Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 11 Jun 1988 2000 d
S A D R Ž A J
Reč urednika ................................................................................................... 2
Pisma .............................................................................................................. 3
Džon Varli: U DVORANI MARSOVSKIH KRALJEVA ........................................... 6
Rej Bredberi: EMISAR ................................................................................... 37
Artur Klark: SMRT I SENATOR ....................................................................... 43
Boris Romanovski: GRAD U KOME NE PADAJU KIŠE .................................... 57
Zoran Jakšić: ZNAK ZVERI .............................................................................. 69
Orson Skot Kard: GOVORNIK ZA MRTVE (odlomak) ..................................... 84
Intervju: FRIC LAJBER .................................................................................... 90
Knjige ............................................................................................................ 94
Peđa Vuković: SVEMIRSKE OPERE ................................................................ 96
Džo Haldeman: MENTALNI MOST, III deo .................................................. 102
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Naslovna strana:
Vladimir Vesović
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ
UREDNIKA
Kada će se „Alef” normalizovati u svom izlaženju niko sa sigurnošću
ne može da kaže. Ukoliko se dvobroj 12‐13 pojavi do kraja avgusta,
postoje realne šanse da se septembarski broj pojavi tokom septembra. Ali
sve to zavisi od mnogih stvari u okviru samog „Dnevnika” i štamparije.
Leto je, godišnji odmori, svaki čas neko iz redakcije, štamparije ili kruga saradnika napušta ove užarene gradove u potrazi za osveženjem, a sve to
se odražava na „Alef”. Na prvi pogled je paradoksalno da sva druga
„Dnevnikova” roto izdanja stižu koliko‐toliko na vreme, a „Alef nikako da
stane na noge. Razlog je taj što je „Alef” kompleksno izdanje u čijem
stvaranju učestvuje deseta ljudi, a sama sinhronizacija svega toga nije
uvek bila na najvišem nivou. Vi, čitaoci, treba da budete strpljivi koliko bude bilo potrebno, jer šanse da „Alef” krene redovnim ritmom postoje, a
da li će to biti od četrnaestog ili osamnaestog broja ipak nije najvažnije.
U ovom broju imate, pre svega, Varlijevu novelu „U dvorani
marsijanskih kraljeva”. Varli je bio velika nada američkog SF‐a, bljesnuo je
u drugoj polovni sedamdesetih, ali do danas nije uspeo da nadmaši svoje
prve redove. Reja Bredberija upoznajete na način na koji je retko
predstavljan u Jugoslaviji: kao pisac horora. A Bredberi je neke od svojih
najboljih priča ostvario upravo u okviru horor žanra, međutim, Breberijev
horor je osoben onoliko i onako kako je osoben i njegov SF: poetski horor.
Zvuči nespojivo, ali uverite se...
I pored toga što je poslednjih godina konačno razbijena zabluda da je
Artur Klark najbolji SF pisac svih vremena i svih prostora, vaše traženje
Klarka još nije potpuno minulo. Međutim, pošto je u Jugoslaviji objavljeno
skoro celokupno njegovo delo, i ono što vredi i ono bezvredno, dela i za
hvalu i za sramotu, sada je izuzetno teško pronaći nešto dosad
neobjavljeno a koliko‐toliko čitljivo interesantno. „Smrt i senator” je
najbolje što smo pronašli. Ukoliko vam se ta priča ne dopadne, bolje vam
ne možemo ponuditi i onda je ovo rastanak „Alefa” i Klarka. No, o tom
potom, treba sačekati kraj godine i našu novu anketu.
U ovom broju imate i odlomak iz Kardovog romana „Govornik za
mrtve”, a sve zainteresovane obaveštavamo da će pretplata na ovu knjigu
biti raspisana u sledećem broju „Alefa”.
Na kraju, jedna mala najava. Od četrnaestog broja, koji će nadamo se
izaći u septembru, započinjemo novi roman u četiri nastavka: „Knjiga
Reke” Jana Votsona, koji je originalno serijalizovan u časopisu „Fantasy
and Science Fiction Magazine” krajem 1983. i početkom 1984. godine. U
pitanju je sveža i dobra stvar, najbolji roman Jana Votsona.
