polovima više ne uklapaju u postojeće
naivčine, sa iskrenim radnim odnosom
fenomene (a možda nikad i nisu).
prema životu, baš kao i pravi naučnici. Sa
Nema sumnje da su žene‐pisci mnogo
izuzetkom rada na usavršavanju proizvo‐
doprinele stvaranju lika »novog čoveka«.
da X, jedva da su o nečemu imali svoje
Žene koje pišu naučnu fantastiku ostva‐
mišljenje i prosto su odražavali, potpuno
rujući time bekstvo u poželjan muški svet
nezlobivo, ideologiju koja je vladala u
često stvaraju prećutno biseksualnu per‐
njihovoj sredini.
sonu: muški lik koji predstavlja samog
Odnos između društvenih promena i
pisca, koji izražava njena iskustva, ali nije
naučne fantastike je dosta čudan. Čitaoci
hendikepiran pripadnošću ženskom polu.
i pisci naučne fantastike mogu se de‐
Taj lik se stoga ne povinuje pravilima
finisati kao grupa ljudi kadrih da u sebi
ponašanja za svoj pol: nasuprot dubini i
sjedinjuju zatucani konzervativizam i isto
složenosti karakterizacije, emocionali‐
tako zatucanu strast prema inovacijama
zam, samoispitivanje; složeni odnosi sa
(što predstavlja veoma prikladnu kombi‐
drugima. Junak kao što je Genli Ai, ili
naciju za jedan tako izrazito američki fe‐
Ševek u romanu Čovek praznih šaka (The
nomen). Naučna fantastika u svom
Dispossessed) mora biti da je u svoje
popularnom izdanju ne vidi, i nikad nije
vreme predstavljao pravo otkrovenje.
videla potrebu da dođe do revolucije u
Kolosalna popularnost Ursule Legvin kod
oblasti seksualne politike. Ali naučna fan‐
muških čitalaca pokazuje kako je dobro
tastika je svoje horizonte proširila do te
došlo to otkrovenje.
mere da više nije u stanju da se odupre
U starim roto‐romanima muški pisci su
nijednoj revoluciji. U rubrici »Pisma čita‐
ponekad uključivali po jednu devojku u
laca« u poslednjem broju časopisa Inter‐
ekspediciju, ne toliko zbog seksualnog
zone jedan od obožavalaca objašnjava
momenta (ne daj bože), nego da bi imali
ovu pojavu: »Koliko je savremenih čita‐
gde da lociraju strah i drhtanje. Neko
laca SF uopšte čulo za semiotiku? Vrlo
mora da vrisne kada jedno sunce eksplo‐
mali broj; ali sve mi se čini da, oni kojima
dira: a to ne bi mogao nijedan od muških
je taj pojam poznat duguju svoje znanje
likova. Žene‐pisci, često u vidu namernog
upravo SF literaturi — a nema baš mnogo
i svesnog obrtanja uloga, uvode junaka
žanrova o kojima se to može reći...«
koji se lako šokira i plače. K. Dž Čeri
Ova nota maničkog ponosa je veoma
(Cherryh) je od muške ranjivosti načinila
dirljiva. Jasno je dakle, da nije važno da li
takoreći aksiom u svom romanesknom
prosečan savremeni čitalac naučne fan‐
svemiru: dosta uverljivo povezujući ovu
tastike ume da razlikuje radikalnog sepa‐
odliku sa krhkom gordošću muške agre‐
ratistu od defektnog Oprstena. Ako je
sivnosti. Muškarcu je od prirode dato da
igra nova, naučna fanstastika prosto
se sam sukobi sa čitavim svemirom: ako
mora da je igra.
se slomi pod tim naporom, to nikoga
Postoje dva bitna činioca koji kombino‐
neće iznenaditi.
vano potkopavaju modele muških uloga:
Takvi su »muškarci« koje su izmislile
u naučnoj fantastici i u celom svetu u
žene za svoje sopstveno zadovoljenje.
podjednakoj meri. Rat, u suštini muška
Možda nam još više otkrivaju žene koje
metafora, iz osnova se promenio. Oružja
su u istom razdoblju izmislili muškarci.
za masovno uništavanje izbrisala su dob‐
Haldemanove cimerke u Večitom ratu
rim delom razlike među polovima: vojnik
(The Forever War) nisu seksualni objekti.
