, pa tako i za njima,
ziciju sastavljenu od elemenata koje ste
te ga društvo (nevaljalo navlači da jede
možda već videli, ali su vam se bar sviđali.
crve‐rižu, gliste‐rezance i vino‐krv, te da
Nećete zevati za vreme filma. Karpenter
postane i on sam vampir (bezopasan
je ipak Karpenter!
poluvampir, za početak, sa grizom
savesti).
IZGUBLJENI
Njegova majka za to vreme mazi dečicu
DEČACI
(tuđu) po gradiću te lovi za muža glav‐
nog... (ops, zamalo da otkrijem poentu).
Naravno,
mlađi brat sve razume (pa on
(The Lost Boys)
uostalom čita stripove!), te se povezuje
Režija Džon Šumaher
sa dvojicom (jednoipogodišnjih) lovaca na
USA, 1987.
vampire. Eh, ti vampiri. Oni slušaju rok
(valjda ih to čini takvim) i napadaju neke
Nikad nećeš ostariti i nikad nećeš
svoje žrtve, ali napadi i krv se ne vide
umreti... ali moraš da se hraniš.
(valjda da se gledaoci ne bi uplašili).
Trikova u filmu (umalo da) nema, osim
Opet horor! Teško je izdvojiti horor koji
što vampiri non‐stop vise o nekim
se po nečemu razlikuje od ostalih iz svoje
motkama i prete da će biti nevaljali.
branše, a da ta promena bude na bolje.
Film se, najblaže rečeno, ogrešio o sve
Horor kao žanr ima neke svoje zakone
legende o vampirima, napravivši od njih
koji bi se morali poštovati, inače sve to
najobičnije pripadnike dekadentne koka‐
gubi svoju svrhu i smisao. Horor treba da
kola generacije sa kojima dolazeća »čip«
nas plaši, zar ne? Karpenteru to još uvek
generacija radi šta im padne na pamet.
uspeva, nekima drugima baš i ne.
Prskaju ih vodenim pištoljima, bodu ne‐
Šumaherova ideja da se strava i užas
kakvim drenovim čačkalicama, potapaju u
oplemene nečim, sama po sebi i nije loša,
kade, čak ih poluludi starac natakne na
ali ako toga ima toliko da film više nema
kolčeve svog specijalno oklopljenog
veze sa hororom.. čemu to?
kamiona.
Iznesimo činjenice: Tinejdžeri vole ho‐
U filmu imamo: vrhunskog vampira‐
ror i naravno čine većinu gledalaca! Šta
knjigovođu sa cvikerima (e moj grofe
ono još vole? Oni vole... rok (ubaci
Drakula!), nepopravljive poluvampire, po‐
muziku), pank (pazi na zihernadlu), dobre
pravljive poluvampire, vampirske konku‐
ribe (trpaj, čoveče). Tinejdžerke vole ko‐
bine, vampirski podmladak... sve po
vrdžave, zelenooke, slatke muškarčiće (ali
legendi. Samo nema strave.
on ne zna da glumi... ko te pita za to?),
Gledajte ovaj film ako NE volite horor.
one vole Morisona i Dorse (ali kakve to
Bićete zadovoljni.
ima veze... ma bez veze)... daj, daj još