Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 23
S A D R Ž A J
Reč urednika ................................................................................................... 2
Filip Hoze Farmer: REČNI SVET ....................................................................... 3
Lušes Šepard: SUNČEV PAUK ........................................................................ 54
Rej Bredberi: EGIPATSKA MUMIJA PUKOVNIKA STONSTILA ........................ 73
Neil Vilgus: SUDAR U VREMENU .................................................................. 83
Džejms Stivens: SLAVLJENIK ......................................................................... 84
Vladimir Todorović: NLO NE POSTOJI ........................................................... 87
Ivan D. Nešić: LIJTE, SUZE MOJE ................................................................... 89
Vilijem Nolan: KNJIGA JE NAJBOLJI PRIJATELJ .............................................. 91
Noel Putnik: TRKAČ ....................................................................................... 92
Žil Murat: PRIVATNA KOLEKCIJA ................................................................... 94
Žak Sternberg: PITANJE ................................................................................ 94
Žerar Kuasne: IMPRESIJA .............................................................................. 94
Frederik Serva: CRVENI PAUK ....................................................................... 95
Andre Frankua Riaud: THE HAND ................................................................. 95
Lionel Evrard: SAMOUK ................................................................................ 96
Ilija Bakić: POSLEDNJA TOPLOTA .................................................................. 97
Norman Spinrad: POLITIČKA SF .................................................................. 107
Ljubomir Damnjanović: SVEMIRSKI BROD NAD BEOGRADOM .................. 116
Intervju sa Andre Norton: ČAROBNICA IZ SVETA VEŠTICA ......................... 119
Odgovorni urednik: Milorad Predojević
Urednik: Boban Knežević
Likovni urednik: Dragoljub Stanković
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/XII
1
REČ UREDNIKA
Upravo dok pišem ove redove, postojanje Alefa zaokruženo je na tri godine.
Bilo je svega i svačega u tom periodu, čak i redovnog mesečnog ritma. Ako se oduzme skoro polugodišnji prekid postojanja Alefa, za 31 mesec ostvarili smo 23
broja, što i nije tako nepovoljno ‐ plan je ispunjen sa 74 procenta. Prosečan vek života američkih SF časopisa je oko trideset brojeva, što nam takođe nije
nedostižno. Sve u svemu, i nije tako loše ‐ kako‐tako curimo i dalje.
Verujem da se svi sećate Farmerovog romana Idite ka svojim rasutim telima
objavljenog u četiri nastavka početkom 1988. godine ( Alef 5‐8). Taj roman je uvodni u jednu od najvećih i najkvalitetnijih megaserija naučne fantastike, a dosta novih podataka u vezi s njom možete pročitati u Farmerovom predgovoru noveli “Rečni
svet”. U svakom slučaju, naslovna novela iz ovog Alefa je zasebna celina, mada će onima koji su čitali roman biti bliskija.
Kroz ovo naše višegodišnje druženje, zapazili ste da smo vrlo retko objavljivali
kratke priče ‐ takozvane “minijature”. Ali takve priče se pišu i dalje, stižu nam i prevodi i autorski radovi i odlučili smo da u okviru ovog broja napravimo svojevrsni
izbor kratke SF priče. Nije to nikakav antologijski izbor, jer su zapravo sve čuvene kratke SF priče objavljene kod nas i po deset puta, a kvalitetnih kratkih priča nema
toliko mnogo. Posmatrajte to kao naš ustupak ljubiteljima kratke priče ‐jednom u tri godine možemo sebi to da dopustimo.
Bilo je par vaših primedi na preuzimanje Spinradovog terijskog rada,
objavljenog pre dva broja. Uvažavamo sve primedbe i od ovog broja ćemo vam u svakom broju pripremati po jedan potpuno novi originalni rad najpoznatijih
svetskih SF teoretičara. Za ovaj put, slučajno je ponovo u pitanju Norman Spinrad i
njegovo viđenje političkog SF‐a objavljeno pre godinu dana u Isaac Asimov's magazinu. Taj članak se neverovatno dopunjuje sa razmišljanjima Ljube
Damnjanovića uobličenim u esej “Svemirski brod nad Beogradom” i oba zajedno
predstavljaju nezaobilazno štivo koje bi svi sadašnji i budući SF pisci morali detaljno da prouče. Naravno, nikoga ne uslovljavamo da piše o temama koje su uz različitih
uglova obrađivali Norman i Ljuba, ali svako bi morao da bude upoznat sa tim stavovima.