82
Činjenica da su vojnikinje ukazuje na to
Projektovati vrt u obliku anatomskog
detalja nečije ljubavnice može se primiti
koje je muškarcima dozvoljeno da grle.
kao prijatna fantazija. Ali učiniti to kri‐
One nemaju nikakve naročite ženske
šom nije nikakav kompliment za autora.
atribute osim imena i ličnih zamenica. Ali
Teško je poverovati da Novicki nije sves‐
samim tim što neke pripadnike svojih
tan da je svom odvažnom i otvorenom
trupa naziva muškarcima, a neke ženama,
junaku tutnuo u ruke magazin sa golim
Haldeman može da im dopusti da plaču i
devojkama da ga potajno sladi.
pate, da teše i budu tešeni; i tako ipak
Posle zabave dolazi mamurluk. Feminis‐
uspeva da sačuva fasadu različitih uloga
tička naučna fantastika mora, prirodno, i
dva pola.
dalje da razmatra alternative za status
Novi talas feminizma inspirisao je niz
kvo. Ali glavni tok futurizma uvek brzo
muških pisaca naučne fantastike da
reaguje na promene u sadašnjosti, i tako
isprobaju kreiranje brižnih, samilosnih
je doba celozemaljaca i zavisti zbog
likova bez specifično polnih odlika. Bisek‐
rađanja dece — prošlo. U opštem mraku
sualnu budućnost određenog tipa na koju
našeg fin de siecle (kraja veka) izgleda da
nazilazimo u romanu Mardž Pirsi (Marge
se sve više ustaljuje mišljenje da će samo
Piersy) Žena na rubu vremena (Woman
žene biti optimistične, a da će muški pisci
on the Edge of Time) možemo naći i u
morati da se odreknu svih pretenzija na
prefinjenim kratkim pričama Eda Brajanta
moralnu uzvišenost. Indikativan primer
(Brayant)
pod
naslovom
Cinober
pruža nam junak bestselera od Stivena
(Cinnabar), gde prvog muškarca koji je
Donaldsona (Stephen Donaldson). (Seća‐
rodio dete slave kao društvenog dobro‐
te se? Gubavac koji siluje.) Antiheroj je lik
tvora. Drugi oduševljeni feministi otkri‐
koji razbija herojski kalupa ipak ostaje
vaju i nehotice duboko protivljenje ten‐
centralna ličnost, za inat. Tomas Kove‐
denciji napuštanja međupolnog odnosa
nant (Covenant) je nešto drugo. On pose‐
potčinjavanja/prevlast. Muški likovi Džo‐
duje herojske moći — i bez njih ne bi mo‐
na Varlija (Varley) sami se ponižavaju
gao biti u centru interesovanja. Njemu
pred čitavim panteonom žena, Crnkinja,
nedostaje pozitivna predstava o sebi sa‐
gluvonemih; one su sada postale viša
mom, nema vrednosne kriterijume na
rasa. A »novi čovek« iz stvarnog sveta
živi
kojima bi mogao zasnivati svoje postup‐
i u svetu SF u likovima brojnih kapetana
ke; a najgore od svega je to što u krajnjoj
zvezdanih brodova i naučnika‐fizičara koji
liniji nema u njemu optimizma u odnosu
se ponose time što peru sudove. U pri‐
na sebe i na svet oko njega. Paradoksalni
poveci Barija Novickog (Barry Novitski)
»uspeh« takvog modela muške uloge kod
Nuklearna fisija (Nuclear Fission) nalazi‐
muških čitalaca čiji je lični život po pravilu
mo sve ove kvalitete na okupu: samoza‐
savršeno ugodan, u znaku blagostanja i
dovoljnog anti‐seksistu koji nema nimalo
zdravlja, može se smatrati znakom dubo‐
sluha za fine nijanse uzajamnog pošto‐
ko skrivene nelagodnosti i nezdravog
vanja. »Novi čovek« i alternativna Utopija
stanja.
potpuno su izneverili jedno drugo.