Boban KNEŽEVIĆ
2
PISMA
Poštovana redakcijo,
„Dnevniku” ozbiljno razmišljamo o tome
Nekada je jako teško preneti misli i
da tokom naredne godine pustimo jedan
osećanja na papir. Jedino što mogu da
fantasy roman u nastavcima kroz „Alef”,
kažem je da činite drugu najdivniju stvar
a i da ubacimo jedan u naredno kolo
na svetu; prvu čine sami pisci, a drugu
„Supernove”. No, o tom potom.
činite Vi time što nama, koji ne možemo
da čitamo priče u originalu, omogućavate
•
stavljaju.
Dragi druže uredniče,
Do sada sam u Alefu pročitao svega 2‐3
ne znam čije je maslo ovo kašnjenje
priče koje mi se nisu makar malo dopale.
Alefa ali je stvarno već prevršilo svaku
Ne znam da li je u pitanju moj lični ukus
meru. Ako ovo nastavite, brojevi za 1989.
ili nešto drugo, ali mogu Vam reći da Alef
godinu će izaliti 1990. Zar ne mislite da bi
mnogo radije čitam i da ga jednostavno
trebalo nešto da učinite da nadoknadite
progutam, za razliku od Siriusa u kom mi
zakašnjenje i da Alef konačno počne da
uvek nešto smeta.
izlazi na vreme?! Usput, primetila sam da
Savetujem Vam da se ne menjate jer je
su najveća kašnjenja baš kada treba da
Alef u ovom trenutku, po mom mišljenju,
počne novi roman u nastavcima ‐
savršen.
slučajnost ili...
Još nešto: molim Vas da mi pošaljete
Kad smo već kod romana, interesuje me
brojeve 2 i 3 koji mi nedostaju.
da li su to neke skraćene verzije ili
S poštovanjem
kompletni prevodi.
Marko Jobst
Što se sadržaja Alefa tiče, nemam nekih
11000 BEOGRAD
većih zamerki osim možda toga što mi se
čini da preovladavaju sumorne priče.
P.S. Priče U.LeGvin, N.S.Greja i Tolki‐
Unesite malo vedrine!
nova priča koja izlazi u 10. broju su sa‐
Uz želju da Alef od januara 1989. imam
vršene i mislim da bi trebalo u svakom ili
u rukama 1.1.1989. drugarski pozdrav,
barem svakom drugom broju da se pojavi
Tatjana Delić
ovakva priča epske fantastike.
Veliki Morki Lug
Nastavlja se bitka između SF‐a i
Teško je objasniti zašto „Alef” kasni.
fantastike među vašim pismima. Kako
Razloga ima nekoliko, a mi se sa svim
vidimo, slične dileme stižu i na adresu
silama trudimo da ih eliminišemo i
„Siriusa”. Sto se orijentacije „Alefa” tiče
konačno uhvatimo ujednačen ritam. Da li
ona će i dalje biti na čistom SF‐u u
če se to desiti i kada, ne može vam niko
povremenim uplivima fantazije. Ali, fan‐
reći. U ovom trenutku najvažnije je da
tastika je neminovno stigla u našu stvar‐
„Alef'
uopšte
izlazi...
Romane
ne
nost. Ove godine će u Jugoslaviji biti ob‐
skraćujemo, otkud vam takva ideja?
javljeno namanje osam fansaty romana:
Početak novog romana nije uzrok
dve triologije, Tolkinov „Gospodar prs‐
zakašnjenja „Alefa”. Mi u ovom trenutku
tenova”, Ursulino „Zemljomorje”, Zelez‐
imamo dva naredna romana kompletno
nijev prvi roman u „Amber” seriji, a
prevedena, a dok se oni potroše, stići će
najavljeni su još „Svet ćilim” Kliva Barkera
novi prevodi... Otkrićemo vam koji je novi
i „Jahačica zmajeva” Makafrijeve. Mi u
roman u nastavcima. Sledeći broj je
3
dvobroj i donisi kompletan kratki roman
se ne treba mešati u način na koji to radi.
odjednom, a od broja 14 kreće „Knjiga
Nije bitno da li naslovna strana liči na
reke” Jana Votsona u četiri nastavka...
deo stripa ukoliko je kvalitetna.
