najbolja, najuspešnija, opštepriznata dela
Neki kritičari su izgleda smatrali da SF
ozbiljne realističke književnosti. Ali takva
uvek »sadrži« nešto drugo, na primer
definicija ne omogućuje pravljenje preciz‐
»ideje«, a da nije po sebi vredna, kao
nog »spiska« literature glavnog toka, jer
književnost. Tomas Klerson (Thomas D.
se ne slažu svi u procenama šta je naj‐
Clareson), govoreći o stavu kritičara
bolje i najuspešnije; niti omogućuje opisi‐
prema SF pre 1960. godine, kaže: »... od
vanje zajedničkih književnih osobina,
samog početka, njihovo interesovanje...
književnih vrednosti, itd, glavnog toka, jer
se koncentrisalo na ideje, a odbacivali su
se tom definicijom mogu obuhvatiti mno‐
svaku mogućnost da je razmatraju kao
ga vrlo različita i raznovrsna dela. Zapa‐
literaturu. (...) Nekoliko kritičara je insi‐
zimo i to, da ovakva definicija glavnog
stiralo da je treba ocenjivati na osnovu
toka, zasnovana na vrednovanju, otvara
njene književne vrednosti, ali oni sami
vrata neispravnom i nedopustivom upo‐
nisu tako činili.«
ređivanju između celokupne SF književ‐
Ursula Le Gvin (Ursula Le Guin), autor
nosti i odabrane književnosti drugih
SF priča i romana visoke vrednosti, izja‐
žanrova.
vila je krajem 1974: »Mislim da više nije
Granice geta ne mogu se tačno odrediti,
moguće sprečiti profesore da se iskrcaju
a izolacija nije bila potpuna. Romani
na Aldebaran. Oni su stigli. (...)... po prvi
Hrabri novi svet (1932) Oldouza Hakslija i
put, mi u SF getu počinjemo da dobijamo
1984 (1949) Džordža Orvela privukli su
kritiku ‐ ne sažeta odbijanja, od strane
znatnu pažnju još u onim periodima kad
literarnih snobova, niti eksplozije hvalje‐
su se pojavili. Doduše, upravo ta dva
nja i kudenja od strane... privrženika, već
romana nisu označavana nazivom SF,
pravu kritiku.. .«
nego drugim nazivima; ali taj paradoks ne
Dakle, naučnoj fantastici nisu potrebni
menja činjenicu da to jesu SF romani, i da
kritičari sa preduđedenjem, pozitivnim ili
su uspešno prešli iz geta u glavni tok.
negativnim, već objektivni kritičari.
Termini »glavni tok« i »geto«, pored
80
II
deću definiciju: »Pod naučnom fantas‐
tikom podrazumevam onu vrstu priča
Bilo je već mnopro pokušaja da se for‐
kakve pišu Žil Vern, H. Dž. Vels i Edgar
muliše tačna i neosporno validna defini‐
Alan Po — šarmantnu romansu ispreple‐
cija SF; ali dosad nisu uspeli, ili se bar na
tanu naučnim činjenicama i proročkim
američkoj sceni nijedna od tih definicija
vizijama«. (Ovaj prevod na srpskohrvat‐
nije izdvojila kao izrazito najbolja ili
ski nije sasvim adekvatan, ali nema pot‐
opšteprihvaćena. Razloga za to ima više:
rebe da ovde razmatramo terminološka
sam izraz science fiction ima svoju isto‐
pitanja zbog kojih je prevođenje ote‐
riju, i svoje protivnike (neki pod inicijale
žano). Ova Gernzbakova definicija danas
SF stavljaju reči scientific fiction, ili specu‐
ima uglavnom samo istorijsku vrednost.
lative fiction, ili scientific fantasy, itd.);
Robert Filmus (Robert M. Philmus) je
razne definicije odražavaju različita shva‐
dao, u svojoj knjizi iz 1970. godine, vrlo
tanja SF, njene prirode i uloge; i najzad,
opširnu definiciju SF; u predgovoru, tu
vrlo je teško, a možda i nemoguće,
definiciju je ovako sumirao: »Početna
odrediti tačnu granicu između ovog žanra
tačka ovoga rada, dakle, jeste određi‐
i drugih žanrova. (Ovo utoliko pre, što ni
vanje u čemu se naučna fantastika bitno
sam pojam »žanr« tj. »rod« nije tako
razlikuje od drugih vrsta fantazije. Moj
jednostavan i pouzdan kao što se na prvi
zaključak, zasnovan na ispitivanju onih
pogled čini.) Evo nekoliko pokušaja
radova koji po opštem mišljenju spadaju
definisanja naučne fantastike.