Drugi jedan iznenađujuće popularni lik
Kojotov vrt dizao se u obliku blagog bre‐
iz muških fantazija još jasnije potkrepljuje
žuljka iznad okolnog travnjaka, u stvari u
ovaj stav. Film Rambo (First Blood) izvire
obliku leve dojke Žene‐pauka dok je spa‐
iz čisto muškog iskustva. U njemu nema
vala, iako joj on to nikada nije rekao. Ona
ženskih likova, pa čak ni principa »večno
bi ga sigurno kritikovala što time poku‐
ženskog«: po tome on podseća na staru
šava da održi neki mit o boginji plodnosti,
klasičnu naučnu fantastiku. Ali to nije
ili tako nešto. No, bez obzira na oblik i lik,
prosto samozadovoljno divljanje jedne
bio je to dobar funkcionalan dizajn. Na
muškarčine. To je samooptužujuća priča
mestu gde bi bila bradavica, izdizao se
o američkom iskustvu u Vijetnamu. Ram‐
bazen sa vodom...
bo igra ulogu pravednog, hrabrog, snalaž‐
83
ljivog kretena: američke trupe (zastupnici
razlikuje od sadašnjeg, osim po hiper‐
zakonitosti i reda) igraju sebe same — sa
bolama i ukrasnim detaljima. On je
stravičnim detaljima bezobzirne gluposti,
zahvaćen vrtlogom velikih događaja, ali
svireposti i promašene vatrene moći. Kao
ne očekuje niti želi da utiče na njihov
da se nada da će steći osobine neprija‐
ishod. Ali tamo gde su likovi Dilejnija ili
telja kojeg poštuje, Amerika kanibalistički
Zelaznija bili u stanju da se opredeljuju na
komada uspešni Vijetkong. Ali taj pokušaj
bazi moralnih kriterijuma i da imaju
propada. Veličanstveni (iako jezivi) heroj‐
poverenja u svoje prijatelje, bar ponekad,
ski podvizi glavnog junaka su potpuno
Kejs je potpuno bespomoćan. Ili, drugim
besmisleni. On nema drugog cilja sem da
rečima, potpuno slobodan.
preživi, i ne gaji nikakvu nadu da će u
Kao i Rambo, Kejs je u suštini moćno,
tome uživati: on ne uživa podršku nijedne
dobro izrađeno oruđe. Suština njegove
društvene strukture; nema nijednog prija‐
ličnosti je u njegovim postupcima. Kejs je
telja na celom svetu. Rambo nam se
stvoren zato da provaljuje u kompju‐
ukazuje kao očajničko oruđe, ispranog
terske sisteme, a ne da ubija (bar ne
mozga, u rukama sila koje ga preziru — to
prvobitno) — ali njegov položaj je pot‐
je konačna inverzija, koja ga čini dijamet‐
puno isti. Njegova moć u stvari nije
ralno suprotnim Mandžurskom preten‐
njegova. Ona pripada nekome ko ga je
dentu iz jednog drugog doba. Ali sada su
iznajmio kao plaćenika. A kada se
snage cinizma zauzele najviša mesta u
oslobodi, on nema pojma šta da radi sa
američkom sistemu. Čovek se pita u kojoj
tim oruđem, tj. sa sobom.
meri ove suštinske činjenice prodiru,
Još uvek je bio obuzet srdžbom. To je
možda nesvesno, u saznanje mladih muš‐
bilo kao da ga je neko srušio u mračnoj
karaca koji tako vatreno prihvataju Džona
uličici i on se probudio i video da mu je
Ramboa kao svoj ideal.
novčanik još uvek u džepu netaknut.
Za to vreme u naučnoj fantastici ne‐
Srdžba ga je podgrevala, ali nije bio u
shvaćeni Tomas Kovenant ustupa mesto
stanju da joj nadene ime niti da pronađe
mnogo elegantnijem operatoru. Ime
predmet na koji se ona odnosi...
heroja koji nema za šta da se bori (u
Bespredmetna srdžba, heroj koji se ni
intervalima kada nije obuzet emocijama
za šta ne bori, vojnik bez ratišta. Nije
beslovesne bede kao predstavnik namu‐
slučajno to što »oslobođena žena« u Ne‐
čene muške američke psihe) glasi — pla‐
uromantičaru na kraju »izdaje« Kejsa.
ćenik. A plaćenik — uličar je sadašnji
Zahvaćen divljenjem sopstvenoj tragediji,
heroj budućnosti, najpotpunije ovaploćen
»novi čovek«, to zastarelo dvonožno
u liku Hernija Kejsa (Case) u Nenroman‐
oruđe, još nije spreman čak ni da
tičaru (Neuromancer) od Vilijama Gib‐
razmišlja o novom pravcu u kom bi
sona. On nije ni autentični i dosadni nauč‐
mogao da krene.
nik, ni galaktički kasapin—lutalica: Kejs je
Ovi očajnički autoportreti pružaju nam
izdanak drugačije loze junaka naučne fan‐
dokaze o tome da muškarci potajno ose‐
tastike. On je tip momčeta‐šaljivdžije kak‐
ćaju potrebu, baš kao i žene — krajem
vog nalazimo kod Teodora Sterdžena
dvadesetog veka — da za sebe zamišljaju
(Sturgeon), Zelaznija (Zelazny), Dilejnija
nove uloge. A naučna fantastika je vero‐
(Delany): star u duši, a mlad i vitak u telu;
vatno pravo mesto za takva nastojanja.