Takođe, tu je i intervju sa Andre Norton, autoricom kod nas prilično
nepoznatom, ali vrlo popularnom u SAD. Intervju je preuzet iz časopisa Starlog, septembar‐oktobar prošle godine. Dotična dama napisala je do sada više od sto SF
& F romana i nema nameru da prestane. Uostalom, uverite se i sami.
Kod nas, situacija je drastično drugačija. Krajem septembra pojavio se Nul effort, treći roman Predraga Raosa a to je, verovali ili ne, rekord na srpskohrvatskom jezičkom području kada je u pitanju knjiško objavljivanje. U
nekom od sledećih brojeva Alefa daćemo detaljan prikaz ovog romana i pripremiti intervju sa autorom.
Boban KNEŽEVIĆ
2
3
PREDGOVOR AUTORA
vima sutrašnjice u broju od januara 1965.
Već je bilo prošlo trinaest godina od pisa‐
Početak serije “Rečni svet” napisan je
nja prvobitne priče. Po početnoj zamisli,
zapravo 1952. godine. Bio je to roman od
radnja je počela dvadeset godina posle
150000 reči, prvobitno pod naslovom Dug
dana kada je trideset pet milijardi ljudi iz
za meso. Bio je napisan za mesec dana da
svih vremena i mesta na Zemlji dignuto iz
bih učestvovao na jednom međunarod‐
mrtvih na način misteriozan ali naučan.
nom nagradnom konkursu za fantaziju i
“Dan” je, međutim, počinjao čak i pre
SF. Pobedio je, ali zbog okolnosti u koje
generalnog vaskrsenja, trenucima kada
ovde neću ulaziti, nikada nije publikovan,
se glavni junak, Ser Ričard Frensis Barton,
a meni je isplaćen samo delić novca koji
slučajno (no, da li je to bilo slučajno?)
su bili dužni da mi daju. Tada roman nije
probudio u pred‐vaskrsnoj komori, makar
bio zamišljen kao serija; rukopis je bio
i za kratko.
kompletna knjiga u kojoj je misterija
“Dan” je kasnije nešto proširen i prezen‐
Rečne planete bila rešena. Kada su se ne‐
tiran u vidu osamnaest poglavlja romana
ugodni događaji vezani za to takmičenje
Idite ka svojim rasutim telima, godine
okončali, ostao sam vlasnik knjige. U to
1971.
doba nije postojalo tržište za vrlo duge SF
Nastavak ovog romana, “Samoubistvo‐
romane čiji je autor neko ko je pre toga
ekspres”
, pojavio se u istom magazinu
prodao samo par priča u časopisima. Sta‐
marta 1966, zatim je proširen tako da su
vio sam rukopis u poslovični sanduk i ig‐
nastala poglavlja 19‐30 romana Idite ka
norisao njegovo postojanje tokom izves‐
svojim rasutim teiima.
nog broja godina.
Napisao sam novelu “Rečni svet” ubrzo
Godine 1964. setio sam ga se ponovo,
posle “Samoubistvo‐ekspresa”, ali ona se
pojavila u Svetovima sutrašnjice u janu‐
umesto meso napisao reku. Roman je oti‐
aru iste godine. Tada nisam bio zadovo‐
šao do nekoliko izdavača; jedan ga je od‐
ljan njome, pa sam je malo proširio da bi
bacio sa obrazloženjem da je to “samo
se pojavila u kolekciji nekih mojih kraćih
avanturistička priča”. Ovo apsolutno nije
radova; naslov kolekcije bio je Dole u
bilo istina. Začudo, baš izdavač koji je dao
crnoj bandi. Pa ipak, tada nisam bio ura‐
taj komentar publikovao je moju Zelenu
dio ono što je trebalo. Stvar mi je više
Odiseju koja je bila u daleko većoj meri
ličila na skicu nego na potpuno oblikova‐
“avanturistička” nego Dug za reku.
nu priču.
U to vreme Fred Pol beše urednik neko‐
Zato, evo “Rečnog sveta”, sada, proši‐
liko magazina okupljenih oko centralog
renog sa 12000 na 33750 reči. Mislim da
Galaxy. Poslao sam mu rukopis i on ga je
ću ovom verzijom biti zadovoljan.
vratio sa nekoliko veoma perceptivnih ko‐
Kada bude izašla četvrta knjiga serije o
mentara. Izloženi koncept, rekao je Pol,
svetu‐reci, Magični lavirint (ovaj predgo‐
prevelikli je da bi stao čak i u tako dug
vor je pisan 1979. godine, do tada su bile
roman. Predložio je da napišem seriju no‐
izašle svega prve tri knjige serije ‐ prim.