u taj žanr, glasi, da se naučna fantazija
Enciklopedija Britanika: »Naučna fan‐
odlikuje retorskom strategijom primenji‐
tastika (je) literarni žanr razvijen pretežno
vanja više ili manje naučnog obrazloženja,
u XX veku, koji se bavi naučnim razvojem
da bi se čitalac podstakao da obustavi
ili otkrićem koje je, bilo smešteno u
neverovanje u fantastično stanje stvari«.
budućnost, u fiktivnu sadašnjost, ili u
U ovoj definiciji upotrebljen je dobro poz‐
pretpostavljenu prošlost, superiorno u
nati pojam »obustava neverovanja« (sus‐
odnosu na, ili prosto drugačije nego, ono
pension of disbelief). Filmus očigledno
što ]e poznato da postoji. (...) (Potrebna
smatra da je pojam fantazija širi, a pojam
je) bar površna vernost stavovima, meto‐
naučna fantastika uži; da je SF samo
dima i terminologiji nauke«. Ovako sro‐
jedna od nekoliko vrsta fantazije; i nastoji
čena definicija tačno odgovara onome što
da utvrdi u čemu se sastoji differentia
je Dejmon Najt rekao, ismevajući poku‐
specifica kojom se SF razlikuje od tih
šaje tačnog definisanja SF: »Ja ne znam za
drugih vrsta fantazije.
ijednu besplodniju raspravu, i neću vam
Neobičnu definiciju dao je Brajan Oldis
dosađivati nijednom od onih mučeničkih
(Brian W. Aldiss), pisac i istoričar SF:
tevtonskih konstrukcija u koje su kritičari
»Naučna fantastika je traganje za takvom
pokušavali da uhvate naučnu fantas‐
definicijom čoveka i njegovog statusa u
tiku...«
vasioni, koja će važiti pri našem sadaš‐
SF pisac Teodor Sterdžen: »Dobra na‐
njem odmaklom ali konfuznom stanju
učnofantastična priča je priča koja sadrži
znanja (nauke) i (SF) je karaikteristično
ljudski problem, i ljudsko rešenje, a koja
izlivena u gotskom ili postgotskom ka‐
se uopšte ne bi dogodila bez svog
lupu«. U ovoj definiciji najbolji je početak;
naučnog sadržaja«. Ova je definicija vrlo
tačno je da SF može doprineti odre‐
dobra, ali zapazimo da je to definicija ne
đivanju ljudskog statusa u vasioni. Tačno
SF‐a, već dobrog SF‐a.
je da su postojale istorijske veze između
Otac modernog američkog SF‐a, urednik
takozvanih gotskih romana i SF; ali
i pisac Hugo Gernzbak, dao je 1926. sle‐
81
metafora o »gotskom kalupu« nije prih‐
tako široko, on postaje nekoristan za
vatljiva. Ono što definiciju najviše kvari
proučavanje SF. Dakle, tako shvaćeni
jeste olako izrečeno tvrđenje da je nauka
pojam »fantazija« upravo zbog svoje
danas u »konfuznom« stanju.
širine, postaje neupotrebljiv za praktičan
Pisac SF Robert Hajnlajn (Robert Hein‐
rad u oblasti u kojoj se nalazimo.
lein) smatra da je SF »... (književnost) u
Zbog toga, a i iz drugih razloga, mnogo
kojoj autor pokazuje da je svestan pri‐
je bolje opredeliti se za uže shvatanje
rode i značaja one ljudske aktivnosti koja
pojma »fantazija«. Ja tako i činim. Prema
je poznata kao naučni metod, pokazuje
tome, jedna od ključnih teorijskih pos‐
da je jednako svestan velike količine
tavki na kojima se ovaj rad zasniva jeste
ljudskog znanja već sakupljenog tom ak‐
sledeće: naučna fantastika i fantazija su
tivnošću, i uzima u obzir u svojim pri‐
dva zasebna žanra. Naravno, ima mnogo
čama efekte i moguće buduće efekte
graničnih slučajeva, mnogo dela sa ele‐
naučnog metoda i naučnih činjenica na
mentima i SF i fantazije, ali postoje i mno‐
ljudska bića«. Međutim, po ovoj definiciji,
ga dela koja se mogu jasno i pouzdano
u SF bi spadao i roman Sinklera Luisa
svrstati u SF, i mnoga druga koja se mogu
Arousmit (Arrowsmith), i mnogi drugi
isto tako pouzdano svrstati u fantaziju.