Imate primedbu i na sumorne priče u
„Alefu”. Na vašu žalost, u naučnoj
njegovo objavljivanje u najviše četiri
fantastici preovlađuju sumorne, teške i
nastavka zanimljiv eksperiment (kod nas).
opominjuće
priče,
jer
je
prilično
Roman je sastavni deo „Alefa”, pa ga kao
prihvaćeno da SF treba da opiminje,
takvog valja i prihvatiti. Kada je u pitanju
upozorava, do kraja degradira pojave u
Hajnlajn ja sam lično prema njemu i
društvu, prirodi i nauci.
mnogim utvrđenim veličinama slab, te ga
•
rado viđam na stranicama „Alefa” bez
obzira na hiljadu nedostataka koji mu se
sa pravom ili ne pripisuju. Međutim,
Poštovani druže uredniče,
Farmerov roman me je doveo u veliku
Kada sam se prvi put, pre gotovo dve
nedoumicu: Farmera cenim na osnovu tri
godine, obratio novosadskoj redakciji bilo
pročitana romana, nekoliko sjanih novela
je to sa nekoliko ozbiljnih zamerki, koje
i desetak ili više priča. Da li je Farmerov
su bile vezane za ediciju „SUPERNOVA”. U
roman „Idite svojim rasutim telima”
međuvremenu pokrenut je mesečnik
zbrkan i besmislen, da li ja ovaj roman
„Alef”, stigli ste (smo) do drugog kola
nisam čitao i shvatio na pravi način, ili ste
„SUPERNOVE”, pokretaćete novu SF
ga možda Vi objavili nepotpunog,
ediciju „Dnevnikovih” romana, prome‐
izbacivši pojedine rečenice i delove
njeno je i uredništvo, te sam poželeo da
romana kao što ste učinili sa vrlo lošim
Vam iznesem nekoliko svojih stavova i
romanom braća Strugacki „Stažeri”
postavim par pitanja. Ovo pišem nakon
(„Tahmasib” u izdanju „Kentaura”), koji
pročitanih prvih devet brojeva „Alefa”.
jeobjavljen u ediciji X‐100? Kada sam već
Najpre o magazinu:
pomenuo Vaše roto izdanje X‐100 da
Po mom mišljenju naslovne novele su
kažem i to da mislim da sve što se dobro
veoma dobre isključujući „Komarskog
prodaje treba da postoji. Uostalom niko
lava” i „Prodavnicu oružja”.
ne tera ni mene niti bilo kog drugog da
Strane priče su zadovoljavajućeg kva‐
kupuje ove sveske. Ja to i ne činim.
liteta, naravno ima i onih slabih i onih
Dobro
je
što
je
biblioteka
izvrsnih.
„SUPERNOVA” i dalje sa nama, naslovi
Domaće priče su nešto slabije, pa čak i
koje ste najavili su zanimljivi.
one napisane od strane pisaca koji su nas
Za svaku pohvalu je u ovim poslovično
navikli na mnogo kvalitetnija ostvarenja.
„lošim SF vremenima” pokretanje nove
Smatram da nije neophodno objaviti
edicije SF romana koju otvarate na pravi
domaću priču po svaku cenu.
način „Enderovom igrom”.
Magazinski deo je potreban i opravdan.
A sada bih rekao nešto što je i jedini
Teorijski rad može nekoga da ne za‐
deo mog pisma za koji mi je stalo da ga
nima, ali neka ga jednostavno preskoči.
objavite. Ovo što sledi je samo na neki
Za mene je recimo, najbolji deo „Alefa”
način vezano za „Alef i „Dnevnik”, a
broj 7 članak Ursule Legvin „Staljin u
mnogo više za sam SF u Jugoslaviji. Ne bih
duši”.
