Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 7 Februar 1988 900 d
SADRŽAJ
Reč urednika ................................................................................................... 2
Pisma .............................................................................................................. 3
Artur Klark: KOMARSKI LAV ............................................................................ 6
Grejm Grin: OTKRIĆE U ŠUMAMA ................................................................ 39
Rene‐Žak Viktor: ANĐEO NA AERODROMSKOJ PISTI ................................... 51
Dragan R. Filipović: BICIKLISTA ..................................................................... 70
Ljiljana Praizović: ALISA VOLI HLADNE MIRISE ............................................. 79
Intervju – Kurt Vonegut junior ..................................................................... 85
Ursula Legvin: STALJIN U DUŠI ..................................................................... 91
Filmovi .......................................................................................................... 97
Knjige ............................................................................................................ 99
Vesti ............................................................................................................. 103
Filip Hoze Farmer – IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA, III ............................ 104
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Naslovna strana
Vladimir Vesović
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ
UREDNIKA
Rečeno je da će domaći SF pisci postići zapaženiji, društveno
opštepriznat uspeh kad napuste američke i svemirske teme i posvete se
nadgradnji društvenih, političkih i ljudskih odnosa kojima su okruženi.
Kada se tako postave stvari, SF dobija ulogu alarma, komentariše odre‐
đene političke, ekonomske ili društvene propuste kroz zamišljenu blisku
ili dalju budućnost. Naravno, sve to mora biti uklopljeno u nekakvu
funkcionalnu priču, ili takav tekst prestaje da bude književnost i postaje pamflet. Ono što su SF poznavaoci predviđali možda počinje da se
ostvaruje. Dragan R. Filipović prisutan je na jugoslovenskoj SF sceni skoro
deset godina, ima desetak objavljenih priča, nekoliko i u SAD, jedan
roman... Ipak, neočekivano, Filipović nam se predstavlja u sasvim
drugačijem svetlu, kao neko ko, tražeći odgovarajući izraz za sebe,
napušta granice SF geta, i hvata se u koštac sa problemima dosad
nepominjanim u jugo‐slovenskoj fantastici. Iz njegove, još neobjavljene
zbirke priča odabrali smo jednu, za koju smatramo da će vam na pravi
način prezentirati Filipovićev rad.
Artura Klarka, pisca naslovne novele, suprotno uobičajenoj praksi, ne
predstavljamo u posebnoj rubrici. Klark je izuzetno detaljno obrađen u
Jugoslaviji, i naprosto ne vidim šta bismo imali novo da dodamo.
Skrenuo bih vam pažnju na priču »Otkriće u šumama«, značajnu zbog
svog kvaliteta i činjenice da Grejem Grin nije SF pisac. Imate priliku da vidite kako izgleda kad se jedan pismen čovek prihvati zadatka da opiše
jedan događaj i jednu situaciju, mnogo puta već korišćenu u žanru koji mu
nije blizak... Šta bi tek bilo da mu je blizak?
Teorijski članak u ovom broju je »Staljin u duši« Ursule Lengvin, malo
neobično viđenje savremene naučne fantastike i književnosti uopšte u
svetu — viđenje koje nam daje stravičnu viziju sve rasprostranjene
cenzure.
Na kraju, odaću vam malu tajnu: roman koji će naslediti Farmerov i
biti objavljen u tri nastavka, počev od broja 9 je »Most uma« Džoa
Haldemana.
Prijatno čitanje.
Boban KNEŽEVIĆ
2
PISMA
Kao dugogodišnji ljubitelj SF‐a vrlo nonove aporije... s tom razlikom što u sam zadovoljna kvalitetom Alefa i od srca
ovom slučaju, pored teorijske neostva‐
vam želim dug opstanak na tržištu. Alef
rivosti postoji i praktična nemogućnost
nadopunjuje Sirius jer ima veći broj
stizanja.... Ipak, ne prepuštajmo se
zanimljivih rubrika — one trebaju ostati
tmurnim mislima, to nam sigurno neće
(kao i teorijski prilozi).
pomoći.