romani u kojima se pojavljuju naučnici i
Na engleskom jeziku, termini science
naučna otkrića, a koji nisu SF.
fiction i fantasy sasvim dobro služe da
Autor ovog rada ne namerava da ovde
označe ta dva žanra.
prezentira neku sopstvenu »tevtonsku
U našem jeziku, poseban problem je reč
konstrukciju«, jer to, s obzirom na temu
»fantastika«. Pitanje je, da li »fantastika«
rada, nije potrebno. Međutim, iz metodo‐
uključuje u sebe i SF i fantaziju? U našoj
loških razloga neophodno je razjasniti
kulturnoj sredini, u dosadašnjoj upotrebi,
razliku između naučne fantastike i fanta‐
to se, izgleda, nije razjasnilo. Meni se čini
zije. Citirane definicije su pokazale da ne‐
da je najbolje i najpravilnije postupiti
maju svi autori isto shvatanje te razlike.
ovako: kao približne sinonime shvatiti iz‐
Mogućna su, uglavnom, dva osnovna
raze »poetska fantastika«, »fantastika« i
shvatanja te razlike:
»fantazija« — tako da sva tri označavaju
(1) SF je jedna vrsta fantazije;
isti žanr; a samo i jedino izraz »naučna
(2) SF i fantazije su dva različita, zaseb‐
fantastika« da označava drugi žanr.
na žanra. Nije isključeno da ova dva shva‐
»Hajnlajn je jedan od onih koji povlače
tanja koegzistiraju, to jest da oba isto‐
čvrstu liniju izmedu naučne fantastike i
vremeno budu tačna, pod uslovom da se
fantazije...« — kaže Dejmon Najt, i zatim
reč »fantazija« shvata na dva različita
citira reči Roberta Hajnlajna o tome:
načina. Ako podelimo celokupnu književ‐
»Fantazija se stvara na taj način, što se
nost na dva »dela« i to na ozbiljno
ili negira realni svet in toto (u celosti), ili
realističko prikazivanje realnog sveta u
se bar uzima za temelj pricč jedna ili više
kome živimo, u okviru onih znanja koja su
premisa za koje je priznato da su ne‐
opšte‐poznata i opšte‐prihvaćena, i na
istinite — vile, mazge koje govore, puto‐
»sve ostalo«, onda to »sve ostalo« mo‐
vanje kroz ogledalo, vampiri, primorska
žemo nazvati fantazijom a SF vrstom
država Beomija, Miki Maus. Ali naučna
fantazije. Ali takva podela ima dve mane:
fantastika, bez obzira koliko fantastičan
prvo, ona se može sprovesti samo po ce‐
njen sadržaj može izgledati, uvek prihvata
nu grubog zanemarivanja stvarne slože‐
celokupni stvarni svet, i celokupno
nosti i raznovrsnosti književnosti; i drugo,
ljudsko znanje o realnom svetu, kao okvir
upravo kad se pojam »fantazija« shvati
za ono što zamišlja«.
82
Isak Asimov takođe izričito kaže, da su
isto što i naučna tačnost, ili verovatnoća
SF i fantazija dve različite oblasti. On
naučne tačnosti; u pitanju je jedna po‐
smatra da je fantazija »... isto tako
sebna osobina, specifična za SF, pa je zato
imaginativna kao i naučna fantastika, ali
potreban i zaseban termin. Jedna pret‐
nije ograničena zahtevom da ima naučnu
postavka naučno‐tehnićke prirode, izneta
plauzibilnost«.
u SF priči, biće plauzibilna ako se može
Jedan od poznatijih pisaca starije gene‐
dovesti u sklad sa naučnim znanjem, ali
racije (pre drugog svetskog rata) Mari
ne u smislu da se s njim podudara po
Lenster (Murray Leinsterj, ovako sagle‐
sadržaju i obimu, već u smislu da se ta
dava svet:
pretpostavka može postaviti u one
»U stvarnom svetu, sve sledi prirodne
prostore kojima nauka još nije ovladala, a
zakone. Nemoguće stvari se ne događaju.