vela za njega. Njih bi kasnije bilo moguće
ured.), biće rešene misterije koje su
objaviti u formi knjige, ako to budem
postavljene u prve tri knjige, pa će serija
želeo. Do tada sam o ustrojstvu rečnog
imati konačni svršetak. Ali, kao što sam
sveta razmišljao u dovoljnoj meri da
rekao u predgovoru trećoj knjizi, Mračni
uvidim da je on u pravu. Planeta na kojoj
plan, ipak planiram da napišem petu, pa i
su vaskrsli skoro svi ljudi koji su živeli od
šestu knjigu o planeti Reke, da bih obra‐
milion godina pre naše ere pa do ranog
dio izvesne stvari za koje nisam imao
dvadeset prvog veka i našli se duž reke
mesta u prve četiri knjige. Prve četiri
duge nekoliko desetina miliona kilome‐
knjige nazivam “glavnim tokom” ove se‐
tara; svet je to preveliki da bi stao u jednu
rije. Peta i šesta knjiga biće “pritoke”.
knjigu. A sadržavao je i preveliki broj
U njima će biti Tom Miks, ali ova priča,
“Rečni svet”, neće. Sve priče u petoj knjizi
Zato sam napisao “Dan velikog povika”,
su potpuno nove, nikad ranije štampane.
noveletu koja se pojavila u Polovim Sveto‐
4
1
Tom Miks je na Zemlji bežao od razbesnelih supruga, razjarenih bikova, i očajnih kreditora. Bežao je peške, na konju, i automobilima. Ali ovo sada bilo mu je, i na njegovoj rodnoj planeti i na Rečnom svetu, prvo bekstvo čamcem.
Čamac je hitro odmicao niz Reku i niz vetar, i upravo je zaokretao oko jedne okuke,
a progonitelj je bio nekih pedeset metara iza njega. Oba plovila, i veliko koje je gonilo i malo koje je bilo progonjeno, bila su katamarani od bambusa. Bila su to plovila dobro
izgrađena, iako u sebi nisu imala ništa metalno, ni ekser; čamci sa dva trupa, sa konopcima zategnutim do pramčanih i krmenih delova, i sa velikim trouglastim jedrima
načinjenim od bambusovih vlakana.
Suncu je preostajalo još dva sata do zalaska. Narod je bio okupljen oko velikih pečurkasto uobličenih stena koje su bile raspoređene duž obala. Tek kroz neko vreme
ovi gral‐kamenovi će ispustiti urlik i mlazeve plavog elektriciteta, energiju koja će u cilindrima na vrhu kamenova biti konvertovana u materiju. Naime, u večeru i u alkoholno piće, duvan, marihuanu, i gumu snova. Za sada, ljudi nisu imali šta drugo da
rade sem da se vrzmaju unaokolo, pričaju, i da se nadaju da bi se moglo dogoditi nešto
uzbudljivo.
Bližilo se ispunjenje ove njihove želje.
Rečna krivina koju je Miksov čamac savladao otkrila je da se Reka, kilometar i po
široka, odjednom pretvarala u jezero, četiri i po kilometra široko, ispred njega. U jezeru je bilo na stotine čamaca, i svi su bili ispunjeni ribarima koji su svoje cilindre bili postavili na kamenove a potom zaplovili da svoju redovnu ishranu dopune ribom. Tih
čamaca bejaše toliko da je Miks iznenada uvideo da ovde ima čak i manje manevarskog
prostora nego u onom uzanijem toku iza sebe.
Tom Miks je držao kormilo. Ispred njega, na palubi, bilo je dvoje drugih begunaca,
Bitnija i Ješua. Oni su, oboje, bili Jevreji, spojeni krvlju i religijom iako razdvojeni intervalom od hiljadu i dvesto godina i šezdeset generacija, zbog koga su se mnogo razlikovali. U izvesnom smislu, Bitnija je Miksu bila manje strana nego Ješua; u izvesnom smislu Ješua je bio bliži Miksu nego toj ženi.
U tom momentu, sve troje su imali nešto zajedničko, naime, modrice i uboje koje
im je naneo isti čovek, Kramer. On nije lično bio u čamcu koji je pratio njihovu brazdu u vodi, ali njegovi ljudi jesu. Ako bi zarobili ovo troje, njegovi ljudi bi ih vratili u ruke
»Čekiću«, kako je Kramer nazivan i na zemlji i ovde. A ako ih ne budu mogli zarobiti, poubijaće ih.