Zanima me J. G. Ballard — na više
mjesta nalazim informaciju da je
prvorazredan pisac, ali sve u svemu, ako
je u 136 brojeva Siriusa izašlo 9 priča.
Inače, on je moj favorit — kao i Varley, pa
vas molim njihove priče i portrete. Uz njih
što više novih imena, novih priča, pisaca
za koje ranije nismo čuli. Uz svu vrijed‐
nost provjerenih imena potrebno je (a
meni i nadasve ugodno i zanimljivo)
barem kaskati iza glavne struje.
S poštovanjem
D. Dančulović
SISAK
I Balard i Varli su u našim planovima.
Već u nekoliko narednih brojeva, čim
stignu sa prevoda biće objavljeni jedna
novela Varlija i opširniji portret autora,
kao i intervju sa Balardom. Što se
Balardovih priča tiče, biće i toga, ali ne
pre desetog broja.
Problem je u tome što postoji naj‐
manje dve stotine autora (američkih i
britanskih, naravno) čije bismo priče mo‐
gli uvrstiti u Alef, a kako mi objavljujemo
uglavnom četiri po jednom broju, biće
nam potrebno pet godina da sve zastu‐
pimo samo po jedanput. Samim tim, ne
može se očekivati favorizovanje jednog
autora ili jedne grupe autora. Kad se
stvari postave na ovaj način, postaje
malo jasnije koliko su nam male šanse da
se uključimo u glavnu svetsku SFstruju.
Upotrebili ste pravu reč: kaskamo... sa
tendencijom zaostajanja, na žalost.
Jer, za pet godina stasaće nova ge‐
neracija pisaca, sa dvadeset ili trideset
novih predstavnika. Neki stari će početi
iznova, i sve to zajedno mnogo liči na Ze‐
3
Peti broj ALEF‐a je konačno ono pra‐
pomena. Film » Izgubljeni dečaci« stigao
vo, priče su super, a štampa dobra, nema
je iz Amerike sa velikom najavom, a u
belih i crnih mrlja, časopis se ne raspada.
stvari je još gori nego što ga je Bob
Ali crtež na naslovnoj strani je loš. U
predstavio. Ipak, pogledajte ga, možda će
prošlom broju ste imali neku marvelov‐
vam se dopasti...
štinu i t
o lošu, sada stripovski crtež,
očajan preko svake mere. Imate odlične
saradnike, ali ih očigledno ne raspore‐
đujete na odgovarajuća mesta. Bobu ste
dali da radi one idiotske prikaze filmova,
da li je taj čovek ikada video filmsku
kritiku, bar iz daljine. Bob odlično crta i
vratite nam Boba na naslovnu stranu, ali
njegovi prikazi filmova su užasni, vrhunac
je prikaz filma »Pegi Sju se udaje«. Čitao
sam taj prikaz pet puta i ništa mi nije
jasno, da li je taj čovek ozbiljan i da li
uopšte
poznaje
osnovne
vrednosti. Film nisam gledao i neću ga
gledati, a iz njegovog prikaza ne mogu ni
da zamislim šta se tamo događa. Bobu
preporučujem da ostane u okvirima
crtanja, tu je zaista bez premca, pojedine
vinjete su bez premca, fotokopirao sam
ih i izlepio po zidovima, gledam ih svaki
dan, ali neka ne piše prikaze filmova, ni
knjiga, ničega, samo neka crta...
Zoran Nedić
GORNJI MILANOVAC
Imam šesnaest godina i bavim se crta‐
Ukusi su zaista različiti. Videćemo re‐
njem dosta dugo. Interesuje me kakva je
zultate ankete iz prošlog broja, ali i dalje
mogućnost da se nešto od mojih radova
ćemo praktikovati što raznovrsnije nas‐
objavi u vašem časopisu i koliki bi bio
lovne strane. Biće još Boba, ali i drugih. ..
honorar. Da li treba da vam šaljem
Što se tiče prikaza filmova, oni su zamiš‐
original ili kopiju i da li vraćate originale?
ljeni kao propratna, zabavna rubrika.
Nestrpljivo očekujem odgovor.