da ne dođe do suprotnosti između te
Za sve što se dogodi postoji objašnjenje.
pretpostavke i poznatih naučnih činje‐
To objašnjenje povezuje taj događaj sa
drugim stvarima. Ne postoje izolovani
nešto bude naučno potvrđeno, već pre
fenomeni. Postoje samo izolovana zapa‐
nemogućnost da bude opovrgnuto od
žanja, i ponekad pogrešna zapažanja. Ali
strane onih koji poznaju dostignuća na‐
sve realno je racionalno.«
uke. Drugim rećima, da bi bila plauzibilna,
I Džems Bliš, pisac i kritičar SF, razlikuje
takva pretpostavka ne mora da bude deo
SF i fantaziju. Na primer, za izvesne pisce
nauke; potrebno je samo da ne bude
kaže da »... uopšte nisu pisci naučne
nespojiva sa naukom. U ovom kontekstu,
fantastike... Oni su pisci čiste fantazije.«
moglo bi se čak reći: plauzibilnost je
Ursula Le Gvin, koja je pisala i SF i
odsustvo nespojivosti sa naukom.
fantaziju, takođe veruje u postojanje
Na primer, još ne postoji nikakav »fo‐
razlike izmedu njih. Sledeći njen citat
tonski« raketni motor za svemirske
poslužiće kao uvod u objašnjenje razlike
brodove; ali nema naučnih osnova da se
između ta dva žanra. Le Gvin smatra da je
kategoričho tvrdi da nikad i nikako neće
jedan od osnovnih kriterijuma za vred‐
moći da bude konstruisan takav motor.
novanje SF »... kriterijum intelektualne
Prema tome, pretpostavka o takvom
koherentnosti i naučne plauzibilnosti« i
motoru je plauzibilna.
nastavlja:
Pisac SF može da načini i pretpostavku
»Osnovni kanon u fantaziji je, naravno,
koja je na prvi pogled u suprotnosti sa
sledeći: možete sami da stvarate zakone,
nekom naučnom činjenicom, ali tada on
ali zatim morate da ih se pridržavate.
treba, kao što je rekla Ursula Le Griv, »da
Naučna fantastika ovo prefinjuje: možete
brani slobodu koju je sebio dao«, to jest
sami da stvarate zakone, ali unutar izves‐
da pruži neko objašnjenje, obrazloženje, i
nih granica. Naučno‐fantastična priča ne
to u skladu sa naučnim načinom mišljenja
sme da se ogluši o ono što je nauka
i naučnim pogledom na svet. Na primer,
utvrdila, i, kao što je to Čip Dilejni rekao,
naučnici danas smatraju da je brzina
ne sme da poriče ono za šta je poznato
svetlosti gornja granica brzine u vasioni i
da je poznato. A ako to i čini, pisac mora
da je u principu nemoguće tu brzinu
biti svestan toga, i mora da brani slobodu
nadmašiti; ali pisac SF može da prikaže i
koju je sebi dao...«
putovanje u svemir većom brzinom, uz
Za razlikovanje SF od fantazije, ključni
objašnjenje da je na primer, u XXI veku
termin je po mom mišljenju plauzibilnost.
otkriveno da Ajnštajnova teorija ipak nije
Ovaj termin se odnosi na naučno‐
bila tačna, itd. Na taj način pisac povezuje
tehničke aspekte dela. Plauzibilnost nije
svoju pretpostavku sa širim, sveukupnim
83
naučnim pogledom na svet.
Fantazija, kao književni rod, odlikuje se
MOŽDA
nedostatkom plauzibilnosti, otvorenim i
punim prihvatanjem onoga za šta se zna
NISTE
da je nemoguće i neistinito.
Pošto nauka napreduje, dešavalo se da
ZNALI…
neka SF priča bude plauzibilna u vreme
kad se pojavi, a nekoliko godina ili dece‐
nija kasnije da više ne bude plauzibilna.
Koliko je samo priča o avanturama na
• Teodor Sterdžen, poznati SF pisac, au‐
Veneri, na poljima, šumama, jezerima te
tor romana »Više nego ljudski«, pisao
planete! — a danas znamo da ta planeta
je i vesterne, i to uspešno, pod svojim
ne izgleda tako, već ima atmosferu od
pravim imenom (»Sterdženov Zapad«,