Miks je pogledao iza sebe. Na njihovom dvojarbolnom katamaranu, jedra su bila
do poslednjeg milimetra razapeta i iskorišćena. Veće plovilo postepeno se primicalo manjem. Trebalo bi da Miksov čamac, sa daleko lakšom posadom, bude u stanju da zadrži svoju prednost, ali, tokom bekstva, tri koplja su prošla kroz njegovo jedro. Rupe su bile male, ali njihov negativni učinak se tokom gonjenja pokazao. Kroz petnaestak minuta pramac gonioca mogao bi dodirnuti krmu Miksovog čamca. Međutim, nije bilo
verovatno da će Kramerovi ljudi pokušati da se iskrcaju na krmu njegovog čamca. Oni
će prići sa strane, nabaciće koštane kuke za hvatanje, potezanjem će spojiti dva čamca, a onda će povrveti preko ivice.
Deset ratnika protiv troje ljudi, od kojih je jedno žena a jedno muškarac voljan da
beži ali iz principijelnih razloga rešen da se ne bori, i treće čovek koji je bio u mnogo dvoboja i masovnih bitaka, ali koji ne bi dugo odoleo pri takvom brojčanom odnosu.
Ljudi iz jednog ribarskog čamca počeše besno da se dernjaju na Miksa zato što je
pojurio katamaranom suviše blizu njih. Miks se isceri i širokim pokretom ruke skide svoj ogromni beli »deset‐galonski« kaubojski šešir, načinjen od upletene slame obojene jednim retkim pigmentom. Pozdravio ih je tim šeširom a onda ga opet stavio na glavu.
Na sebi je imao dugi beli ogrtač načinjen od peškira spojenih magnetskim pločicama: 5
beli peškir pričvršćen oko struka; i, kaubojske čizme visokih potpetica od bele kože rečne zmije. Čizme su mu u ovoj situaciji bile nepotreban ukras i, štaviše, bile su mu smetnja. Sad, kad se borba toliko primakla, bila su
mu potrebna bosa stopala, da bi čvršće stajao na klizavoj palubi.
On pozva Ješuu da preuzme kormilo. Lica krutog, ne reagujući na Miksov široki osmeh, Ješua pohita ka njernu. Bio je visok sto sedamdeset osam centimetara, tačno koliko i Miks, ali među narodom svoje epohe i svoje oblasti na Zemlji bio je smatran visokim. Kosa mu je bila crna ali je imala neki svoj unutrašnji sloj u svakoj vlasi, tako da je na suncu dobijala crvenkastu nijansu. Kosa je bila skraćena ispod potiljka. Telo mu je bilo mršavo ali žilavo, pokriveno samo crnim platnom oko bedara, prsa mu bejahu gusto pokrivena kovrdžavim crnim dlakama. Lice mu je bilo izduženo i mršavo, asketsko, lice jevrejskog mladića bez brade, đačkog izgleda. Oči su mu bile krupne, tamnosmeđe sa trunčicama zelenog, nasleđene, rekao je, od njegovih nejevrejskih predaka. Narod njegove rodne zemlje, Galileje, bio je veoma pomešan, zato što je Galileja i trgovinska putanja i put za prolaz osvajača već nekoliko hiljada godina.
Ješua je mogao biti Miksov brat blizanac ili dvojnik koji nije jeo ni spavao tako dobro kao Miks. Razlike između njih bile su minimalne. Ješuin nos bio je malčice duži,
usne malo tanje, Miks nije imao zelene tačkice u očima niti crveni pod‐pigment u kosi.
Sličnost je ipak bila tolika da je ljudima trebala nešto vremena da utvrde ko je ko — ako obojica ćute.
Zbog ovoga je Miks dao Ješui nadimak »Lepi«.
Sad se Miks opet iscerio, i rekao: »O‐kej, Lepi. Ti je drži dok se ja otarasim ovih.«
Seo je i skinuo čizme, onda je ustao i prešao preko palube da bi ubacio čizme i ogrtač u jednu vreću koja je visila sa pokrivnog platna. Kad je preuzeo kormilo, iscerio se i po treći put.
»Nemoj biti tako sumoran. Zabavićemo se.«
Ješua progovori dubokim baritonom, engleskim jezikom sa jako čudnim
izgovorom.
»Zašto ne pređemo na obalu? Daleko smo izvan Kramerove teritorije. Možemo da
zatražimo da nam se obezbedi utočište.«
»Tražiti je jedno«, reče Miks otegnuto, baritonom skoro isto tako dubokim.
»Dobiti je drugo.«
»Misliš da se ovaj narod toliko plaši Kramera da nam ne bi pružio pribežište?«
»Možda. Možda i ne. Ja bih radije da ne budem prinuđen da to saznam. U svakom