želeo da se ovo shvati kao reklama čiji je
Bobove ilustracije su u svom domenu
cilj da Boban Knežević proda svoje SF
najkvalitetnije, a što se tiče njegovog
knjige, već kao reklama za zaista dobar
obrta na filmove meni njegovo mišljenje
SF. Naime, smatram da je nešto
na ovom planu ne znači ništa, ali svakako
najvrednije što se ikada pojavilo na „nebu
jugoslovenskog SF izdavalaštva”, almanah
4
„Monolit” sa svoja do sada 4 objavljena
pitanju prevod „science fiction” ‐ „naučna
broja. „Monolit” je knjiga koja može od
fantastika” tu su po meni preinačenja
nekoga ko nije nikad čitao SF da načini
besmislena ‐ sretno ili nesretno izabran
novog pobornika žanra, da ljude koji SF‐u
naziv „naučna fantastika” izborio je svoje
prilaze sa skepsom ili uopšte ne prilaze,
„pravo građanstva”. On kao takav ima
razuveri i prikaže im svu lepotu ove vrste
svoje značenje i svojim pominjanjem
književnosti. A svaki novi čitalac SF‐a
proizvodi određene uvrežene asocijacije,
znači nešto i „Dnevniku” i „Prosveti” i
te je nakon toliko vremena iluzorno
„Vjesniku” i ostalim izdavačkim kućama,
isterivati veštice i stvarati nove kovanice.
kao i „Polarisu”, „Zoroasteru”, „Znaku
Vaš Ing. Inf. Predrag Stojanović
Sagite” i svakom pravom ljubitelju žanra.
Beograd
A
SF publike ima. Izneću da primera ma
koliko to odvelo ovo pismo van
Farmerov roman je objavljen u celosti,
konvencijalnih voda:
bez ikakvih skraćivanja. No, to je roman
Pre otprilike godinu i po dana kada je
koji zahteva ipak mnogo više koncen‐
TV emitovala film „Čovek koji je pao na
tracije nego „space‐opere”. Ako je među
zemlju” moj mali košarkaški klub
tri pročitana romana na osnovu kojih
,,Pobeda” trebalo je da od 22 časa igra
cenite Farmera i „Dveri vremena” u
prijateljsku utakmicu. U zakazano vreme
izdanju „Kentaura”, onda je to vrlo
protivnika nigde, teren zauzet igračima
neobično s obzirom da je taj roman
malog fudbala. Seli smo na tribine da
objavljen skraćen i to tako znalački da se
sačekamo ne bi li se nešto izmenilo i
potpuno izbaci religijsko‐fašistička nota
utakmica bila odigrana. Tom prilikom
koja je neophodna za elementarno
neko je izrazio žaljenje usled bezrazložno
poimanje same svrhe romana. Sto se
osujećene mogućnosti da gleda film. Koji
„Tahmasiba” tiče i njegovog skraćenog
minut kasnije ispostavilo se da od nas 12 i
objavljivanja u edciji X‐100, to je učinjeno
trenera čak šestorica čitamo SF, da smo
u odobrenju braće Strugacki. Druga je
nas šestorica pročitali svako ponaosob
stvar da li je uopšte trebalo po treći put
kompetnu biblioteku „Kentaur”, da
objavljivati jedan roman, kada postoji
redovno kupujemo i čitamo „Sirius” i tako
toliko neobjavljenih stvari, čak i od same
dalje. Do tog trenutka mi smo se
braće Strugacki. Podsetimo se, „Stažeri”
poznavali i gotovo svakodnevno viđali pet
(originalni naslov) prvi put su kod nas
godina (neki i duže), a da SF nijedom
štampani 1965. godine u „Politikinom
nismo spomenuli.
podlisku” pod naslovom „Plavi horizont”,
Ili, na kursu engleskog jezika profesorka
dve godine kasnije u prvom kolu edicije
je pitala čoveka kojeg srećem na