čovek sa prošlošću i tugom, ali i sa
Ali sumnja i pitanja moraju dolaziti iznut‐
strasnim interesovanjem za sopstvenu
ra. Problem se ne može rešiti ni podraža‐
spoljašnjost. Poput onih dvosmisleno za‐
vanjem ni ismevanjem feminizma.
vodljivih heroja Dilejnijeve Nove (Nova) i
Poželela je ogledalo. Poželela je da vidi
Vremena viđenog kao heliks poludragog
tu težinu tela koja je značila da ona može
kamenja (Time Seen as a Helix of Semi—
da ubija, težinu koja će joj pružliti bezbed‐
precious Stones), on živi u jednom
nost u svetu izvan kanjona. Njena teška
budućem kontinuumu koji se nimalo ne
ruka, sa glomaznim prstima nalik na ko‐
84
basice, podupirala joj je lice. Bilo je
za jedan nivo udaljenu od stvarnosti.
obraslo bradom i veće nego pre, ali znala
Možda će ubuduće naučna fantastika
je da je opet glatko i zaceljeno. Zakikotala
davati više takvih dela — svesnih i
se u sebi, a njen glas, koji se dizao iz
promišljeni!)
istraživanja
čovekove
dubina tih naduvanih grudi, trgao ju je,
suštine.
toliko da je poskočila. Opet se nasmejala
pogledavši ga. »Ja sam muško!«
Citati iz dela:
»Ona« u navedenom odlomku je Džef
Nuclear Fission (Nuklearna fisija), autor
Rajman (Geoff Ryman), koji govori kroz
Barry Novitski, kopirajt 1879, iz antologije
usta junakinje romana Ratnik koji je
Kindred Spirits (Srodne duše), ur. Jeffrey
nosio život (The Warrior Who Carried
M. Elliot, Aiyson Publications 1984.
Life). Kara (Cara) »postaje muško« da bi
Neuromancer (Neuromantičar), autor
osvetila svoju porodicu. To je smeo
William Gibson, Grafton pbk 1986.
zahvat, koji nije u potpunosti uspeo, ali
The Warrior Who Carried Life (Ratnik koji
Rajman se zapravo služi fantazijom da bi
je nosio život), autor Geoff Ryman,
razmotrio svoju sopstvenu prirodu, iako
Unwin/Unicorn 1985.
OGLASI
Prodajem „Isaac Asimov's SF magazine”,
Za dobro očuvane „Andromede" 1, 2 i 3
godište 1980, 1981, 1982, 1983, 1984,
dajem: „Šljunak na nebu" (Asimov), „Svet
1985 i 1986; „Analog" 1979, 1980, 1981,
se kaže šuma" i „Leva raka tame"
1982, 1983, 1984, 1985 i 1986;
(Legvin), „Dnevnik o Minotauru" (Orlo‐
„Magazine of Fantasy and SF" 1978,
vić), YU‐Sirius i „Siriuse" 1 i 10.
1979, 1980, 1981, 1982, 1983 i 1984;
„Kosmoplov", brojevi: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,
Darko Ožetski
10, 11, 15, 17, 19, 21, 23, 24; „Andro‐
41310 IVANIĆ‐GRAD
meda" 1, 2, 3; „Sinus" ‐ šezdesetak
Benkova 14
brojeva od 1 do 134... detaljan spisak
Tel. (045) 80‐975
šaljem svim zainteresova‐nim.
Kupujem sledeće romane Žila Verna:
Žiga Leskovšek
„Crna Indija", „Delfin, najbrži brod na
61000 LJUBLJANA
svetu", „U pustinji Afrike", „Selo u vaz‐
Gosposka 9
njhu", „Gospodar sveta", „Parna kuća",
„Morska zmija", „Lovci na meteore" i „Pet
Prodajem: SF strip Howarda Chaykina
stotina miliona Begeninih".
„American Flagg" (strip koji je dobio Ne‐
bulu); Marvelove stripove: „Dr Who",