Nismo hteli ozbiljne filmske kritike, kojih
Nenad Brečić
imate svuda po drugim časopisima, nismo
VARAŽDIN
hteli šablonski pristup filmovima. Prikazi
koje radi Bob su njegovi prikazi, a ja ću
Tvoje pitanje je dotaklo nerazjašnjenu
vam odati tajnu kako da ih upotreblja‐
oblast u saradnji redakcije i čitalaca‐
vate: pre svega, proverite da li imate isti
ilustratora, pa ćemo detaljnije odgovoriti.
ukus kao on. Neke filmove on hvali, i tada
Najpre pošaljite fotokopije radova, po
je ozbiljan, neke kudi i tada je ironičan.
mogućstvu što kvalitetnije. Ukoliko nam
Odgledajte dva filma, jedan koji je po
se nešto od toga dopadne, objavićemo ili
Bobu dobar (monstrumi, krv do kolena,..)
zatražiti od vas da dostavite originale,
i jedan koji nije (svemirska ljubavna priča,
koje bismo vam u tom slučaju vratili.
ili melodrama ili psihodrama...) i izaberite
Objavljene vinjete ne honorišemo, među‐
šta ćete gledati ubuduće. Prosto, zar ne?
tim, ilustratori kojima objavljujemo vinje‐
Postavlja se pitanje, naravno, zašto ne
te imaju najviše šanse da im se pruži
radi prikaze samo dobrih filmova. Razlog
mogućnost za ilustrovanje pojedinih
je krajnje jednostavan, nema ih dovoljno.
priča, što je već plaćen posao. Naslovne
Godišnje se snimi osamdesetak SF i horor
strane dolaze na kraju, i za njih je ipak
filmova u SAD, a svega je desetak vredno
potreban određeni nivo profesionalizma. 4
Poštovana redakcijo,
Poštovani druže uredniče,
raduje me što ALEF postaje sve bolji i
redovno čitam »Alef« i kako vi često
bolji, kako u tehničkom pogledu tako i u
pozivate svoje čitaoce na saradnju,
sadržinskom. Priča »Čovek koji je proda‐
osmelila sam se da vam pošaljem u ovom
vao čarolije« iz petog broja nema veze sa
pismu dva svoja crteža. Volela bih da
SF‐om, ali je izvanredna. Dajte nam
slobodno po jednu takvu priču mesečno,
S najboljim željama
niko se neće ljutiti što ne pripada u
Nathalie Stepić
potpunosti žanru.
Dekumana 3
Kada sam video ogroman Kardov
51440 Poreč
članak, rekoh sebi, šta je ovim ljudima, ne
misle valjda da smo svi književni teore‐
Draga Natali,
tičari. Međutim, i članak je izvanredan,
Šta mislimo o tvojim crtežima, najtač‐
nastavite samo tako.
nije ćemo odgovoriti time što ih, pod
Jedna stvar mi je zasmetala, čini mi se
tvojim imenom, objavljujemo već u ovom
da objavljivanje Farmerovog romana u
broju »Alefa«. Očekujemo nove crteže.
ovakvom rascepkanom stanju nije fer.
Roman je savršen, remek‐delo, onoliko
koliko je Hajnlajnov loš toliko je ovaj
dobar, ali zašto u dvoredu, u nastavcima.
Farmer je zaslužio knjigu u tvrdom
povezu. Zar ne?
Zoran Stojaković
NIŠ
Znate šta? Prvo nećete Hajnlajna jer
vam je infantilan, onda oplakujete Farme‐
ra jer je suviše dobar za jedno ovakvo
izdanje. Svetu se ne može ugoditi, to mi je
sada jasno na najneposredniji moguć
način... Farmer je čekao petnaest godina
da bude objavljen u Jugoslaviji. Mogli
smo da ga objavimo ovako kako ga štam‐
pamo u Alefu ili da ga ne objavimo
uopšte. Posmatrajte stvari na taj način.
Činimo sve što je u našoj moći da
obezbedimo najbolja moguća dela za
štampanje. Naš zaostatak za postojećim
SF delima je toliki da nemamo mo‐
gućnosti da biramo kako ćemo šta
štampati. Ma šta radili, ma koliko novih
izdanja uvodili, mi ćemo i dalje samo
kaskati za glavnim svetskim SF zbiva‐
njima. Trendovi promiču kraj nas a da mi
toga nismo ni svesni. Slikovito je to rekao
jednom prilikom naš saradnik A. B. Ne‐
deljković za jednu novost u američkom
filmu. »Oni ukidaju kao zastarelo, a ja
nisam ni znao da to postoji.. .«
5
Poglavlje 1
R E V O L T
Pri kraju dvadeset šestog veka veliki talas Nauke najzad je počeo da jenjava. Duge serije pronalazaka koji su gotovo hiljadu godina oblikovali svet približavale su se svršetku. Beše otkriveno sve. Svi veliki snovi iz prošlosti behu ostvarivani jedan za drugim.
Civlizacija je u potpunosti mehanizovana — pa ipak, mašine su gotovo iščezle sa lica Zemlje. Skrivene u gradskim zidovima ili, pak, pohranjene duboko pod površinom, savršene mašine nosile su breme sveta na svojim plećima. Roboti su, tiho i nena-metljivo, udovoljavali potrebama svojih gospodara, radeći svoj posao tako dobro da je njihovo prisustvo među ljudima delovalo prirodno kao i rađanje sunca.
Trebalo je još štošta savladati u carstvu čiste nauke; astronomi, koji više nisu bili vezani za Zemlju, imali su dovoljno posla za narednih hiljadu godina. Međutim, društvene nauke i umetnosti behu postale glavna preokupacija ljudske rase.
U godini dve hiljade šestotoj, najsuptilniji ljudski umovi nisu se više mogli naći u laboratorijama.
Najslavnija svetska imena behu imena umetnika i
filozofa, zakonodavaca i državnika. Inženjeri i veliki pronalazači definitivno su pripadali prošlosti. Kao ljudi koji su do tada pomagali konačnom istrebljenju dugo‐iščezavajućih bolesti, oni su svoj posao uradili tako dobro da uopšte više i nisu bili potrebni.
Trebalo je da prođe pet stotina godina da bi se klatno vratilo natrag.
Pogled iz studija oduzimao je čoveku dah s obzirom da se duga, zakrivljena prostorija nalazila na visini od preko dve milja iznad baze Centralnog tornja. Pet ostalih divovskih zgrada beše grupisano dole a njihovi metalni zidovi, obasjani zracima jutarnjeg sunca, presijavali su se u svim bojama spektra. Još niže, pružala su se kvadratna polja automatskih farmi i negde u daljini, kroz izmaglicu horizonta, gubila se iz vida. Ali za Ričarda Pejtona II kao da je sva ova lepota prizora i pejsaža bila iznenada uzaludna i izgubljena; ljutito je koračao između krupnih blokova sintetičkog mermera, što beše sirovina za njegove umetničke kreacije. Ogromna obojena masa veštačkog stenja u potpunosti je dominirala studijom; najvećim delom to behu grubo tesane kocke dok je izvestan broj gromada već počeo da poprima oblike životinja, ljudskih bića i apstraktnih formi koje se nijedan geometričar ne bi usudio da definiše i imenuje.
Sedeći neudobno na deset tona teškom dijamantnom bloku — najvećem koji je ikada
sintetizovan — umetnikov sin pozdravi slavnog oca sa izrazom neprijateljstva.
»Čini mi se«, primeti zlovoljno Ričard Pejton II, »da mi ne bi smetalo kad ti ne bi radio ništa i pritom bio zadovoljan — ukoliko bi bio ljubazan. Izvesni ljudi se odlikuju time i, u celini uzev, čine svet zanimljivijim. Međutim, razlog zbog kojeg želiš da studiraš inženjering nadmašuje moje moći shvatanja.
Da, jasno mi je da ćemo ti dopustiti da tehnologiju uzmeš kao glavni predmet, ali
nikada nismo ni pomislili da si to tako ozbiljno odlučio. Kada sam bio u tvojim godinama, imao sam strast prema botanici — međutim, nikada je nisam učinio glavnom
životnom preokupacijom. Da li ti je te ideje usadio u glavu profesor Ćandras Ling?«